"Hrišćanstvo je predstavljalo prvu univerzalističku religiju,
nasuprot dotadašnjim nacionalnim religijama, i propovijedalo jednakost svih ljudi pred Bogom:
Jevreja, Grka, Rimljana, siromašnih, bogatih, žena, muškaraca."
"Religija je neizbezna posledica verovanja u boga. Covek je komunikativno bice i, ako je neko smislio nekog boga, sansa da ce on to ispricati nekome ko ce to da prihvati je jako velika. Tako se stvaraju religije - gde se vise ljudi slozi oko toga u sta ce da veruju.
Sto se pitanja "koja je svrha boga" tice - odgovor je vrlo prost: bog je posledica apstraktnog razmisljanja coveka i prvi odgovor na pitanja koja su usledila. Onog momenta kada je covekov predak razvio mogucnost apstraktnog razmisljanja, poceo je da razmislja i o smislu svog postojanja. Apstraktno razmisljanje je verovatno nastalo paralelno sa mogucnoscu koriscenja kompleksnog jezika (koji nije nuzno vokalni).
Kada je covek poceo da razmislja na daleko kompleksniji nacin, zahvaljujuci novim "kolima" u svojoj glavi, on je odmah poceo da organizuje svet oko sebe na taj kompleksan nacin, sto je automatski ukljucivalo i pitanja oko prirode oko njega na koja nije mogao dati nikakav odgovor osim da toj prirodi dodeli svojstva daleko veca od sopstvenih... korak od toga do organizovane religije je onda vrlo mali.
Dokaz za to su fosilni nalazi - tacno postoji "crta" u proslosti posle koje se mogu naci iskopine koje ukazuju na religiozne rituale prilikom sahrana - religiozni rituali prilikom sahrane su direktan dokaz za verovanje da postoji nesto "posle smrti". Takve stvari se ne mogu naci ranije, u vremenu kada verovatno mozak naseg pretka nije imao mogucnosti za apstraktno razmisljanje na nivou neophodnom za religiju.
Simpanze nemaju religiozne rituale - ne zato sto "nemaju dusu", vec zato sto je njihova mogucnost apstraktnog razmisljanja enormno manja od nase, sto se moze lako utvrditi pokusajima ucenja simpanze da koristi jezik gluvonemih. Simpanze mogu da nauce trocifren broj simbola, ali bez ikakve mogucnosti kreacije kompleksnih recenica (sto bi Comski rekao - generativnu gramatiku). To je verovatno barijera koja sprecava simpanze da kreiraju apstraktne misli komplikovanije od "drvo banana gore" i sl... Simpanze su svakako svesne samih sebe, ali vrlo verovatno nisu u stanju da to "prosire" sa apstraktnijim mislima jer jednostavno nemaju "elektroniku" za to u centru za govor (koji je takodje povezan sa semantickom organizacijom memorije).
Sve to nas onda vraca u sadasnjost - zasto izucavamo astrofiziku, zasto nas zanima sta od cega se sastoje atomi? Iz istih razloga iz kojih je taj prvi svesni covek razmisljao o smislu svog postovanja. Jedina razlika je u kolicini saznanja koje imamo danas koja nam omogucava da imamo daleko bolju predstavu o tome. Razlog "zasto" je i dalje isti: zelja da se objasni stvarnost koja je proistekla iz same mogucnosti predstavljanja te stvarnosti u glavi."
"Ramazanski Bajram je Islamski praznik koji slave Muslimani
kojim se obilježava kraj mjeseca posta Ramazana.
Bajram se kod Bosanskih Muslimana obično čestita: Bajram Šerif Mubarek Olsun.
U prevodu: "Neka je plemeniti Bajram blagoslovljen." Odgovara se: Allah Razi Olsun, u prevodu: "Neka je Bog zadovoljan."
U toku mjeseca Ramazana, muslimani koji poste, odriču se svih tjelesnih zadovoljstava,
u kojem se broje pušenje, piće, hrana, i spolnih odnosi.
Odreka kreće tokom dana od Sehura do Iftara, to jest od izlaska sunca pa do njegovog zalaska.
Svako jutro i svaku večer se pomjeri vrijeme Sehura i Iftara i produžuje vrijeme posta.
Sehur je ranojutarnji obrok koji se ne broji kao doručak. Za sehur se može jesti bilo kakva vrsta hrane, ne samo doručna hrana, i obično se jede prije 5 sati u jutru.
Iftar je prvi obrok nakon dnevnog posta, to jest kasnovečerni obrok. Za iftar, takodjer, se jede hrana koja se tokom dana sprema. Običaj je da se post prekine, tj. da se omrsi hurmom (datulom) ili vodom. "
