Da pitamo moderatora AL - a ?

Nešto u toj šemi ne valja, al' ako 100% radi onda..............

Boro, mislim da bi moglo da se premunta. Morale bi da se povećavu
vrednosti nekih otpora, da se ture drugi tranzistori i da se malo uzme
plajvaz. Koji mi napon imao posle greca?

Boro,

Zašto proizvodiš sam sebi MUKU,
tamo gde je NEPOTREBNO ?

Zašto jednostavno ne potražiš na NET-u
šemu ispravljača/napajanjs od 3V do 60V ?

I to: sa istim/sličnim komponentama.

I, " vozi Miško ...

Mislio sam ovu shemu jer sam je već radio i imam PCB.
Nije problem i neka druga za napon do 60V ako je provjerena mada mi PCB malo komplikuje stvar. Ranije sam imao živaca da izrađujem PCB ali ostarilo se jbg.
Brankane šta predlažeš, (posle greca mogu imati napon koji god je potreban jer ću ih imati nekoliko pa ću sa preklopnikom birati potreban, za smanjenje disipacije) plajvaz sam pripremio ?!

Boro, pozdrav. Pitam te koliki ti maksimalni napon daje trafo da
bi mogao da proračunam otpore. Ja sam mislio na moj plajvaz,
ti svoj spakuj

Po ovom principu.

L 200

Eeeee, moj Zoksy,
zar misliš da ce Bora ovo da Razume ?

Ovo je Lep prilog od tebe, ali Bori treba GOTOVA ŠEMA, Flomaster, HCL i H₂O₂

aaaa Gde si ti do sada ? :)

Ne dimiš valja celo svinjce na 40 ℃ u sred leta, pa si baš-baš toliko zauzet ?



~~~~~~~~~~~~~~~

a za L 200?
Mislim da taj Stab IC (TO-3) ne može sam-samcat da ide do 60VDC regulacije ?!

Mora tu nešto od elemenata da se doda ...

Za pocetak evo malo bolje seme:

L.L imam ja šemu nego bice u startu problem.
Treba malo proracunati otpornike, i hoce sa nekim tranzistorima da osciluje.
Inace moze da se tera sa naponom u "nedogled".

Ja sam pravio 3 puta po toj semi i svi su proradili.

E sad šema nije uredjena jer sam ja to skarabudžio.
Ako ima zainteresovanih, mogu postaviti, ali ne garantujem da ce iz prve da proradi, jer treba da se koriguju i kondenzatori u povratnoj vezi, i po neki otpornik.

Vecina seme na netu su za do 30tak volti, i vecina je ogeanicena naponom operacionih pojacala, a meni je trebalo preko toga, i sam sam seo i krenuo od nule.

Taj RIM je samo do 30V DC.

Gosho, ako se ne ljutiš ?

Isčupao sam šemu iz PDF-a, evo je (do 30Vdc):

Pošto ne mora baš sve da se iskomplikuje na MAX, onda se meni svidja ELFI-jev predlog: L 200



Evo @ELFI-jevih predloga:

Ni taj L200 nije baš srećno rešenje!

Ovo još nije vidjeno na [es]-u.

Mi djabe pričamo Bori, kad on uporno dremucka,




... a kada je pročitao, Šta nas je pitao ? ...i Sam se uplašio :)



Evo po Borinoj želji, izvor napajanja do 60Vdc:

Na poklon







_{[Ovu poruku je menjao Living Light dana 07.07.2026. u 10:06 GMT+1]}



Evo Boro, poklon šema od srca :)



_{[Ovu poruku je menjao Living Light dana 07.07.2026. u 11:06 GMT+1]}

Ma da si Meeeerlin Monro ne bi mi prijala sad ... na 35 stepeni želim hlad !
Hvala svima na savjetima i predlozima, ipak bi ostao na prvobitnoj shemi ako je moguće i ako Branko još ima volju da upotrijebi plajvaz.
Na trafou će mi max biti 43VAC tako da bi posle bulk kondezatora imao 60VDC (ako je to dovoljno da imam regulaciju napona do 60V tačije meni je zadovoljavajuće da imam regulaciju do 54.6VDC).
Ja sam svoj plajvaz odložio ali sam pripremio lemilicu i ostalo šta treba.

43V AC će na elektrolitu nakon greca imati maks 59V DC +/- 0,5 V..možda i manje....

Najveća muka je disipacija pri malim naponima a većim strujama!

Ako transformator ima nekoliko identičnih sekundara vredelo bi ih iskoristiti uz pomoć preklopnika ili još bolje releja!

Na slici je baš takav tip ispravljača...

Experimentisao bih sa ovim otpornicima, i po potrebi menjao tranzistore, za veći napon.

I probao bi da izbacim 2N3055.

Sad malo bolje pogledah ovu šemu iz RIM_a, BC141 mora da ima otpornik na emiteru ka bazi sledeceg tranzistora.
I ovi BC109 da se promene.

<sub>[Ovu poruku je menjao zoksy dana 07.07.2026. u 12:30 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zoksy dana 07.07.2026. u 12:41 GMT+1]</sub>

Posto vec imas PbC .evo koje izmjene napraviti.

1. Elektrolitski kondenzatori (Glavni filter)
Trenutno stanje: Na šemi su 2×4700μF/63V iza Grecovog spoja.

Problem: Kada dovedeš napon za izlaz od 60V DC, vršni napon poslije ispravljanja (V
peak
​
=V
AC
​
×1.41) će preći 63V. Kondenzatori će probiti.

Izmjena: Zamijeni ih kondenzatorima koji imaju radni napon od najmanje 80V ili 100V. Kapacitet od 2×4700μF (ukupno oko 10000μF) je sasvim dovoljan za struju od 2A.

Napomena: Istu stvar uradi i za izlazne kondenzatore na desnoj strani šeme (470μF/40V obavezno podigni na 100V).

2. Mali tranzistori za regulaciju
Trenutno stanje: Koriste se tranzistori BC547C (NPN) i BC640 / BC639.

Problem: BC547 ima maksimalni napon kolektor-emiter (V
CEO
​
) od svega 45V. Na 60V+ će se trajno oštetiti (probice). BC639/640 idu do 80V, što je preblizu margini sigurnosti.

Izmjena: Zamijeni sve BC547 tranzistore sa BC546 (koji trpi do 65V, ali je i to "na ivici") ili još bolje sa 2N5551 (NPN, trpi do 160V). Tranzistore BC639/BC640 zamijeni parom poput MJE340 / MJE350 ili nekim drugim koji podnose preko 100V.

3. Zener diode (Reference)
Problem: Zener diode u kolu (poput ZY15, ZY6V2, ZY4V7) i njihovi predotpori su proračunati za napone do 30-40V na glavnoj grani. Ako se napon duplira, struja kroz zener diode će drastično skočiti, što će ih spaliti.

Izmjena: * Morat ćeš povećati vrijednosti otpornika koji napajaju zener diode (npr. otpornik od 3.3kΩ pored ZY15, i ostale u tim granama) kako bi struju kroz zenerice zadržao na bezbjednih nekoliko miliampera.

Potenciometri za napon ("Izlazni napon") i struju ("Izlazna struja") će takođe trebati rekalibraciju (dodavanjem rednih otpornika) kako bi pokrili novi opseg, a da ne izgore.

4. Izlazni tranzistori snage i drajveri
Trenutno stanje: Na šemi je paralelno vezano više tranzistora (navedeni su 2N3771, TIP35C, MJ15003...) sa emiterskim otpornicima od 0.1Ω/5W (označeno kao 0E1). Drajvuju ih BD441 i 2N3053.

Problem: Pri niskom izlaznom naponu (npr. puniš nešto na 5V), a maksimalnoj struji od 2A, na ovim tranzistorima će se disipirati ogroman pad napona: (65V−5V)×2A=120W čiste toplote.

Izmjena:

Provjeri tačan model tranzistora koji imaš na hladnjaku. Ako je 2N3771, on ima V
CEO
​
od samo 40V i on će prosvirati čim podigneš napon. Zamijeni ih sa 2N3055 (60V, na granici), TIP35C (100V, odličan izbor) ili MJ15003 (140V, vrhunski izbor).

Zbog ogromne disipacije toplote (120W+ u najgorem slučaju), hladnjak mora biti masivan, poželjno sa aktivnim hlađenjem (ventilatorom).

Rezime – Ključni koraci:
Svi elektroliti idu na 100V.

BC547 tranzistori lete van, stavi 2N5551 (obrati pažnju na raspored nožica/pinout!).

Provjeri izlazne tranzistore – moraju biti deklarisani na minimalno 100V (npr. TIP35C ili MJ15003).

Prilagodi predotpore zener dioda i potenciometara za duplo viši ulazni napon.

Slično/isto napisah na predhodnoj strani!

Evo originalne dokumentacije

https://www.mikrocontroller.net/attachment/297870/NSTK_241.pdf

Da bismo tačno izračunali nove vrijednosti otpornika, moramo uzeti u obzir koliki će ti sada biti napon na glavnom elektrolitu (poslije Grecovog spoja) kada staviš jači trafo.

Ako praviš ispravljač za izlaz do 60V, tvoj transformator će na sekundaru vjerovatno davati oko 45V AC. Kada se to ispravi i filtrira na kondenzatorima, dobićeš jednosmjerni napon od oko 63V do 65V DC (dok je na starom sistemu taj napon bio oko 35V do 40V).

Evo kako da prilagodiš ključne otpornike za zener diode na osnovu tog novog napona od ≈65V:

1. Otpornik pored zenerice ZY15 (Glavna referenca)
Trenutno stanje: Na šemi je pored diode ZY15 (zenerica od 15V) vezan otpornik od 3.3kΩ.

Problem: Kroz njega je prije teklo oko 6−7mA. Sa novim naponom od 65V, struja bi skočila na preko 15mA, što će pregrijavati i otpornik i zener diodu.

Nova vrijednost: Zamijeni ga otpornikom od 5.6kΩ ili 6.8kΩ (snage 1W ili 2W, jer će se malo grijati). To će struju zadržati na idealnih 7−8mA.

2. Otpornik iznad zenerice ZY6V2 (Regulacija struje)
Trenutno stanje: Iznad grane za regulaciju struje (gdje su potenciometar i dioda ZY6V2) nalazi se trimer/potenciometar od 10kΩ i redni otpornik.

Nova vrijednost: Da ne bi poremetio opseg strujne regulacije na potenciometru "IZLAZNA STRUJA", dodaj na gornji kraj tog trimera od 10kΩ jedan redni otpornik od 22kΩ (0.5W). On će "progutati" višak napona koji dolazi sa glavnog voda.

3. Otpornik/trimer iznad zenerice ZY4V7
Trenutno stanje: U sredini šeme nalazi se zenerica ZY4V7 (4.7V) koja preko diode 1N4148 ide na bazu BC547. Iznad nje je trimer od 500Ω i otpornik od 470Ω.

Nova vrijednost: Pošto je ovaj dio vezan preko otpornika od 10W/0E2 (0.2Ω - vjerovatno shunt za mjerenje), struja kroz ovaj dio će drastično skočiti jer je struja ispravljača sada podignuta na 2A. Otpornik od 470Ω zamijeni sa 1kΩ, kako bi kompenzovao duplo veću struju i viši napon.

Dodatni važan savjet za potenciometar "IZLAZNI NAPON"
Na dnu šeme, potenciometar za napon od 5kΩ je vezan u seriju sa otpornikom od 330Ω prema bazi BC640 i zenerici ZY13V9 (13.9V).

Pošto sada ideš do 60V (duplo veći napon), ako ostaviš potenciometar od 5kΩ, regulacija će ti biti užasno strma – npr. okrenućeš četvrtinu kruga a napon će već skočiti na maksimum.

Rješenje: Zamijeni taj potenciometar za napon modelom od 10kΩ, a otpornik od 330Ω koji je u seriji sa njim zamijeni sa 680Ω. Tako ćeš zadržati finu i glatku regulaciju od 0 do 60V duž cijelog okreta potenciometra.

Čovek napisao da ima trafo sa nekoliko izvoda.
Elektrolitski kondenzator na izlazu smanjiti na 47uF.

Ja bih vam preporučio da prestanete da se oslanjate na AI za svaku glupost. Doduše, pogodio je manje više sve, ali to oko predotpora na zenericama i probojnog napona tranzistora svako ko se malo bavi elektronikom može sam da zaključi. AI je pogrešio oko trimera i potenciometara jer nema pojma kako ovaj regulator radi. Na šemi NSTK_241.pdf koju je Branko postavio T3 je stalno uključen i dat mu je prednapon koji zavisi od R2, R3, R4, i R5. Kad se na R1 razvije dovoljan napon, T3 se polako isključuje, a T1 uključuje i spušta napon na bazi T2 što dalje smanjuje struju kroz T2 i konačno rezultuje manjim naponom na potenciometru za napon. Regulator sada ulazi u zonu regulacije struje. R2 i R3 treba da se smanje za manju maksimalnu struju a ne da se povećaju. Dalje, regulacija napona je linearna koji god potenciometar (na šemi R9) da se stavi, jer T2 radi kao izvor struje za taj potenciometar, od R8 zavisi jačina te struje i sa R8 se podešava maksimalni napon koji se stvara na potenciometru R9 i samim tim maksimum koji regulator može da razvije. Taj napon ide na komparator izveden sa T6 i upoređuje se sa izlaznim naponom. Ako potenciometar postavite na pola, imaćete pola napona na izlazu. Za 60V izlaznog napona taj potenciometar treba da bude bar 20k i tada će na njemu biti oko 0,18W. Što se tiče donje granice od 3V, ako je neophodna, to može da se postigne jedino ubacivanjem trimera redno sa potenciometrom za napon. Toliko od mene, Branko će već da da konačnu presudu i konačnu šemu. Pozdrav za Branka...

@branko tod, hvala na dokumentaciji-moja papirna arhiva nestala u dimu-imao u RIM katalogu, jedino se sjecam pocetkom 70-tih da je objavljen.
Madjarski casopis RADIOAMATOR objavio malo "podebljanu" verziju-struja nabildana. Sa pokojnim drugarom, kojemu je madjarski bio maternji-pravio podebljanu verziju.- "Naš" -pisem pod navodnicima jer nema vise drzave u kojoj je izlazio RADIOAMATER 1978 objavio jednu verziju.

https://library.foi.hr/dbook/c...amp;godina=1978&broj=00005


pOz Ekipi

Bora se više ne javlja, mada je ulazio na forum. Pobego je od vas...

Promene:
Trafo 65v 2A; C1 1000(2200) uF, 100V; C3 10uF 100V; C100uF 100V;
R7,R9 10k 1W; R15 25K; R22 3.3K 2W; T1,T2,T3 MPSA42; T4 MPSA92
T5 BD139; T10 BD241C;
T9 izbaciti i koristiti u izlazu šta se ima BD912, BD243C , BU208D, 2N3773
šta se ima najpovoljnije. Metalni 3 u paraleli, a plastikanci možda 4.

Imali ko nacrt plocice ?

Otišli smo u ne znam kom pravcu.
Prvobitno pitanje je bilo za prepravku OVOG ispravljača :

Ova shema iz Radio RIM-a je slična ali nisam provjeravao da li je identična.
Da ponovim, za shemu koju sam okačio imam PCB i nju želim da uradim. Ukoliko možete da mi konkretno pomognete u prepravci - bujrum Musa kupusa u protivnom neka admin zakatanči temu i neću ništa ni praviti. Na ovoj "mojoj" shemi nema R1, R2....C1, C2... pa tako Brankane da ne znam koje su prepravke u pitanju.
U svakom slučaju laka vam noć i lijepo sanjajte.
Pozdrav, BP !

Posto je tema bila explozivna, sa puno predloga,predlazem da zajednickim snagama projektujemo radionicki napajanje u opsegu od 0-100v i amparaža u zavisnosti ko sta ima od trafoa ,hladnjaka i tranzistora.
To je samo predlog,ali najvaznije je da se pomaknemo od tih 30v .
U startu da ne bude ono,imas gotovo da naruciš.

-da nije čopersko

-da ne koristi specijalizovana kola za tu namenu.

-da bude sa operacionim pojacivacima i tranzistorima

-merni instrumenti po izboru

-predregulator po izboru ili ako ima trafo sa vise uzvoda, u tom slucaju može da se ide na vecu amperažu zbog disipacije.
To sam samo predlozio, pa ako ima zainteresovanih mozemi da se igramo

Znam da ima more šema na internetu ali mozemo i mi valjda da konstruisemo nesto naše

Ne bila, i dalje je!!

Boro, tvoja šema nema ni jedan deo obeležen sa R ili C. Smatrao sam da možeš da ukapitaš
koji su delovi u pitanju. Šeme su funkcionalno potpuno iste. Ja sam pisao po ovoj slici, a na
tebi je da li ćeš da radiš ili ne.
https://static.elitesecurity.o...%20Netzger%C3%A4t%20NT305R.jpg

Branko,
vjerovatno previd,
C1 1000(2200) uF, 100V; C3 10uF 100V; C100uF 100V
da ne treba da bude C5 100uF 100V.

Bd 912 je Pnp !

A Bu 208d Ovo je visokonaponski tranzistor za horizontalni otklon starih TV-a sa ugrađenom diodom. Ima užasno malo strujno pojačanje ($h_{FE}$) i ispravljač uopšte neće raditi kako treba.

Najbolji izbor 2n3773 dva komada najmanje.

Imamo popis elemenata i vrijednosti otpora treba nacrtati plocicu.!

_{[Ovu poruku je menjao samuki dana 08.07.2026. u 21:42 GMT+1]}

Evo Boro, mozda je sad malo jasnije:



Napomena: Tranzistore 2N5551 i 2N5401 treba izabrati sa sto vecim strujnim pojacanjem.

To šampionu,
hvala svima naročito Branku i tebi,
bićete obaviješteni o izradi ...
Pozdrav, BP !

Evo mene da popravim zabrljano

Promene:
Trafo 65v 2A; C1 1000(2200) uF, 100V; C3 10uF 100V; C5 100uF 100V;
R7,R9 10k 1W; R15 25K; R22 3.3K 2W; T1,T2,T3 MPSA42; T4 MPSA92
T5 BD139; T10 BD241C;
T9 izbaciti i koristiti u izlazu šta se ima BD911, BD243C , BU208D, 2N3773
šta se ima najpovoljnije. Metalni 3 u paraleli, a plastikanci možda 4.

veselinovic Potpuno si u pravu, progutao sam 5 na C5

samuki Zabrljao sam, treba da piše BD911. To je moćan tranzistor i
sa 3 ili 4 u paraleli rade u sigurnom režimu. Što se tiče BD208, to jeste
tranzistor sa malim pojačanjem, ali ga ima svugde u furdi. Pobudni BD243C
je vrlo moćan, i jedino što će se desiti da će on disipirati do 6W, što za
njega nije bog zna šta. Apsolutno je najbolji 2N3773, a radio bi odlični i
2SC5200, ali je glupo ubacivati tako skup tranzistor.

Gosha_Nish Hvala za 0.47 oma i 22k. Ja imam i volim MPSA, a ti
ove 2N. Isto rade.

Ja sam promenu odradio sa delovima do 5-8 evra, a za neki malo bolju
novu varijantu išao bih sa pred regulaciom, da redni tranzistor ne disipira
više od 10W.

I ja bih to ISTO preporucio.

" Što manje AI (VI) -a → → → to više → → → sopstvenog Razmišljanja (mozga) !

~~~~~~~~~~~~~

Mišo,
ako si mislio da sam Montirao malu MAČKU, kako gleda Borin prvi post na mobilnom telefonu ?

eee pa nisam montirao ništa :)

Podrška (inače je sad u Srbiji popularno pružati nekom podršku ili ga s druge strane gađati jajima hihi) za Roberta i njegovog malog prijatelja (inače obožavam mačke) !
A sad o temi:
- zanima me zašto je smanjena vrijednost bulk elektrolita i da li mogu ostati vrijednosti odprije s tim da im se poveća napon na 100V ?
- potenciometar od 25Klin ne nađoh ni na Ali-ju, imaju samo 20K i 50K, koji da metnem ?
- imam MPSA92 sa strujnim pojačanjem hfe=159, je li to dovoljno ?
- umjesto BD139 i BD243 imam BD441(80V/4A hfe=470) i MJE15030 (150V/8A hfe=97)
- u izlazu imam nekoliko solucija u TO3 kućištu ali gledam da ne stavljam skupe MJ150... i MJE... audio power tranzistore ali neću oklijevati i njih da stavim
- trafo obavezno sa nekoliko izvoda na sekundaru samo da nađem odgovarajući preklopnik (dok sam bio aktivni radio-amater imao sam ih gomilu ali više ih nema nigdje)

Ostajem pri shemi koju je Gosha editovao uz primjenu i onoga što je Branko naveo.

<sub>[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 09.07.2026. u 12:13 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 09.07.2026. u 12:13 GMT+1]</sub>

Boro,
mačka nema pitanja u ovoj Temi,

a spremna je na " Sve Konekcije" 👍😉😀



pozdrav za učesnike Teme,

Svako Dobro ✅✅✅

Jbte ima uši ko ljisica.

Boro ,
Vrednost kondenzatora na ulazu je smanjena jer je za 2A sasvim dovoljno 1000-2000 uF,
a mnogo je jeftinije od 10000uF.
Potenciometar od 20(25) koma je malo u neprijatnoj situaciji. On na maksimalnom naponu
od 60v dispira 0,18W. To je za ove jeftine potenciometre prilično. Ne znam na koliko se podešava
struja kroz T2, originalna šema. Pošzo si pravio verobatno znaš, verovatno je to maksimalni
napon. Da li trimer 4,7 k R8 bio skoro na kraju?. Siguran sam da bi morao da se ubaci 50k
potenciometar uz malo eksperimenata.
MPSA92 su odični
BD441 će moći, mada je na granici,
Ako imaš više MJE15030, možeš da staviš 4 u izlaz, mada su oni iz skuplje klase.
Ako ideš na trafo sa više izvoda , idi na dva ili tri i ne ispod 25V.

Sto se tice potenciometra, ubaci nesto ovako:https://olx.ba/artikal/65856811 Dugme treba da ima rupu 6,35 mm (nije kalibar al je standardni promjer za americke potenciometre). Jest da je kineski ali me do sada ni jedan nije izdao. Ako zafali dugme-puljka-pisi da ti posaljem
pOz ekipi

Ako je BD441 na granici (da li zbog hfe) da li da idem na BD139 ili neki drugi ?
Za potenciometar sam pitao da li ima 25K (ovaj sto je Emir naveo). Ako ne bude, koju vrijednost da stavim, 20 ili 50K ?

To je zicani 2W helipot-podešava se u 10 0brtaja. @Gosha navede 20 kOma. Ako ides na 50 kOma, treba prepraviti okolinu-da bi bilo dovoljno strujnog
pojacanja da promjene prenese na izlaz. Inace trebaju tranzistori sa maksimalnim mogucim strujnim pojacanjem (Hfe), sto i @Gosha napomenu.-
pOz

Ovi MPSA92 koje ja imam imaju pojačanje 150-160
BD441 ima pojačanje 470
MJ15030 ima pojačanje 97
Da li ove vrijednosti zadovoljavaju ili da tražim još opcija ?
Od svega najveći problem ispade oko tog potenciometra.
Emire šta treba da se koriguje u njegovom okruženju da bi koristio standadrnih 50K (ili možda 20K) ?
Ovaj MJ15030 imam namjeru da isključivo pune bazu izlaznih tranzistora (MJ15024 ili sličnih iz te serije jer ih imam baš poprilično)

<sub>[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 10.07.2026. u 11:57 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 10.07.2026. u 11:59 GMT+1]</sub>

Nista posebno-tranzistor koji je @Gosha stavio 2N5401 treba biti sposoban sa svojim strujnim pojacanjem da naponske promjene proslijedi
"izlaznoj" grupi tranzistora i svojim strujnim pojacanjem obezbijedi dovoljno struje. Povecanjem vrijednosti potenciometra na 50 kOma pobudna struja se smanjuje i samim tim za taj tranzistor predstavlja "tezu" zadacu.-
pOz

A da stavim pot od 20K ?
Šta se onda dešava ?

Boro, tri redna tranzistora koji se sastoje od T4 u paraleli, T5 i T6, obeleženo
po nemačkoj šemi imaju minimalno pojačanje u najgorem slučaju 5000 puta.
To znači da kroz bazu T6 ide maksimalno 250 mikro ampera. A vrlo moguće
da je to ispod 100uA. Za one tranzistore koje si napisao strujno pojačanje
prelazi koji milion. Prema tome, šta god strpaš radiće.
Za BD441 sam napisao da je na granici zbog radnog napona, a ne zbog
pojačanja.
Nisi mi dao podatak kako se podešava R8 paralelno zener diodi od 6,2V.
Taj sklop je izvor konstantntne struje sa T2 i pad napona na potenciometru
te struje određuje izlazni napon. Ako bi se podesio na pola taj R8, struja kroz
T2 bi bila 5 mA, što je po meni nemoguće. Probaj da precizno objasniš kako
si podešavao taj napon, i bilo bi divno da izmeriš napon baza i negativni kraj
D2. Kažeš da si pravio ispravljače, valjda imaš jedan pri ruci.

Po novoj izmjenjenoj semi je potenciometar za izlazni napon od 20 k.

Ljudi, morate da znate da postoje različiti potenciomerti i da su predviđeni
za različite namene. Piher, plastikanci mogu da disipiraju samo 100 mW.
Omeg mogu da idu do 0,4W. Žičani obično idu do 2 W, kao i oni multi turn
koje je zakačio Emisar. Ovde može da radi potenciometar od 10 k, i 20k
i od 50k, bez promene šeme.
Kako ja shvatam, trimerom 4,7k se podešava maksimalni izlazni napon
tako što se generiše konstantna struja, a pad napona na potenciometru daje
maksimalni napon.
Znači, turajte koji hoćete potenciometar, ali pazite na disipaciju.

Potenciometar sam nabavio, 20K/2W žičani, višeobrtni.
PCB imam urađen ali je urađen baš iz ovakvog pdf-a kao što je i Emir okačio to znači naopako.
Da li se ovaj pdf PCB-a moše uradidti u "ogledalu" pa da i ta sitnica bude otklonjena ?

Naravno da može!

Nisam bas siguran da ti treba efekat "ogledala" jer on i slova oznake invertuje.

Ajde okacicu sliku sa tim efektom a ti vidi po starim oznakama gde je sta ?

Jel ovo?

Original je namenjen foto postupku, ako si radio toner transfer metodom ispalo je naopako. U svakom slučaju, evo pdf u ogledalu, trebalo bi da je skaliran za štampu.

Ovo izgleda itso kao i ono što sam Ja postavio! Čudno?

Isto je ali probaj da odštampaš, mere verovatno neće biti tačne...

Da se i to srediti, mislim na dimenzije.....

Kako da daunlodujem ovaj tvoj fajl ?

Hvala ZeoN-e, na to sam mislio.
Ajde kad si već tu da središ dimenzije za štampu ?

Skužio sam, izvinjavam se na seriji postova !

Pozdrav svima
Imam pitanje oko ove teme.
Kako bi mogao adekvatno da modifikujem ovu šemu,da mi radi od 0v do 5v i 5A
Naime,meni treba uglavnom napon oko 2 volta.
Uslov je da bude stabilan ispravljač.Nije poželjno da puno šeta napon zavisno od opterećenja.
Minimalni pad napona ne igra ulogu,nego taj pad napona pod istim opterećenjem treba da bude uvek isto (slično).
Sam ispravljač treba da bude u vlažnom (sparnom) okruženju.
Sadašnji ispravljač,koju koriste ima operaciona pojačala,a na njih jako utiče promena vlažnosti prostorije.

Preskočio si nekoliko objašnjenja. Šta znači 5A, da li tu treba da
postoji samo ograničenje ili i regulacija struje. Šta to znači da ne
šeta puno? Da li mora da ide egzaktno od nule ili ne. I još, da li
se to kupa, jer postoje vodonepropusne kutije, a i lak za štampu
koji efikasno štiti ood vlage.

Nisam posebno naglasio da treba da ima regulaciju napona i ograničavanje struje jer i u naslovu piše "Stabilisani ispravljač sa ograničenjem struje - prepravka"
Da ne šeta puno - znači,da napon bude stabilan,da nema veliki pad napona (0,1v - 0,2v),zavisno od strujnog opterećenja
Regulacija struje poželjna,ograničavanje mora.
Napon egzaktno nula ili 100mv nebitna,ali nesme biti veća od 1v.
Uređaj se ne kupa,ali je u prostoriji,gde ima dosta vlage,pare (ne mislim na novce)
Zbog aktivnog hlađenja izlaznog stepena,vodootporna kutija nepije vodu.
Sa plastik sprejom nisam imao puno iskustva,ali ono malo me je razočarao i više nisam ni eksperimentisao.

<sub>[Ovu poruku je menjao BlackForce dana 16.07.2026. u 12:01 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao BlackForce dana 16.07.2026. u 12:03 GMT+1]</sub>

Zbog aktivnog hlađenja vodotporna kutija pije vodu. Normalno,
hladnjak se stavlja na kutiju, a tranzistori u TOP3 kućištu se na
hladnjak montiraju sa unutrašnje strane. PCB lak je po mom
iskustvu izvanredna stvar. Zakačiću ti šemu...

Ružniju Definiciju STABILISANOG izvora napajanja odavno nisam čuo, a da "NE ŠETA PUNO" :



Ako na STABILISAMOM IZVORU NAPAJANJA izlazni napon ŠETA 100mV - 200mV kada prikačiš OPTEREČENJE,

uzmi sve to i baci u reciklažu! --- zbog loše šeme i loše konstrukcije i Lošeg ožičenja !

~~~~~~~~~~~~~

Prvi 3-pinski stabilizatori su se pojavili nakon 1970. -godina.

Oni su još tada, znaci pre više od 50 GODINA imali Stabilizaciju izlaznog napona sa ŠETANJEM NAPONA od ± 100mV (ukupno 200mV).

~~~~~~~~~~~~~

Danas je 17.07.2026-a godina.

--- stoni (Bench Power Supply), stabilisani ispravljači (izvori napajanja) NISU MAKLI NI MILIMETAR od tih rešenja od pre POLA VEKA ?

Ako je tako,

ZAŠTO ne praviš IZVOR NAPAJANJA sa Bostovanim (dodavanje TR-a za uvečanje struje, i dodavanjem TR-a za zaštitu od krakog spoja)

za LM7824, LM317, itd ?

~~~~~~~~~~

A kada pomenem L-200 integrisani stabilizator, koji ima sve moguće zaštite, i može da radi u CV i u CC modu,

svi ovde na Forumu Vrištite ( a naročito zeon, koji kad zakopča šlic - ostane mu dugme viška)
kao da sami UMETE da konstruišete bilo šta što može da drži i stabiliše izlazni napon na ± 10 mV.

Bitno je da na SAV Glas, i sa dubokim zadahom vičete i KRITIKUJETE inženjere iz Texas instruments i iz National Semiconductor:

Djabe vama šema kada vam je :

- kilav trafo, (nema dovoljne snage + 20%-30% REZERVE !
- Kilavi Grez, og 50 dinara, NON NAME Kina,
- kilavi, JEFTIN Elektrolitski Kondezator posle kilavog Greza, (ili je suv, nema kapacitet, ili ima LOW ESR)

- Kilavo, TANKO i mlitavo ožičenje (kao ona dva Plavo-Bela provodnika iz UGLJA),

Znaći,

sve vam je na granici samo da proradi, a kada proradi ta Jedva skarabudžena šema,

- onda od nje očekujete STABILNOST IZLAZNOG NAPONA OD ± 10mV ????!!!


EEeee pa neće moći !

~~~~~~~~~~~~~

Pozdrav Ekipi,.

.com

Imao sam davno stabilisani izvor napajanja sa L200.Radio je lepo.
Ali u ovom slučaju,meni treba stabilizovani izlazni napon od nule (eventualno minimalni napon može dostići 1V) a mksimalni da bude do 6V i regulacija napona od nule (ili 100mA) do 5A

Im'o sam i Ja taj L200 al' prevaziđen je poodavno...

Nećete zamjeriti ako se vratim na temu ?

Uradio sam PCB onako kako treba da izgleda.
Polemio sam i komponente, koristio sam 2N5401 i 2N5551. Izmjene onako kako je @Gosha naznačio na drugoj stranici teme.
U drajvanju izlazne grupe tranzistora sam stavio (pored 2N5551) 2SC3851 a u izlaz sam stavio 2xTIP35C i forsirano hlađenje.
Filterski elektroliti su (u nedostatku 100V-tnih) dva u seriju od po 10.000uF/56V.
Planiram sutra da sokoćalo pokušam pustiti u pogon.
Pozdrav, BP

Čekamo sutrašnji dan... 🚬☕

Kad se malo bolje proanalizira, ako je potrebna struja od 2A i izlazni napon od 60V, potreban ulazni napon je bar za 5V veci tako da maksimalna disipacija na serijskom tranzistoru (tranzistorima) moze biti 130W (kada je kratak spoj na izlazu a struja podesena na max 2A) sto je previse za dva tranzistora, bez obzira na aktivno hladjenje. Za takve uslove rada trebalo bi koristiti 3 tranzistora paralelno vezana, mislim da je TIP35C dobar izbor.

OK, staviću 4 komada TIP35C sa po =0.22E u emiterima.

P.S. Onako uzgred, da li je moguće staviti darlingtone (np. TIP142) kao redne tranzistore ?

Itekako je moguce. Jedino provjeri napon saturacije-darlingtoni u principu imaju visi-sto znaci da u najpovoljnijem rezimu sa darlingtonima ima vise grijanja. Inace taj "niz" tranzistora na izlazu djeluje kao darlington.-
pOz

Pozdrav,
Prvo pre svega da kazem da mi je elektronika hobi! Pa ako nesto lupim i pogresim vi mi slibodno recite :))

Iako je stanje onako kako sam rekao ja sam sebi dao za pravo da probam da napravim jedno digitalno i precizno napajanje ali za to cu otvoriti posbnu temu...
Ukratko precizna referenaca, 16bit DAC, precizni opampov zero drift sa niskim sumom, INA241A3 za merenje, stm32 MCU....
Ono sto sma zakljucio tokom tog procesa je da smo neverovatno osakaceni sto se komponenti tice, ovde ne mozes da pronadjes nista sto valja...

Rescimo izlazne tranzistore gde god se okrenes kod nas je 3055 jer boljih nema, ne mislim bukvalno, da me ne razumete pogresno ali ...
recimo moja prva ideja je bio D44H11, koji je daleko bolji od 3055 ali kasnijim istrazivanjem sam naso AZDAJU PHPT60610NY - ukratko 60V, 10A, padn napna 360 mV pri 10A!!! A znate sta je najzanimljivije cena u inosnstranstvu, naravno kod nas ga nema, je manje od 1$
Recimo 2 trazistora po 4A da se koriste ono prave po 1.44W sto je dovoljno da se hladi bakrom na ploci (oba sloja) 4x2cm... Dakle 8A bez hladnjaka i imalo pregrevanja!

Svejedno ako je nesto za svakodnevnu upotrebu zasto svi koristite te starije seme?
Zasto ne sa opampovima, recimo LM358 moze da se nadje gde god hoces, recimo refernca TL431 (ima ga u skoro svakom pc napajanju)2.5 do cini mi se 32V nisam siguran, naravno ima je kod nas da se kupi...

Mozda ima neki poseban razlog za to?
Takodje pitanje je koja je namena napajanja, ja sam po prirodi perfekcionista pa bi uvek bolje, preciznije, sa manje suma :)))
Cemu to ako nije potrebno...

Mozes ovo malo bolje da ojasnis? Tranzistori ne rade u prekidackom rezimu vec linearnom.

Izglea da će digitalija da ih pogoni! 😀👍

@ miki kg je negde dao semu veoma stabilnog ispravljaca

Nikakve veze nema, opampovi rade linearno oni su recimou u audio pojacalima, mikserima...
Ne znam da li znas kako rade opamovi ili ti operaciona pojacala...
Najkrace jedan od nacina rada je sa povratnom spregom (ne invertujci sistem)
Najprostije objasnjenje tog sistema:
Imas 2 ulaza i jedan izlaz i napajanje(tu se opampovi razlikuju samo po tome da li su rail to rail ili ne a to znaci da li moguna izlazu da imaju napon kojim su napojenei ili manji)
Prvi ulaz je referentni i tu si recimo doveo 5v
izlaz ide na kontrolu izlaznog trazistora
Drugi ulaz dovodi se finalni izlaz posle trazistora u njega
Operacioni pojacivac ce uraditi sve moguce na ilzasu kako bi ulaz 2 postao jednak sa ulazom jedan.
Dakle ako si doveo referentni napon 5V opamp ce dodavati/oduzimati napon na izlazu, u zavisnosti da li je drugi ulaz nizi ili visi od prvog, sve dok ne iizjednaci drugi ulaza sa referentnim naponom....

E sada, zasto je opamp dobar ako radi istu stvar kao i potenciometar. Stvar je u tome da ako se na izlazu dogodi bilo kakva promena napona (pad napona zbog kacenja potrosaca) opamp ce automatski na svoj izlaz da dodaje napon sve dok se ulazi ne izjednace...

Tipa, imao si 5 referentnog napona i odveo si izlaz sa opampa na drajver trazistor, pa sa njega na glavni trazistor i prvo si tu imao neki pad napona recimo 1.5V, sta ce se dogoditi i tu je lepota upotrebe opampa... opam ce gurati napon do 6.5v na izlazu opama da bi na izlazu gllavno tranzistora izaslo 5V. Dakle 6.5v sa opama minus 1.5V pada napona na izlazu je 5v koliko je i zadato na referentnom ulazu... Sada kada na to dodas nekog potrosaca i napono, bez opama bi pao recimo jos 2V, opam ce dodati ta 2V na svom izlazu kako bi izjednacio izlaz sa trazistora sa referentim naponom.

Dakel opamp ce u svakom trenutku ogromnom brzinom regulisati taj napon.

Sedece sto treba napomenut je GAIN ili ti pojacanje (pa to je operacioni pojacivac :))) ) povratni napon mozes da podeli razdelnikom napona, dakle 2 otpornika...
E tu sada treba malo matematike, ako nemas nikakav razdelnik onda je gain 1 i onda je izlaz 1xRef a ako imas ide 1+(r1/r2)
Recimo da hoces 10 (duplo) stavis recimo otpornike r1=1k i r2=1k na 5v ref tvoj napon na izlazu ce biti 5x(1+1/1)=10v
12V je 1,4 pojacanje 5v otpornici recimo 1k/1,4k 5vx(1+1,4/1)= 5x2,4 = 12V

E sada i referentni napon se bira tako sto se vidi sta tvom sistemu najvise odgovara zbog matematike....
Recimo sa TL431 mozes da stavis ref napon 12V pa onda ne treba ti razdelnik u povratnoj sprezi...
Ali treba da znas da i opam za struju treba da se isto tako racuna tj i on mora imati ilzazni raspon isti kao i opam za napon (tipa 0-12V)


Sada sta je sa tim opampom za struju, zapravo tu ako nemas neki gotov cip za merenje recimo neki max ili ina onda ti tu treba jos jedan opamp koji ce raditi kao diferencijalni pojacivac tj ulazi ce biti jedan sa jeden strane sant otpornika drugi sa druge strane a na izlzau ce biti nihova razlika ili ti pad napona na santu.

E sada pad napona na santu zavisi od njegove otpornosti i karakteristika, recimo 20mOma sant otpornik 0-4A pad napona je 0-80mv. Da bi sistem radio treba da taj napon pojacas tako da bude 0-Ref. napon a to je recimo u ovde navedenom slucajiu 5V
Dakle matematika kaze 5000mV / 80mV= 62.5 toliko pojacanje treba da bude...
Sada otpornici i gain... Diferencijalni pojacivace povezuje drugacije i ima 4 otpornika gde su po dva ista ako ne pravis ofset, sto ti i ne radis, onda je r1=r3 a r2=r4 a pojacanje je samo r2/r1
dakle najprostije je za r2 i r4=62.5k a za r1 i r3=1K naravno, ovde gledas da koristis sto standardnije rednosti otpornika ili kombinujes otpornike kako bi dobi zeljeni otpor.

Kada si ovo uradio izlaz sa tog opama vodis na opamp koji kontrolise struju i prakticno izlaz 0-12V predstavlja tvoju struju 0-4A

Na kraju sta imamo? Imamo dva opampa za podesacanje (treci za merenje pada napna) koji treba da isporucuju napon na drajver trazistor kako sada da znamo koji opamp treba da kontrolise izlaz?

Pa hajde da malo razmotrimo, dakel stavimo recimo napon na max 12v a struju na 6V (ekvivalentno 2A) i savimo neki potrosac od 4oma
12V/4ohm=3A dakle to je vise nego smo zadali na opampu za podesavanje struje (2A) dakle trebao bi izlaz kontrolisati CC mod tj opamp za struju...
Tu zakljucujemo da opamp koji ima manji napon na izlazu treba da kontrolise izlazni trazistor dakel 6V/4ohm=1.5A i sve radi...

E kako sada menjati koji izlaz ima prioritet? Pa ima vise nacina or diode, trazistor, opamp...
Najcesce primenjivan je sistem or diode gde se na izlaze opampova postave diode koje se povezu na ulaz drajvera i dioda koja ima slabiji napon "pobedjuje" tj provodi svoj napon do drajver trazistora....

Eto u najkracim crtama to ti je to :))))

Mislim ako te zanima i hoces sam da pravis eto moze, verujem da ima ovde puno ljudi koji mogu da ti pomognu... Ali poenta je da to nije nekakv bauk :)))

Sada tek vidim ovde samo racunao pojacanje kao da je 5v na izlazu iz opama za merenje a posle sam racuna kao 12v... Ali to nije sada sustina, to pojacanje gore se samo promene otpostnic...
12000/80=150, otpornici 1k i 150k i eto ga
Ovo pisme u izmeni porueke...

_{[Ovu poruku je menjao manix dana 22.07.2026. u 08:54 GMT+1]}

Jao izvini ja sam gore PRESPOIO :)))) to si pitao za tranzistor a ja sam se prebacio da je za opamp.....
Ovo je bipolarni traznzistor, dakle nije namenjen za prekidacka napajanja!

Mislim, ne znam sta te konkretno zanima? Predvidjen za nsike frekfencije spor je za to... A ako je hladjene u pitanju, stvar je da se ledja tranzistora leme za plocu tako da ne moze na hladnjak, moze ali sa sve plocom i silikonskom izolacijom... Ali ima toliko mali pad napona da se izuzeto malo greje...

U ispravljacima izlazni tranzistor-i nose razliku napona od maksimalnog koji daje trafo poslije greca do zeljenog-postavljenog. Umnozak te razlike i struje opterecenja je disipacija koju trpi- ma koliko mali napon saturacije tog tranzistora-ili grupe tranzistora bio. Odnosi se na linearne ispravljace-regulatore o kojima je ovdje rijec.-

pOz

DA, potpuno ste u pravu, i sada mi je jasno zasto je Gosha_Nish rekao da nije prekidacki vec linearni ...
Dakle u svako momentu trpi razliku napona i optrecenja jer nije potpuno otvoren kao kada radi kao prekidac...

Sto znaci ako je 6v od 12v i 1A on mora da stvori 6W , dakle ono gore sto sam rekao je netacno da je 1.44W ZAPRAVO je 48W 12V*4A???
Lepo ja rekoh da me ispravite gde lupim nesto :)))!

Iskren da budem nisam bas siguran ni da je greska. Hajde neka mi neko objasni...

Ono sto sam ja konta je sledece imam 12V napajanje i izlaz mi je 12V a opterecenje 4A
zar tu razlika nije 0v i tranzistor ne trpi razliku jer ulazni i izlazni napon isti... e onda imamo samo taj pad napona koji dodje 0.36V × 4A =1.44W
A takodje se ne prenosi sva snaga na toplotu?

Jasno ako ja smanjim napon onda ce doci do razlike.... i ta razlika se onda mnozi sa 4A?

Sada ste me zbunili skroz :))
Mislim, jasna je poenta kod linearnog podesivog napajanja nece podeseni napon uvek biti 12V

Zar ne bi trebalo da je za izlazni napon potrebno bar 2V+ ulaznog napona?

Pa to i jeste predost ovog trazistora sto on ima taj pad napona od 0.35V i ako je neki drajver sa 0.2V to ti je oko 0.5V a ne 2V ili vise

Treba poceti od pocetka:

@Gosha_Nish

Pa dobro, ako tako mislis...
Mislim, jesam se ovde zeznuo jer mi nije bas proslo kroz glavu da na linernom napajanju stvari malo dugacije stoje ...
emiSAr je dosao i objasnio i odmah sam video da sam tu pogresio jer na linearnom napajanju razlika napona pravi opterecnje...
Rekao sam vec da mi je to hobi i valjda ne ocekujes da sam ekspert u tome...

Inace se bavim programiranjem, pa sam preko mikro kontrolera dosao u svet elektronike....
Iskreno, to sto si me docekao djonom nije toliko ni btno ali nema potrebe, slobodno mi reci e gresisi to nije tako....
A ovako si me lepo poslao u skolu i rekao da nema sta da pricam sa tobom :)))
Nije mi to posao pa da znam u sitna crevca ali sam siguran da neke stvar znam... Reci mi da li sam nesto pogresio u drugoj poruci i na osnovu nje da li bas treba da se vratim na sam pocetak?
Poenta je da ne moras biti tako grub posebno ako sam rekao da nisam strucnjak vec da mi je to hobi...
Sada ces verovatno reci pa sto onda pricas nesto sto ne znas?
Pa verovatno jer mislim da znam a ne znam :)))

Ja sam mator pa mi nije problem, hoce reci mogu da shvatim nerazumevanje, ali doci ce neko dete koje je zeljno da mu nesto pomognete i da ga naucite a na ovaj nacin ce te ga samo "oterati" sa foruma....

Naravno, nisam nista zamerio, iako mi nije prijalo :), samo kazem sta mislim a vase je da kazete ako gresim...

Upravo tako, od početka....👍

Da li je ovo podrska zajednici :)?

Pa dobro, daj me uputu sta bi prvo trebalo da nucim? Omov zakon verovatno?
Reci mi, objasni mi to sto sam pogresio a ja cu uciti ostalo...
Mislim samo to kreni od pocetka... Pa isao sam od pocetka ali sam nesto preskocio pa mozes li da mi pomognes i kazes sta to? Da se vratim da to naucim!

Dobro, necu vise pisati ovde o vasem sudu jer je ovo tema koju je neko zapoceo za nesto drugo a ne za raspravu ove vrste...

_{[Ovu poruku je menjao manix dana 22.07.2026. u 14:41 GMT+1]}

manix
Dosta godina je iza tebe, pojeo si već skoro dve trećine života. A vidim da si
baš stara kuka na forumu, i da znaš kako sve to funkcioniše. I da možeš da
vrlo lako da proveriš ko je kakav po znanju na forumu. Pogledaš priloge od
lika koji ti odgovara i shvatiš njegov nivo znanja.
Napisao si tri posta koji baš nemaju neke velike veze za pameću i sa nekim
znanjem iz elektronike. Onaj drugi je ono što kažu ljudi : "Budi Bog sa nama"
I niko ti ništa nije ružno rekao.
Na kraju ti je Goša, divan čovek, i veliki stručnjak samo diskretno zakačio
sliku male škole elektronike da te opomene, da shvatiš da pišeš nebuloze.
Da ja budem precizan, da si se izlupao gluposti, ovo su moje reči izazvane
tvojim zadnjim postom.
I šta se dešava na tu diskretnu opomenu? Ti se nalaziš uvređen...
Nisi ti klinac pubertetlija, ipak možeš razložno da proanaliziraš šta pišeš. I da
znaš, uglavnom su svi ovde dobronamerni, a ima i zveri po znanju...

Dobro, prvo nisam rekao da nisam pogresio vezano za te tranzistore i njihovo opterecnej u linearnom modu/radu...
Stvarno sam pitao za pojasnjenje ali je vetrovatno dozivljeno drugacije....
Kako je emiSar rekao to sto je rekao ja sam skontao da nisam u pravu i da li sam ista lose rekao za to sto je covek objasnio???

Da nisam, i sada kazem, bas dobro skontao u tom momentu da zapravo ono sto sam rekao nema veze sa lineranim radom...
Naravno, proctao sam sada po nesto o tome i da, bila je greska jer stvarno sam na povcetku pogrsno to razumeo....
Drugo ja ne znam kakav je ko i ne poznajem ljude ali ako meni neko kaze neto recimo u C#, php, python ja necu dati sliku neke knjige "PHP za 21 dan" vec cu reci, e gresis tu i tu ili necu nista reci....

Sada, sto se tice tog drugog posta, ako mislis na onaj veliki, najiskrenije pitam sta je tu pogresno i "Budi Bog sa nama" ali ovo najiskrenije?
Naravno, nisam nikakav ekspert i to sam rekao ali miislim da nisam ni da bas ne znam nista samo zato jer sam pogresno protumacio te tranzistore...
Cak me ovo toliko iziritiralo da sam, eto malopre, na najvecu mogucu brzinu sastavio najosnovniju linearnu i prekidacku regulaciju i snimio sam to...



Svakako, ja jesam pogresio rekao sam to ali nije imalo potrebe za takva "docek".... To je bila moja poenta...

***************************************





***************************************

manix

Da se ja upuštam u diskusiju sa nekim ko napiše sledeće, ni u ludilu!:
"zasto je opamp dobar ako radi istu stvar kao i potenciometar"

https://www.changpuak.ch/electronics/PowerSupply/HP_AN90B.pdf
https://pwrelectronic.wordpres...0/06/power-supply-cookbook.pdf
https://www.ti.com/lit/an/snva006b/snva006b.pdf
https://d1.amobbs.com/bbs_uplo...les_41/ourdev_652687FB25XY.pdf
https://uodiyala.edu.iq/upload...%20Power%20Supply%20Design.pdf
https://hparchive.com/Applicat...0-DC-Power-Supply-Handbook.pdf

https://web.mit.edu/6.101/www/reference/Op_Amps_J_Roberge.pdf
https://www2.mvcc.edu/users/fa...lAmplifiersAndLinearICs_3E.pdf
https://pearl-hifi.com/06_Lit_...rational_Amplifiers_5th_Ed.pdf

A jbg, meni prvom nije jasno šta si hteo reći sa tim objašnjenjem rada op-ampa i tim neinvertujućim sistemom, ulazima, izlazima...
Razlika između invertujućeg i neinvertujućeg je u fazi izlaznog signala u odnosu na ulazni a ne u povratnoj sprezi o kojoj pišeš. Ta povratna sprega može biti pozitivna ili negativna u zavisnosti od potrebe odnosno načina rada op-ampa.
Razlike između op-ampa su brojne a ne samo da li su rail to rail pa i to objašnjenje za rail to rail ti je pogrešno.
Onaj deo sa prvim i drugim ulazom i izlazom ne znam ni kako da razumem. Šta je prvi ulaz a šta drugi ulaz i šta će opapm da uradi na izlazu 🤔? Ko će tu koga i kako?
Poređenje sa potenciometrom nema potrebe komentarisati.
Ne znam kako si povezao izlazni napon op-ampa sa strujom kroz potrošač ali ni u tom delu mi ništa nije jasno pa ne znam ni šta da kažem onda.
BJT tranzistori se voze strujno a ne naponski!
Deo u kome kažeš "dioda koja ima slabiji napon pobeđuje" je skroz pogrešan. Napon nije slab već viši ili niži. To koja dioda provodi zavisi od polarizacije u sklopu a ne od toga ko pobeđuje.
Ovo moje je kratko i samo osvrt na delić tvog posta pa nema potrebe da mi nešto dalje objašnjavaš jer ovo sve nije vezano za temu a i ja je samo povremeno pratim jer nemam ništa pametno da napišem.

E sada se vec jasno vidi namera...
Prvo ako je to jedino sto gore nije dobro onda nemam problem sa tim

Ti ocigledno hocees da izvuces iz konteksta nesto skros drugo.... Tu sma hteo reci neko bi rekao bas "zasto je opamp dobar ako radi istu stvar kao i potenciometar"
Ali nikako nisi video ostatak tekste gde kazem zasto je opamp drugaciji
"Stvar je u tome da ako se na izlazu dogodi bilo kakva promena napona (pad napona zbog kacenja potrosaca) opamp ce automatski na svoj izlaz da dodaje napon sve dok se ulazi ne izjednace..."
A ja ybog vadjenja iz konteksta ispadoh neko sa kim se ne razgovara "ni u ludilu!"
Ja ne znam cak ni sta je op-amp....

Ali ok, ako je to vas nacin razgovora neka bude. Uz to predstavljate to kao dobar nacin.... A vidim da ima i ekipa za bezuslovnu podrsku, kao i na svakom forumu....
Radim ujutru pa ne mogu sada da ti odgovorim ali dobices kompletniji odgovor na celu ono poruku koja je po tebi "Budi Bog sa nama"...

Posto je sant na "niskoj" strani opamp diferencijano meri razliku tj pad napona na njemu i ima gain 50 ...
Sta je bila ideja, recimo 20moma je shunt na 4A pad napona je 80mV * gain50 = 4V
sto se sa tog opama vodi na opamp za podesavanje struje gde je referentni napon 4.096V
Ok, slazem se sa tobom napon je visi i nizi a stjua jaca i slabija :))) samo i dalje ne zaboravi da ja ovo meni hobi a ne profesija ;)

Branko, ma ja cu se upustim,



samo nek mi neko, neko DOMAĆI/Ovdašnji sa [es]-Foruma (čiji roditelji NISU saradjivali s okupatorom),

objsasni zasto, gde i kada TAČNO treba se upustim,
posto ni to mi nije jasno :)


- pa da NE (pazi sad:) "DžĐDjođdždjim" tu bezeze, i čekam na suncu, pa mi se isuše usta :)

.
..
...
....
.....

pA, ... kada počinje više taj BRIFING i TIM Bilding zusammen ???


Cujem došo neki novi Profa, ..... a, ima i bicikl na "Perolejku" :)




eee baš, baš živo me interesuje ... koliko je prešo ???

i na Koliko je NAGRAVIRAN ???

Living Light

Sintagma upustiti se u diskusiju znači aktivno se uključiti u razgovor,
raspravu ili razmenu mišljenja o nekoj složenoj temi.

Ovaj izraz obično podrazumeva svesnu odluku da izneseš svoje
stavove i suočiš ih s tuđim argumentima.

Ključne karakteristike ove fraze:

Svesna namera:
Ne označava usputno ćaskanje, već nameran ulazak u dublju debatu.
Potencijalni izazov:
Često implicira da diskusija može biti žustra, duga ili mentalno zahtevna.
Razmena argumenata:
Fokus je na dokazivanju stavova i odbrani sopstvenog mišljenja.

Primeri u rečenicama:
„Nisam želeo da se upuštam u diskusiju o politici jer znam da ne bismo postigli dogovor.”
„Profesor se rado upustio u diskusiju sa studentima o novoj teoriji.”
„Pre nego što se upustiš u diskusiju, dobro proveri sve činjenice.”

Da bi se upustio neko u diskusu, moraju da postoje minimum dve kvalitetne strane
koje su približno upoznate sa predmetom diskusije, i da o njemu imaju odgovarajuće
slično znanje.

Tu nema nikakvih saradnika okuparora, i neprijatelja režima ili nečeg drugog. Samo znanje.

manix

Ako ti je nešto hobi, to ti ne daje pravo da ti nečemu već uveliko prihvaćenom daješ nova
imena po svom nahođenju i da se nadaš da će to neko prihvati.
Na tebi je obaveza da naučiš opšte prihvaćene termine i osnove rada, pa
da se onda uključiš sa svojim nepoznanicama.

Zakačio sam ti nekoliko interensantnih knjiga, prelistaj ih, i nemoj odmah da prepoznaješ
zaveru foruma protiv tvog neznanja. Nema toga ovde...

Dok se ne desi ta promena znanja, po mojoj gornjoj definiciji, ne upuštam se u diskusiju,
drugi kako hoće...

Sve najbolje

Vec sam napravio ovaj video jer sam rekao da cu pokusati da objasnm sta samo to gore "Budi Bog sa nama" rekao pa cu video i postaviti...
Iako mislim da razgovor sada ima malo drugaciju notu nisam siguran kuda vodi....
Da, upravu si, treba da znam terminologiju ali molim te budi malo fleksibilan i daj mi vremena da naucim. I naravno cela moja primedba je samo na nacin kominikacije a ne na to sto ste rekli da sam pogresio. Da, jesam i to je potpuno tacno.
Da, hvala za pdf-ove nisam stigao bas da pogledam ali svakako hocu. Takodje knjigu koju ste mi svi preporucili ipak sam pokusao da nadjem ali sam nasao neku sa malo drugaciji koricama *(crveno/bordo nesto) sa istim nazivom i aurtorima pa nisam siguran da li je to ta ili je samo drugo izadanje a ista kljiga....



Oprostite ako sam i ovde nesto rekao sto mislite da nije u skladu sa usvojenim i prihvacenim terminima.
Mene vise zanima da li sam ja tu nesto pogresio i sta sam ako jesam...
Da cini mi se da sam negde rekao da su kondenzatori samo za filtriranje, mislio sam konkretno za one na koje sam pokazao da me o5 ne razumete pogrsno....

~~~~~~~~~~~~~

auuu bre Branko,

nisam ni u snu očekivao, da si nalik "Francuske Sobarice".



pa Ti, SVE, ama SVE uzimaš kao što na TARABI PIŠE ???

~~~~~~~~~~~~~

sLušaj sad malo Ti @manix :

Jesli li Ti ČITAO ___ UPUTSVO za UPOTREBU: [ES]-Forum Elitesecurty.org ?

i to ISKLJUČIVO PRE: ......nego što si se (NALUPETARAO je gruba reć) pa ću napisati "Iz-nabacivao SVE i Svašta na 100 načina" ovde na [es]-Forum ELEKTRONIKA?

~~~~~~~~~~~~~

Ovo da pročitaš od A--do---Z, i da ZAPAMTIŠ !!! :


https://www.elitesecurity.org/o/uslovi-koriscenja/

+,

i TREBA da se ponašaš:

- Transparentno,
- NE-Remetilački,
- KORISNO,
- ULJUDNO,

- da naročito POŠTUJEŠ STARE članove (vojnički: stara Kuka = @branko tod, @Gosha NIŠ)
i SVE OSTALE UČESNIKE u razgovoru koji se vodi u tvojoj postavljenoj TEMI !!!

na ovom ELEKTRONIKA FORUMU : https://www.elitesecurity.org/f51-Elektronika

~~~~~~~~~~~~~

Nije FER od Tebe ovo (TO) što radiš ovde, i da/što PREPLAVLJUJEŠ Forum sa tvojim "LJUBIČASTIM FIX-Idejama" !


ajde, MOLIM Te " malo RUČNA, ... ako BOGA Znaš !

jer:

NEĆE se DOZVOLITI Tebi da se ponašaš "kao da si oslobodio "elitesecurity.org/f51-Elektronika",

pa ti pisanje i "SAMO-REKLAMIRANJE" ovde, dođe kao RAZBIBROGA !!!

~~~~~~~~~~~~~


ajd malo uljudi se, ...i biće SVE OK !

Pozdravljam Te @manix, *IDD Lab Arilje,
~~~~~~~~~~~~~


PS: ova poruka, i ceo .txt ↑↑↑↑↑ ...NE sadrži NIKAKVE skrivene namere !

.com

manix je uspeo da malo nađe sebe i da smislenije pristupi temi,
pa bih molio pojedince da ne zagađuju ovaj novi pokušaj kojekakvim
glupostima.

manix
Izuzetno je važno da se pri uključenju ispravljača ne pojavi neki pik,
već da napon sigurno poraste od 0 do zadanog napona.
Pri isključenju je isto tako važno da se isklučenje izlaza desi trenutno,
bez nekih brljotina.
Važno je da zadani parametri otanu i da se opet postave po uključenju.

Ja ne mogu da pratim tvoj igrokaz na jutjubu, nepregledno.

Bilo bi pametno otvoriti novu temu u kome bi zavšili postovi manixovog
ispravljača, a našem Bori ostaviti čistu temu.

OK, za sve prethodno reci cu samo sledece...
Moja namera nije bila nista lose. Pogresno sam rekao nesto i svi ste reagovali ga da sma vam nabo prsr u oko i napravili ste od mene bukvalno debila. Ok nisam nikakv genije ali je jedino sto sam hteo da vam kazem da nisam bas ni debil.
Takodje namera nije bila da vredjam nikoga...
SVAKAKO AKO SAM BILO KOGA UVREDIO EVO JAVNO SE IZVINJAVAM!

@Living Light
Ja stvarno ne znam u cemu lezi tvoj problem. Sasvim je jasno da SVI clanovi treba da se ponasaju u skladu sa tim sto si napisao, ali svi...
Ja sam neko ko ne voli nepravdu a ti si ponovo napisao neke stvar koje nemaju veze sa onim sto sa ja ovde uradio....
Ako hoces da zans:
Naucin na koji ste vi reagovali je bio u fazon "ma ti si debil uzmi knjgu i nauci" i naravno da to meni nije bilo prijatno jer mislim da ne treba to da bude bas tako nisko i grubo i reagovao sam na to
Kada sam odgvorio na to i postavio video ti sada kazes "SAMO-REKLAMIRANJE"... Prvo ne znam zasto bi pomislio da je samo-reklamiranje ako je to samo neka moja "LJUBIČASTa FIX-Ideja"...
Pretpostavljam da mislis na deo gde sam pokazo to napajanje sto pokusavam da napravim KOJE SAM INACE NAJAVIO DA CU STAVITI U DRUGU TEMU.
Ako hoce sikreno i njega sam postavio cisto da vidite da nisam bas neko ko ama nista ne zna... Ne znam sta bi na kraju tu i bilo samo-reklamiranje kada sam hteo to da postavim na forum i da bude svima dostupno, ja to ne prodajem....
Od pocetka je bila ideja da baas uredim to sto sam i hteo da na kraju to bude dostupno svima na internetu.
Ja sam vec rekao da se bavim programiranjem i tu nije problem i sve to oko mikrokontroler mi nije bio problem a ovo ostalo sam i sam svestan da nisam dovoljno dobar i zbog toga je bila ideja da to podelim ovde i da ljudi koji to dobro znaju pomognu da se napravi i OPET BUDE DOSTUPNO SVIMA.
Jer od kako sam krenuo da se zanimam za ovo prva stvar je svima da im treba izvor napajanja...

Medjutim ne znam zasto sam seve to sto si ti gore nabrojao
- Transparentno,
- NE-Remetilački,
- KORISNO,
- ULJUDNO,
Takodje, pitam sve clanove ovog foruma sta su to moje "LJUBIČASTE FIX-Ideje" , dakle ovo je reakcija i nacin komunikacije na koju sam od pocetka reagovao....
Na kraju niakda necu ostati ravnodusan na takve komentare ako nemaju smisla a ti bi mogao da se zapitas da li imaju smisla...
A ono sto ti trazis od mene jeste sledece neko moze reci sta god zeli a ja iz pristonosti treba da precutim...

@branko
Branko stvarno se zahvaljujem sto pokusavas da ovo dovedes na put koji je trebalo da ima!
Naravno zanima me to sto si rekao i rado bi pricao o tome (ukljucenje/iskljucenje)!
Osecam se stvarno neprijatno i ponizeno od strane nekih clanova pa ne znam da li uopste ima potrebe da otvaram novu temu za to napajanje na ovom forumu....
Ja sam nekada drzao forum "lendovisanje" i znam kako to ide...
Jedino je sada stvar sto osecam potrebu da to uradim da ne bi ispalo da je to neko samo-reklamiranje i da izmisljam stvari... A i ne treba da o tome ovde prisamo.
Iz tog razloga cu pripremiti materijal da postavim ovde ali ako stvari ostanu ovakve ne osecam se dobrodoslo da komentarisem o tome...

Moderatori i administratori mogu slobodno pobrisati ovo poruke koje nemaju veze sa temom... Izvinjavam se kreatoru zbog remecenja teme !


_{[Ovu poruku je menjao manix dana 26.07.2026. u 13:46 GMT+1]}

Vidim da si pametno i na pravi način reagovao na kritike. Pokazalo se
da imaš volju i da nešto naučiš, i da nešto uradiš. Na tebi je da odlučiš
da li ideš dalje ili ne.

Remetilački faktor uvek postoji, a forum je na niskim granama...

Evo sastavio sam sokoćalo po korigovanoj shemi koju je editovao Gosha i... regulacija napona radi od 0.2V pa sve do maximuma koji je bio 37V (samo za puštanje u rad).
Međutim pri opterećenju (5 auto sijalica od po 12V) napon padne na onih 0.2V.
Pokušavao sam neku kombinaciju sa trimerima u krugu za ograničavanje struje i ništa.
Nekad davno je neko na ES-u uradio mini tutorijal za puštanje u rad ovog ispravljača ali tu temu ne mogu da nađem.
Polako ću ispočetka da pokušam pa ko je voljan neka pomogne.

Ne znam zašto mi se dupliraju i tripliraju fotke kad ih okačim ?!
Izvinjavam se !

Da nije puno 5 sijalica ! Jos kad su hladne otpor je veliki.

Boro, pretpostavljam da si vodio računa o tome ali 'ajde da pitam, jesi li pazio na raspored nožica, BC547, 2N5551 i BC640 svi imaju različit raspored, a ti koristiš prvobitnu pločicu. Proveri šta se dešava na onom tranzistoru koji je na šemi drugi s leva. Između kolektora i emitera treba da je neki stabilan napon koji se smanjuje kad se uđe u strujni limit. Možeš za probu da ga izvadiš, ili diodu ispred njegove baze, time bi onesposobio strujni limit, ali onda pažljivo sa testovima jer kratak spoj bi značio katastrofu.

Da, vodio sam računa o rasporedu nožica na tranzistorima.
Ujutro ću da pokušam ponovo.


_{[Ovu poruku je menjao veselinovic dana 30.07.2026. u 16:15 GMT+1]}

Po ugledu na vacinu ATX napajanja koja imaju dva elektrolita serijski vezana kad su na mrezi 120V AC, paralelno svakom elektrolitu otpornik reda 50 do 100K 0,5W-obezdjedjuju ravnomjerno punjenje elektrolita. Ocito te zeza strujno ogranicenje-dobro rastabiri kako radi.-
pOz