O konceptu neću sada, ali pogledaj gde su ti tačke sa kojih uzimaš povratnu
spregu za kontrolu napona. Drugo, praviti ispravljač do 12V je promašaj.

Da, vidim, stoji IZLAZ+ ispred potrosaca a posle izlaza iz tranzistora...
Da li je to pogresno?
A sto se tice 12 volti ok, koji napon bi bio predlog?
Ja sam 12V birao vise jer je to raspon koji bi mogao ici na 1mV korak jer tehnicki ima 5LSB po milivoltu sto bi naravno trebalo da ostavi malo prostora za sum i geseke...
Ako bi se islo na 10mV to znatno menjalo stvari i onda veci naponi ne bi predstavljali problem...
Zapravo tehnicki gledano i ovako bi moglo da ima dovoljno LSB za cak 2x veci napon ali mislim da je tesko to postici jer nebtno za dac imaju i drugi elementi greke po nekoliko LSB...

Svakako zeleo bi da cujem savet i predlog. A i za koncept naravno jer je to mozda i najbitnije da bi se ostalo ostvarilo...

Ne bih da te razočaram al' takva skalamerija već postoji na tržištu po veoma povoljnoj ceni!

Pa vrlo verovatno da postoji nesto slicno, na kraju nisam ovo ja izmislio vec sam gledao neka slican resenja tako da ovo je prakticno neka vrsta izmenjene kopije :)
Ovo je vise sto bi ja nesto da napravim svojerucno a da bude sto kvalitetnije i naravno jeftinije...
Svejedno bi voleo i da vidim o kom se uredjaju radi...

Ono sto je bila moja zamisao ovde jeste da to bude sto je moguce precizniji uredjaj... To naravno to utice na cenu, gore sam rekao da je po meni najbitnije dac, opampovi i referentni napon...
Medjutim, bitno je sve da bude kvalitetno da bi se dobila preciznost, jer ako napajanje ime preveliki sum upravljacki deo tu nista ne moze.
Lepo je to u nekoj poruci rekao Living Light vezano za trafo i grec - "neki kineski" :) pa ne moze da se dobije da sum bude manji od 10mV, sto je apsolutno u pravu - sve je bitno da bude sto kvalitetnije...

Znam i da vecini nas apsolutno nije bitno da li je napajanje linearno ili svicersko ali ovo sto se najcece vidja u prodaji su svicerska napajanje jer su efikasnija, jeftinija a verovatno i laksa za izradu...

Svakako, mozda vas ovo podseca na izmisljanje tople vode ali valjda svi to na pocetku radimo jer to je jedini put da se nesto radi vezano sa elektronikom a da ti je to hobi i da zapravo nisi neko ko popravlja uredjaje (za to treba ozbiljno skolovanje i znanje, a ja to nemam)

Ja bih počeo sa rupom na saksiji...

Baj d vej sa "P" se ne počinje rečenica!

Evo sada vidim da ova knjiga "Power Supply Cookbook", koju je Branko okacio, kaze skroz suprotno od onoga sto sam mislio...

Za dizajniranje prekidackih napajanja je potrebno dosta vise vremena...

I znanja!

I pretraziti internet .

I ako dođe do realizacije nabaviti što kvalitetniji materijal...

Dobro, ja sam vise ocekiva da ce neko od vas ko to zna reci nesto o tome da ja opet nesto ne lupim :)))

Ono sto ja znam o tome je da sum na samom ispravljacu/grecu zavisi od struje i naravno kondenzatora... sto je struja veca brze se prazni i puni kondenzator a to stvara veci talas....
Iskreno ja nikada ranije nisam racunao koliko kondenzatori trebaju ali sam pronasao formulu za izracunavanje te maksimalne vrednosti talas.
Dakel opet vas molim da ako nesto gresim da mi ne uzmete za zlo vec da me ispravite.

V = I/(f*C)
V je vrednost talas u voltima
f je ucestalost punjneja(2x 50hz)
C je kapacitivnost kondenzatora (u faradima)

Jos nismo ustanovili da li ce biti 12V i 4A.
Ali recimo da je to 4A i da stavim 4 x 10000uF (jer po racunu, za 1mV na 4A treba 10x vise :)) ) Gledajuci ovaj broj kondenzatora shvatam da u praksi niko ne stavlja, tj. ja nisam video, tako ogroman broj kondenzatora za filtriranje napajanja.
4A / (100Hz * 0.04F) = 1V

E sada koliko sam ja razumeo to bi na izlazu trebao da resi opamp ako je dovoljno dobra tj brz , ovoj koji sam ja stavio je na 1MHz a frekfencija na napajanju je 100Hz prakticno je 10000 puta brzi i zapravo bi trebao da stigne da ispavi to talasanje, jedinio sto nisam siguran koliki napon moze da koriguje za to vreme...
Ako bi recimo stavio opa189 on je 14MHz i sve druge karakteristike su bolje....

Takodje sam procitao da se za kvaliteno filtriranje stavlja jos i zavojnica za visokfrekfentni sum i otpornik da ugusi oscilacije...

kod nas iam ovo
KONDENZATOR EL. S 10000µF 50V Samwha 105°C (Ripple 4.37A)- 600din
GREC ISPRAVLJAČ KBPC2510 1000V 25A DC COMPONENTS - 200din
i naravno torusni trafo, napon cemo videti i broj izlaza....


koji je tvoj predlog

Ja sam odabrao staro kompjutersko napajanje kao izvor a onda sa Alija zakazao dva modula.
Prvi je: Stlxy XH-M229 Desktop Computer Chassis Power Supply ATX Transfer Board Power Take off Board Power Output Terminal Module 24Pin
adrugi je: Automatic DC Boost/Down Converter Power Supply Module CC CV 0.5-30V 3A 35W/4A 50W Adjustable Power Supply Voltmeter
I ta dva modula koštala su me zajedno 12 evra.

Već probano u malo drugoj konfiguraciji i odlično radi osim što je malo više plaćeno, mislim na module..

Da, jasno mi je. Ja živim u Rusiji i ovde nema carine ni PDV-a na isporuke iz Kine do 200 evra. Na cene veće od 200 evra ide carina i to od 5% na cenu artikla. PDV-a nema.
Zato me malao malo zovu drugovi iz beograda da im ovde kupim mobilni telefon, neku komponentu za računar i slično, što se da lako preneti.

Pozdrav za Putina!

Preneću mu kada ga vidim...
Često me zove na pivo ali ja nešto nemam vremena.

Njegova rezidencija na Kremlju:

Šta reći....predivno!

Evo nekih ispravki koje je sugerisao Branko tod
LM334MX/NOPB nije imao vezu GND (to je bio propusteno na shemi)...
Promena vrednosto na balans otpornicima sa 0.1Ω oma na 0.22Ω
I prebacivanje santa sa low side na high side, sada je sunt izmedju emitera tranzistora i potrosaca.
Takodje iza santa a i spred potrosaca ce se uzeti signal za povrtatnu spregu opamam za podesavanje napona sto ce "uracunati" i pad napona na santu a sto ranije nije bio slucaj.

DA, takodje treba dodati otpornike na bazu tranzistora TIP35C.... dodacu na semu recimo po 47Ω 0.5W ili 1W na obe baze...

_{[Ovu poruku je menjao manix dana 30.07.2026. u 14:55 GMT+1]}

Vidim da nema zainteresovanih da nesto komentarisu o ovome... Nema veze mozda ce nekome sluziti a mozda i ne...
Brnko je dao jos dva predloga vzezno za ovo...

Prvi predlog je da se uzme gorova/proverena sema nekog regulatora, i konkretno mi je dao jednu semu, pa da se onda smao u to implementira analogno/digitalno kontrolisanje pomocu mcu-a.
Nisam jos precrtao tu semu do kraj da bi je okaciojer imam neke druge obaze ali cu to uraditi...
Problem je sto je to sema na kojoj ne mogu jednostavno da se izbace potenciometri da se ubaci pwm/dac napon kontrolisan iz mikrokontrolera jer preko tih otporinka ima vise drugi spregnutih veza...
Bar ja ne znam kako bi to uradio a da totalno ne izmenim tu semu a onda to nije vise ista stvar...

Drugi predlog je bio nesto sto je i meni padalo na pamaet ali nisam isao u tom smeru jer nisam ni znao da to vec postoji i da su ljudi to pravili a to je hibridno napajanje.
Hibridno u smislu da postoji prekidacko napajanje koje bi bilo predregulisano da ima napon veci za nekoliko volti od izlaznog... Zapravo za minimalno potrebnu razliku...
Tako da bi izlazni tranzistor uvek imao konstantu raliku izlaza i ulaza a to bi bilo tih par volti i to bi smanjilo opterecenje i samim tim i grejanje a ustvari povecalo efikasnost..,

Ovo sto jetrenutno u postojecoje semi moze vrlo lako da se naogradi tako to bi se na izlazni stepen umesto ti +15 doveo taj izlaz iz svicerskog napajanja...
Regulascia svicerskog napajanja bi cini mi se bila prosta u tehnickom smislu sa dodavanjem smo jednog opampa i par dodatin otpornika i kondenzatora

Evo kako bi to izgledalo... pod uslovom da sam ja to dobro napravio :))) stim sto ovde nisam stavio kondenzatore na napajanju opama ali bitno je da shvatite sta sam hteo reci akondenzatore cemo dodati...



E sada ostaje pitanje svicerskog napajanja, da li koristiti neko gotovo koje moze samo da drajvuje ili prviti nesto....

Spominjes svicersko napajanje kao predregulator. I ono mora biti, bar po naponu regulisano-komparator zadaje da predregulatora uvijek na svom izlazu daje napon koji je veci za pad napona na izlaznim tranzirtorima-zadani izlazni napon uvecan za pad napona na izlaznom -grupi izlaznih tranzistora. Kako na trzistu osim
Gotovih radionickih napajanja-sto je cilj projekta, postoje samo napajanja fiksnih izlaznih napona , znaci izgradnja vlastitog predregulatora.-

-----------------------

Kod nas je uobicajeno da se svaki regulisani po naponu i struji ispravljac naziva laboratorijski. Da bi ispravljac dobio naziv laboratorijski mora zadovoljiti
kriterij da moze u aplikaciji zamijeniti akumulatorsku bateriju-po pitanju bruma, suma i impedanse, sto nije lsko postici.-

pOz

Ova sema je zgodna za digitalno upravljanje:


umesto potenciometara za regulaciju struje i napona upotrebiti D/A konvertore.
Sema je odavde: https://hpm-elektronik.de/nt25-15.htm

Shodno naslovu teme, šta je ovde gore digitalno?

Digitalni su pokazivaci napona i struje :)

E sad' mi je lakše

Da ovo je apsolutno podesno za laganu zamenu potenciometara DAC-om
Jedino sto ce takodje trebati dva ref. napona jer koliko vidi na podesavanju napona je ref. napon 5V a na podesavanju struje je 2.5V... Ako sam dobro protumacio semu....
Ali dobro, nije ni bitno jer se tu mogu koristiti iso LT431...
Medjutim jedna stvar je tu mozda bitna a to je da je zbog matemtike bolje da je referenca 4.096 ili 2.048 jer zapravo 12bita ima 4096 koraka tako da bi se onda lakse vrsilo podesavanje...
Najveci problem kod male rezlocije DAC-a jeste zapravo taj korak. Ono sto je nama bitno jeste da omamo okruglu cifru pri podesavanju...
Recimo da je ref napon 5V kao sto i sada jeste to bi bilo ovako:
5000V/4096LSB = 1.2207mV sto je jako neprakticno za sabiranje i uvek ce praviti gresku....
to mozemo da resimo kao stavimo ref napon 4.096 i jedan lsb onda bude 1mv!

Ali svejdno imamo problem 4096 korak na 12bita dakel 25v/4096lsb = 0.0061V/LSB --> 6.1mv to je opet niakkav korak da je 5 ili 10 onda oka
E sada sta je resenje? Jedno od njih moze biti dase kroisti manji opseg DAC-a a da se poveca GAIN
recmi da koristimo 2500LSB od mogucih 4096 i da na opampu pojacanje bude 10x sto mi za svaki 1mV na izlaz islo 10mV i za 2500 koraka to bi bilo 25V

Druga solucija je promena izaznog napona tako da matematika uklopi a to bi recimo bilo 5x4.096v sto je 20.48v
i onda bi bilo 1lsb 5mV a 4096 * 5mV= 20.48v

Situacija se znatno menja i poboljsava ako se koristi 16bit dac jer tada imamo 65.536 koraka i tada je matematika mnogo laksa i ako se ne koristi ceo opseg iskoriscenost opsega bude mnoooog veca nego na 12bit.
Zasto ovo pricam, jer su 16bid D/A koverteri dosta skuplji 4-5e najmanje i ne nealaze se bas lagano kod nas... Ja upravo radim porudjbinu sa LSCS i najniza postarina je 16.5e ali ako narucujete vecu kolicinu i predjete neku cifru tipa 70e. onda vam postarina bude 0...

Sada ostaje pitanj sta raditi. Naj jeftinije je da se radi 12bit sa 2500 koraka sto je malo vise od pola opsega dac-a, i da korak bude 10mv
sa nekim stm/arduino kontrolerom, i recimo 4x20 ili 2x20 lde diplejom.
Takodje ja bih stavi rotary encoder, jeda ili dva to sada zavisi od predloga...

Prica je da se neka proverena sema prebaci u digitalno kontrolisano napajanje :), Verovatno da nisi procitao sta je gore pisano pa nisi shvatio zasto je ta sema postavljena...

Naslov je bombastičan. Ne postoji digitalno napajanje jer je samo napajanje isključivo analogno jer i na ulazu i na izlazu imamo napon i struju a ne nule i jedinice!
Ok,kontrola se može napraviti digitalno ali time ispravljač nije digitalna.
Recimo, frekventni regulator za pogon motora, niko ne naziva digitalnim jer on nije digitalna bez obzira što digitalno možemo njime upravljati preko kontrolera u sklopu automatike?
Da li bi onda sve što sadrži digitalno upravljanje trebali nazivati kao digitalni kompresor, digitalni agregat, digitalni strug.....?

EEEeee, konačno, p2699520 !👌

"Ne postoji digitalno napajanje
jer je samo napajanje isključivo analogno jer i na ulazu i na izlazu imamo napon i struju a ne nule i jedinice!"

👍👍👍

Ne bi trebalo izbor da padne na TL431, jer je NIJE dovoljno STABILAN niti PRECIZAN, niti je dovoljno PONOVLJIV Napon na njemu.


Kada se već "mlatiš sa tim", odaberi nešto Preciznije,

na primer:

LM4040A, REF5025A, MAX6126A,

... iLi slične.

Da ja se apsolitno slazem sa tim i kao sto mozete primetiti gore sam stavio REF5040IDR (isto kao vas predlog samo drugi napon) i kao jos bolju varijantu ADR4540BRZ-R7

Ali sta se onda dogadja, prosto i ostale komponent poput opampova i dac-a traze da budu bolje... Jer, sta vredi ako Ref. nema sum a onda udje u opamp koji ima 5mV sum...


@p2699520
Dobro, trebao sam staviti digitalno regulusano ili nesto slicno... Svakako, nadam se da to nije jedino sto se moze reci na ovu temi.

Sa druge strane gledano, svicersko napajanje zaista ima na svom izlazu digitalni tip signala 1/0 emitova velikom frekfenciom i u tom smislu bi moglo biti digitlano...
Ne zove se digitalno jer u svom signalu ne nosi podatke a u fizickom smislu se ne razlikuje od digitlnog signala.

Generalno "digitalni" se tumači kao "cifrovni" odnosno upravljanje, prenos i čuvanje podataka u obliku cifara.

U primeru koji je dao Gosha_Nish se koristi analogno digitalni konvertor AD712. Jedna polovina AD712 je za regulaciju struje (na šemi levo) a druga polovina (na šemi desno) za regulaciju napona.

Ulaz u AD712 je analogni a izlaz digitalni u smislu da se izlazni napon (pin 7) uspostavlja u malim koracima rezolucije 12 bita. Izlaz AD712 upravlja radom T4 koji prenosi signal na T3 i dalje na T6|T7|T8|T9 odnosno niz T4-T3-(T6|T7|T8|T9) je uobičajen spoj stabilizovanog usmerača. T4-T3-(T6|T7|T8|T9) je upravljan digitalnim signalom pa se može reći da je uredjaj digitalno kontrolisan, tj. digitalni.

U klasičnom usmeraču na T4 bi dolazio napon sa zener diode uz neki potenciometar (to bi bilo analogno).
U datoj šemi deo AD712 koji je U-regulator povratnom spregom na + ulaz dobija izlaz Uout. Uout se ne može proizvoljno menjati nego samo u koracima diktiranim rezolucijom konvertora.

Zato glasam za 'digitalni'.

manix je detaljnije objasnio.

Sve je to lepo ali, iz mog ugla gledano, danas kada kod kineza možemo kupiti gotove module ili kompletan ispravljač sa digitalnom kontrolom, smisao pravljenja meni nije opravdan jer je daleko skuplja varijanta sam praviti i kupovati silne delove pa onda se zlopatiti sa pravljenjem kutije...
Nekada, u mojoj mladosti da, kada nije bilo izbora kupovine a ako ga je i bilo, koštalo je papreno.
Danas, kod mene u Rusiji, da naručim RIDEN RU RD6024 60V 24A DC DC Adjustable Step Down Voltage Buck Mode SMPS, košta bi me 70 evra sa isporukom?
Ali ok, svako ima svoju logiku i ja sam izneo svoju.

Kao što napisah na predhodnoj strani da takvi uređaji već postoje i ne baš nešto skupi a rade sasvim prihvatljivo!

Mada razumem euforiju pravljenja!

Model, koji sam naveo u prethodnoj poruci podržava i WiFi i aplikacija za telefon je više nego pristojna. Kompletno upravljanje ispravljčem može se raditi sa telefona. Koliko bi koštalo sve to u ručnoj izradi i na čega bi ličilo?
Kinezi su davno obesmislili opciju do it yourself!

@p2699520
Da, slazem se, navedeni uredjaj moze i kod nas da se poruci tu oko 70e + napajanje 50e + kutija 30e... Takodje ima napajanja od 120e+ (doduse nije bas isto jer su to vecinom svicerska a ne linearna napajnja)
Peonta nije bila da li moze da se kupi vec da se pravi jer ja to radim iz hobije, Sto rece zeon to je euforija da se nesto napravi....
Razumem ako je vama to dosadno i bespotrebno...
Na kraju i pored svega ovo apsolutno ne mora biti tako skupo
INA241A3IDDFR 3,4658 € 1 3,4658 €
OPA189IDR 1,1710 € 2 2,3420 €
REF5040AIDR 1,5138 € 1 1,5138 €
DAC8552IDGKR 2,8083 € 1 2,8083 €
INA226AIDGSR 0,7947 € 1 0,7947 €

SUMA 10,9246 € , naravno tu dodju otpornici, kondenzatori, diode, traznistori .... Ali sve to jos mozda jos 15€
A ovo gore navedeno su poprilicno dobre i precizne komponenta sa izuzetno malim sumovima, driftovima, pocetnim grekama... Mozda cak i bolje nego u nekim od gore neavedenih gotovih uredjaja...
Takodje mozda ce nekog predloziti da pravimo nesto sto je svima dostupono, neku jeftiniju ali manje preciznu varijanu...

Uglavnom poenta ovoga nije da ce to biti ekstremo jeftinije poenta je napraviti ga sam jer je to hobi :)))
Svakako ako ti je smorno ucestvovanje nije obavezno :)

Jeste, Kinezi su obesmislili samogradnju. Ja sam prošle godine razbuco pojačalo koje sam sastavio pre četvrt veka. I više nema, ubuduće kupujem gotovo. Za 10 evra i ni dinar više. Kutiju ću naći u kontejneru od nekog starog risivera. Što da mi Kinezi prodaju istu kutiju umotanu u plastku kao novu za 30 evra?

Ali, nije samo u pitanju pravljenje ili hobi nego i preslišavanje kako funkcionišu elektro komponente :)

Rekao bih da se može napraviti izuzetno dobar uredjaj u današnje vreme pa i taj wifi i app su najjednostavniji za uraditi.
O ceni izrade takođe se može pričati jer ti isti kinezi prave dobre a jeftine ploče a što se tiče kutijanja, pa skoro svaka kuća ima 3d printer.

I koliko bi trajalo to smišljanje i pravljenje a kvalitet rada?

Da, i hvala im na tome..

Sa psihološke strane gledano mislim da je uradi sam u današnje vreme samo vid terapije ili nemanje pametnijeg posla!

Pravljenje hardvera u vreme mikro elektronike nema smisla.
Ko je kreativan neka se bavi programiranjem kontrolera a isti su danas nezamenljivi u eri automatike.
Evo, ova igračkica Arduino Nano V 3.0 TYPE-C ATMEGA328P CH340, košta oko 3 evra a mnogo toga pametnog se sa njom da uraditi pa i upravljanje ispravljačem. Ona je idealna za hobi.

Za taj novac možeš da kupiš daleko savremeniji mcu od atmega328 pa da imaš pored ostaloga i wfi, ble, zigbee... Ali ako se vodimo logikom da za $100 možemo kupiti kineski gotov uređaj koji u sebi ima taj isti mcu onda nema svrhe ni kupovati ga. Treba to sve izbaciti i iz škola jer pored kineza nam ništa više nije potrebno.

Taj MCU naveo sam čisto kao primer a ne kao sugestiju.
Što se tiče tvoje opaske:"Treba to sve izbaciti i iz škola jer pored kineza nam ništa više nije potrebno." potpuno je pogrešna. Naprotiv, škola je danas potrebnija nego ranije jer se elektronika tako brzo menja da je potrebno sve to ispratiti a da bi se ispratilo, treba baza a ona je škola.
Danas je lemilica gotovo prošlost. U svetu mikro elektronike lemilica malo toga može odraditi. Za entuzijaste, koji bi mnogo toga da isprobaju, upravo je elektronika, tačnije, softver omogućio da umesto pravljenja štampanih ploča, lemljenja, kupovina raznih delova sve to možemo odraditi u simulaciji.
Neki od programa za simulaciju poput LTspice, Proteus, Multisim, EveryCircuit, omogućavaju da potpuno bezbedno testirate rad pojačala ili laboratorijskog ispravljača, izmerite napone i struje, pa tek onda da donesete odluku, zamajavati se hardverom ili kupiti gotovo rešenje.
Kroz simulaciju možete uživati u eksperimentisanju a da to ne košta ni vremena, ni nerava ni novca. Na kraju, ako baš želite to i da hardverski sklopite, sklopićete dobro proveren uređaj.

Mislim da je ovo potpuno tacno. Ja samo ovo pravio bas iz razloga da potrosim vreme na nesto sto volim a ne jer necu ili ne mogu da kupim neko napajanja...
Verovatno vama koji odlicno poznajete lektroniku to vise nije zanimljivo, a meni je to prosto istrazivanje, ucenje i novo saznanje...

Iskren da budem nemam nikakve potrebe da imam napajnje neke velike preciznosti i niskog suma (a pitanje je da li bi na kraju to i bilo), samim tim nema ni potrebe da napajanje bude linearno...
Sve moje potrebe bi moglo zadovoljiti napajanje sa aliexpress-a koje pominjete ali drugi su razlozi...

Vidim gore se pominje WiFi, moze se onda i ovde koristiti neki od ESP kontrolera i odmah bi imali wifi i bt....

Naravno ljudi razumem ja u potpunosti da je gotov fabricki uredjaj mnogo bolji i privlacniji od neke pravljene budzevine :) ....

Hmmm u KiCad ne mogu da pronadjem ovaj LM712 a ni na netu nema kao footprinti ili simbol (komponenta) ima samo LM7121*** ali nije isti raspored pinova...
Da stavljam nesto drugo ili da pravim prilagodjeni footprint i raspored pinova prema ovom LM712?
Konkretno, ako ubacim LM7121 na semu onda njegov pin za +12 nije pin 8 vec recim pin 3 itd...

Stavi bilo koji footprint za dual opamp u 8-pinskom kucistu, TL082, LF412......sad dal' ces SMD ili TH, tvoj izbor.

Molim te Gosa ili bilo ko drugi da mi pojasni ovo... Recite mi da li sam ja ovo podesavanje struje dobro razumeo....
Ovaj P1 je za kalibrisanje (posto po nekim mojim racunima on ima raspon od 90mV do 540mV) a P2 je za podesavanje 0-150mV (0-podeseno na P1) a poredjenje sa padom napona na santu?
Koliko ja shvatam ovo radi kao komparator i on zapravo iskljucuje izlaz preko T4 ako struja predje ogranicenje?

Nije bas tako, prevideo si ulogu kondenzatora izmedju izlaza i invertujuceg (-) ulaza OP. Ova dva OP rade kao integratori, desni V3 2/2 sluzi za regulaciju napona, dok je izlazna struja manja od strujnog limita. Kad se dostigne strujni limit podesen sa P2, ulogu regulacije izlaznog napona preuzima levi OP V3 1/2, njegov izlaz postaje pozitivan, ukljucuje se T2 i crvena LED. Izlaz se nikad ne "iskljucuje" vec se vrsi regulacija izlaznog napona po struji. Ne treba da te buni oznaka OP koja je na semi LM712, to je neka greska autora, verovatno je koristio AD712, a to je klasa J-fet OP koje sam ti vec naveo prethodno.
Bacaj se ti na razradjuvanje softvera, posto si rekao da ti je to jaca strana, za ovaj analogni deo se ne brini, nista ovde nije komplikovano.

Ja cu biti zainteresovan za realizaciju jednog takvog napajanja pod uslovom da se iskopira vec pomenuti Riden, znaci da ima numericku tastaturu 0-9, tastere: enter, V-set, I-set i rotacioni enkoder. Pogledaj kako izgleda npr Riden 6018 (taj sam koristio i znam o cemu pricam), veoma je user friendly, lepo otkucas numerickom tastaturom napon/struju koji zelis i stisnes enter i eto ga na izlazu. Imam nekoliko instrumenata sa takvim nacinom podesavanja i to je milina za rad. Kad pomislim da treba do besvesti da vrtim enkoder i da prodjem kroz nekoliko menija da bi dosao do zeljenog podesavanja, izgubim volju za radom.

Gde u elektronici je potrebna preciznost od 1mV.

Kad znamo da ce pad napona na krajevima kablova biti mnogi veci ,narocito pri vecim strujama.

Moze i ta preciznost ali sa četvorožilnim kablovima.

Ma važno je da se letuje.

Za površinski EKG signal depolarizacije srčanih pretkomora i komora može biti oko 400 mikrovolti. Za baždarenje takvog EKG je potreban signal 1 mV pa se podesi da na papiru 0.4 mV budu visine 4 mm.

I, hoćeš reći, to se baždarenje se radi po sistemu uradi sam pomoću isopravljača iz kućne radinosti?
Pre 20-tak godina, u Beogradu sam radio neka elektrotehnička merenja i instrumenti su morali biti etalonirani od strane nadležnog tela. U mom slučaju, to je radio Institut Nikola Tesla i na svake dve godine sam mora da nosim instrumente a na potvrdi je pisalo koje su instrumente oni koristili prilikom etaloniranja.
I ti ovde kažeš, EKG se baždari u kućnoj radinosti pomoću ispravljača sa foruma?

Tako da nam preciznost od 1mV nije potrebna, barem nama hobistima.
A medicinska,vojna i svemirska tehnologija je za nas hobiste pojam.

A ako ima takvih koji rade sa time gore pomenuto, mogu da nam prenesu iskustvo.

A i ne osporavam ideju u vezi napajanja, ko je šta zamislio neka pravi.

^p2699520

Nemoj meni pripisivati ono što si ti napisao.
Moj odgovor se odnosio na pitanje "Gde u elektronici je potrebna preciznost od 1mV", a ne na tvoja tvrdjenja.


Ako to shvatim kao pitanje onda mogu da dam komentar.

To što sam napisao po sećanju je zastareo podatak koji se odnosio na eksperimente na žabama.

Instrumenti koji su se primenjivali pre više od pola veka su pravljeni da detektuju i manje promene od 0.25mV jer p-talas može da ima toliku vršnu amlitudu. Neke napone p-talasa u iznosu od 10 mikrovolti ne mogu da komentarišem bez lekara specijaliste.

Na primer "praistorijski" jednokanalni elektrokardiogrami su imali pero za pisanje, kojim se zapisauje i EKG trag i marker-impulsi koji služe kao referentna amplituda od 1mV. Na osnovu toga se vrši uporedjivanje amplituda samog EKG signala.

Moguće je da je ondašnji model 1500A imao dva pera.


Sad drugi deo TVOG tvrdjenja u vezi baždarenja.

Ne, taj ispravljač nije za baždarenja EKG aparata. Dovoljno je pogledati na primer U-regulator kome referentni napon obezbedjuje TL431, temperaturni drift će praviti problem za baždarenje.

@Gosa
Hvala na pojasnjenju, sada je vec jasnije.


Ok, taskaktura nije nikakav problem... Mada, i samo enkoder nije problem ako se naparvi kako treba... Ja sam pravio da enkoder nije samo dodavanje neke vrednosti na prethodnu, tipa 1LSB ili 5LSB vec moze da se pomera na svaku cufru u vrednsti. Dakel tipa podesavas jedinice, desetece, stotine, hihljade mV.... menjas na klik na enkoderu ili na posebnom tasteru... Ali svejedno moze i kombinacija sa tastaturom...
Mozda bi onda prvo trebalo planirati sta sve od tastera treba da ima i na koji nacin treba da rade... Takodje, isti tasteri mogu imati razlicite funkcije u razlicitim modovima....




Pa to sam i hteo da kazem, ja sam u semi koju sam postavio, birao komponente koje bi mogle, bar po specifikacijama, da idu to tog 1mV.
Medjutim, nisam za to imao spec. razlog, samo ideja, a jasno je da nema ni potrebe za takvom preciznoscu...
Cak mi je, u tom razmisljanju u sumu, padalo na pamet da to napajam pomocu akumulatora :))))

OK, 10mV je ok korak :p

Sto se tice te kalibracije, to je vec druga prica i ide u "svemir"... Mislim, to bi verovatno trebalo kupiti neke skupocene precizne reference itd.

Vas ne treba da demorališe to što sam napisao.
Jedno je profesionalna a drugo amaterska ili hobi izgradnja.
Takav usmerač može da ima svoju primenu ako se uzmu u obzir ograničenja i pravilno postave ciljne mete.

TL431 se nalazi i u I-regulatoru i u U-regulatoru. Deklarisan je sa refrentnim naponom 2.495V.

Izgleda da ima preciznost od 1mV.
Ali taj referentni napon se preslikava na izlaz 10 puta uvećan i daje 24.95V.

Ugradnjom razdelnika napona na izlazu opet možemo dobiti 2.495V ili potenciometrom "napipati" taj 1mV.
Dobra zener dioda ima odstupanja od 1%.
1% na 2.495V je 0.02495V odnosno 24.95mV.
To se preslikava na izlaz kao odstupanje od 249.5mV (kad je maksimalan napon na izlazu).

Ali ne postoji samo drift TL431. I ostale komponente imaju svoj drift kojim mogu uvećati izlazni drift.
Tu su i Kinezi koji od deklarisanih 1% uvaljuju komponente sa 10% odstupanja.


Ako neko konstruiše taj usmerač biće zanimljivo videti ostvarene karakteristike.

Tih 1-2% odnosi se na početnu tačnost, tj. koliko referentni napon može da varira od primerka do primerka. Temperaturni koeficijent s druge strane je podešen da je minimalan na 25 stepeni, a u celom temperaturnom opsegu je tipično 50-ak ppm/C. To u prevodu znači promenu od par mV u opsegu oko 25C (recimo 20 do 45 stepeni), ili 20-ak mV na izlazu napajanja.

Po tvom Moskovskom kriterijumu:

PRAVI životni stav: KREATIVNOST = je SAMO ono, kad UMEŠ da PROGRAMIRAŠ MIKROKONTROLERE do 9999 vrsta !

i NIŠTA VIŠE !!!
.
..
...

a onda, te život nanese na Put, takav:

- da ti se na primer ćerka (sin) UDA (oženi) za jednog takvog High-Tech Experta,
koji ni Decu NE ume da napravi bez CLOCK-a i INTERRUPT-a,

a kamo li exer da ukuca valjano u zid dnevne sobe, i okaći Sliku koju je kupila tvoja ćerka.

-

Treba poštovati tvoju kreativnost, i poželeti ti sjajan epilog,
da napokon kreativno udomiš ćerku (zeta), za takvog fascinatnog Zeta (snajku), kakvog/kakvu si sanjao celog života.

i, onda,
na proslavi prvog rođendana tvog unuka,
oko Vatre Roštilja,

- ostajete do zore zet i ti,
da dubokoumno "delite Freqvenciju" i Fino Tuning-ujete ugao pretpaljenja sva 3 motora Spejs Šatla.

a cela ostala obostrana familija se od vatre izmakla, i ostavila vas da se pečete sami.
.
..

sjajan životni stav, za poželeti,

Hmm,

@Living Light:
Zanimljiva metafora sa roštiljem i Spejs Šatlom, mada Spejs Šatl odavno ne leti. Što se tiče roštilja, savremeni digitalni termometri sa softverskim upravljanjem danas omogućavaju da se meso ispeče savršeno bez ikakvog dežuranja kod vatre, upravo zahvaljujući tom programiranju o kome govorim. Nakon mnogo godina u elektronici, video sam kako mnoge tehnologije i alati odlaze u istoriju, pa tako i lemilica polako gubi bitku pred mikroelektronikom i gotovim modulima. To su tehnološke činjenice na globalnom tržištu, a ne moj 'Moskovski kriterijum'. Moj prethodni komentar je bio dobronameran savet mlađim generacijama u kom pravcu da razvijaju svoje veštine ako žele da budu konkurentni. Emocije, post prožet cinizmom i sarkazmom, vikanjem velikim slovima i uvlačenje moje porodice u diskusiju neće promeniti realnost da je softver preuzeo primat. Svako dobro vama i vašoj lemilici, a mi se vratimo temi laboratorijskog ispravljača.

ne znam ja ništa, ali znam jedno,

ne zovem te na roštilj, ... niti idem kod tebe na roštilj :) :) :)



Juuu ...

Bože me sačuvaj napornog roštilja, Meso nepečenop, a Salata topla :)
.
..

AAaaaajmeee idem ja kući :)

@Living Light:
Jó utat hazafelé, kolléga! Remélem, a parázs nem hűl ki, miközben a szoftverekről és a mikrotechnikáról tanulsz. Minden jót!

Nije baš extra dobar taj Google translator, naroćito kada je reč o HU jeziku.

I ja ga koristim, za mađarski jezik, ali prevodioc puno greši,
jer jezik uopšte nije ni lak, a ni jednostanan za hendlovanje.

Jer, na primer "Mikrotechnika" - šta je to?

Sama reč ne definiše usku oblast MikroElektronike, ili Mikro čega, nečega ?


Nego, Mikrotechnika,

to bi možda moglo da bude u našem, balkanskom žargonu, kada neko ima nameru:

da lemilicom za Oluke 500W, zalemi i poveže SCART konektor na ljudski mozak,

i to baš na 9371684625488467.-i neuron, ali tako, da je veza Rx-Tx Ful Bidirekcionalna

Hahahaha...dobar si, posebno poslednja rečenica!
Ismevaš prevod, a sam koristiš izraze poput „Ful Bidirekcionalna“ i izmišljaš prevelike brojeve neurona.

Sve se menja a ti ostaješ isti....i dalje koristiš petardu za pisanje?

Vala baš, neka si mu rek'o 👍, baš je preter'o.

kad češ neku "Pametnu i Korisnu" da napišeš na [es] ?

a ne samo:

- da,
- ne,
- baci u kontejner,
- donesi meni, da TO popravim, uz sitnu 3.-cifrenu nadoknadu,

Iz aviona se da videti da ste stari prijatelji na ovom forumu?
Razmenite brojeve telefona i ispričajte se do miline.

P.S. Roberte, potpuno si skrenuo temu u off.

Nisam ja,

Zeon prvi počeo da stavlja žvaku učiteljici pod suknju
još u 3 razredu.

Ne mogu da verujem, pa ti umeš i normalno da pišeš, bez petarde?
Lepo o tebe. Sada još da prestaneš da skrećeš temu u off i dobićeš peticu iz vladanja.

U potrazi za potpunom definicijom digitalnog usmerača čat bot daje dve solucije:

a kao primer komercijalnog digitalnog usmerača linkuje DP800 Programmable Linear DC Power Supply. Cena $449.00, šeme nema a u specifikaciji pod digitalno navodi

I detaljnije u pratećem PDF:

Dakle, digitalan je jer ima USB priključak?
Ali DAC se ne pominje.

DAC navodno postoji u ovoj amaterskoj konstrukciji ali ni tu nema kompletne šeme.

EEEeee, da mi prekratimo muke postavljaču pitanja,
sebi i svima koji čitaju temu,
zajedno se organizujemo i SKINEMO ŠEMU ovih uređaja na stolu što se vide.

Krenemo lepo od utičnice 230Vac, pa do Displey-a.

I nakrivimo šešir !

Da se ne mlatimo više sa Naponskim Referencama na -25°C i na +50°C,
da li hoće ili neće da rade?






Power Supply Design:

32V/10A na izlazu izgleda solidno.

Ako je ideja da se prepravljaju stara XT i AT napajanja verujem da mnogi po zaboravljenim tavanima i podrumima imaju neko takvo napajanje.
To znači nisku cenu finalnog proizvoda.

Ipak po čemu je napajanje dato na toj šemi digitalno?

Ne postoji digitalno napajanje!
Sva napajanja su analogna, jedino, umesto potenciometara, može biti digitalna kontrola!

Tako je !

Povikoše seljaci, i vratiše sačmare u futrole.

Prekini,
Isprazni,
Knozi,

👍

Posldnja 3 reda su za M48,

za drugo ne znam, 😀

Slika prikazuje šemu kola podesivog regulatora napona kojim upravlja Arduino. Podesivi regulator se napaja iz neregulisanog izvora jednosmerne struje od 28-35 V. Izlazni napon regulatora je podesiv od 0 do 25 V, a izlazna struja je do 3 A. Regulator ima glatku regulaciju izlaznog napona, zaštitu od kratkog spoja na izlazu i stabilizaciju struje kada se prekorači podešena vrednost. Pored toga, poseduje termičku zaštitu od pregrevanja izlaznog tranzistora.



Kolo regulatora napona je podeljeno na dva dela: digitalni deo (Arduino, DAC, ADC, indikator i kontrolna dugmad) i deo za napajanje. Deo za napajanje koristi parametarski regulator od 27 V za napajanje operacionog pojačala LM358, koje ima maksimalni napon napajanja od 32 V, što omogućava napajanje kola regulatora naponima iznad 32 V. Kontrolni element je implementiran tranzistorima BC547B i BDX66C / MJ4032, kojima upravlja operaciono pojačalo. Na invertujući ulaz operacionog pojačala dovodi se napon proporcionalan izlaznom naponu, a na neinvertujući ulaz se dovodi referentni napon. Tranzistor BDX66C / MJ4032 mora biti montiran na hladnjak površine najmanje 400 cm².

Digitalni deo kola sastoji se od A/D pretvarača i CAP-a. Izlazni napon se podešava pomoću 12-bitnog CAP-a MCP4725, koji napaja neinvertujući ulaz operacionog pojačala LM358. Napon se može podesiti kroz 4096 koraka (12 bita). 16-bitni A/D pretvarač ADS1115 prati napon šanta, koji ne prelazi 300 mV pri struji od 3 A. A/D pretvarač i CAP su unapred ugrađeni moduli kontrolisani preko I2C magistrale. Da bi se eliminisao uticaj šanta na izlazni napon kada se struja opterećenja promeni, koristi se softverska korekcija izlaznog napona.

Zaštita od temperature je implementirana pomoću digitalnog senzora (modula) DS18B20, koji mora biti pričvršćen za tranzistor BDX66C / MJ4032. Ako temperatura kućišta tranzistora pređe 85°C, izlazni napon stabilizatora će biti onemogućen na 10 sekundi. Slično tome, ako dođe do kratkog spoja na izlazu stabilizatora, izlazni napon će takođe biti onemogućen na 10 sekundi. Kada se zaštita aktivira, na ekranu se prikazuje odgovarajuća poruka.

Čitav digitalni deo regulatora napona napaja integrisani regulator 7805. Pošto je ulazni napon 7805 iznad 30 V, napaja se preko otpornika za ograničavanje struje od 160 oma. Na regulator 7805 takođe mora biti instaliran mali hladnjak.

Stabilizator je prilično jednostavan za rukovanje: dugmad plus i minus podešavaju izlazni napon, a pritiskom i držanjem dugmeta za struju, dugmad plus i minus podešavaju izlaznu struju. Kada se prekorači podešena struja, izlazna struja će prestati da raste i ustaliti se na maksimalno podešenoj struji, dok će se napon smanjivati. Korak podešavanja napona je 0,1 V, korak podešavanja struje je 0,1 A, minimalna vrednost napona je 0 V, minimalna vrednost podešavanja struje je 0,1 A, a rezolucija merenja struje je 0,01 A.



Podešavanje stabilizatora napona:

Pritisnite dugme „plus“, sačekajte dok izlazni napon ne dostigne maksimalnu vrednost, izmerite izlazni napon i unesite ga u promenljivu: u_max = 26,3 (u citiranom slučaju, maksimalni napon je 26,3 V)
Pri korišćenju šanta nominalne vrednosti od 0,1 Oma, nije potrebna kalibracija struje, ali ako šant ima veliku grešku, onda je potrebno promeniti koeficijent: kalib2 = 1,000






Tokom testiranja stabilizatora, otkriveno je da kada je povezan sa opterećenjem niske impedanse sa primenjenim naponom, dolazi do varničenja u kontaktnom kolu, što ponekad dovodi do zamrzavanja Arduina ili grešaka na ekranu. Jasno je da rezultujuće smetnje utiču na digitalni deo stabilizatora. Da bi se eliminisao ovaj problem, na izlaz stabilizatora mora se instalirati induktivni filter.



Filter je napravljen na feritnom prstenu prečnika 3,4 cm sa magnetnom permeabilnošću od 2000 NN, dva namotaja su namotana zajedno, prečnik žice nije manji od 0,8 mm, broj namotaja je 10-15.

Original preuzet sa: https://rcl-radio.ru/?p=57730