_{[Ovu poruku je menjao Living Light dana 20.08.2026. u 00:49 GMT+1]}

Ne temi Razvoj digiralnog preciznod napajanja - Potrebni saveti i sugestije! je bilo diskusije oko temperaturnog drifta gde je i 1mV zamerano.
A šta kažu obavešteniji od mene u vezi LM723:

Pa... za muzejski primerak bi moglo proći.

Slično i za IC 741:

Qhurrčiš se sa AI,

... Lemilicu nisi uključio 20 god.

Treba zabraniti AI slop ovde na forumu.

Ranije je bilo: "Ko nema u vugla, ima u gugla", a sada je izvor "znanja" AI

Fenomen „Da li ti je to AI napisao?” postao je novi način za diskreditaciju neistomišljenika u onlajn diskusijama, a procena stvarnog upliva veštačke inteligencije je kompleksna, s obzirom nas njen brzi razvoj i veliku pomoć, kao nekad pojava digitrona?
Sećam se, davno beše, profa me izbacio sa časa i dao keca kao vrata zbog upotrebe digitrona a isti je imao samo osnovne operacie, sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje.

Po inerciji optužbi, da li se autoru može osporiti tema pošto je iz časopisa, ili silne njegove teme, koje su copy/paste?
Takođe, po istom kriterijumu, treba odbaciti pozive na vikipediju, knjige... jer se uvek može postaviti pitanje, jel ti to sa vikipedije, jel ti to iz kljige?
Tehnički rečeno, čovek je pri rađanju pusta fleška koju roditelji formatiraju a potom škola, knjige, internet, društvo...pune informacijama i ločično je da će koristiti te informacije nevezano iz kojih je izvora?Može i po Bećkoviću:"Reče mi jedan čoek na jednom mestu, kod jednog čoeka, jednu stvar, ne mogu ti reći đe, odma bi se setio koji je. ....!
Zašto vam je važan izvor ako post nije sporan, uvredljiv?

Ti uključuješ lemilicu, onda što drugima prepuštaš da napišu šta sve nevalja kod te konstrukcije?

Za one koji koriste veštačku inteligenciju kažeš "Qhurrčiš se".
Ti koji prepisuješ tudje iz prašnjavih časopisa šta radiš?

Imaš VI isto koliko i drugi, pa što nisi napisao šta nije pouzdano?

Napisao sam ono što sam uočio u konstrukciji.
A šta si ti napisao? Prepisao šemu!

Ne obraćaju pažnju na njega. Lik krizira, ostao bez šnenokli, vreme ga pregazilo, živi u uspomenama...
To prozivanje, jel ti to AI napisao je nemoć, poslednji gard pred istinom da je on prevaziđen davno!
I svako ko ti nalepi to, jel to AI, znaj da je to njegov očaj a ne bilo kakav argument!
Pitanje je totalno besmisleno jer je sasvim normalno da ljudi koriste dva nova naučna i tehnička dostignuća.
Eto, i on i njemu slični nisu napisali pismo prijateljima nego kuckaju poruke ili cimnu telefonom. Dakle, sa kojim pravom bi oni da određuju ko će šta i kako da koristi od onoga što nam današnja nauka omogućava?
Da li bi, po toj logici, trebali da se odreknemo on lajn trgovine i ponovo idemo u prodavnice. Umesto pitanja AI-ju da idemo u biblioteku i da kopamo po njoj? Umesto interneta da koristimo golube pismonoše?
Na kraju, da bi od AI-ja dobio konktčretan odgovor, mora biti i konkretno pitanje. Na glupa pitanja nema odgovora. AI nema logično rasuđivanje i ne može pretpostavljati šta ste imali na umu.

_{[Ovu poruku je menjao p2699520 dana 21.08.2026. u 05:51 GMT+1]}

Stari dobri Elektor i malo sema.

I jos jedan.

Taj muzejski primerak ima temperaturni drift od 2-15ppm, dok "moderni" TL431 ima 50ppm drifta (najbolja opcija).

Inicijalna tačnost reference je od značaja samo onda kad ne želiš nikakvo trimovanje, već odmah iz DAC dobiješ poznate korake i to je to.
Na žalost, inicijalna tačnost je najčešće dobra kod referenci koje imaju prilično loš temperaturni drift, pa se dobije jedno napajanje prosečnog kvaliteta i prosečne stabilnosti. I obično se zbog niske cene upotrebe otpornici od 1% i 50ppm i da vidiš veselja, svaki krš dobije ime "laboratorijsko napajanje", a u stvari je sasvim obično radioničko napajanje.

Istinsko lab napajanje, počev od najjevtinijeg, ima tolerancije od 0.1% ili bolje od toga i drift reda 25ppm ili manje od toga!

Najskuplje i najbolje reference imaju izuzetno mali temperaturni drift, a inicijalna tačnost može imati otstupanje reda 2-4%, da, čak toliko!
Uglavnom su bazirane na zener diodi reda 7-7.5V, koju ili termostatizuju ili na neki drugi način termički kompenzuju.
Uzmimo za primer LTZ1000, koji je bio jedan od najboljih referentnih IC na svetu, a i danas ima malo konkurenata. Njegova inicijalna tačnost je čitava 3.3% greške, ali zato mu je drift reda 0.03-0.05ppm i nije slučajno koštao reda 50e.
Tih 3.3% odstupanja nije zasmetalo da Hewlett Packard 1989. napravi do danas neprevaziđen multimetar sa 8.5 decimala HP3458A sa driftom od 2ppm godišnje.
Dan danas se u CERN stručnjaci slikaju ,sa osmehom deteta kom daš sladoled, pored nekoliko HP3458A staraca sa LTZ1000 unutra, i kojih nikako ne bi da se odreknu sve dok "mrdaju" i sve dok mogu da se kalibrišu uspešno.

Mali drift je ono što se ozbiljno plaća, a ne inicijalna tačnost, kao na primer:

https://www.digikey.com/en/pro...uments/REF80000B1NAJT/26489555

Zanimljiva cifra za referencu, i to za najgori komercijalni temperaturni opseg 0-70C... Možeš zamisliti cifru za industrijski od -40 do +85C ili ne daj bože militarac od -55 do +125C, kome je cifra x 5 u odnosu na komercijalca.

Glupi SMD otpornik 0402 sa 2ppm:

https://eu.mouser.com/en/Produ...s=OlC7AqGiEDmKeFyknjWCsw%3D%3D

-----------------------------------------------------------

"A šta kažu obavešteniji od mene u vezi LM723"

Izgleda da su poprilično loše obavešteni, ili misle da nije bitno što će ti "lab" napajanje otklizati 100mV za pola sata...

Ako u fioci imaš LM723 i TL431 i želiš da napraviš tačnu napravu - bira se "zastareli" LM723.

Ako želiš nešto malo bolje od LM723, onda (takođe termostatizovana zenerica reda 7v):

https://www.digikey.com/en/pro...?s=N4IgTCBcDaIDIFkDMBOFIC6BfIA








<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 28.08.2026. u 00:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 28.08.2026. u 01:13 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 28.08.2026. u 01:15 GMT+1]</sub>

Nakon ovog posta nema komentara i nije potrebno.
Samo hvala macolakg

Da, ovo je pravi čip u tom metalnom kućištu + pozlaćene nogice, pravi MIL standard!

_{[Ovu poruku je menjao zeoN_Rider dana 29.08.2026. u 12:28 GMT+1]}

Nemoj ga odma za rogove, možda je čovek mislio na, TI TL431, ON Semiconductor TL431, ST TL431, različite A/B klase itd.

Copy/paste ti nazivaš tvojom temom? Dakle, bez i jedne tvoje reči otvaraš temu kopijama tuđeg rada i još prozivaš druge, da ti ne truju temu?

Očigledno je da si osoba koja je u stvarnom životu potpuno marginalizovana i verovatno izolovana zbog svoje teške naravi. Ovaj forum ti služi kao psihološki ventil i jedino mesto gde misliš da imaš moć. Kroz taj copy/paste i šifrovane, ironične odgovore, ti zapravo vodiš rat sa svojim unutrašnjim demonima i stvarnim svetom koji te je odbacio.

Uopšte nemam namere da započinjem razgovor

sa Kutijom Cipela sa Temua, pod brojem paketa: p2699520

Na žalost nijedan na tom linku nije militarac. Ako pažljivije pogledaš, svi na toj stranici su komercijalni temperaturni opseg 0 do +70C.
Na to ti ukazuje i sama oznaka.
National je svoje proizvode veoma zgodno označavao. Recimo, običan komparator LM393 je bio komercijalni, LM293 industrijski, LM193 militarac. Prvi broj u oznaci je uvek govorio o temperaturnom opsegu.

Dakle, militarac referenca bi bio LM199, industrijski LM299, komercijalni LM399...

Industrijski:
https://www.digikey.com/en/pro...68?s=N4IgTCBcDaIDIFkwE5kgLoF8g

Militarca su prestali da proizvode:
https://www.digikey.com/en/pro...IA#product-details-substitutes

Nestao je onda kada je Texas otkupio National Semiconductors.
Texas je kupio masu sjajnih firmi i "pobio" nekoliko stotina fenomenalnih proizvoda od National, Burr Brown i sličnih ikonično dobrih firmi, na opštu žalost mnogih elektroničara...

Šta na primer naći kao alternativu Nationalovom op-ampu sa napajanjem od +-100V, iz serije LME498xx?
Ima jedan od LT (koji je takođe otkupljen od Analog) sa +-70V napajanja i ende!
Spala knjiga na jedno slovo...

Mnogo izuzetnih firmi je pobijeno od strane nekoliko glavnih "ajkula" (Texas, Analog, Infineon, Onsemi...), a uz put je nestalo i mnogo sjajnih čipova.
Jbg, krupan kapital guta manji.

Hvala tebi BlackForce!

Generalno, da bi nešto moglo biti proglašeno "laboratorijskim napajanjem" minimum zahteva bi bilo korišćenje otpornika 0.1%, 25ppm i reference koja treba da bude još bolja, recimo 10ppm ili još bolje.
Sve ostalo su radionička napajanja.

Postoji i druga putanja za rešavanje temperaturnih problema:

Referenca, vitalni otpornički razdelnici i ostale komponente od kojih zavisi tačnost, se termostatizuju u posebnom kućištu unutar glavnog kućišta.
To može da bude značajno jevtinija opcija sa ništa manje boljim rezultatima, štaviše, rezultati mogu da prevaziđu i najskuplje reference i otpornike na planeti, ukoliko to malo kućište uspemo da temperaturno stabilizujemo unutar dela celzijusovog stepena.

Čist primer su upravo LTZ1000 i LM399, koji najobičniju zenericu od oko 6V (one imaju najmanji temp. koeficijent) vrlo precizno, temperaturno, stabilizuju unutar kućišta čipa.
Čak se za LTZ1000 pravi i vrlo specijalizovana pcb koja ima minimalnu termičku spregu sa okolinom, da bi se sprečio temperaturni uticaj ka LTZ:

Na primer:

https://islandlabs.eu/ltz1000.html

Ubode me u srce! Bio sam fan Burr Brown linearnih integralaca, koji su po mom ukusu bili vrh u audio tehnici.
Texas je kupovinom, ako se ne varam, početkom ovog milenijuma kupio i unakazio.
Kad se samo setim legendi, poput OPA627 / OPA637, OPA2604, OPA134 / OPA604...
Takođe, tu treba ubaciti i Kultne Burr-Brown DAC čipove poput legendi PCM56 / PCM63 koji se smatraju jednim od najmuzikalnijih DAC čipova ikada napravljenih
Onda PCM1702 / PCM1704, poslednji pravi 20-bitni i 24-bitni multibitni (R-2R) čipovi pre masovnog prelaska na jeftiniju Delta-Sigma tehnologiju.
Šta reći, beše nekad....

Ne da su najmuzikalniji nego su daleko pretekli izvikani TDA 1541A....

Kod pravljenja nekih preciznih naprava, osim malog temperaturnog koeficijenta otpornika i reference, kao i op-amps, treba voditi računa i o termo naponima na lemovima.

Ništa nam neće vredeti ni najskuplje reference, ni najskuplji otpornici, ukoliko nam spojevi generišu termo napone na kritičnim mestima.

Na primer: pravimo neko lab napajanje, stavimo sve odlične komponente, a jedna strana kontrolne pcb nam je blizu hladnjaku tranzistora snage, dok je druga strana iste iznad rešetke na kutiji i izložena strujanju vazduha.
Kako povećavamo opterećenje naprave, tako se hladnjak više zagreva i više toplote unosi u jednu polovinu kontrolne pcb, lemovi na toj strani proizvode sve veći termo napon, i dobijemo klizanje rezultata, drift, kao da smo stavili najlošije komponente, džaba smo krečili sa LM399 na primer.

Pravilan način je da kontrolnu pcb okrećemo ka uzvoru toplote tako da je unos toplote što ujednačeniji ka svakoj tački pcb, tj. da pomenuta pcb stoji planparalelno sa hladnjakom. U tom slučaju se prenos toplote događa ujednačeno po celoj površini i termonaponi se međusobno poništavaju u najvećoj meri.

Eto takve sitnice mogu uticati na kvalitet precizne naprave koja barata sa milivoltima u kontrolnom delu.

Ima još tih sitnih zaglupa: kontrolnu pcb treba uvek praviti posebno i nezavisno od power dela sklopa, onda, kontrolna pcb se uvek spreže sa power delom što tanjim žicama, da se izbegne snažan promet toplote kroz žice, onda, kontrolna pcb NE TREBA da bude izložena strujanju vazduha i tako dalje i tako dalje...

Samo treba pažljivo i sistematski razmišljati i voditi računa o tim nevidljivim, sporednim, efektima, da ne davim više.

P.S.

Termo napon (Thermoelectric effect, Seebeck effect, Peltier effect, Thomson effect) je posledica zagrevanja spoja između dva različita metala ili legura.

Ti naponi su generalno veoma mali, reda dela milivolta po celzijusu, ali ako se nalaze negde ispred op-amp sa većim pojačanjem onda budu u istoj meri pojačani, posebno ako postoji asimetrija u gradnji.
Taj efekat se koristi za merenje temperatura, i kao sonde su spojevi dva različita metala, na primer tipičan termopar J tipa (gvožđe- konstatan) koji za korak od 0 do 400C proizvede nešto oko 21mV na svojim krajevima.

Poput termo-para, svaki spoj kalaj-bakar takođe generiše neki termo napon koji može da bude znatno pojačan nekim pojačavačem iza i da unese neželjeno klizanje ili neželjeno merenje, tamo gde to nismo hteli.

Iz tog razloga su u velikoj prednosti pojačavači diferencijalnog tipa, gde se ti efekti međusobno poništavaju, pod uslovom da su temperature spojeva jednake.
Dakle, op-amp, kojim na primer poredimo referencu sa razdelnikom koji se vraća sa izlaza, treba napraviti kao pravi diferencijalni pojačavač, bez obzira na trošak nekoliko otpornika više, ali rezultat to vrlo opravdava.



<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 29.08.2026. u 22:19 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 29.08.2026. u 22:24 GMT+1]</sub>

Sve je to tačno a Ja bih dodao i dobro smišljenu štampanu pločicu, sa lošim se svašta dešavalo!

Kako bi bilo da se vas dva-tri malo unormalite i ne zagadjujete svaku temu sitnim ili krupnim uvredama.
Zaista nemam zelju da svaki dan brisem suvisne i cesto uvredljive postove, koji su obicno ispod svakog nivoa.