Jel ovo diskusija o "mitskom ubici srpskog naroda" koji je opasniji i od Nemaca?

Promaji? :)

sto se sekiras oko toga, pa znas po svojoj koži kako stvari stoje.
Nema nikakve veze virusna infekcija koja se stvara bas kada se oznojimo i stanemo na promaju.
Uostalom opce poznato i priznato je da prosjecni amerikanac nema 2 ciste sa opcom kulturom, ili da kazem opcim poznavanjem okoline.

ljudski organizam je pun mikroorganizama koji zbog odbrambenog sistema ne mogu da ispolje svoje stetno delovanje... ta borba traje svakodnevno a kad mo probiju nase zastitne barijere to se medicinski kaze infekcija... klimatske promene, nacin ishrane, stresovi i jos milionce drugih stvari nazivaju se predisponirajuci faktori i oni su odlucujuci u tome da li ce nastati infekcija jer svojim ekstremnim delovanjem umanjuju tvoje odbrambene sposobnosti...
sto znaci da ameri ovog puta nisu u pravu da to nema veze sa hladnocom ali su u velikoj meri u pravu kada kazu da je u pitanju infekcija mikroorganizmima...
ostatak otpada na neinfektivna zapaljenja ali koja su opet uzrokovana nekim ekstremnim delovanjem onog milionceta faktora...

Ne govorim ovde o prosečnim Amerikancima koji (kao i prosečni Srbi uostalom) nemaju baš mnogo veze sa životom. Govorim o američkoj medicini koja je navodno najbolja na svetu. Objavljivali su i rezultate eksperimenata koji jasno ukazuju da nema korelacije između izloženosti niskim temperaturama i kijavicama.

Interesuje me u stvari da li i naši doktori dele mišljenje američkih kolega, a narod im ne veruje, ili su naša i američka medicina došle do različitih zaključaka.

A je l' mozes da ostavis neki link? Prosto mi je neverovatno da su dosli do takvog saznanja jer iz licnog iskustva mislim da moze da se nazebe. Gopmilu puta sam dobio kijavicu jer sam ili hodao bos ili sam bio mokar pa me produvao vetar ili se nisam dobro obukao kada je bilo hladno.

Ćao :)
Kol'ko se ja razumijem u tu medEcinu...
Neeee, šalim se :)
Moj kum je ljekar i tvrdi da promaja nije priznata u (našoj) medicini kao izvor bilo kakve opasnosti od bilo čega i.e. po njemu možeš slobodno da se izlažeš promaji :)

Sa druge strane, istorija medicine je dijelom (čini mi se) i istorija zabluda koje su ljekari vrlo samouvjereno i arogantno saopštavali kao vrhovne istine... Jedan od primjera je da su tokom 70-ih (tj. kad sam se ja rodio, pričala mi stara) maltene zabranjivali majkama da doje djecu, ono kao, Bebelac je mnooogo zdraviji... Sad su, opet, u tripu da je mother's milk ipak bolje ;)
Na kraju ostajemo u vječnoj dilemi da li vjerovati Nekome ili svojim očima :D

ne... zvanicna medicina tvrdi upravo ono sto sam ti napisao... rekao bih da ti to nisi lepo razumeo... verovatno je pisalo nesto poput "hladnoca nije od veceg znacaja za nastanak kijavice", jer potpuno iskljucivanje niskih temperatura kao faktora u nastanku kijavice bi se moglo porediti sa tvrdnjom da je zemlja ravna, misljenje americkih kolega bi bilo samo izolovano misljenje a samo otkrice gotovo revolucionarno...

Sto se promaje tice, ne delim misljenje da moze da izazove prehladu po definiciji....
Ako se uspostavi neka analogija izmedju promaje i kosave npr., cini mi se da bi svako koga je vetar produvao trebalo da lezi prikovan za krevet?

Moze i tako da se posmatra?

Ja ako pokisnem i produva me kosava obicno i budem prikovan za krevet.

Pazi, nije isto kad je neko mokar ili ne. Kad si mokar, mnogo lakse gubis telesnu temperaturu, a to je svakako uzrocnik pada imuniteta....

Pa kada je promaja a nisam mokar onda je isto kao i sa kosavom. Ali problem je sto ti u kuci obicno ne sedis sa obucenom jaknom a napolju obicno imas jaknu i mozda kapu.

Ali i napolju je kosava, a ne promaja... :D

Sve je to na nervnoj bazi!

Nervna baza kazes.. :-)
A sta je sa promajom :-)?

Negde sam procitao da su tradicionalne japanske kuce projektovane tako da dopuste slobodanu protok vazduha, ali posto oni tako zive od rodjenja njima promaja ne smeta. Evropski gosti ubrzo posle dolaska u takvu kucu pocinju da kukaju "Zatvarajte prozore, ubi me promaja!". Svedjani imaju praksu da iz saune istrcavaju napolje na sneg i nazad. Rusi se kupaju u ledenoj vodi.

Za prehladu nije dovoljna izlozenost velikoj hladnoci (rusi koji se kupaju u ledenoj vodi) vec i trajanje te izlozenosti. Mi smo u srednjoj skoli na temperaturi oko nule igrali fudbal napolju u sorcu i majici kratkih rukava. Ali, ako danima provodis vreme u kuci koja nije dobro ugrejana (zimi) doci ce do prehlade. Isto, mislim da se kod nas sire prehlade vise nego na zapadu, jer mnogo ljudi zivi u neadekvatno zagrejanim prostorijama, i onda dozvoljava bakterijama i virusima da se razmnozavaju, posle ih prenosi kad dodje na posao ili u skolu. Takodje mislim da ljudi koji puse i konzumiraju alkohol imaju slabiji imunitet na prehlade. A kod nas to radi 2/3 populacije.

Od promaje, eventualno moze da se ukoci vrat da se nazebe, tesko, barem ja. Isto tako, ako me produva vetar (desavalo se), ali bas zestoko, uhvati me neki suv kasalj ali je to verovatno u sprezi sa svim onim naslagama katrana i ko zna cega sve jos od cigareta.
Moze malo i da skoci temperatura ako se bas zestoko smrznete kao prirodni nacin da se telo ponovo zagreje ali prehlade, kijavice i sl. nemaju mnogo veze sa promajom ili hladnocom.

Nisam znao da na N Zelandu duva Beogradska kosava

Inace verujem da postoji vrlo velika razlika izmedju sledecih tipova
1. Kada radis nesto i kad je napolju topolo, i slicno, i kad se oznojis, i kad dune vetar - ili u ovom slucaju -promaja, to je jedna stvar - jer verujem da se tada telo drugacije ponasa nego u .....
2. Ladno je, zima je duva vetar -

Zar se ne slazete sa mnom ? - To su totalno dva razlicita tipa stanja naseg tela - a verujem da to isto tako utice i na pricu o odbrambenom mehanizmu (makar delimicno) podloznosti infrkcijama (svih onih milionce razloga) i slicno

Mislim da te dve stvari nisu razlicite. Zimi je hladno i zato ljudi tada cesce imaju prehlade, visoku temperaturu, grip itd...Jednostavno opada nam imunitet kada nam je hladno.

Srki, pogresio si. Nikad nema gripa kad je niska temperatura. Taj virus je neotporan na niske temperature. On se javlja kad se zimi podigne temperatura i tad opada imunitet. Od hladnoce moze se dobije prehlada ili upala pluca/mozga/...

Zar nije upravo tako?

Sve te bakterije i virusi su sve vreme u nama, ali u ograničenom, kontrolisanom, bezopasnom broju, a kad padne temperatura, padne i imunitet, bakterije i virusi se namnože i nadvladaju oslabljeni organizam.

Ima razlike, ali mislim da je samo u tome što se za zimu pripremimo, znamo da je hladno, pa se toplo obučemo i spremni smo za hladnoću. Možda je čak i psihička priprema bitna? ;) Nije tako nagla promena temperature, verovatno je i to faktor.

Dok kod promaje, sve je normalno, toplo, malo se oznojiš od rada i odjednom promaja dune, sušenjem znoja te momentalno rashladi, a organizam se nađe u malom temperaturnom šoku.

a gdje su virusi i bakterije kad ti se ukoci vrat zbog promaje?

U pravu si, prevideo sam taj slučaj.

Pa tu bas i nema virusa i bakterija, vec samo naglo hladjenje odredjenog misica zbog doticne promaje dovodi do kocenja. Ja stvarno ne znam da se bilo ko prehladio leti od promaje, da se ukocio to OK. Eventualno moze da se prehladi stomak od stajanja na hladnim plocicama npr. posle tusiranja hladnjikavom vodom, kad je napolju 35 i vise.

Neko je pomenuo brži gubitak toplote kad je čovek mokar. Stvar sa promajom je slične prirode: promaja, za razliku recimo od košave, različito hladi različite delove tela (u zavisnosti gde i kako sedimo u odnosu na izvor promaje), telo ne može parcijalno da se akomodira na nižu temperaturu pa se lakše prehladimo i/ili ušinemo.

izgleda da ovde neki citaju postove na preskoke... rekoh postoje infektivna i neinfektivna zapaljenja... npr. "upala misica" je neinfektivno zapaljenje prouzrokovano recimo mlecnom kiselinom (izmedju jos brojnih neinfektivnih faktora!)
kako mi rec zet, inace hirurg, termin promaja postoji jos u medicinskoj literaturi Makedonije i jos jedne zemlje, mozda Italije... ako se toliki medicinski strucnjaci sirom sveta slazu da to nije bitan faktor, stvarno ne znam sta se vi tu raspravljate kao laici...
i moja pokojna baba je verovala u promaju, ali je isto verovala i u vampire, i prokletstva i jos mnoge gluposti...

Fora je sto je to dosta individualno, nekima je vrlo malo dovoljno da im padne imunitet i da navuku kijavicu (koja sama po sebi nije nista strasno ali moze da se pogorsa). Drugo, jedno je razlog prehlade a drugo neposredan povod.

Ometa nas dok radimo ili sedimo u bioskopu, a ne dozvoljava nam ni da spavamo. Ponekad je potpuno bezazlen, ali ne i kada postane hroničan.

Kašalj obično povezujemo sa prehladom. Međutim, on takođe može da bude simptom nekih drugih bolesti.


Srčani kašalj

Ako kašalj traje duže od tri nedelje i uz to je praćen visokom temperaturom i krvavim ispljuvkom, obavezno treba posetiti lekara da bi se utvrdio uzrok.

Kašalj može da ukaže na ozbiljno oboljenje koje mora hitno da se leči. Reč je slabom srcu. Kod obolelih se većinom radi o starijim pacijentima, a posledica insuficijencije srca jeste nagomilavanje krvi u plućima i širenje krvnih sudova u bronhijama, čime se nadražuju receptori za kašalj.

I neki lekovi mogu da izazovu kašalj. Naročito određena sredstva za snižavanje krvnog pritiska (ACE blokatori) često imaju takvo neželjeno dejstvo. Oko 25 odsto pacijenata koji se leče na taj način žali se na kašalj.
Želudačna kiselina

Gorušica često izaziva mučne napade kašlja. Razlog? Kiseli želudačni sok koji se penje u jednjak može da stigne do ždrela i nadraži grkljan ili da dospe u dušnik i tada se javlja nadražaj na kašalj. Ukoliko se to češće dešava, kao posledica može da se javi hronični bronhitis.

Karakteristični su noćni napadi kašlja, jer želudačna kiselina lakše stiže do gornjih disajnih organa kada je osoba u ležećem položaju. Naučnici su otkrili dokaze da kiselina indirektno oštećuje bronhije: nadraživanje nervnih završetaka u jednjaku, očigledno, dovodi do refleksnog sužavanja malih bočnih ogranaka bronhija. U ovakvim slučajevima, često je dovoljno da se primeni terapija koja sprečava prekomerno lučenje želudačne kiseline.


Alergijska reakcija

Suvi kašalj i grebanje u grlu često ukazuju na alergiju. Ako su simptomi vezani za određenu sezonu, to može da bude znak da se radi o reakciji na polen, a ako su tegobe prisutne tokom čitave godine, možda je u pitanju alergija na određenu vrstu hrane.

Uzrok dugotrajnog kašlja najčešće je hronična kijavica (rinitis) ili hronična upala sinusa (sinuzitis). I jedno i drugo dovode do stalnog stvaranja sluzi. Sekret se spušta u ždrelo i izaziva nadražaj na kašalj. Ponekad se iza kašlja krije i astma, kod koje on može da bude i jedini simptom. U tom slučaju, napadi se javljaju prvenstveno noću.

Ako su drugi razlozi eliminisani, lekar može da prepiše lekove protiv astme. Ako kašalj prestane, to je dokaz da se stvarno radi o oboljenju disajnih puteva.
Otežano disanje

Uporan kašalj i pojačana proizvodnja sekreta upozoravaju na rizik od hronične opstrukcije plućna. Hronična opstrukcija je zbirni naziv za hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća. Oboleli pate od otežanog disanja, a ugroženi su prvenstveno pušači. Čvorići i polipi (benigne izrasline) na glasnim žicama takođe mogu da dovedu do promuklosti i kašlja. U tom slučaju je najbolje odstraniti polipe operativnim putem, što će automatski eliminisati prateće simptome.


CDC/MA