Citat:
tragalac: Da li bi neko mogao detaljnije da mi objasni zbog čega klima ne sme da se drži uključena ako je otškrinut prozor na prostoriji?
Nije da ne sme. Pretpostavlja se da je spoljašnji vazduh topliji od unutrašnjeg, takođe i vlažniji, pa pošto klima treba da ohladi topliji vazduh nego što bi bio da je prozor zatvoren onda mora da utroši više energije. U ekstremnim slučajevima klima ni ne može da ostvari setovanu temperaturu pa će ili vrteti na maksimumu do unedogled ili će se jednostavno isključiti, što zavisi od slučaja do slučaja.
E sad, ljudi ko ljudi, igrali se gluvih telefona pa je to od čoveka do čoveka naraslo do toga da se uopšte ne sme otvarati prozor. Klima suši vazduh u prostoriji tako da nije loše provetriti prostoriju s vremena na vreme. Ukoliko je opet prozor sve vreme otškrinut, onda će svakako i utrošena električna energija biti veća, bez garancija da će setovana temperature biti dostignuta, pa nek bira ko šta voli.
— — —
Inače, sad videh da je pitanje sa početka teme postavljeno još pre nekoliko godina. Za postavljača teme je verovatno previše kasno ali objasniću što kraće umem princip rada klima uređaja onako kako bih voleo da je meni neko umeo da objasni, pa neka stoji ako nekom zatreba.
Osnovni princip rada klima uređaja je oduzimanje količine toplote jednoj sredini (npr. soba) i predaja te količine toplote drugoj sredini (npr. atmosfera). To se postiže uz pomoć rashladnog fluida i uz utrošak električne energije.
Za ostvarenje jednog rashladnog ciklusa koriste se danas već opšte poznata fizička svojstva tečnosti/gasova: a) da se sa snižavanjem pritiska snižavaju i karakteristične temperature fluida (temperatura na kojoj fluid isparava, odnosno na kojoj se kondenzuje). Naravno, važi i obrnuto, sa povišenjem pritiska i karakteristične temperature bivaju više. b) Pritisak, temperatura i zapremina tečnosti/gasova međusobno su povezani tako da kada se menja jedna od tih veličina menjaju se i ostale.
Rashladni ciklus se sastoji od četiri osnovna procesa. Elementi u kojima se ti procesi odvijaju su: kompresor, kondenzator, prigušni element i isparivač.
I) Kompresor usisava paru rashladnog fluida (za sada nije bitno kakva je para — više o tome pod IV) ). U kompresoru se para sabija na visok pritisak. Kako sam napisao pod b), s obzirom da se pritisak drastično povećao, porasla je i temperatura fluida. Iako kompresor služi da poveća pritisak pare fluida, njegova prava namena je da, posredno, povisi temperaturu pare fluida. Zašto — videćemo pod II)
II) Vrela para fluida biva potiskivana u drugi element, kondenzator. Kondenzator je u spoljašnjem delu jedinice i njegova namena je da obezbedi što bolju razmenu toplote između rashladnog fluida i okoline (npr. spoljašnjeg vazduha). Rashladni fluid se u kompresoru zagreva do temperature koja je viša od temperature okolnog vazduha. Zbog toga naravno dolazi do razmene količine toplote između fluida i spoljašnjeg vazduha, pri čemu se rashladni fluid hladi a spoljašnji vazduh zagreva.
Kako se rashladni fluid hladi, tako počinje da se kondenzuje (odatle i naziv za element: “kondenzator”). Sve vreme dok traje kondenzacija pritisak i temperatura rashladnog fluida se ne menjaju. Iz kondenzatora izlazi tečnost rashladnog fluida visoke temperature.
III) Ta tečnost biva potiskivana ka prigušnom elementu. Prigušni element se koristi da naglo obori pritisak a time i temperaturu rashladnog fluida. Time što se obara pritisak tečnosti rashladnog fluida, obaraju se i njena temperatura (b) i stvaraju se uslovi da tečnost može da ispari na dosta nižoj temperaturi nego što bi to bio slučaj da je na npr. atmosferskom pritisku (a).
IV) Iz prigušnog elementa, hladna tečnost ulazi u isparivač. Isparivač se nalazi u unutrašnjoj jedinici i ima istu svrhu kao i kondenzator, samo ovaj put između fluida i unutrašnjeg vazduha. S obzirom na to da je temperatura rashladnog fluida niža od temperature vazduha u prostoriji, i ovde će doći do razmene toplote, fluid će se zagrevati, a vazduh u prostoriji hladiti. Kako je pritisak tečnosti dosta nizak, ona u isparivaču počinje upravo da — isparava. Dok izađe iz isparivača sva tečnost je isparila, i isto kao u kondenzatoru, za sve vreme isparavanja pritisak i temperatura se nisu menjali. Tako da na izazu iz isparivača imamo hladnu paru rashladnog fluida niskog pritiska. Tu paru usisava kompresor i time je krug zatvoren ( I) ).
Rezime:
I) Kompresor zagreva paru rashladnog fluida
II) Para se u kondenzatoru hladi i prelazi u tečnost. Toplota odlazi u spoljašnji vazduh.
III) Tečnost se hladi snižavanjem pritiska.
IV) U isparivaču tečnost se zagreva i isparava, hladeći unutrašnji vazduh.
To bi bilo sažeto, uz određena pojednostavljenja. Nadam se da je dovoljno razumljivo, gledao sam da ne ulazim previše u detalje.