Jel to neki domaci :) ?

Nego nisi dao sve potrebne podatke, npr. koliko stepenica ima na svakom spratu.

Za izracunavanje energije ima dovoljno podataka, cak i previse jer je brzina nebitna. U idealnim uslovima, utrosak energije je razlika izmedju potencijalnih energija. Dakle, potencijalna energija se racuna po formuli m x g x h
gde je m - masa, g - gravitaciono ubrzanje, h - visina.
Energija u ovom slucaju je 80*10*30=24 kJ
Pri spustanju se u idealnom slucaju ne trosi energija, vec se sakuplja utrosena (naprimer ako se spusta biciklom sa dinamom). Koliko je meni poznato, covek nema razvijen sistem za takvo skupljanje energije, pa ce energija koju utrosi za spustanje biti jednaka toplotnoj energiji kojom se on zagreje jer se spusta. E, sad, da bi se izracunalo koliko se covek zagrejao, potrebno je vrlo komplikovano izracunavanje, a mislim da nije ni moguce tacno izracunati, jer ne postoje instrumenti kojima bi se tacno izmerila kolicina toplotne energije koju covekovo telo predaje okolnom prostoru. Eto prilike za mlade narastaje buducih naucnika da po njima nosi naziv zakon fizike kojim se izracunava utrosak energije na zagrevanje coveka. Mozda jednog dana deca iz fizike budu morala da uce jednu lekciju vise - Zidarev zakon!

:-)
Hvala na odgovoru!

Nije domaci nego me cisto zanima sta se desava. Znam da je ukupna energija sistema jednaka m*g*h + m*v*v/2 + gubici. U idealnom slucaju gubici=0

Primecujem da ako je brzina v=1.0 m/s, ispada da kineticka komponenta iznosi m/2 sto je svakako zanemarljivo u odnosu na m*g*h. Za moj slucaj, h=30 i g=10 (skoro) pa je g*h=300, sto je mnogo vece nego 1/2=0.5. cak i brzina od recimo 3 m/s daje kineticku komponentu od 9/2 = 4.5, jos uvek mnogo manje od g*h=300, dakle zanemarljivo.

U realnosti medjutim, brzina ima veliku ulogu, kao i gubici. Za ilustraciju, pokusaj da trcis uz stepenice jedno pet spratova, ne mora deset ;-) Gubici su veliki, pa se valjda zato umorim i kad silazim niz stepenice (nesto manje nego kad se penjem). Gubici energije rastu sa kvadratom brzine, koji je jos uvek mali pri normalnim brzinama hodanja- do 2-3 m/s. Mora biti onda da je koeficijent gubitka jako veliki, jer cim potrcimo odmah se oznojimo i nas unutrasnji motor trazi jos goriva - pljesakvice, sarmice, rostilj, moze i pivo ili slicno. Svidja mi se ova fizika, narocito deo sa pljeskavicama.

A posto su gubici energije neminovni i rastu sa kvadratom brzine, ispada da je bolje trcati niz stepenice nego penjati se polako, mislim bolje je za gubitak energije, to jest skidanje stomaka. Pod uslovom da se covek ne saplete i polomi vrat.

U zdravlje,
:-)

Ne mozes ovde da mesas kineticku energiju. Kineticka energija se u idealnom sistemu ne trosi, a tebe je zanimala potrosnja energije. Toplotna energija nema veze sa kinetickom. Ne deluje mi bas da ti je fizika jaca strana, ovo su osnovne stvari iz sedmog razreda.

Ovo je potpuno ispravna teorija.Naročito kad je dole hladno pivo.

Sigurno da mi fizka nije jaca strana, da jeste ja ne bih pitao ;-)

Lose sam formulisao pitanje. Treba da glasi: koliko energije potrosi covek od 80 kila koji se penje uz stepenice, a koliko potrosi kad silazi. Mislim na unutrasnju energij ljudskog tela, koja potice od sarmica i raznjica i ladnog piva, kako je izvanredno kolega ZZZZZZ nadgradio teoriju. Dakle, kolkio kalorija ili dzula ili kilovatcasova ja izgubim penjuci se uz stepenice, a koliko niz stepenice.

Ako neces da se bavis ljudskim telima, moze li ovako: koliko energije utrosi elektricni motor na dizalici kada a) podize tret na visinu H b) spusta isti tret sa visne H, nekom konstantnom brzinom. To dizalice na gradilistima rade svaki dan, i bogami, motori trose struju i kad spustaju i kad dizu teret. Samo sto oni rade na struju, a mi radimo na rostilj i pivo.

:-)

E, ako je takvo pitanje, odgovor je: troše istu količinu energije za spuštanje kao i za panjanje, jer rad je promena položaja u polju sile. U slučaju spuštanja konstantnom brzinom, energija se troši da se "uspori pad" (održi konstantna brzina). Znači da je potrebno primeniti silu jednaku po intenzitetu, a suprotnu po smeru, sili teže, duž cele visine (puta).

Svako ko je nekad imao uganut članak i spuštao se v r l o p o l a k o niz stepenice, zna da je to naporno kao i penjanje.

Znajući sve ovo, ono što meni nije jasno je: pa zašto mi je onda toliko nesrazmerno lakše da siđem niz stepenice (kad sam zdrav i ne nosim, recimo, šporet ili šta bilo teško), nego kad se penjem?

Zaboravio si da rad moze biti i negativan u zavisnosti od toga da li sila deluje u pravcu kretanja tela ili u suprotnom pravcu.

Tada se ne trosi energija nego dobija u vidu toplote (povecava se temperatura tela).


Ipak za penjanje treba malo veca sila


Zato sto kada se penjes trosis vise energije. Trosis energiju da podignes svoje telo na vecu visinu i trosis energiju na zagrevanje (trenje) dok kod spustanja ne trosis energiju nego se potencijalna energija tela pretvara u toplotu.

Izgleda da si ti stvarno zidar.Ne potcjenjujem ovo zanimanje,ali mi izgleda da si zalutao na nepoznat teren.Da si biciklist lako bi sve skužio.

Pokušaj bicom otići na Avalu.Trebaće ti dvije porcije ćevapa i tri piva da se
oporaviš.Dodatno još i ručnik za brisanje znoja.
Kad se spustaš nazad moraćeš malo naprezati nekoliko prsta radi kočenja,a to
je 0.02 ćevapa i bez piva.

Ma znam ja da čovjek nije bicikl.

Isto ti dođe. Energija koju si "primio" je beskorisna, odnosno neće se sama pretvoriti u toplotu, nego ćeš je silom svojih mišića sam pretvoriti u toplotu. Međutim, ako skakućeš niz stepenike, toplota se stvara u đonovima pri amortizaciji doskoka i to je valjda razlog zašto je silazak lakši (tj. ako ne pokušavaš da održiš neprekidnu konstantnu brzinu). U slučaju silaska biciklom niz Avalu, trenje na kočnicama je način pretvaranja potencijalne energije u toplotnu.

Od kada su to tezina i masa jednaki pojmovi. 80 kg je tezina sto znaci da je masa jednaka kolicniku tezine i gravitacionog ubrzanja od 9.81m/s odnosno da iznosi nesto vise od 8 kg!

Pozdrav

Bogami ti trebaju instrukcije.Najbolje da zidar započne.

Bojan Bašić: obrisan nepotreban citat

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 03.06.2004. u 03:40 GMT]

Hvala svima na odgovorima. Da rezimiramo dakle:

Kad se penjem uz stepenice, povecava se moja potencijalna energija, jer cu na kraju biti na vecoj visni nego na pocetku. No da bih povecao svoju potencijalnu energiju, moram da ulozim nekakav rad. Rad je isto sto i energija (iste jedinice, zar ne) i da bi se moja potencijalna energija uvecala za dE1 = mgh, moram da ulozim rad veci nego sto je dE1. To sto ulozim (rad) moram da nadoknadim jeduci raznjice i dodajuci hladno pivo. razlika od izmedju ulozenog i dobijenoj otisla je na toplotu koju emitujem u okolinu i koristim se rucnikom kolege ZZZZZZ.

Kad silazim, ponovo menjam svoju potencijalnu energiju za isto to dE1=mgh. E sad nije tacno da ja dobijam unutrasnju energiju, inace ne bismo morali da jedemo, bilo bi dovoljno da silazimo. Kako rece kolega Salec, za usporavanje pada trosi se energija, na kocenje. Kolega ZZZZZ jwe iz Banjaluke i verovatno nikada nije vozio bike NIZ Avalu. Brdo Shibovi moze da posluzi kao solidna zamena za Avalu. Kocenje niz Avalu rukama ili nogama ce da izazove poprilican napor u misicima i bice da je to ta unutrasnja energija koja se potrosi i verovatno je malcice veca nego 0.02 cevapa. Isto tako, ako elektricni motor spusta teret sa neke visine, motor i dalje trosi struju. Zasto - zbog usporenja pada kako lepo rece kolega Selec. Ako bismo pustili teret da slobodno pada i da svojim padom okrece rotor elektromotora, onda bi se elektromotor pretvorio u turbinu i poceo da proizvodi struju, sto nije tacno u nasem primeru. Isto je i sa silazenjem niz stepenice. Da sidjem, trosim energiju. Ako me ne daj boze bacite sa desetog sprata, u momentu udara o tlo imacu silnu energiju dodatu mome telu bez utroska unutrasnje (osim ako masem rukama pri padu, jel?). U momentu pada moje telo mora da absorbuje tu energiju, a delimicno i beton ispod. S obzirom da je beton malo jaci, moja unutrasnja energija postane prilicno destruktivna. A onda zbogom pivo i cevapi.

I jos nesto. Ja definitivno ne znam fiziku, zato i pitam. Svi koji su odgovorili znaju teoriju, ali samo kolega Salec ZAISTA zna i teoriju i RAZUME pitanje. Kolega ZZZZ ima olaksavajucu okolnost jer shvata uticaj piva na ceo problem.

;-)

Gresis, ovaj silno gresis sinak!
Tvoja masa je 80Kg, a tezina 785 N. Tezina je sila, kojom svojim telom pritiskas vagupa je moramo izrazavati u Njutnima, a kilogram je po medjunarodnom sistemu jedinica (SI) jedinica za masu! Masa se meri vagom, sa dva tasa, a tezina onim cudom sa oprugama, ne mogu sada da se setim naziva.

Hmmm, pctel, opet si opasno blizu da budes u pravu :)

Inace, ono sa oprugama se zove dinamometar.

Zaboravljas da je bitno gde se nalazis da bi mogao da odredis tezinu jer neces imati istu na Zarkovu i u Kejptaunu.

Isto tako, ako elektricni motor spusta teret sa neke visine, motor i dalje trosi struju. Zasto - zbog usporenja pada kako lepo rece kolega Selec. Ako bismo pustili teret da slobodno pada i da svojim padom okrece rotor elektromotora, onda bi se elektromotor pretvorio u turbinu i poceo da proizvodi struju,.....
---------------------------------------------------------------------
Ajde da probam ozbiljno.
Dizalice troše manje energije pri spuštanju tereta nego kad ga dižu.Istina el.motor
je isti ali "vuče manju ampreažu".El motor mora da radi jer je vitlo samokočivo (iz
sigurnosnih razloga,obično kao pužni vijak).Dakle,pomažemo teretu da savlada ovo
trenje.
Usporedba:Kad bi na strmoj ravni imali teret koji zbog trenja ne klizi dole,pa ga gurali
do neke visine h,treba nam energija za savladati trenje i za ono mgh.E=R(t)+mgh.
Gurati nizbrdo:E(1)+mgh=R(t).Tako radi dizalica.

Čovjek nije bicikl,nema točkova,nema ležajeva,a nije ni samokočiv.Ipak u zglobovima
postoji trenje.Energetska bilansa bi se mogla napisati:E(1)=mgh-R(t).Ovdje sile
kočenja djeluju suprotno kretanju.
Nije ovo trenje baš malo.Pokušaj ustrčati stepenicama do vrha solitera.Strčati dole istom brzinom nije problem.Nije loše malo prikočiti rukama o gelender,ili sjesti pa se
provozati.

Tacno je da dobijas unutrasnju energiju. Ali ta energija se gubi jer se prenosi toplota na vazduh. Zato i dalje moras da jedes.
Ako ne dobijas unutrasnju energiju, sta se desava sa tom potencijalnom energijom onda? Deo predje na beton ispod tebe ali ne sve.

Trosi se samo zbog trenja.


Zbog trenja.

To je tacno. Pa na tom principu i rade turbine.


Nije tacno jer ti kontrolisano spustas i moras da trosis energiju na toplotu koju proizvodi struja i trenje.


A ja bas mislim da ne razume potpuno jer nije isto kada se telo krece suprotno od smera sile ili u smeru sile.

Apsolutno si u pravu. Kako bese, sa porastom nadmorske visine tezina se smanjuje, a ima i ta fora sa geografskom sirinom, i ja se vise ne secam zbog cega tacno. Mladim fizicarima ce sigurno biti zanimljiv podatak da kad covek ode na mesec ima nekoliko puta manju tezinu (pa zbog toga skace kao gazela) dok mu je masa sve vreme ista - vaga ce i dalje pokazivati 80Kg, zar ne? Imam jednog prijatelja koji je mnogo debeo, zena ga stalno tera da se izmeri, pa ako je potezao od proslog puta onda mu smanji hranu. Gde bi trebalo da se preseli da bi mu dozvolila vise da jede ?

E, sad interesantno je pitanje sta se dogadja u bestezinskom stanju - tu tezina ne postoji, a mozda ne postoji ni masa, ko ce to znati kad vaga ne funkcionise

Kad smo vec pomenuli turbine, tramvaj bese kad ide od Slavije niz Nemanjinu ne trosi vec proizvodi struju, mada nisam bas siguran, sedmi razred nije bio bas juce...

Treba pozvati u pomoć našeg omiljenog SF pisca Artura Klarka koji objašnjava nešto poput ovoga: svako ko ode u bestežinsko stanje je oduševljen posledicama: možete da plutate okolo bez težine, kao balon na vetru. Osećate se lako i lepršavo. Ali, ako biste uhvatili zalet u nekom pravcu i onda iznenada pokušali da pravac promenite, sa užasom biste otkrili da su svih 80 (100, 120) kilograma vaše mase i dalje tu i da se grčevito protive vašoj nameri.

Dakle, dok „plešete“ poput astronauta na ISS-u, nemate problema, ali ako pokušate da uhvatite zalet a zatim se zaustavite, efekat je prilično isti kao na Zemlji. :)



Sedmi razred stvarno nije bio juče, način na koji radi tramvajska mreža promenio se od tada.

Naime, iako je rekuperacija (dakle prevezivanje motora tako da radi kao generator) moguća, zbog problema sa prilagođenjem snage to se više ne radi. Proizvedena energija mora da se spali u samom tramvaju a ne da se reflektuje kroz mrežu. Zašto? Samo da pomenem da su sličnu stvar, jedino na većoj skali radile izvesne „grafitne“ bombe tokom '99, to donekle objašnjava stvar.

f

Lepo rekoh da samo Salec razume i fiziku i problem. Pridodajem i FilMila. Pctel, teorijski, a i prakticno je moguce udesiti da tramvaj zaista proizvede neku struju (energiju) i da je ubaci u mrezu. Sta bi se desilo sa mrezom, ja ne znam, ali verujem FilMilu. ne verujem da se to ikada i radilo, ali eto, moguce je. Da se to ne bi desilo, verovatno vozac otkaci ili iskljuci motor. Fino, tramvaj ce da ide nizbrdo sam od sebe. Medjutim, ako vozac ne bi kocio, tramvaj bi ubrzao poprilicno i zavrsio negde iza zgrade zeleznicke stanice, na peronima. Znaci vozac mora da koci. A kocenje trosi energiju. Tramvajska kocnica je verovatno hidraulicna, a za to treba pumpa, a za pumpu struja (energija). A koliko energije treba za kocenje? Kao sto rece Salec, zbog usporavanja pad, verovatno bar onoliko koliko potencijane treba da se ubije, plus neki gubici u samom kocionom sistemu.

Nije lako spustiti onoliko tramvaj niz Nemanjinu :-D)

Ali ovo jednostavno nije tacno. Da li mozes da postavis jednacinu?

Ovo je super! Postavis jedno "glupo" pitanje i sto pametnih pokusava da nadje odgovor. Izvinjavam se ZZZZZZ sto ga nisam dodao na lsitu onih koji znaju fiziku i istovremeno razumeju i postavljeno pitanje. Njegov post od malo gore, 31.05.2004 u 19:26 odgovorio je sve, cak je i razumne formule dao. I ne protivreci nicim onome sto je Salec rekao i FilMil a to je energija se trosi i kad se penjes i kad silazis, ali manje kad silazis jer ti pomaze gravitacija pa samo moras da kocis na neki nacin. Dobro, manje negio kad se penjes, dakle ne moras da ubijes kocenjem celo mgh nego samo jedan deo. To verovatno zavisi od brzine. Sto sporije ides, vise kocis i kocnica trosi vise enrgije koja odlazi u toplotu.

A sad svi na pivo i da zavrsimo diskusiju, inace su opet nesto 'glupo' da pitam i onda ste obrali bostan.

;-D)

Evo i ja malo da zadajem.Recimo ovako:Popeo se čova mase 80 kg na visinu h
i sjeo u korpu.Korpa je preko užeta i koloture vazana za drugu korpu koja je na
tlu (h=0).U tu drugu korpu sjedne neki mršavko mase 79 kg.Zanemarimo trenje!
Za koliko vremena će onaj debeli doći do zemlje ako je "g" poznato?

Ako je ovo lako pitanje za većinu,onda ću idući put zadati nešto teže.

Cini se da si zaboravio da kazes kolika je masa konopca. Ili se masa zanemaruje? U svakom slucaju zadatak je lak, daj nesto drugo.
E da, da li je to neka uzbrdica gde se penjao covek od 80 kila ili se penjao liftom (merdevinama) i uze je vertiklano? Ako je uze vertikalno i masa se zanematruje ubrzanje coveka a=g/159.


[Ovu poruku je menjao srki dana 08.06.2004. u 13:06 GMT]

E ZZZZZZ svaka ti cast za pitanje. Samo me Srki zbunio malo. Ono 159 pod korenom izgleda da dolazi od 80+79, kao sabrale se mase. Posto su mase sa razlicitih strana koturace, zar nece da se oduzimaju? Meni neukom lici da u ovom zadatku u stvari masa od 1 kg pada sa zadate visine, jer mrsavko od 79 kila deluje kao kontra teret onome od 80. Moze li neko da resi zadatak postupno, korak po korak? E kad bi racunali naprezanje u uzetu, verovatno bi sabrali mrsavog i debelog...

Momci, svaka vam cast. Ovo je do sada najzabavniji forum na kome sam bio :-D)
A i naucim nesto svaki put ;-)

Ako zanemarujemo masu konopca onda sile na oba kraja konopca moraju da budu jednake.
Sila na jednom kraju je F=80(g-a) a na drugom kraju je F=79(g+a). Iz toga sledi da je a=(80-79)g/(80+79).

Srki, jel moze da nam das i postupak, red po red?

Zadatak lepo kaze dve korpe na koturaci sa dva strane. Masa konopca je 0.

I cini mi se da ono 159 je dobijano kao 80+79=159, kao da se mase sabiraju i telo od 159 kg pada sa visine H. Posto su mase na dve razlicte strane konopca, zar se one ne oduzimaju, to jest mrsavko od 79 kg usporava pad onoga od 80 kg, pa sve iagleda kao da masa od 80-79=1 kg pada sa visine H?

:-D)

Ehm, tebi baš treba da se crta? Pokušaću da okačim gif sa slikom i formulama. Ako ga ima, skini i gledaj, drukčije izgleda da ne ide.

Elem, zanemarimo činjenicu da su sile i ubrzanja vektori, nas zanima krajnja cifra :) Neka »Olio« ima masu M, a »Stanlio« masu m. Masa M ide na dole, a masa m ide na gore. Uz određene aproksimacije, sile zatezanja konopca (označene sa T) deluju onako kako je nacrtano i istog su intenziteta.

Na masu M deluju dve sile: težina i sila zatezanja konopca, suprotnih smerova. Imajući u vidu da M ide na dole, pišeš drugi Njutnov zakon za »Olija«, jednačina (1). Na masu m isto deluju težina i sila zatezanja, suprotnih smerova, i drugi Njutnov zakon za »Stanlija« dat je jednačinom (2). Sabereš (1) i (2) i dobiješ (3), otarasio si se nepoznate sile zatezanja T. (3) rešiš po a i dobiješ (4), traženo ubrzanje. Dalje je, verujem, lako.

Imaj u vidu: na tela deluju sile zatezanja konopca i težine, a ne jedno telo na drugo (bar ne neposredno). Ako baš hoćeš, za domaći ;) izračunaj koliko je T.

Inače, aproksimacije koje posteri koriste su da kanap nema masu, da je neistegljiv, da je masa kotura zanemarljiva i da je poluprečnik kotura zanemarljiv, da nema vetra koji bi kvario računicu, da je g poznato, da nema Klingonaca da za*ebavaju... :)

Drugi Njutnov zakon u popularnoj formi glasi:
»Mala moja, stavljam ti na znanje:
sila masi daje ubrzanje« :)
a u matematičkoj, u principu: F = ma (F je rezultanta svih sila koje deluju na telo; za ovaj slučaj vidi (1) i (2)).

E sad malo teže pitanje!
a):Konopac ima masu 0.5 kg.Stanlio ima masu 80 kg,a Olio 79.Olio je na tlu,a Stanlio
na visini h.Opet zanemarimo trenje i veličinu koturače.Za koliko vremena će Olio
stići do tla?(Ovo bi Ishac Newton riješio za manje od 60 min.)
-Malo objašnjenja.Koturača je na visini h.Stanlio u korpi na visini h.Olio u korpi na
tlu.Korpe povezane konopcem preko koturače.Olio propada dole (ne troši energiju
u mišićima tj. ćevape),a Stanlio ni kriv ni dužan ode gore (takođe bez ćevapenergije).

Ali evo i nešto lakše pod b):
Ako konopac nema masu (zanemariva),kojom brzinom je Olio tresnuo o tle?Ili ljepše:
Do koje visine je zapravo stigao Olio?

Ko nezna riješiti ono pod a) priznaćemo i ovo pod b).

Ako nije neki »trik-zadatak«, ista je priča kao i kada je masa konopca nula. Koliko se na jednom kraju oduzima od težine, toliko se na drugom kraju dodaje.

However, ako je konopac od nekoliko kilometara, obojica će završiti na zemlji :)

Nije trik.Još uvijek je tu mnogo idealizirano (zanemareno).Nije ovo isto kao
što je sa konopcem mase nula,a srki riješio.Problem je pojačan jer je na
početku kompletan konopac na strani Olija a onda se postepeno prebacuje
preko koloture na stranu Stanlija.Očito da sada ne ide ono:Sila u užetu je
stalno ista.
Zato sam dodao ono pod b) jer se ovdje traži nešto više od srednje škole.

Pomoći ću ja ako bude interesovanja i nekih pokušaja.Samo da dodam i ovo.
Njutn je ovakve stvari rješavao kad je imao dvadesetak godina,a u to doba
nisu bili izmišljeni čak ni prvi izvodi a kamoli neke glupe dif.jednačine od kojih
većinu nas normalnih ljudi zaboli glava.

A sto bi Njutnu trebalo 60 minuta da resi zadatak?
A i on je izmislio integrale tako da je imao potrebno znanje. Nemam vremena sada da racunam ali mi ne izgleda kao preterano tezak zadatak. Iz zakona odrzanja energije mozemo naci brzinu u zavisnosti od puta. v=f(s). Posto je v=ds/dt onda dobijamo ds/f(s)=dt. Integralimo levu stranu od nula do h i desnu od nula do T (trazeno vreme). Dobijamo da je trazeno vreme jednako integralu ds/f(s) od nula do h. Ne znam da li se dobija neki integral koji se moze resiti nenumerickom metodom.

zzzz., sledeci put napisi za datak kako treba




Nula, jer je vec na zemlji.

Čestitam!Stanlio je teži od Olija,ali šta ćeš kad ja ovo tipkam tek kad dođem
iz birtije pun piva.
Ali gledam nešto ono srkijevo rješenje pa vidim da je i on zabrljo.Fali dvica
u brojniku podkorjene vrijednosti.

Ajmo sada (uvažavajući McKracken primjedbu) riješiti onaj zadatak gdje konopac
ima masu 0.5 kg.

Uslov ko ima pravo rješavati:Položen ispit matematike iz trećeg semestra ili urođena
Njutnova logika.Ostali neka gledaju,ili probaju numerički na comp. napraviti program
pa polako uzeti delta t=0.01 ići od tačke do tačke.(Neka i ono h bude 10 m)

Pa neka ja počnem analitički:
-Početno ubrzanje izračunam kao i srki (a i konačno).
-Na putu h to ubrzanje linearno raste.
-Ubrzanje je drugi izvod puta po vremenu.
-Možemo napisati dif. jednačinu drugog reda:s"=a(na toj visini s)
-ovo a se izrazi pomoću onog iz prva dva reda.

Za sad dosta pomoći!

Da, slucajno sam zaboravio da napisem dvojku.
A sto se tice ovog novog zadatka, da li si procitao moju prethodnu poruku? Ne znam zasto upste moras da racunas ubrzanje kada iz zakona odrzanja energije mozes direktno brzinu da dobijes (cini mi se kao neki koren iz necega gde ti je u brojiocu neka konstanta puta s + neka konstanta *h)
posle za vreme opet dobijes tako neki koren ili razliku korenova. Ovo pricam napamet bez papira i olovke ali mi deluje kao sasvim dobar smer za resavanje zadatka. Zato mi nije jasno sto bi Njutnu trebalo cak 60 minuta?

Nisam pročitao srkijevu prethodnu poruku jer me je McKracken zbunio.
Izvinjavam se.Baš sad razmišljam koji od one dvojice je debeli,a koji
mršavi.Valjda je Stanlio debeli?Čini mi se da sam čuo da je bar jedan od njih umro.

A sad ovo:Početna potencijalna energija=trenutna potencijalna energija+trenutna
kinetička energija.Odatle v=f(s).Pa onda ds=f(s)dt.Integriramo.Konstanta int.iz
početnih uslova.
Netreba numerika!

To je ono isto samo drukčije napisano.Probaj.

A onaj Njutn je sam izmišljao razne diferencijale i integracije jer su mu trebali
da nešto riješi.Slaba je literatura o tome tada postojala.Ono 1h sam napisao
jer ga cijenim.Trebalo je tu malo više vremena jer se radi o razvoju matematike.
Zapravo nisam siguran da je baš ovakav tip zadatka ikad rješavao,ali ako nije
onda jeste dosta donekle sličnih.

Bog daj zidar.
Pitanje je jasno k'o dan.
Answer:
1.Gore

KOMPONENTA1:
Rad protiv sile polja teže : Rad=sila×put×Sin(sila,put)
KOMPONENTA2:
Rad vršimo ga čim vertikalno stojimo.
Težište tijela je kod stomaka i non stop i kada stojimo obavljamo rad cca A=mg×1m
dakle A=mg.
KONAČNO: A=mg(h+1)

2.Dolje

Isto s razlikom u promjeni težišta tijela.