naravno da je moguce samo zavisi od toga da li tvoja centrala ima isdn telefone.Naime isdn takodje koristi jednu paricu(to je od tvog starog broja) dok na kraju imas NT zavrsetak i iz njega ti izlaze savisno od tipa NT digitalni ili dititalno analogni brojevi(MSN kojih moze biti do 8)
pozdrav

Podnesi zahtjev. Srecno!

Te dve stvari obicno ne idu zajedno. Pored toga sto centrala treba da podrzava ISDN, udaljenost od centrale do korisnika ne sme biti preko... koliko ono bese 200 metara ili ...?
sa druge strane, dvojnici su "izmisljeni" upravo za ljude koji su daleko od centrale, da bi telekom ustedeo na kablovima (da ne razvlaci 4 zice, vec 2). Bilo kako bilo, nemoj da se zeznes pa da prvo trazis da te razdvoje od dvojnika, jer ako te prebace na PCM, onda si tek ugasio...

Ne - max udaljenost je mnogo veca, reda veicine 10+ km. Sa 200 metara mozes i 8 Mb/s ADSL da provuces kroz bakar ako je sve ostalo OK :)

Za ISDN, 5.5KM se obično uzima kao merilo za max razdaljinu između NTa i switcha u telekomu, na normalnim kablovima i sa standardnom opremom. Moguće su i veće daljine za ali to iziskuje drugačiju opremu, verovatno neke repeatere, ... a na 300 metara može i VDSL na 50ak megabita da radi. :)

Za ADSL kažu ovako:

1.544 Mbps at 18,000 feet
2.048 Mbps at 16,000 feet
6.312 Mpbs at 12,000 feet
8.448 Mbps at 9,000 feet

da, verovatno si u pravu, ja sam vec rekao da se ne secam bas tacno koliko je ogranicenje. Nego, pade mi na pamet druga stvar, ako je moguce da koristiss ISDN preko te linije, onda valjda i komsija dvojnik mora da podnese zahtev za ISDN, i da doplati razliku u ceni. Ako nece?
Moze li uopste dvojnicka razvodna kutija da radi sa ISDN signalima ili samo sa obicnim, analognim?

Ne može, mora čista parica do prvog switcha. Eventualno uz ADSL ali ne dva isdna na istoj parici.

Ti plaćaš odvajanje tj. kao da uvodiš novu liniju, a njemu ostaje stari kabl i on zapravo ne mora ništa da menja niti da zna da se nešto dešava. Sad da li će mu nakačiti novog dvojnika ili ne je samo pitanje politike firme.

Kad nema puno novih, onda se zabavljam gledajući starije postove...

1. Da je postojala parica do pretplatnika oni ne bi ni bili dvojnici, te je osnovni uslov da bi i jedan i drugi imaju ISDN da se prvo nađe dobra parica za svakog od njih
2. Ne može 'dvojnicka razvodna kutija da radi sa ISDN signalima' baš zato što jedini 'signal' koji ona poznaje je otvorena/zatvorena petlja na liniji
3. Dvojnici su plod 'naše pameti i snalažljivosti' tako da bilo kakve kombinacije ISDN-a i dvojnika ne dolaze u obzir
4. Užasno loše i pogrešno bilo kakvo 'budženje' jer se ništa ne postiže takvim razmišljanjem. Ovo kažem zato što je u jednom našem telekomunikacionom preduzeću bila ideja, pa razvoj a nadam se ne i proizvodnja tzv digitalnog dvojnika!!!!! Naime uređaja koji bi se stavljao na ISDN BRI i 'omogućavao' da dva korisnika koriste zasebno (uključujući i billing) jedan BRI (svako po jedan B kanal). Užas! Bogu hvala pa su zaustavljeni (bar se nadam jer nisam čuo ništa dalje o tome)

Dvojnici su plod strane 'pameti i snalažljivosti' i cak ih jos uvek ima dosta u pojedinim kvartovima starih evropskih gradova.

Telekomunikaciono preduzece o kome se u (4.) radi je ¨Pupin Telecom DKTS¨. Nisu zaustavljeni, daleko bilo, ali ideja nije naisla na odusevljenje, tj. zasto bi pravili te uredjaje, ako Telekom nece da ih naruci (plati)?

Voleo bih da detaljnije obrazlozis zasto je to tako grozomorna ideja. Ja sam dvojnik, a Telekom jednostavno nema resenje za nas (osim PCM-a, sto je pre problem za sebe nego resenje). Stavise, tamo gde se uvedu nove digitalne telefonske centrale, dvojnici ostaju na najstarijim potpuno analognm centralama, jer za njih nemaju resenje. Ovo njihovo bi bar omogucilo da se jedan standardni (U) interfejs bilo koje digitalne centrale koja ima BRI (uz izvesnu intervenciju na softveru) iskoristi za relativno jeftino resenje problema, bar dok se Telekom ne smiluje da plati zemljane radove i prosiri kapacitet pristupne ravni, a kad se to najzad uradi, ti ISDN prikljucci ce moci da se iskoriste na nacin koji je za njih predvidjen.

Ocigledno je da a priori odbacujes bilo sta sto se ovde zamisli kao ¨djavolje delo¨, pa cak i necemu sto je lose resenje, ali ne domace, naslepo lupas etiketu ¨designed in ... ¨ ...ovde.

Ako nije tajna, od cega ti zivis u ovoj zemlji (pruzi i drugima priliku da i oni pljuju po onom sto ti smislis, ako tako nesto uopste postoji)?

Ako prodajes ili preprodajes nesto sto je zamisljeno negde drugde i ne zahteva kreativno angazovanje tvog mozga, kazi mi kako tvoji kupci stvaraju pare kojima placaju tvoje proizvode ili usluge? Ako niko u ovoj zemlji ne treba da radi nista osim da sadi salatu, nece ovde biti love za bilo kakvu finu robu. Pogledaj Africke zemlje (osim JAR) - one se uzdaju u privredu baziranu na neupotrebi mozga.

Eh sad, odakle da krenem?
Evo npr ovako, neke delove ću ignorisati, jer je besmisleno komentarisati ih.
Dalje, ono što sam napisao (i iza čega stojim) je zbog mog stava o budženju i privremenim rešenjima, koja su isuviše primenjivana u ovoj zemlji (i hvaljena). Njihova osnovna mana je ta što imaju tendenciju da postanu stalna ili makar dugotrajna (pogledaj malo oko sebe, ima puno 'privremenih' objekata i rešenja, uslovnih saglasnosti, itd).
Verovatno sam imao suviše iskustva sa privremenim rešenjima da mi ne bi proradio tik kad ih vidim, za tebe ne znam (vidim da po tebi nije loš digitalni dvojnik, naravno kao privremen).
Digitalni dvojnik je, recimo promašen proizvod i zato što:
1. je ISDN, iako već podosta star, više od 2 B kanala koje treba cepnuti i dati Miki i Lazi
2. ako je bitno samo obezbediti nove linije do Mike i Laze, onda je isplativije rešenje PCM (od 4 pa naviše pretplatnika)
3. Srbija, na žalost, ima isuviše malo ISDN-a da bi se koristio kao zamena do dolaska bakra

Da ne bih davio više, završavam sa time i da nije sramota saditi salatu kao što misliš, pogotovo ako možeš pošteno normalno da živiš od toga. Barem meni.

Vidi ovako, da pocnem od kraja, nisam ni rekao da je sramota nego upravo da se ne isplati bazirati ekonomiju na proizvodnji salate (poljoprivrednih proizvoda, hrane itd.). U CIA factbook-u se nalaze podaci o bruto nacionalnom dohotku svih drzava sveta. Neces naci ni jednu razvijenu zemlju, pa cak ni one koje su poznati izvoznici hrane, da u BNP poljoprivreda ucestvuje sa vise od jednocifrenog procenta (retko cak sa vise od 3%), a proizvodnja (¨stanceraj¨) sa preko 25%.

Budzenje i privremena resenja, po svom nastanku i nameni su takodje i ISDN, svi HDSL, PCM pair-gain i sve sto koristi staru mrezu (neoklopljene parice) koja je svojevremeno projektovana da ispuni samo jednostavne uslove tipa da izdrzi oko 130V bez proboja, da prenese NF signal do oko 4kHz i da progura struju od par desetaka mA. Pa ipak mi ovde o svemu tome pricamo kao o ne znam kakvom bozijem daru. Stvarna resenja, koja se nece jos dugo pojaviti ni u svetu (tj. na Zapadu) a kamoli kod nas i koja se verovatno testiraju po Dalekom Istoku (Koreja, Singapur, Tajvan) su optika i ethernet za pristupnu ravan, tj. za krajnjeg korisnika.

Prema tome, ne vidim sta je problem sa digitalnim dvojnikom. Ako nista drugo, on omogucava resenje koje je dovoljno transparentno, a kada vise ne bude bio potreban, nece zasuti ¨groblje opreme¨ tonama otpada, jer ta kutija na strani korisnika po dizajnu mora u sebi sadrzati NT1 i ako se dizajnira tako (ne znam da li su to ucinili, ali cu se raspitati) da moze da se iskoristi i kao NT1, ne mora da se baci posle apgrejda, ako na primer Mika hoce ISDN, a Lazu prebace na neki lokalni multiplekser u nekoj sledecoj iteraciji razvoja mreze (ili nekim cudom dobije svoju paricu).

PCM4 je po meni promasen proizvod, jer kao prvo, degradira modemsku vezu, drugo, zahteva dve kutije, jednu u centrali, drugu kod korisnika (zamisli na primer da hoces da resis dvojnicku hiljadu u centrali, to znaci 250 kutija!), uvodi jos jedan nepotreban par A/D-D/A konverzija koji dodatno degradira kvalitet signala i konacno, da bi se isplatio, Telekom nekom mora da proda jos dve linije, sto nije bas lako u gradskim naseljima gde nemas izgradnju novih stambenih jedinica (nadogradnja zgrada nije bas svuda dobrodosla)

ISDN jeste nesto vise od 2 B kanala, ali u nasoj zemlji jos nemas svuda uvedenu SS7 signalizaciju izmedju centrala, pa neke od najboljih stvari koje ISDN uvodi ne mogu da se iskoriste. Daj makar da Mika i Laza ne blokiraju jedan drugog i da imaju pristojnu modemsku vezu. Osim toga, (e to bi vec zaista bila budzevina ali, po meni, najmanje losa budzevina !) ko ti kaze da oni ne bi mogli da ¨vide¨ svaki svoj prikljucak kao ¨osiromaseni ISDN¨, tj. ISDN sa garantovanim bar jednim B kanalom, da svaki moze da koristi oba B kanala dok drugom dvojniku ne zatreba veza, a onda da se jedan B kanal vrati dvojniku, da D kanal obezbedi sve ISDN usluge za oba pretplatnika, to je samo pitanje odvojenih adresa LAPD paketa za Miku i za Lazu i da kutija razvrsta kome sta salje... mislim, u hardveru zaista ne postoje prepreke za to...

ISDN-a nema dovoljno u Srbiji zato sto ljudi u Telekomu od toga muzu mito, a prvi uslov za ekstra profit jeste vestacko ogranicenje ponude.

Uopste me ne bi cudilo da se uskoro pojavi neka strana varijanta ISDN dvojnika, a onda ce svi da se dive kako se Svaba ili Francuz super toga setio, kakvo elegantno resenje... olala! Mislim, stvarno ...

Bravo salec. Right to the point.

Nesto slicno sam spomenuo i za ADSL na onoj drugoj temi. Telekom se hvali ADSL-om kao naprednim resenjem koje uvodi sredinom 2004-te godine i to na prilicno mala vrata, broj prikljucaka je jos uvek minoran. Kakvo bacanje para, kakva promasena investicija! A od usluge ce 0.01% korisnika nesto i videti, ostali ce samo citati po novinama i sajtovima.

Biću max kratak:
1. Izgleda ne praviš razliku između privremenih i starih (ili zastarelih rešenja). Primer privremenog rešenja jeste PCM, a ISDN je primer onog drugog.
Sledeći tvoju logiku 10Base-T je bio privremeno rešenje jer koristi, 'staru mrezu (neoklopljene parice)' , 10 gigabitni ethernet je 'stvarno resenje' jer koristi fiber umesto UTP-a.
2. Sa NT1 koje Telekom isporučuje se može uraditi sve što može i sa tvojim digitalnim dvojničkim čudom, pa je samim time dig.dv. 'slepo crevo' telekomunikacija.
3. PCM4 je npr 'narastao' do PCM30 sa 64kb/s po kanalu pa je samim tim tvoj dig.dv. opet ispao iz igre (ako je ikad i bio u igri).
4. Tvoja računica oko broja, kako si ih nazvao 'kutija', u slučaju zamene 1000 dvojnika sa PCM4 nije tačna, a i da jeste nepotrebna je, pošto je broj 'kutija'=broju dig.dv.skalamerija.
5. Kao što rekoh, ježim se od rešenja tipa dig.dv. a naročito u kombinaciji sa pametovanjem o 'stvarnim rešenjima' i optici i ethernetu u pristupnoj mreži. Odluči se prvo za šta si u stvari ...
6. Ne znam čemu priča odjednom priča o Telekomu, ISDN-u i 'veštačkom ograničenju ponude' kad to nije ni bila tema diskusije. Jedino ako si želeo da osvojiš Gojkove neskrivene simpatije ...

1. Poenta koju zelim da plasiram je da je svako resenje privremeno resenje, zato jer je stalno u toku kopanje da se pronadje novo resenje. U tom smislu 10B-T jeste bio privremeno resenje (mada o tome niko nije tako razmisljao u vreme kad je to bilo novo resenje). Osim toga, UTP kabl mora da zadovolji jace kriterijume nego sto je telefonska parica morala, tada kad je polagana, pa 10B-T ne zadovoljava kriterijum da se nazove budzevinom (sto mozda ne vazi za njegove brze naslednike), sto bi bilo pogrdno ime za svaki sistem koji se projektuje za kompatibilnost sa postojecim nasledjenim okruzenjem. Svaki pojam ima dva imena, onaj kada ti je po volji i onaj kada ti nije po volji.

2. OK, eto to nisam znao za Telekomove NT1 (znao sam da neki NT1 imaju dva Z interfejsa i da mogu da rade kao mala pretplatnicka grupa, ali ne i da se odvojeno tarifiraju, a kamoli da dva ISDN pretplatnika dinamicki dele B kanale), bas mi je drago i nestrpljivo ih ocekujem (bez sarkazma). Ako imas ikakvog uticaja u Telekomu, siguran sam da nisam jedini koji bi kupio takvu uslugu (ISDN sa jednim garantovanim B kanalom). Samo, jesi li siguran da je onaj deo oko odvojenog tarifiranja pretplatnika koji dele prikljucak vec resen?

BTW: pa dobro, ako "digitalnu dvojnicku kutiju" nazovu NT1, ili smisle ime bez spominjanja "dvojnika", hoce li te proci jeza?

3. Znam sta je PCM30 i sta je PCM4, ovaj prethodni je stariji od ovog potonjeg (mozda se smanjivao, a ne rastao?) i zaista nemam nista protiv njega, PCM30 je kao da si vezan na digitalnu centralu sa svim pogodnostima. Ali, kad ce se Telekomu isplatiti da ga montira zarad nekoliko dvojnika u zgradi?

4. Ne pratis, digitalni dvojnici ne zahtevaju dodatnu opremu kod centrale, nego se kace na ISDN pretplatnicki pribor iste.

5. Pametovanje o optici i ethernetu nije moje. Ja se tako neceg ne bih setio niti mislim da je to dobra ideja (ja "se jezim od" zvezdastih i stablastih mreznih topologija). To sam samo dao kao primer. Takodje ne kazem da digitalni dvojnik (ili NT1-kao-digitalni-dvojnik, jos jednom hvala na informaciji ! ) nije budzevina, ali mi od svih alternativnih budzevina izgleda kao optimum izmedju cene, performanse i ogranicenja daljeg apgrejda usluge (ako izuzmemo mogucnost polaganja nove mreze, u kom slucaju je cela ova rasprava bespredmetna).

Moj stav je vrlo jasan, a argumenti nisu usmereni na to da kuju u zvezde neku mediokritetsku dosetku ( na zamisljenoj skali inventivnosti od 1 do 10 ... oko 3 ) mojih kolega koja je negde drugde u svetu najverovatnije nepotrebna, nego da pokazu da ona nije kao takva nista gora od nekih drugih koje su u upotrebi (od nekih je svakako bolja) ali da (na zalost ne samo) ti ustvari imas predrasude u vezi nekih resenja iskljucivo zato sto su ih slucajno predlozili ljudi koji su tvoji zemljaci (... i stoga inferiorni ne samo svojim stranim kolegama nego i onima od nas ovde koji su prosvetljeni saznanjem da ne vredi pokusavati ... nego "nahrani prasice i ne diraj dugmice!").

6. Odkud sad odjednom Gojko u prici? Samo sam dao komentar na tvoje opazanje da u Srbiji ima premalo ISDN prikljucaka. Mislim, pa ko je za to kriv? U ovoj zemlji ISDN obicni smrtnici dobiju kad umru, ako su bili prepodobni za zivota. Cak i ljudi koji rade u Telekomu moraju da podmite nekog. Posto ne vidim drugi razlog za "nestasicu" (nemoj mi samo reci da siroti Telekom nema para), mogu samo da zakljucim da se radi o privatnom interesu, odnosno odrzavanju "uticajnosti" nekih bumbara tamo. Ako se naprotiv radi o premaloj potraznji (khm!), zar nije upravo ova rasprava ukazala na nacin da se ta potraznja mnogostruko poveca, sa mogucnoscu da se "digitalnim dvojnicima" u buducnosti ponudi i visi stepen usluge (koja je upravo srz ove teme) a koja bi donela i veci profit, ako to uopste nekog interesuje.

1. Na žalost potvrdio si moju pretpostavku da ne razlikuješ privremeno od starog ili zastarelog rešenja te nema smisla dalje polemisati.
2. Tarifiranje vrši centrala, a ne uređaj iz pristupne mreže. Dakle problem razdvajanja tarife po B kanalu ili MSN-u je u centrali, pa nije bitno šta je s druge strane...(jedini način razdvajanja je na osnovu detail billing-a).
3. PCM30 nije stariji od četvorke, pogledaj, npr Intracom PCM30 pa diskutuj. Za tvoju informaciju u upotrebi je pored PCM4 i PCM10 (oba sa 64kbps/kanalu).
4. Ne opterećujem se puno zemljom porekla nekog rešenja već karakteristikama i primenom istog. U prevodu, ako je glupo - glupo je bez obzira što je srpsko. A da na tvoju žalost i drugi misle slično, primer iz ove tematike je da je umesto gore navedenog Intracom-a Telekom uzeo domaće rešenje, Iritelov flex. mux
Dakle, zaboravi lažni patriotizam kad se govori o tehničkim rešenjima.
5. Obzirom da su tvoji postovi sve duži i duži (sa sve manje korisnih informacija) i da su sve ličniji, smatram da ne treba opterećivati ovaj forum time, odnosno, ako misliš da imaš još toga da kažeš šalji mi na mail ili PP.
Što se mene tiče, ja sam over&out za ovaj topic.

Na svoju veliku zalost i sramotu, moram da se ispravim, posto sam se u medjuvremenu raspitao kod ljudi koji su iz firme koja je tvorac DDA (digitalnog dvojnickog adaptera). Kao sto je MyWay napisao, sprava, na trenutnom stepenu svoje evolucije je glupa:

1. ima Iskljucivo dva Z (za klasican telefon) interfejsa (ne moze da se iskoristi kao NT1, jer nema S/T prikljucke) i shodno tome,

2. postaje visak (dakle otpad) u slucaju prosirenja mreze.

Stavise, promasaj ($$ gubitak) je jos veci, ako tada, kad svaki bude imao sopstvenu paricu, nijedan od dvojice dojucerasnjih dvojnika ne izrazi zelju za ISDN prikljuckom...

Moja ideja o obogaljenom ISDN-u sa po jednim garantovanim i drugim uslovno raspolozivim B kanalom je takodje potonula cim sam je dao na raspravu... iz vise razloga:

1. ako se drugi B kanal koristi samo za povecanje sirine kanala prema provajderu, relativno bezbolno ga je oduzeti onom ko ga drzi, medjutim, ako se radi o dve nezavisne veze, najavljivanje "pravog vlasnika" bi moralo da izazove ili rusenje jedne od njih (a to je veliko no-no), ili neraspolozivost veze za pretplatnika koji se poslednji najavi (sto bi bio kretenizam najgore vrste, tj. situacija kao kod obicnih dvojnika sada).

2. Dodatne usluge ISDN nisu mnogo veca vajda u odnosu na ono sto pretplatnici na modernim centralama imaju sa klasicnim telefonima. Ono sto prodaje ISDN upravo jesu mogucnosti koje daju ta dva B kanala koje BRI obezbedjuje. ISDN sa jednim B kanalom je jedva malko bolji od obicnog prikljucka na digitalnoj centrali + V.92 modema + caller ID.


MyWay, molim te izvini...

Takodje izvinjenje i drugima koji su pratili ovo pregrejano zastranjivanje sa teme.

Zao mi je sto se tek sada ukljucujem u raspravu kada je tema skoro zatvorena. Cudi me da niko nije pomenuo opremu za pristupnu mrezu sa V5 interface-om! MyWay i sam znas koliko dugo pricamo o potrebi da se krene sa ovom vrstom opreme. Znas da je i na tvojoj centrali kao i na ostalim E10 kao i pojedinim EWSD istalirana oprema za V5.2 i da vrlo skoro treba da krene eksperimentalno.
Znam da nije nista preterano revolucionarno, ali je jedno jako dobro resenje za pristupnu mrezu.
Jedna prosta racunica:
- ako se koristi V5.2 sa 2048 korisnika, koji se koncentrisu na 8 E1 (grubo receno 32 zice) i svima se garantuje saobracaj od skoro 0.12 Erlanga, lako se izracuna da su nekada 2048 dvojnika koji su koristili 1024 parice sada postali svi direktni prikljucci koji koriste 16 parica. U kablu sa 1000+ parica nije tesko pronaci 16 kvalitetnih za prenos E1 signala. Ostale parice ostaju slobodne za bilo kakve druge primene.
Ovo je normalno jedna fiktivna idealna stuacija ali koja se priblizno ovako moze realizovati koriscenjem V5.2.

Pozdrav.

p.s.
MyWay, sledece nedelje ti dolazimo u inspekciju !!!

Sjajna stvar, ja nisam znao za to. Zasto telekom ne koristi tu tehnologiju?

Hehe ulpijana, pivo i kako beše girice? Kao i uvek
A V5.2 nije spominjan jer:
1. nije bio tema - tema je bio 'projekat' digitalni dvojnik
2. Ne volim preterano forsiranje 'rešenja' u pristupnoj mreži, pošto iako gasi trenutno vatru , ipak nas to udaljava od rešenja tipa bakar u svaku kuću (plus optika u Gojkovu).
3. ako se igramo teorije, običan dvojnik ima garantovanih 0.5 E, dakle mnogo više od tvojih 0.12

1 i 2 su moj stav, a 3 je naravno zezanje (ili možda nije?)

Otišli smo sa teme, ali da jedno razjasnimo, mislim da je pravi trenutak. Stalno spominješ fiber to the building za koji se ja kao "zalažem" (a kao da se ja nešto "pitam" tu? :)) u negativnom smislu.

Imam dva pitanja za tebe.

Zašto misliš da je to loše rešenje?
Da li se slažeš da bi se jednim postavljanjem optike kako sam opisao na nekoj tamo ranije temi gotovo zauvek rešio problem infrastrukture i omogućio razvoj ultrabrze, multi-service mreže? Imaj u vidu da je internet MALA stavka u svemu tome što ja govorim, a opet i on bi bio moguć u startu na većim brzinama od ovih "vaših" rešenja za koja kažete da su dobra.

Eto daj ti bilo koje rešenje za multiservice mrežu pa da diskutujemo o njemu i uporedimo ga sa optikom.

I samo jedan mali dodatni komentar u vezi dvojnika:
dvojnici na Zapadu postoje ali im je namena u startu bila drugacija. Osnovna ideja je bila da parica zavrsava u jednoj kuci pa jedan broj koriste roditelji a drugi se nalazi u sobi kod dece. Nikad nije bio predvidjen da ga koriste razliciti pretplatnici. Normalno ovo resenje je prilicno davno napusteno bar kod njih. Kod nas su drugovi komunisti , zasrali kao i sve ostalo, isli logikom ustede u pristupnoj mrezi (kakav ZLOCIN !!!) pa su lepo dvojnike delili na dva razlicita korisnika!

1. Ne mislim da je to loše rešenje, naprotiv. I nikad nisam govorio o tome u negativnom smislu.
2. Slažem se.

Eto odgovora na oba pitanja, a sad kratko (nadam se) objašnjenje:
Kao što si se setio, priča o FO u Gojkovoj kući je iz jedne stare diskusije, a često spominjem to u smislu nerealnosti, naime, u zemlji sa gomilom dvojnika nema puno smisla spominjati optiku i multiservice mrežu.
Moj je stav u svemu 1st thing 1st, dakle ko što rekoh bar jedna parica u svaku kuću (sa što manje raznoraznih rešenja u pristupnoj mreži). Tek kada budemo blizu tome možemo krenuti ka optici u AN, multiservisnim mrežama i dr.

Povratak na temu i reč, dve iz prve ruke...

Sležemo se, i eto nas zajedno u ovoj temi, da glavni problem rezidencijanih mreža u Srbiji dvojnički priključak. Međutim, često se zaboravlja, a vrlo je bitno, da je veliki deo pristupne mreže realizovan u završnom delu vazdušnim vodovima (!?!). Baš me zanima o kom procentu se radi, a nemam taj podatak.

U takvoj situaciji govoriti o bilo kakvom rešenju koje proziva neku elektroniku, izjednačava se sa velekim troškovima održavanja. Rezon je jednostavan: svako elektrostatičko pražnjenje dovodi finiju opremu u opasnost od spaljivanja zbog visoke indukcije u vazdušnim vodovima. Drugim rečima: čim se neka omanja oluja namršti crkavaju razne stvari koje nisu Iskrine ili ruske proizvodnje.

Zaključak se nameće; u mrežama u kojima 30% linija ne može da prođe pristojan test, i gde gde se dobar deo istih završava vazdušnim vodovima, uvođenje dvojničke oprema za ISDN varijantu ne bi dalo očekivane rezultate. IMHO, donelo bi samo neočekivane probleme.

Grešiš. U Americi su postojali dvojnici (ne znam da li još postoje) u ruralnim (pustinjskim) oblastima, samo zato što je bilo neisplativo provlačiti buljuk parica do malog mesta koje je 100km od centrale (odnosno štedeli su na bakru). Ne samo dvojnici, nego i 4 i više telefona na jednoj parici (ja čitao u američkom kulturnom centru pre 15 godina, i tada su još imali takve linije).

Eto.

Ulpijana,
posto se bavim nekim proucavanjima pristupnih mreza, a nesto sam radio i sa Telekomom, interesuje me da li znas za opremu koja bi podrzala ono sto si ti napisao. EWSD ili slicne druge digitalne centrale u mrezi Telekoma Srbija imaju mogucnost koriscenja V5.2 interfejsa uz instalaciju dodatnih kartica (koje je Telekom kupio i verovatno stoje neotpakovane u magacinu u Makisu). Mogli bi lepo da se iskoriste, ali neophodno je da postoji oprema na strani centrale koja ce komunicirati sa V5.2 interfejsom na centrali, koncentrisati saobracaj i prenositi ga putem E1 (radio, optika, HDSL itd.) do nekog isturenog stepena, gde bi se saobracaj raspakivao i raspodelio korisnicima. Uporno trazim takvu opremu, ali mi nikako ne ide. Postoje skupi multiplekseri, koji imaju puno opcija, pa izmedju ostalog i ovo, ali nikako da nadjem low-cost resenje. Mozes li mi pomoci?
p.s.
Naravno, svaki savet po ovom pitanju je dobrodosao... U prilicnom sam cajtnotu :)