Secam se da sam na masi vojnih "optickih" sprava video oznaku radioaktivno - Dal to znaci da ja mogu uz malo samteksa (plastikaner) i optickog nisana sa snajperske da naprvim A bombu -Salim se naravno - a kad smo vec kod toga - Sta se bese ono koristi u tim optickim spravama - Jel to znaci da firma zrak (bese iz bosne) moze da napravi A bombu

Ako se dobro secam natpisa, to u nisanima je tricium - "superteski vodonik", vodonik koji u jezgru ima osim obaveznog jednog protona jos i dva neutrona. Radioaktivni izvor u nisanu sluzi tome da fosforescentne koncanice ne prestanu da svetle iako su stalno u mraku.

"Prljava bomba" - bomba koja koristi radioaktivni materijal upakovan oko klasičnog jezgra eksploziva...

Zašto baš "prljave bombe" ili radiološke bombe? Za razliku od hemijskih, bioloških ili čak poznatijih vrsta bomba na bazi nuklearne fisije, radiološko oružje nije do sada bilo korišćeno.

Sve vrste masovnog naružanja imaju svoje nedostatke:

- "Atomske bombe" ili bombe na bazi nuklearne fisije su stvarno pogubne ali nalaženje dovoljne količine obogaćenog uranijuma i plutonijuma za naoružanje takođe nije jednostavno.

- Hemijsko naoružanje, nasuprot tome, može lako da se napravi od đubriva ili pesticida, iako je za smrtonosne nervne agense potrebna veća stručnost. Ali, potrebno vam je dosta hemijskog agensa da biste izazvali velike žrtve.

- Bakteriološko naoružjanje može da ubije više ljudi u mnogo manjim dozama - bilo da su u pitanju bakterije ili virusi - ali ga je teško poslati tako da budu efektivno. Od pisama sa antraksom koja su poslata poštom u SAD godine potvrđeno je da je bilo samo 18 obolelih i sedam smrtnih slučajeva.

- Radiološko naoružanje ima i svoje nedostatke. Tehnički, to uopšte i nije oružje masovnog uništenja. U većini slučajeva, veća opasnost onima koji bi se našli u okolini preti od klasičnog eksploziva, nego od radioaktivnog materijala koji bi se proširio.

Čak su i dugoročne posledice po zdravlje od povećanog izlaganja radiaciji izazvanoj takvom napravom dosta neizvesne, po rečima Abela Gonzalesa, direktora odeljenja za zaštitu od radiacije i otpada u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju sa sedištem u Beču (International Atomic Energy Agency/IAEA). Nuklearna katastrofa koja se dogodila u Černobilu u Ukrajni 1986., on tvrdi, pustila je daleko više radioaktivnog materijala u atmosferu nego bilo koja moguća "prljava bomba", a naučnici i dalje pokušavaju da ustanove koji je pravi uticaj na stopu kancerogenih oboljenja među ljudima izloženim ostatku radioaktivnog oblaka koji se proširio nad Evropom.

Radi se o tome da, tvrdi Gonzales, koliko god da su neizvesne posledice na zdravlje, senzori mogu odmah da primete i najmanji porast radijacije u prirodi. S obzirom na strah ljudi od izlaganja radijaciji, teroristi bi pre uspeli da da izazovu paniku nego što bi izazvali žrtve ili štetu. I zbog svog psihološkog uticaja, kao i zbog toga što se lako sastavlja, radiološko naoružanje je veoma privlačno za teroriste.


Prvo nađite sebi cezijum

Zvaničnici koji pokušavaju da zaustave širenje nuklearnog naoružanja ponosni su na činjenicu da su veoma retki slučajevi trgovine onom vrstom uranijuma i plutonijuma koja je potrebna za pravlje bombe. Ali, crno tržište za materijale koji su potrebni za pravljenje "prljave" bombe je mnogo veće. Među ove materijale se ubraja i nisko-kvalitetni otpad iz elektrana i mali uređaji koje sadrže radioaktivni materijal:

- kao što je cezijum-137, koji se koristi u nekim metodama za lečenje od raka,
- kobalt-60, koji se koristi za zračenje hrane, ili americijum, koji je deo senzora za traženje nafte.

Ovakvi materijiali imaju skoro na hiljade primena u industriji, medicini i univerzitetskim istraživanjima i shodno tome su rašireni po svetu. Svake godine u Sjedinjenim Državama nekoliko stotina takvih uređaja nestane - biva izgubljeno, ukradeno ili jednostavno napušteno.

Potencijalni "prljavi" bombaš koji je sada u pritvoru ne bi ni morao da traži potreban materijal u inostranstvu. Podaci iz drugih zemalja su često i gori. Nedavno je stručni tim IAEA obišao zapadnu Gruziju u potrazi za ostacima dva, od ukupno osam, napuštenih uređaja koji sadrže stroncijum-90, još jedan radioaktivni element, koji se koristio u generatorima na stanicama za komunikaciju. Zna se da su slični generatori sa radioaktivnim elementima razbacani po udaljenim mestima širom Rusije.

Mnoge vlade ne vode evidenciju o takvim "napuštenim" uređajima, pa su tokom godina, umeli da odu u staro gvožđe bez ikakvog učešća terorista i bez upotrebe bilo kakvog detonatora izazvali užasnu štetu. Godine 1987., prerađivač otpada u Brazilu je nehotice iseckao kanister u kome je bio cezijum u prahu koji je ukrao iz napuštene klinike: id kontaminacije je umrlo nekoliko ljudi, a 28 osoba je dobilo opekotine od radijacije. Čišćenjem se dobilo 3.500 kubnih metra radioaktivnog otpada i lokalana privreda je uništena.

Prljave bombe koje se prave od takvih materijala mogu se pre zvati oružjem masovnog pustošenja. U nedavnoj studiji koju je objavila Federacija američkih naučnika pokušalo se sa procenom potencijalnog uticaja na zdravlje i druge posledice tri relativno male bombe bačene bilo na Njujork ili na Vašington, napravljene da šire radijaciju u količini koja se može naći u ukradenom medicinskom uređaju ili nekom drugom izvoru industrijske radiacije. Procene povreda i štete, mogu da budu dosta različite: mnogo zavisi od vrste materijala koji se koristi i trenutne vremenske situacije. U svakom slučaju, ipak, broj smrtnih slučajeva i povreda koje nastaju odmah po udaru bi bio relativno mali. Ali bi zato dekontaminacija, za oblast od po nekoliko gradskih kvartova, predstavljala najveći izazov. Najčešće rešenje bilo bi rušenje. Upravo bi ove ekonomske posledice, od cene čišćenja, pa sve do dugoročne štete u privredi, po proceni od desetak, do hiljada milijardi dolara, bile pogubne.

The Economist, prevod Isidora Bačić