Naravno.....a kako bi drugacije?

Strane riječi treba prevoditi. Ne baš u mjeri u kojoj to rade braća Hrvati. Jezik nam je veoma fleksibilan i skoro svaka nova riječ može imati adekvatan prevod u našem jeziku.
Download - preuzimanje, save - snimanje, čuvanje.
Neke riječi ipak ne bi trebalo prevoditi (tastatura npr. jer se u našem jeziku koristi riječ taster).

Ja mislim da se ne kaze posalji nego postuj :-)

Mislim da ne treba koristiti ovakve izraze, jer mogu dovesti citaoca u nedoumicu. Tako sam ja kad je neko ovde pitao kako se copira flopi bio u nedoumici da li covek zeli da napravi policajca ili isti takav flopi.

Sa druge strane, ako je neminovan izbor izmedju uvodjenja stranih reci u izvornom obliku i srbizacije, glasam za srbizaciju. Razlog tome lezi u buducnosti - mislim da ce jednog dana Kina biti vodeca svetska sila, pa mi ne bi odgovaralo da pod stare dane citam domace tekstove pune kineskih hijeroglifa.

Dakle.. citiran tekst:



Kurzivne reci su pozajmljene iz stranih jezika... po cemu bi IT recnik trebao da bude drugaciji? :)

Procitajte ovo:

http://www.sk.co.yu/2002/05/siji01.html

Za mene je rec disketa mnogo prihvatljivija. Znaci kad ti neki debil kaze da je flopi i to ti potencira kao da ga je izumeo, onda ti se zgadi i flopi sa svem flopi drajvom i kucistem.

"...buđenje antiestablišment awarenessa..."

Posle citanja ovoga, zgade ti se i srpski jezik, i srbija i srbende.
Zamislite srpski jezik za 100 godina - nasi praunuci ce u skoli da uce kako se awareness menja kroz svih 7 padeza
awareness
awarenessa
awarenessu
awarenessa
avarenesse
awarenessom
awarenessu

Mislim da u nekim stvarima ne bi trebalo preterivati. U oba smera. Mislim, "sejvni ga"?!?! Ja npr. nikada tako ne govorim, ali za hard disk kazem "hard disk", a ne kao 'braca' Hrvati. Sad sam vec zaboravio kako kazu, ali znam da bi se odmah nasmejao, samo da nije zalosno! Znaci neke stvari treba da ostanu kakve jesu, tipa "Uradio sam ovo u Paint-u", a ne "uradio sam ovo u Bojanci". Smesno. Ali to Amerikanizovanje naseg jezika zaista treba da ima neku meru. Pogledajte samo sta kreteni sa televizije rade nasem jeziku. "Sutra kada dodjes na casting, treba da imas dobar look"?!?!

E moj Ivane, propustio si brdo reci :

Tusiranje, Alarm, plus, bazde, kupim, opoganio.

:)

Treba obratiti paznju i na styling.

Pa sta ja znam, ja mislim da tu nema puno slobode - Hrvati koriste nemacki princip i za svaku stranu rec fabrikuju domacu - ako treba i upotrebom slozenica, dok je "duh" srpskog jezika drugaciji - reci se daleko pre pozajmljuju nego sto se izmisljaju nove.

Ovo je po meni i jedina bitna razlika izmedju srpskog i hrvatskog jezika - bez toga ova dva jezika bi bili skoro identicni.

Nisam siguran da znam sta je "bolje" - jednostavno nama pozajmljivanje radi posao, Hrvatima "tvorba" radi posao i to je to.

Ono sto je meni smesno je kad vidim IT jezicke puritance da se bune - pa ceo srpski jezik je takav - eto onaj moj tekst gore, najobicnija svakodnevica - pa bar pola reci su pozajmljene iz turskog, grckog, francuskog, engleskog, nemackog i ruskog. Sta to govori? Govori da je to "duh" srpskog jezika, da se tudjice prihvataju vrlo lako dodavanjem gramatickih osobina nasih reci - recimo jastuk ili rakija (arak - raki ).

Tako recimo puritancima smeta "kompjuterski" (treba racunarski, jel) ali nemaju ideju kako da zamene reci poput: jastuk, krevet, rakija, cesma, automobil, avion, aerodrom... Zasto bi neko bas danas pouvkao "crtu" i zabranio uvoz stranih reci?

Upravo tako. Jednostavno treba imati meru. Ako za neki IT izraz postoji dobar prevod, iskoristiti ga. Ako ne, koristiti engleski izraz. Npr "štampač" je bolje nego "printer", a i dosta se dugo koristi u našem jeziku, ali prevoditi "editor" nekim neverovatnim izrazima koje je koristio tOwk nema nikakvog smisla.

Jedna od ovih diskusija mi je dala ideju. Pctel je dao primer sa awarness i zašto ne bismo uveli nekoliko pravila.
Npr. svaka imenica koja se može lepo provući kroz svih 7 padeža je OK.
Svaki glagol koji možeš u prezentu(a možda i u još nekom vremenu) menjati kroz rodove i brojeve ...je takođe OK.
Pridevi da se lepo mogu komparirati.
Moglo bi ovo da se širi i na palatalizacije, jotovanja i sve ono što smo nekada učili pa pozaboravljali.
U svakom slučaju puritanstvo je često nakaradno rigidno. Ali i srbizovanje svake engleske reči je stravično glupo.

Sta se moze lepo prevesti treba i prevesti; npr. to print - stampati, a ne printati ili to save - snimiti, sacuvati, a ne sejvnuti i sl.
Skracenice ne treba prevoditi, niti menjati.
Ostatak IT reci treba prihvatiti.
Lakse mi je da citam literaturu na engleskom, nego na maternjem jeziku. Nestandardizovani termini me zbunjuju.
Ako sam prilikom pisanja prisiljen da upotrebim strani IT izraz (to download), ne izmisljam nove kovanice (downloadovati, daunlodovati), vec rec pisem korektno u izvornoj formi (download), a eventualne sufikse odvajam crticom (download-ovati). Ovo mi je najprirodniji nacin - za sada. Suprotno ovome, nasi zapadni susedi koriste meni neprirodan nacin:
"Audreejevica je bila u New Yorku kod Matthewa."

A kako se bese kaze "hard disk" na hrvatskom? I "operativni sistem"?

Tvrdi disk...operativni sustav...

Ukoliko je ostatak teksta na latinici i ukoliko strane reči treba ostaviti u izvornom obliku, i naš pravopis propisuje isključivo ovakvo, spojeno pisanje.

Moja crta je vrlo određena: Bez pisanja stranih reči u kvazi-izvornom engleskom obliku! (pod izvornim smatram engleski, a kvazi-izvorni je ne-engleski preslovljen na engleski). To je ono što do sada nije bila tradicija u srpskom jeziku (pišemo „burek“ a ne „börek“, „trolejbus“ a ne „trolleybus“) i ne treba ni da postane.

O problemima engleskog pravopisa ne traba ni pričati, ali treba napomenuti da je jako težak za čitanje, jer engleski jezik ima 40 (ili beše 44?) glasova, gotovo 50% više nego slova. Ko prati hardversku scenu, zna da se „Thoroughbread“ masovno piše kao „T'bread“ — to se ne da ni napisati ni izgovoriti u originalu :) (dobar i vrlo izgovorljiv preslovljeni oblik bio bi „Tarabred“).

Najgore je ipak kad vidim kako se neki itekako odomaćeni preslovljeni oblici zamenjuju „modernijim“, kao npr. „Pežo“ sa „Peugeot“.

E sad, pošto u prirodi jezika nije slobodno formiranje kovanica, onda treba napraviti pristojnu smešu prevoda na domaće (ili već usvojene strane) reči i preslovljavanja, tj. uvođenja novih reči.

Što se tiče usvajanja preslovljenih oblika („backup“ u „bekap“), i to ima svojih mana. Takve reči se često dalje smatraju nepromenljivim, pa navode na upotrebu engleskih gramatičkih oblika ili prosto zbunjuju (da li pisati „fajl sistem“, „fajl-sistem“ ili „fajlsistem“, na prema nedvosmislenom „datotečni sistem“).

Zbog toga, kad god postoji direktan prevod sa istim širim i pre svega jednoznačnim značenjem (tj. bijektivan direktan prevod :), ne vidim zašto se ne bi upotrebio. Uostalom, takva je situacija i sa starim stranim rečima, uglavnom njihovi „uštogljeni“ prevodi u stvari i nisu jednoznačni: „jorgan“ je preciznije od „pokrivač“ (stolnjak i čaršaf su isto pokrivači), „šrafciger“ od „odvrtač“ (francuski ključ i gedora su takođe odvrtači), itd.

Odličan primer izvrsnog prevoda, odličan delom i zato što je dovoljno provokativan, je „driver“ kao „gonič“ :) Kraći od originala, sto posto jednoznačan, prihvaćen i drugde (nemački: „der Treiber“), jednako upotrebljiv (ima pridev, ima glagol, te parira tome da u engleskom svaka imenica može biti i glagol i pridev), i usvojen u svim drugim granama tehnike.

Odličan primer potrebnog preslovljavanja je „reset“ kao „reset“ i „to reset“ kao „resetovati“. Značenje je „postaviti nešto na početnu vrednost“ i mi za to reči nemamo, a kovanice tipa (lupam) „početnostaviti“ ili, najgore moguće, kojekakvi opisni prevodi („vratiti na početno stanje“), ne dolaze u obzir.


„Uređivač“ — užasno, nepojmljivo... Javi Relji da izgrdi one u Majkrosoftu :)

U pravu je Tata, mera je prava stvar. Meni reči kao što su fajl, folder i editor stvarno ne smetaju. Naravno, koristim i reči poput tastatura (umesto keyboard), miš, biblioteka. Ima reči koje imaju (zvučno) "normalan" prevod u srpskom, dok neke nemaju i stvarno ne treba forsirati prevođenje svih reči.

PS: kad smo već kod Danila, da li se neko seća šta je SUV? Sistem Uporednih Verzija, iliti CVS. E to je suludo. Neki ljudi neće shvatiti da je Sistem Uporednih Verzija == Concurrent Versions System, a kamoli da proniknu u akronim prevoda istog.

Ne. Nisi u pravu. Mogu i da potrazim, ako imam neki stari broj "BUG"-a, da opovrgnem to sto si rekao.

A sta je disketa, nego ko sto rece pokretac teme, srbizovana rec?

Da disk mozda nije nasa rec? :-)

Strane reci koje su vec prihvacene kod nas mnogo ranije ne treba menjati. Editor je rec koja je kod nas prihvacena jos pre racunara i ne vidim razloga da se kaze "uredjivac". Ja zaista nisam razumeo kada je neko to napisao misleci na editor. Ma treba imati meru za sve.

nema puno smisla govoriti kako su reci koje su ranije usle u jezik povlascenije od onih koje su usle kasnije. gramatika je stvar dogovora i dogovoreno je da se (strane, sve strane) reci menjaju po 2 pravila, jezika iz kojeg su dosle, kao i u skladu sa gramatikom (srpskog jezika).

i to je sve jedna prica. ono sto si ti pomenuo je 'sleng', kojeg ima i kod knjizevnika i kod nepismenih ljudi. i kod onih koji malo koriste odredjen skup reci i kod onih koji koriste vise skupova...

sasvim je uobicajeno, i razumljivo, da doktor trazi 'dleto da odvali kuk'. jednostavno tako ljudi govore, ali daleko od toga da tako pise u knjigama.

ti mozes da "sejvnes" sta god zelis. ali da li ces da "sacuvas" onaj fajl, ovaj fajl, taj fajl, te fajlove, 'moje' (na svom racunaru) fajlove, 'njene' (sa racunara koleginice) fajlove, 'njine' fajlove je velika razlika.



svi koji su kupili racunar i dobili xp sa srpskim interfejsom me pitaju zasto im se nekada izgubi beleznica, i kako da sve vrate na pocetne vrednosti. i svi su vazni kako su lepo sve srocili da ne ispadnu smesni kada postavljaju pitanje zasto da je u prednosti neko ko koristi racunar od 1990?

jedan simpa primer. znate kako se u zakonu kraljevine pominje (sadasnje) akcionarsko drustvo? bezimeni ortakluk. slatko i sve govori samo za sebe, ali ko to vise zna...

Hard disk je uređaj koji ranije nije postojao i normalno je da nam treba nova reč kojom bismo predstavili taj uređaj.
Englezi su napravili kovanicu Hard disk i to je u duhu engleskog jezika ali mislim da je glupo da mi to prevodimo na srpski kao tvrdi disk. To je kao kada bi smo npr. butterfly preveli kao puter-muva. Kada kažem "hard disk" svako zna da mislim na računarsku komponentu, a kada bih rekao "tvrdi disk" to bi već moglo da ima i neka druga značenja. U tim slučajevima mislim da je u redu da prihvatimo stranu reč zbog toga što se radi o novom pojmu, bez nekog bukvalnog prevođenja.

Ali "edituj", "odprintaj" i sl. po mom mišljenju nemaju smisla. Mislim da već imamo savršeno dobre reči koje su u opštoj upotrebi. Šta fali reći "izmeni" ili "odštampaj"?

Editor je davno prevedena rec - urednik, jos iz vremena prvih novina i redakcija, ali zasto bi prevodili homonim tako da ostane homonim i time namerno stvarali zabunu? Bar neka prednost uvoza novih tehnologija jeste da ne moras da dajes novi smisao starim recima...

Ne znam za Majkrosoft, ali "uređivač" je zaista loš prevod. Sama činjenica da nisam mogao ni da se setim koji ste tačno prevod koristili za "editor", dovoljno pokazuje da je reč neodgovarajuća. Što je najbitnije, reč editor se sasvim lepo uklapa u naš jezik i ne zvuči rogobatno. Npr, ja volim da prevodim "threads" u "niti", jer mi loše zvuči "startuj jedan tred pa u njemu obavi blablabla", međutim "editor" je sasvim OK, i lepo je prihvaćen. Da ste ga preveli kao "beležnica" (što neko napomenu) pa da raspravljamo, ali "uređivač" je baš loše.

ja bih sa leđima pisca ovog članka proveravao koji je zid noseći pa bih zatim sa njegovom glavom proveravao da mi nisu slučajno na kolima ugradili blindirano staklo umesto običnog

da li su ga najurili iz redakcije iloi još uvek piše? bolje da se ubije kad ne zna ni1 jezik
ako će da piše na engleskom,neka piše na engleskom. ako piše na srpskom, neka prevede reči ako postoje prevodi li neka piše kao što se govori ukoliko je reč odomaćena

čovek vredi onoliko koliko zna stranih jezika
milina jedna pričati sa Rusima na ruskom a sa Amerima na engleskom, tj. njihovom engleskom

Predlazem ti da odesh na www.emulationgalaxy.co.yu i tamo se pridruzish koloniji manga frikova,mrzitelja Miodraga Kuzmanovica.

ne mrzim ja njega, u stvari nisam imao ništa protiv dok ovo nisam pročitao

samo sam napisao šta bi mu, ili nekome drugom koji tako piše, se desilo da sam mu ja urednik. jednostavno, smatram da tako nešto ne treba dopustiti ni u zamisli. jedno je kada se tako piše na forumu a drugo je kada tako nešto pišeš u nekom (stručnom) časopisu

da se pridružujem, neka hvala

Kao Leonid Kucma...


Ladies and Gentlemen welcome to Srbistan

da se vratimo na temu

kako su preveli Notepad? kao beležnicu ili drugačije?

Nisam siguran za Notepad ali cini mi se da je Paint bojanka a WordPad pisanka

Notepad je preveden kao Beležnica, ali to nije adekvatan prevod naziva programa koji služi za uređivanje teksta (editor). Notepad jeste editor, ali svaki editor nije beležnica.

Sto bi ga najurili?!? Pa tekst je ocito samo jedna karikatura! Pa dali bi bio zanimljiv tekst za novine da prenesu neku poruku odavde. Recimo napise neko, pa ne treba sve prevoditi ali ne treba ni preterivati. U toj rubrici on uglavnom pokusava da bude duhovit. Mada i da niko ne zna za to, ne razumem kako moze neko da shvati ozbiljno onaj tekst? Pa vidi se iz aviona da namerno preteruje!

Ali je u pravu, pogotovo u onoj rečenici "Ako je jezik metiljav,...".Jezik jeste metiljav, baš iz razloga što previše reči koje se nalaze u srpskom rečniku nisu srpske.Ivan je već pričao o tome, znači onda treba izmisliti reč i za jastuk, česmu, jorgan, tuš, avion, aerodrom, rakiju, pitu, luster, plafon, parket, buket, šrafciger, šoferšajbnu, gurtnu, motor, automobil, biciklu...itd itd itd još mnogo njih koje su u upotrebi mnogo duže nego IT termini.I zašto sad se praviti pametan i kretati praktično od kraja (novih tehnologija kao što je IT, novih u odnosu na recimo jastuk :D).Dakle, ako je već nekom dunulo da sad odjednom "srbizuje", odnosno čisti srpski jezik od stranih reči, neka krene od početka i neka nađe adekvatne izraze za ono što sam ja (a i mnogi drugi kad smo već kod toga) nabrojao + za još hiljade drugih stranih reči koje se poodavno koriste u našem jeziku, pa onda da pričamo o IT rečniku.Ja samo znam da mogu da lupe šta hoće ali meni će jastuk uvek biti jastuk, avion avion, a kompjuter kompjuter i tačka.

Zato bi svaki pokušaj izbacivanja davno usvojenih stranih reči iz srpskog jezika bio neuspešan. Pitanje je da li treba nastaviti sa istom praksom i usvajati raznorazne anglizme. Većinu ćemo sigurno morati usvojiti jer bolje nemamo, no pitanje je da li trebamo ići u potpunu krajnost. Već sada su problemi oko menjanja po padežima veliki, u govoru manje primetni nego pri pisanju.

Pa što se tiče pisanja postoje dva rešenja koja bi meni (a verujem i mnogima) odgovarala više nego da se prave koje kakve složenice, a to su:

1.Da se strana reč piše po Vuku (onako kako se izgovara), na primer:
daunload
daunloadovanje
daunloadovati
daunloada
...
overklok
overklokovanje
overklokovati
overkloka

ili

2.Da se reč piše u izvornom obliku, na primer:
download
download-ovanje
download-ovati
download-a
...
overclock
overclock-ovanje
overclock-ovati
overclock-a

Inače meni mnogo bolje zvuči overklok/overclock, nego da neko kaže prekosat :D (btw ni sat nije naša reč :D)

Mislim da to uopste nije pitanje "da li treba ili ne" - duh jezika nije nesto sto je lako promenjivo - ako su Srbi do sada voleli da usvajaju tudje reci, tesko da ce neko to odjednom da promeni, to bi bukvalno bilo silovanje jezika, trajalo bi koliko i vlast CK-KPJ, a onda bi to neko zabatalio.



Naravno da ne treba ici u krajnost - ali "editor" (ili debager) npr. je vec usvojena rec i sasvim se lepo uklapa u srpski jezik, koliko i avion ili helikopter - dok "avernes" je cista budalastina, rogobatna rec koja nije u duhu slovenskih jezika pa nam je i teska.

Mislim da su jezicki puritanci podjednako losi kao i oni sto beskompromisno forsiraju strane reci .



Postoje reci koje se uklapaju i one koje se ne uklapaju - reci koje se nikako ne mogu menjati po padezima ne treba ni uvoditi, osim ako bas nemaju alternativu.

Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu

hehehe

Za mene ce razmaknica dok je sveta i veka biti SPACE


To po casopisima koji forsiraju "prevodjenje" (tvrdi disk,procesorski hladnjak,nježnik...) josh i mogu da progutam,ali zeznuto je kada uzmes neku strucnu literaturu pa se izgubish kao magare u magli.
Naprimer CET-ove prevedene knjige su za mene totalno neupotrebljive tako da se treba drzati onih na English-u.

Ja mislim da je to stvar navike.''Avernes'' bi ti zvučalo sasvim lepo da je recimo već bilo u upotrebi onda kad si se rodio, zar ne ? Isto kao što ti sada lepo zvuči, na primer, ''jastuk''.Ono što drži da recimo ''kompjuter'' bude opšteprihvaćena reč je taj što pre kompjutera nije postojala reč koja je označavala kompjuter :D, a recimo za ''avernes'' odavno postoji reč koja označava to što označava.Ako razumete šta hoću da kažem.

Apsolutno tačno.

E vidiš, baš tu grešiš.Nije stvar u tome da li ćeš ti nešto da progutaš ili ne, već jezik treba da se standardizuje i da svuda bude isto, a ne negde hard disk, negde tvdi disk, a negde tvrdnjak recimo.

Dosta pojmova je i dosada imalo odgovarajući prevod, što ne znači da su ga svi koristili, odnosno da se svima dopadao. Recimo, ja koristim izraze računar, datoteka, snimiti ili sačuvati, kao i font, hard disk, procesor.

Poseban problem su i skraćenice i njihovo pisanje, koje po meni treba ostati u izvornom obliku, ali i izgovor. Recimo CD i DVD. Sve češće srećem ljude koji ih različito izgovaraju - CeDe (CD) i DiViDi (DVD). Hm, prilično nekonzistentno. Ili je SiDi (CD) i DiViDi (DVD) ili CeDe i DeVeDe. No i na TVu (TeVeu) kažu DiViDi, pa valjda ljudi samo ponavljaju.

Prilična je ovo zavrzlama, smatram da se mora ići od slučaja do slučaja.

da da marko, isto kao c(++)

evo nadjoh zanimljiv link

http://www.b92.net/news/indexs...;dd=25&mm=07&yyyy=2004
-------------
ti popaje stvarno ne primecujes kad neko 'promasi' padez? :) inace kaze se: "idem da kupim CD-e (cedee) a ne CD-ove (cedeove)".

kao sto ce tebi jastuk uvek biti jastuk, tako ce i nekome "povratak na prvobitno podesene vrednosti" uvek biti to :) a ne reset.

inace engleski i hrvatski su mnogo narodniji jezici nego srpski. u srpskom jeziku se ne desava nista, pa onda naleti gomila novih reci i tako periodicno kroz istoriju.
-------------

u programu ABC Amber pise: (citat!):



smesno!

[Ovu poruku je menjao aleksandaraleksandar dana 27.07.2004. u 04:17 GMT]

[Ovu poruku je menjao aleksandaraleksandar dana 27.07.2004. u 04:17 GMT]

Aj' da kažem i ja nešto pošto se profesionalno bavim lokalizacijom i radio sam na manje-više svim bitnijim projektima kod nas.

Suština je, kao što već neko reče, naći pravu meru između reči koje će biti posrbljene (keš, bafer, piksel, bajt, aplet), onih koje će ostati u originalu (razni akronimi tj. skraćenice, posebni termini kao što je Web, nazivi proizvoda koji su zaštićeni kojekakvim patentima i pravima) i onih koji će biti regularno prevedeni.

Neka osnovna logika je da se prevede sve što može da se prevede, a da to ima smisla. Čist idiotluk je ne prevesti termine za koje imamo potpuno adekvatne izraze npr. printer = štampač, e-mail = e-pošta itd. S druge strane ne valja ni preterivati i posezati za nekim anahronizmima tipa editor = uređivač, inbox = prijemno poštansko sanduče itd.

Dosta zbrke u celi proces lokalizacije unose lektori i jezički stručnjaci koji najčešće ne razumeju namenu, funkciju i kontekst većeg dela termina. Onda obično sledi preganjanje sa istima čak i oko banalnih stvari. Glavnu reč na kraju ipak imaju naručioci posla koji obično sjebu dosta toga jer se, eto, tamo nekom baji ne sviđa ovo ili ono...

Tako da, što se tiče prevodilaca i lokalizatora, mnoge stvari bi izgledale drugačije i bile bi daleko prijemčivije korisnicima računara, kako sadašnjim tako i budućim.

treba imati na umu da je uvodjenje turskih reci trajalo 500 godina, a IT recnik se uvodi maksimalno 20 godina. Zbog toga poredjenje nije adekvatno, jer sta ce biti ako se u sledecih 500 godina nastavi uvodjenje stranih reci ovim tempom kao u poslednjih par decenija. Osim toga, u tekstu koji je Ivan naveo, nije crvenim ispisan ni jedan glagol, tako i meni mnogo vise smetaju reci izvedene od glagola:
flesovanje, apdejtovanje, daungrejdovanje, bekapovanje, blinkovanje (blinkanje), boldovanje, butovanje (butanje), baferisanje, bagovanje, debagovanje (debagiranje), kesiranje, sertifikovanje, cendziranje, cetovanje, cekiranje, kliktanje, klokovanje, overklokovanje, kodovanje, kompajliranje, pastovanje, disejblovanje, daunloadovanje, aploadovanje, dragovanje, dropovanje, dampovanje, editovanje, eneblovanje, diseblovanje, enkriptovanje, ekspandovanje, eksportovanje, faktorisanje, forkovanje
nego imenice:
algoritam, aplet, argument, asembler, asistent, bekap, bitmapa, bafer...

Nekada je neminovno da neka imenica ima odgovarajuci glagol i pridev, npr. editor - editovati - editorski, pa u ovakvim slucajevima treba paziti da takve reci mogu da se uklope u sva pravopisna pravila, sto cesto nije slucaj.

"izmeni" je sasvim ok, ali "izmenjivač" za "editor" je neupotrebljivo.. isti slučaj je i sa (nekonzistentnim) prevodom "uređivač", koji forsiraju neki drugi..

(sledi duže objašnjenje.. slobodno preskočiti ;)

što se editora tiče, mislim da uređivač uopšte nije adekvatan prevod. kada je taj prevod nastao, odnosio se na editora kao osobu koja uređuje neki text, magazin, knjigu, ili na redaktora ili lektora..

editor texta je alat a ne osoba, tako da uređivač nikako nije u duhu jezika. mi ne poznajemo lepljivač (ona alatka koja lepi), savijač (alatka koja savija), zakucavač, sklanjač, izbeljivač (ovo imamo, ali je rogobatno, pa svi ionako koriste belilo ;), pisač, itd..

ali zato imamo privređivač, kosač, pevač, nosač i slično.. primetite da su sve to osobe, tj zanimanja, baš kao i urednik/uređivač, a nisu alati, kao npr text editor..

a i zašto bi prevod za "to edit" bio "urediti"? zašto nešto mora biti "ne u redu" ili "u neredu" da bi ja poželeo da ga "editujem" tj "uredim". ;) češći prevod za "to edit" je "izmeniti", tako da bi verovatno prikladnije bilo "izmenjivač", ali je tek to rogobatno.. :-P

zato recimo reči kao što je editor treba ostaviti u izvornom obliku..

a umesto beležnica, mislim da bi bolji prevod bio blokče.. ;)



ajde mi molim te objasni zašto bi mu radio to što si opisao?

šta ti je ovaj toliko zgrešio? mislim, složiću se da on nije autor koga bih želeo da čitam u "stručnom magazinu", ali iskreno SK ni ne smatram nešto stručnim (možda nekada jesam.. pre 10tak godina, dok sam još išao u osnovnu -- čitaj dok nisam znao za bolje), tako da mi se taj "autor" donekle i uklapa u mišljenje koje ja imam o samom časopisu..

e zato, moram ponovo da te pitam, šta je ovaj toliko zgrešio da izazove ovakvu tvoju reakciju? zbog jezika kojim je pisao? zašto? koja je uopšte svrha jezika?

podsetiću te ako ne možeš da se setiš. osnovni razlog za nastanak jezika je zadovoljenje potrebe za komunikacijom. da li je ovaj uspeo dobro da iskomunicira sa tobom kao čitaocem? da li ti je bar otprilike jasno šta je pisac hteo da kaže? (a ako si bar malo uspeo da pročitaš između redova, onda si shvatio čak i ono što nije konkretno ni izrečeno -- tj on malo preteruje da bi (pre)naglasio svoj stav ;)

ako je uspeo da ti prenese šta je hteo, onda je on po meni uspeo da ispuni osnovni (po meni i jedini) uslov za korišćenje jezika..

a to je i jedino što je bitno.. sve ostalo je rekla - kazala - puritanstvo - uštogljenost - čistunstvo - tradicionalizam - konzervatizam - formalizam - konformizam - etc - itd..

<irony>v. vujakliju za većinu izraza, naročito purizam (nisam ni znao da se purizam odnosi baš na jezičke čistunce, te je izraz "jezički puristi" čist pleonazam ;)</irony>



jao, da samo znate koji sam ja prevod za spejs prvo naučio, to je tek katastrofa.. ;)

pola godine pre nego su mene obradovali debeljkom (C=64), jedan primerak je dobio moj drugar/komšija. pošto niko nije imao pojma o tim kompjutorima, njegovi su odnekud nabavili neko uputstvo za učitavanje i puštanje igrica.. naravno na srpskom.. ;)

e sad, ko je imao debeljka, seća se da bi posle izdavanja komande LOAD, i nakon kraćeg ili dužeg zujanja, on pauzirao učitavanje kada bi našao početak igre, i dao vam vremena da eventualno odustanete. naravno, tu pauzu ste mogli "prekratiti" tako što bi stisnuli "spejs" (verovatno i bilo koji drugi taster), pa je u tom uputstvu "spejs" bio konstantno nazivan "prekratnica" jer je prekraćivao vreme potrebno za učitavanje igre.. ;)

mislim, toliko o veštačkom i nasilnom prevođenju.. ;)

To bi bilo tacno da je jedini recnik iz koga smo mi pozajmljivali reci bio turski... tehnicke stvari su dosle iz nemackog i francuskog za mnogo manje vremena, pa ih danas svi koriste.

@pctel: Reci mi, kad si toliki zagovorlnik prevođenja, zašto se ti zoveš pctel, a ne lrdalj?

Marko.

Slazem se u potpunosti. Editor je nov pojam i predstavlja program koji sluzi za obradu teksta i sasvim je OK prihvatiti novu rec. Edituj nije nov pojam, vec znaci isto sto i izmeni tako da nema smisla da uvodimo novu rec za neki pojam kada vec postoji rec koja je u upotrebi.

To je barem neka moja logika kada ima smisla prihvatati strane reci.

Ljudi, sto se sekirate? Kako god da se jeziku nametne neki ular, on ce da zivi svoj zivot i rogobatne reci ce ispadati iz njega bilo strane ili domace, a strane koje dobro zvuce ce se prihvatati. Nista nije nemoguce, pa chack i da batalimo pisanye po Wuku, samo ako lyoodee tako budu radili, iz lenyosti, shegge ili phasona. Kao da se to nikad nije dogodilo? Da li mislite da narodi severnog Sredozemlja nisu imali neko svoje pismo pre pax romana? Kako to da se reci istog korena u maltene svakom od savremenih germanskih jezika pisu na razlicit nacin?

Odrzavati jezicku normu je za svaku pohvalu i pokazuje postovanje prema precima, ali kad god "reka promeni tok", nadje se neki reformator koji trenutno stanje proglasi za kanonsku normu. U vremenima komesanja, promene su suvise brze da bi se pravila izlivala u zlatu. Kako stoje stvari, jos veoma dugo se to komesanje nece smiriti, a mali narodi ce uglavnom svi propricati latinski, ovaj, engleski ! Mozda ste vec primetili odusevljenje roditelja uvodjenjem engleskog u prvi razred osovne skole? Mnogima od njih to ce biti treca godina ucenja engleskog... Ljudi usmeravaju svoju decu dobrovoljno, za njihovo dobro, da uce "jezik Interneta i Racunara" (u slucaju neke dece koja su sama motivisana da ga uce i stripova, filmova i pesama) i to je globalni proces, ne dogadja se samo kod nas. Sigurno ste primetili da Nemci veoma paze na cistocu jezika. Medjutim, uzmite bilo sta zabavnog sadrzaja (magazine, zabavne emisije) iz Nemacke i videcete da je prozeto sa oko bar 10% engleskih reci i taj udeo raste svake godine. E, sad, kad znacajan deo ljudi provede znacajan deo dana misleci na engleskom, engleski ce poceti da se projektuje na nas svakodnevni govor i pisanje.

Neke druge, ranije, generacije ne bi pokazale ni ovoliko tolerancije prema stranim recima u srpskom. Sterija bi vam dupe pomerio i za ovoliko koliko se vama cini da je "prava mera". Klinci koji ce tek doci mozda nece hteti uopste da govore srpski, osim kad moraju, sa matorcima, nastavnicima i onim roditeljima koji nisu cool. Za njih ce maternji jezik biti sleng, nacin raspoznavanja zemljaka, neka vrsta naseg internog humora. Da stvar bude i gora ( niste se nadali da moze biti i gore, a? Niko ne ocekuje spansku inkviziciju! ), skoro niko nece govoriti engleski pravilno. Ne postoje romanski jezici. Sve je to jedan latinski, koji nije dobro naucen, pa su ukorenjene i rasprostranjene greske proglasene za normu. Verovatno isto vazi i za ostale velike jezicke grupe. Ko je ucio ruski, zna da su neke nase reci rezultat ocitog nerazumevanja staroslovenskog ( bistra voda, jer je brza, a ne jer je prozirna ). Znaci, ipak smo Iliri, iako govorimo slovenskim jezikom ( koji ne razumemo sasvim ). Nema veze, kroz koju hiljadu godina cemo tvrditi da smo potomci Amerikanaca koji su na Balkan dosli u velikoj seobi naroda oko 2000.

du ju patetik ekskjuz for a persons hev eni gud rizon vaj šudnt i vrajt lajk dis?

neko je pomenuo promenu reči kroz padeže. zanimljivo je to, ali treba li izbaciti duplirana slova u tim rečima, promeniti izbaciti slova w,q,y i slična iz ostalih pisama i pisati kao što se čita? i čitati kao što je napisano?

Sjecam se jednog od onih fantasticnih tekstova Ivana Klajna, lingviste, u kojem je kao uvod iskoristio pricu o covjeku koji se najednom pojavio obucen samo u gace, sa rukavicama na rukama...
Poenta je da je lik iz price odlucio da obuce samo one djelove odjece cija imena nijesu stranog porijekla i ustanovio da su to samo gace i rukavice...

Ja ne mogu :)
"Prevlacenje datoteke u omotnicu" umjesto "kopiranje fajla u folder"!? Ne, hvala... jedan citalac manje...

NB: Uprkos kulturi i snazi elite u rimskom carstvu (Ciceron, Horacije, Vergilije...), ostala je zapamcena samo plebejska (narodna) varijanta Latinskog, tzv. vulgarni latinski...
(BTW: korijen pridjeva "vulgar" je imenica vulgus -narod ;) )

secam se kad sam ja dobio "debeljka", i zvao drugara telefonom da mi objasni neke stvari. U jednom trenutku razgovor je tekao ovako:
- sad pritisni "space"
- sta ?!?
- razmaknicu
- pa sto ne kazes odmah!

Hocu da kazem da je za ljude koji se prvi put sretnu sa nekim pojmom lakse da razumeju prevedeni izraz nego izvorni. Treba imati na umu da danas deca pocinju da koriste kompjutere pre nego sto nauce engleski. Ne znam koliko imamo pravo da ih teramo da koriste space umesto razmaknica, printer umesto stampac, fajl umesto datoteka... samo zato sto smo mi tako navikli. To je ujedno i razlog zasto ja dajem prednost prevodjenju, a sto se mene licno tice, potpuno mi je svejedno da li ce mi neko reci kompjuter, racunar ili sokocalo.

ja nisam dugo u racunuraskim vodama, i time se bavim samo zbog novca a ne zbog zadovoljstva, i moram da priznam da sam cuo za gomilu prevoda, ali za prevodjenja spejsa, nisam cuo, sad je to vrlo moguce sto sam od pocetka druzio i bio sam ljudima kojima su kompjuteri posao, pa su svi koristili spejs a ne nakaradne prevode koji se uglavnom koriste u domacoj literaturi/casopisima.
Sad ostaje pitanje da li ti znao engleski u vreme kad ti se to desilo, i kako se secas tog razgovora!?!!/ to je bilo ili proslog meseca ili pre 10 g, i ti se posle 10g secas tog razgovora koji je apsolutno irelevantan!? Ma daj.


Gresis, to bi znacilo kad neko prvi put pocinje da uci jezik (prvi put u zivotu) da mu je lakse da nauci nesto sto mu je na sprskom nego na engleskom, a ne zna ni jedan. Oce to. Prvi operativni sistem koji sam naucio je Linux, i prvi kompjuter je bio PC. I ja sam sasvim lepo prihvatio pojmove : space, download, bekap... , dalje ja sam radio u skoli kompjutera kao predavac (3 godine). I vecinu pojmova, su korisnici bez problema prihvatali bez obzira na kom su jeziku.
Ja radim za jednu formi ciji vlasnik ima sina od 7 godina. Vlasnik nije neki geek nego dizajner koji komp koristi za posao, i zna o kompjuterima samo kolko mu treba za posao. Njegov sin kaze: folder, fajl, space, ....
I izvini a kako bi preveo pojam (glagol): INSTALIRATI, ili imenicu PROGRAM (jes da sinonim za software ali je isto tako strana).


A kolko imamo pravo da ih teramo da uce nakaradno!? I kad (ako) pocne da se profesionalno bavi kompjuterima morace ispocetka da uci sve pojmove.
Meni fascikla sluzi za stavim papire unutra, a folder (direktorijum - ja sam ipak linuxovac) sluzi da u njega snimim fajl. Ja datoteka u zivotu nisam iskoristio. Prvo u srpskom se vise ne koristi TEKA kao imenica, i u bilo kom drugom obliku, i nadji mi nekog mladjeg ko uopste zna sta znaci taj pojam. Dalje, od cega je nastala rec DATOTEKA?
I sta kad neko ko je mladji u naucen nakaradnom recniku dodje i pita, mene na primer, nesto sa tim recnikom: Cemu sluze datoteke kod mene u fascikli cija imena pocinu sa talasicem, a u imena su ubacene razmaknice.

Dalje: Bojanka je desija slikovnica koje nije obojena, nego su boje ostavljene deci da ih ubaci.
Sta su slike u programu za rukovanje pokrenutim programima?

Kako da kazem na srpskom sledece znakove: $, %, +, -,
kako prevesti Shift (pomeraj!?)
Pritisni Kontrol (a ne to nije srpska rec) + Pomeraj + Razmaknicu.
Pa neko to da mi kaze, mislio bih da me podjebava i oterao bih ga znas vec gde.
Ako dete zanima 3dstudio (vrlo moguce, klinac koga sam pominjao od mog gazde obozava da radi u photoshopu), kako ce se snaci u njemu ako ne zna englesko pojmove!? Kako prevesti z-index, na primer? i sta ja znam sta sve tamo ima (ne bavim se time).

Da li treba da Srbi naprave svoj programski jezik:
za (i = 0; DINi < 10; DINi++) {
uradi:
ostampaj (DINi);
}

za ne upucene DIN je prevod za $

samo sam zaboravio da ja necu da ostampam nego da prikazem na ekranu (funkcija print)
AUUUUUUUUUUUUUUU, pa 0, 1 nisu SRPSKE cifre nego arapske, sta sada?
I zasto samo ljudi iz IT moraju da trpe prevodjenje pojmova: medicina, biologija, fizika, elektronika, .... tamo to niko ne pokusava. Sta smo to mi skrivili

A ovi: udarač, čitač, pojačavač, zamrzivač, učvršćivač, podmetač, prečišćivač, izvlakač, merač, sekač, upravljač, rashlađivač, utikač, rasturač, razarač, pritiskač, omamljivač...?


Otkud, bre, pa ja kao da se nađem na drugom govornom području kad krenem da čitam neku drugu stručnu literaturu :)

Npr. pokretne površine na krilu aviona, flap, aileron i slat, seo čovek i preveo kao zakrilce, krilce i pretkrilce.

Ili prevodih skoro jedan astronomski program i vidim star cluster i galaxy cluster. Setim se, a usput i proverim, da se to kod nas zove zvezdano jato i galaktičko jato. A imam utisak da bi bila sprdnja do neba kada bih processor cluster preveo kao procesorsko jato :)

Ja necu navoditi razloge za i protiv, toga ima dosta, samo cu reci da cu odbiti da koristim svaki nakaradno preveden software ili kompjuterski izraz.

To ce biti moj doprinos modernizovanju srbskog jezika (uvodjenje stranih reci u stalnu upotrebu za termine za koje realno NEMAMO prevod).

U pravu si, ali i dalje stoji da je "uređivač" loš prevod za editor i što je još važnije, nepotrebno je prevoditi reč koja se tako dobro uklapa u naš jezik i koja objektivno označava nov pojam. Ja ovo vidim kao obogaćivanje jezika a ne kvarenje.

Uzgred, kako ste ono beše prevodili "browser"? Pretraživač bi bio dobar prevod, ali mi se čini da je Danilo koristio nešto sasvim drugo.

A u srdcu mome je slavjanoserbski i živješče tamo ninje i prisno i vo vjeki vjekov.

Browser je preveden kao čitač. Izraz "pretraživač" je otpao da bi se izbegla višeznačnost (i Google je pretraživač), mada deluje prirodnije.

Prozori iks pe kucno izdanje

Sad sam se setio da su novinari ranije
prilikom izveštavanja iz skupštine koristili jednu "srbizovanu" stranu reč.

(Assembly)eng./ -skupština

To je izgledalo otprilike ovako:

Danas u asembleji su poslanici....

Javljam se iz asebleje...

Izgleda kao da poslanici tamo "bleje"

Sada više nevidim da tako izveštavaju iz skupštine.

xexe, ju gat mi der.. ;)

ali ajde, čisto fazona radi, da izanaliziramo sve te reči posebno..

udarač, pojačavač, prečišćavač, izvlakač, upravljač, rashlađivač, rasturač i pritiskač se ili ne koriste (ili bar retko), ili imaju zamene stranog porekla.. daljinac umesto daljinski upravljač, filter, frižider, a ostale mi se čini da ni jedared nisam upotrebio u govoru u svom životu..

druge reči su verovatno prevođenje "pod moranje" baš kao što neki sada pokušavaju sa IT rečnikom.. čitač je sigurno nova reč koja je izmišljena (recimo u 20. veku) da označi eng. reader.. (da li je pre toga postojala sprava koja nešto "čita").

merač isto nisam čuo da se govori, osim ako označava osobu koja nešto meri.. za sve ostalo, imamo specijalizovane "-mere", brzinomer, toplomer, baromer..

rasturač, razarač i omamljivač su vojni termini, pa je jasno zašto su oni (na silu) prevedeni..

a dobar deo tih reči je i prilično rogobatan i težak za izgovor.. probajte da sledeće reči izgovorite naglas, vrlo brzo po 5 puta (ili jednu za drugom, svejedno): učvršćivač, prečišćavač, rashlađivač, čitač..

;)



hm.. probaj da nekom kompjuterski nepismenom objasniš pojam datoteka.. zatim, probaj da nekom sličnom (po umnim sposobnostima, obrazovanju...) objasniš reč fajl..

ja ne vidim razliku, sem da je za mene, i još jedno milion ljudi koji se kompjuterima već bave (i/ili znaju engleski) mnogo lakše (a uz to i kraće) da kažu fajl..

datoteka nije srpska rec, ali je eto malko lepsa nego fajl. Kako bi recimo izveo pridev od reci fajl? fajlovski? Zvuci toliko rogobatno da se najezim. Ni datotecni nije nesto lepa rec, ali je kolko-toliko prihvatljiva. Kombinaciju glasova "JL" na kraju reci ne srecemo ni kod jedne druge reci, pa samim tim se treba zapitati...

datoteka ima koren od data, tako da je moj profesor sa vise popio dobar blam kad je pokusao da me ubedi da koristim tu rec umesto fajl... "Pa kad imamo nasu srpsku..."

@flylord:
Hehehehehe

Pa zato i nisi cuo jer nisi dugo u racunarskim vodama. Fora je sto smo mnogi od nas nabavili racunare kada su se oni tek pojavili (ranih 80-tih). Mislim na racunare za kucnu upotrebu. Pre toga su bile samo masine za kucanje na kojima smo svi znali sta znaci razmaknica. Ja sam imao isti takav problem kada mi je neko rekao da pritisnem space jer nisam znao sta to znaci. Racunari su se bili tek pojavili i ta rec se jos nije koristila. Ali rec razmaknica se koristila jos odavno i ja sam zaista imao naviku na nju i samo tako sam zvao. Ali posto mi nismo od pocetka imali preveden windows i dos onda su strane reci pocele da preuzimaju dominaciju. Da smo od pocetka imali prevod kao Nemci i Francuzi verovatno ti uopste ne bi bilo cudno "razmaknica". Mnogim starijim ljudima je zaista cudno to "space" ali oni odmah znaju sta je razmaknica zbog kucacih masina koje su svi nekada koristili. Ta rec uopste nije novo uvodjenje nekog pojma, u stvari rec "space" je tu "na silu" uletela.


Samo sto to nije nakaradni prevod i koristio se mnogo duze vreme nego space. Naravno ja sam protiv prevoda tipa "uredjivac" jer to retko ko zna sta znaci za razliku od reci "editor". A i rec editor jeste nasa rec isto kao i avio i jastuk sto znaci da je treba koristiti.

Ja sam bio 1. ili 2. razred osnovne skole i tada je u svim knjigama i bukvalno svuda pisalo "razmaknica" i zaista niko nije govorio space. Tek se kasnije to odomacilo zbog neprevedenih operativnih sistema.

Nije irelevantan. To je primer nasilnog uvodjenja novih reci. Uzmi stavi nekoliko matorih pred racunar i reci im da pritisnu space a posle im reci da pritisnu razmaknicu. Videces da ce mnogi razumeti ovo drugo. Ali nije tako slucaj sa svim recima i zato sam recimo protiv reci "datoteka" koju je uveo Nedeljko Parezanovic.

Isto kao kada bi sada neko krenuo da umesto tastatura govori kijbord i kada bi svi poceli to da govore ti bi onda bio usamljen u tome da je tastatura sasvim ok. E tako smo i mi sada usamljeni u tome da je razmaknica sasvim ok.

izvini, meni je datotečni jednako rogobatno kao fajlovski.. čak i teže za izgovor..

a i zašto bi uopšte svaka reč morala da ima pridev? daj mi prideve za čašu, dimnjak, stub, gajtan, olovku, itd.. zato, šta fali nazivu "fajl sistem"?

i btw, kako tako smelo tvrdiš da se ni jedna druga reč ne završava sa "jl"? mislim, ja ne tvrdim da se neka završava, ali ne bih bio tako isključiv, naročito kada pogledam prema polici i vidim vujakliju od 1k stranica i bar 50k reči, i setim se da su sve to strane reči, od koji se neka možda i zavšava na "jl" iako to nije "u duhu jezika"..

btw, kad smo već kod toga, jel postoji neka baza srpskih reči u digitalnom obliku? znači ne baš rečnici, nego običan "words" fajl, jedna reč po liniji, da može lako da se grepuje.. ;)

Evo kako to drugi rade ( prema mojim saznanjima ).


- Nemci
Kao sto rece Ivan Dimkovic:


- Hrvati
Plagiraju nemce.

- Englezi
Njihovi lingvisti kazu ovo je engleski ( pa to zovemo englesk engleski i ceo svet kad uci uci engleski engleski ), a ostali prave derivate pa od toga npr. imamo: americki engleski, burski engleski, tarzanski engleski, srpski engleski ...
Njih niko ne umnozava.

- Havajci
Originalni ( Izvorni ) havajski je skoro zaboravljen pa ga vade iz mrtvih tako sto za mnoge reci, bilo za stare pojmove ili pojmove iz e-sveta, izmisljaju odgovarajuce havajske.
I ovi prestampavaju nemce.

- Francuzi ( ovo je skoro proverene )
Ko se nakani da upotrebi malo veci broj tudjica u francuskom dolazi pod udar zakona. Novcane kazne, zatvarenje televizije, gasenje casopisa su zakonska stvar. Dali je tu i zatvor u igri to vec ne znam ali sa_njima/kod_njih nema zezanja.
Mnoge reci su preveli i prevode. Postoje posebne drzavne organizacije koje se bave samo jezikom. Svidjalo se to francuzima, i drugima, ili ne ima da prica kako mu zakon kaze ili da brani penale ( eng. kazna ).
Svi predhodni su bleda fotokopija francuza.


Kako mi to radimo.
Pa pravimo haos.

Predlazem engleski tip.
Primer.
Neka nas SANU kaze da je pravilno reci mekotvorina a ne softver. Pa ko hoce da prica srpski srpski nek kaze : "Moja tvrdotvorina sa novom inacicom mekotvorine radi bolje nego tvoja prepravljena". Ko hoce engleski srpski: "Moja hardver sa novom verzijom softvera radi bolje nego tvoja apgrejdovana".

Primedba: Ovo francuzima nije smesno jer to njih kosta.

Sad imamo pod temu ove nase teme: Ko je ovde u pravu mi ili nemci, francuzi, hrvati, havajci.


A sad nesto politicki!
Cistota jezika je danas postala politicka stvar. Tako nesto su ukapirali nemci/francuzi/hrvati a englezi poodavno. Sto je vise jezik zaprljan tudjicama to je porobljeniji. Kad turcinu kazete: "baksis ne, kusur da", razime ce vas.

Postepenim i skoro nepriometnim promenama npr. srpski mozemo transformisati u nemaci/francuski/engleski. Dovoljan je odgovarajuci dug period npr. 100 godina i svi na ovom prostoru ce pricati cist nemaci/francuski/engleski. Sta onda? Nista nemaci/francuzi/englezi nas mogu svojatati i reci da smo nemaci/francuzi/englezi.
A kako istoriju pisu jaci jos jedna mala intervencija i za 30-50 godina srbi nikad nisu ni postojali. Negde nadjoh da smo iz nekih drugih razloga gotovi za 150-200 godina.
Pa je prema toma sva ova rasprava je nepotrebna.

Zakljicak: pricaj tako da te drugi razume. P.S. ako si francuz onda po zakonu!

To za Francuze je glupost. Postoji zakon koji kaze kako vladine ustanove treba da pisu i predlog kako bi svi trebalo da pisu ali mnoge francuske firme i dalje koriste enegleske izraze email i sl. To je slicno nasem zakonu da je sluzbeno pismo cirilica ali tebi niko ne zabranjuje da pises latinicom. Pogresno si protumacio taj zakon. Bas je Ivan davao primere i linkove ka francuskim sajtovima (cini mi se neki provajderi) koji su svuda imali reci na engleskom.

A sto se tice asimilovanja od strane drugih naroda, pa to se vec desilo pa su Srbi asimilovali Dinarce i Ilire. Mozda bas ja ili ti imamo vise npr. dinarskih karakteristika nego slovenskih pa ako nam nije smetalo sto su nas asimilovali sloveni (bolje to nego da su nas proterali ili pobili) sto bi nam bilo krivo ako bi nas neko drugi asimilovao. Takodje mi smo dovoljno neslozni pa cemo sami da se posvadjamo i odbacimo ime Srbi pa cemo postati Crnogorci, Vojvodjani, Beogradjani (Republika Beogradski pasaluk) ....i svi cemo smatrati da smo poseban narod.

Ej srki znam zensku koja studira francuski i stalno ima neke teme tipa upliv stranih reci u francuski jezik. Sve te informacije sam pokupio od nje.

Iz drugih manje pouzdanih izvora sam saznao za isto to.

...