Broj Visa kartica u Srbiji i Crnoj Gori dostigao je milion izdatih kartica u roku od samo tri godine, pohvalio se direktor Visa intenešnala za SCG Jean Marc Tonti.

Povodom izdavanja milionite viza kartice u SCG, Tonti je istakao da je jedino Kina u tako kratkom perodu uspela da izda milion kartica.

Prema njegovim rečima većina transakcija sa Visa karticom izdatim u SCG obavljena u zemlji dok su strani turisti potrošili oko 30 milina dolara koristeći tu kreditnu karticu u SCG.

Inače, bolničar iz Niša Mroljub Krstić koji je kao milioniti korisnik Visa kartice dobio nagradu od milion dinara.

Tokom 2004. godine, posetioci iz inostranstva su potrošili gotovo 90 miliona dolara upotrebom "Viza" kartica, što je za 66 odsto više u odnosu na 2003. godinu, dok su prošle godine korisnici "Vize" iz SCG potrošili 24 miliona dolara u inostranstvu, saopštilo je predstavništvo te kompanije za SCG.

Stranci koji koriste "Viza" kartice, potrošili su prošle godine oko 34 miliona dolara za plaćanje proizvoda i usluga u SCG i podigli još oko 56 miliona dolara sa bankomata u našoj zemlji i upotrebom "Viza" kartica koje su izdate u njihovim državama.

To znači da su stranci tokom 2004. godine potrošili gotovo 90 miliona dolara u SCG koristeći "Viza" kartice, što predstavlja rast od 66 procenata u poredenju sa 2003. godinom.

Strani posetioci potiču iz više od 80 zemalja sveta, ali su korisnici "Viza" kartica iz SAD ostvarili najznačajniju potrošnju u SCG tokom 2004. godine, učestvujući sa 13 odsto u ukupnoj potrošnji (oko 11,6 miliona dolara).

Posetioci iz Velike Britanije su na drugom mesto, sa potrošenih nešto više od 9,2 miliona dolara (10 odsto ukupne potrošnje), dok su Italijani bili treći sa oko 6,5 miliona dolara (7 odsto) upotrebom svojih "Viza" kartica.

Korisnici "Vize" iz SCG su tokom 2004. godine potrošili gotovo 24 miliona dolara na plaćanja u inostranstvu, a podigli su i dodatnih 18 miliona dolara iz bankomata dok su boravili u stranim zemljama.

To je veoma veliki rast u poredenju sa 2003. godinom, kada su korisnici "Vize" iz SCG potrošili svega dva miliona dolara plaćajući karticom i podižući gotovinu. Omiljene zemlje za potrošnju su bile Italija (13 odsto), SAD (12 odsto) i Velika Britanija (11 odsto).

Kartice koje su izdate u inostranstvu, osim „ameriken ekspresa“ mogu da se koriste za plaćanje roba i usluga u otadžbini, kao i za podizanje gotovine na bankomatima. Ukoliko se odlučite da trošite u Srbiji, plaćajući „malim plastičnim čudom“, preporuka je da se dobro raspitate kod banke koja vam je izdala karticu o uslovima, odnosno visini provizije koja se naplaćuje.

Na svim šalterima „Vojvođanske banke“ obeleženim prepoznatljivom oznakom „viza“ (VISA) moguće je podići gotovinu „viza“ karticama bilo koje banke. Pored menija na srpskom jeziku, korisnicima je na raspolaganju i engleski meni.

Na bankomatima ove banke, pored podizanja gotovine, moguće je proveriti i stanje na računu, ukoliko ovu uslugu podržava banka izdavalac kartice, a visinu naknade utvrđuje banka koja je izdala karticu.

U bankomatu se nalaze novčanice apoenske strukture od 1.000 i 200 dinara. Minimalni iznos koji se može podići je 200 dinara. Ova banka, međutim, ne postavlja limite za podizanje gotovine na bankomatu, pa iznos koji se može podići zavisi od raspoloživog iznosa, odnosno sredstava na računu vlasnika kartice ili kredita limita koji mu je odobrila njegova banka za trošenje kreditnom karticom.

Na bankomatima „Delta banke“, koji su postavljeni na preko 80 lokacija širom zemlje, od kojih je preko 20 u Beogradu, moguće je podizanje gotovine karticama izdatim i u inostranstvu iz programa „master“, „maestro“, „viza“, „viza elektron“, „dajners“, „dina“, „cirus“, „plus“. Maksimalan iznos koji se može podići jeste 30.000 dinara po jednoj transakciji.

„Delta banka“ ima najrasprostranjeniju mrežu od preko 6.000 POS terminala postavljenih širom zemlje koji omogućavaju plaćanje roba i usluga platnim karticama izdatim u inostranstvu. Ukoliko vas zanima spisak svih lokacija bankomata i POS terminala, možete se informisati na na sajtu „Delta banke“ www.deltabanka.com.

Podizanje gotovine na bankomatu „Rajfajzen banke“ ograničeno je fizičkom mogućnošću bankomata da isplati maksimum 35 novčanica, ali klijent zato može da napravi više keš transakcija na ATM-u. S druge strane, podizanje gotovine preko POS terminala nije ograničen brojem novčanice, nego maksimalnim iznosom gotovine koji je odobrila banka izdavalac.

- Sve banke na svetu, izdavaoci brendiranih kartica „viza“ i „masters“, po pravilu ograničavaju korišćenje kartice na dnevnom nivou, i to po pitanju broja transakcija i maksimalnog iznosa podizanja gotovine. Ovo se dešava pre svega iz bezbednosnih razloga, ukoliko se kartica ukrade, izgubi ili skrimuje - kaže Saša Damnjanović, rukovodilac odeljenja za platne kartice.

„Ameriken“ još ne može
Jedino vlasnici „ameriken ekspresa“, kako saznajemo u „Komercijalnoj banci“, ne mogu svoju karticu koja je izdata u inostranstvu da koriste za plaćanje roba i usluga i podizanje gotovine u Srbiji. Naime, „Ameriken ekspres“ još nije dozvolio da se otvore akceptanske mreže na našem prostoru, za razliku od ostalih internacionalnih kompanija.

D. Nišavić

Na na­šem tr­ži­štu tre­nut­no su u op­ti­ca­ju če­ti­ri vr­ste kre­dit­nih kar­ti­ca ko­je iz­da­ju 22 do­ma­će i stra­ne ban­ke, a sa nji­ma mo­že da se pla­ća na od­lo­že­no u ro­ku od 30 da­na do 30 me­se­ci. Na­šu "Di­na kard" tre­nut­no nu­di de­vet ba­na­ka, a od ove ne­de­lje kli­jen­ti­ma je na ras­po­la­ga­nju i u Na­ci­o­nal­noj šte­di­o­ni­ci.

- Sa "Di­na" kar­ti­com se mo­gu pla­ća­ti ro­ba i uslu­ge na vi­še od 20.000 pro­daj­nih me­sta u Sr­bi­ji - ka­žu u Na­rod­noj ban­ci Sr­bi­je. Ina­če, do sa­da je kod nas iz­da­to oko tri mi­li­o­na kar­ti­ca. Kri­te­ri­ju­mi za nji­ho­vo odo­bra­va­nje gra­đa­ni­ma su sve bla­ži i sve če­šće se do pla­sti­ke mo­že do­ći bez de­po­zi­ta, a ka­ma­te na dug su iz­me­đu je­dan i dva od­sto na me­seč­nom ni­vou.

"Di­na kard" iz­me­đu osta­lih iz­da­je i na­ša vo­de­ća do­ma­ća ban­ka - Ko­mer­ci­jal­na ban­ka. Ovu kar­ti­cu mo­gu da do­bi­ju svi kli­jen­ti ban­ke ko­ji ima­ju te­ku­će ra­ču­ne. Po­sto­je "Di­na 3", "Di­na 6" i "Di­na 12" kar­ti­ce, a sve što se nji­ma ku­pi, ot­pla­ću­je se na tri, šest me­se­ci i go­di­nu da­na. Mak­si­mal­no za­du­že­nje za­vi­si od vi­si­ne pla­te sva­kog ko­mi­ten­ta, a me­seč­na ra­ta mo­že da za­u­zme tre­ći­nu pri­ma­nja. To zna­či ako ne­ko že­li "Di­na 12" kar­ti­cu, a ima pla­tu od 24.000 di­na­ra, mo­že da ko­ri­sti 96.000 di­na­ra. Ovaj iz­nos mo­že da po­dig­ne od­jed­nom ili da sva­kog me­se­ca ski­da od­re­đe­nu su­mu sa ra­ču­na. Čim po­kri­je jed­nu ra­tu, mo­že od­mah da se za­du­ži za isti iz­nos. "Di­na kart" ko­ju iz­da­je Ko­mer­ci­jal­na ban­ka va­ži dve go­di­ne.

Cep­ter ban­ka iz­da­je "Di­na kard" kar­ti­ce ko­ja svim ko­ri­sni­ci­ma omo­gu­ća­va ku­po­vi­nu na kre­dit kroz vi­še­me­seč­ne ra­te. Ko­ri­sni­ci me­seč­no pla­ća­ju sa­mo de­set od­sto od po­tro­še­nog iz­no­sa. Sva­kom upla­tom, kli­jent sma­nju­je svoj dug ta­ko da po­ve­ća­va iz­nos ko­ji mu je na ras­po­la­ga­nju za sle­de­ću ku­po­vi­nu. Vla­sni­ci­ma "Di­na kar­da" u Cep­ter ban­ci na ras­po­la­ga­nju je kre­dit od 300 do 3.000 evra u di­nar­skoj pro­tiv­vred­no­sti. Me­seč­na ka­ma­ta na osta­tak du­ga je 1,3 od­sto.

Kod Voj­vo­đan­ske ban­ke, "Di­na kar­ti­cu", mo­gu da do­bi­ju i gra­đa­ni ko­ji ne­ma­ju te­ku­ći ra­čun u ovoj ban­ci i bez re­dov­nih me­seč­nih pri­ma­nja. Voj­vo­đan­ska ban­ka je iz­da­la oko 10.000 na­ci­o­nal­nih kar­ti­ca za sa­mo dva me­se­ca.

Stra­ne ban­ke nu­de kre­dit­nu "vi­zu" i "ma­ster­kard" kar­ti­cu. Ako se iz­u­zme Ki­na, Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra je ze­mlja sa naj­ve­ćim bro­jem iz­da­tik "vi­za" kar­ti­ca u po­sled­njih go­di­nu da­na, od­no­sno oko 1,2 mi­li­o­na sa ten­den­ci­jom da se taj broj znat­no uve­ća do kra­ja go­di­ne. Raj­faj­zen ban­ka je pr­va ban­ka ko­ja je gra­đa­ni­ma po­nu­di­la "vi­zu re­vol­ving" kar­ti­cu, bez de­po­zi­ta, ali za­du­ži­va­nje za­vi­si od vi­si­ne pla­te. Kod ove ban­ke ni­je po­treb­no da se po­se­du­je te­ku­ći ra­čun da bi se ova kre­dit­na kar­ti­ca do­bi­la.

Del­ta ban­ka ima ši­ro­ku le­pe­zu kar­ti­ca. Kre­dit­ne kar­ti­ce ove ban­ke su in­ter­na­ci­o­nal­ne i omo­gu­ća­va­ju da se oba­vi pla­ća­nje iz vi­še me­seč­nih ra­ta kroz mo­del ri­vol­ving kre­di­ta. Od­no­sno, da se oba­ve­ze iz­mi­ru­ju mi­ni­mal­no de­set od­sto me­seč­no iz pret­hod­nog me­se­ca i kre­dit­ni li­mit je dva pu­ta ve­ći od ulo­že­nog de­po­zi­ta. Za kli­jen­te ko­ji ima­ju ured­nu kre­dit­nu isto­ri­ju Del­ta ban­ka iz­da­je kar­ti­ce bez po­la­ga­nja de­po­zi­ta.

"MA­STER­KARD"
FOLKS ban­ka u svo­joj po­nu­di ima "Ma­e­stro" plat­nu kar­ti­cu i "Ma­ster­kard stan­dard", "gold" i "bi­znis" kre­dit­nu kar­ti­cu. Sa "Ma­ster­kard stan­dard" kar­ti­com mo­gu da se pla­te ro­be i uslu­ge, kao i da se po­dig­ne go­to­vi­na u ze­mlji i ino­stran­stvu. Pla­ća­nje je od­lo­že­no 30 da­na, a ban­ka bes­ka­mat­no kre­di­ti­ra kli­jen­te u ovom pe­ri­o­du. Go­di­šnja čla­na­ri­na za stan­dard kar­ti­cu iz­no­si 2.500 di­na­ra, a vi­si­na kre­dit­nog li­mi­ta je ogra­ni­če­na me­seč­nim pri­ma­nji­ma.

"VI­ZA AL­TER­NA"
"Vi­zu al­ter­nu" iz­da­je So­si­e­te že­ne­ral ban­ka i sa njom se mo­gu oba­vi­ti sva pla­ća­nja u ze­mlji i ino­stran­stvu. Ko­ri­snik ove kar­ti­ce mo­ra da pri­ma pla­tu ili pen­zi­ju pre­ko ove ban­ke i mo­že da se opre­de­li za ne­ko­li­ko op­ci­ja me­seč­ne ot­pla­te, od­no­sno 10 od­sto, 25 od­sto, 50 ili 75 od­sto i da ko­ri­sti re­vol­ving kre­dit. Bes­plat­na "vi­za al­ter­na" mo­že da se do­bi­je uz šted­nju od mi­ni­mum 200 evra me­seč­no. Po­sle tri me­seč­ne upla­te ko­ri­snik sti­če pra­vo na "al­ter­nu" bez tro­ško­va odr­ža­va­nja sa mi­ni­mal­nim me­seč­nim li­mi­tom od 600 evra u di­nar­skoj pro­tiv­vred­no­sti. Ka­ma­ta na šted­nju iz­no­si 3,07 od­sto na go­di­šnjem ni­vou, 4,09 za 24 me­se­ca, a na tri go­di­ne 5,11 od­sto.

S. Moravčević

Oproštaj od čeka

Od ovog meseca ček se koristiti samo za bezgotovinska plaćanja i odmah dospeva na naplatu. – Savremeni model plaćanja na odloženo samo uz kreditne kartice

Omiljeni srpski način kupovine na odloženo plaćanje čekovima odlazi u istoriju. Od decembra ove godine ček ponovo postaje instrument plaćanja kako je predviđeno zakonom o čeku, a poslednji rok naplate čeka na poček koji su trgovci primali i u novembru od građana je 28. decembar. Od prvog dana 2006. godine popularno i višegodišnje uobičajeno plaćanje čekovima na odloženo neće više biti moguće. Čekovi će se i dalje koristiti za bezgotovinska plaćanja, ali će odmah dospevati za naplatu. Ček će biti samo sredstvo plaćanja a ne i podloga za kratkoročne kredite. Zemeniće ga kartice. Kartica je zamena za gotovinu ili čekove i omogućava korisniku da lakše raspolaže novcem ali i da koristi kredit.

Građani su imali godinu dana da se pripreme za prelazak sa čeka na kartice, a u decembru je počela četvrta završna faza postepenog ukidanja funkcije čeka na poček kao instrumenta kreditiranja. Građani koji i dalje budu želeli da plaćaju na odloženo, moraće da uzmu kreditne kartice, jer sa debitnom može da se potroši samo onoliko koliko imaju na računu. Naši građani se polako navikavaju na prednosti „plastičnog novca” i o pogodnostima koje ima ovakav vid bezgotovinskog plaćanja stiču se sve veća iskustva.

Sve poslovne banke na teritoriji Srbije izdaju nacionalnu platnu karticu „dinu”, a pored nje tu su i „viza” i „masterkard” platne kartice. „Juba” i „dajners” kartice spadaju u nebankarske kartice. Od kreditnih kartica tu su charge i rivolving kreditne kartice. Po broju izdatih kartica i transakcija po stanovniku Srbija se nalazi ispred Makedonije i BiH i može se uporediti sa Bugarskom i Rumunijom. U odnosu na Hrvatsku i Sloveniju Srbija još uvek malo zaostaje po broju izdatih kartica, ali znatno manje nego što je to bilo 2003. godine.

U Nacionalnom centru za platne kartice Narodne banke Srbije kažu da u Srbiji trenutno postoji nešto manje od 3,5 miliona izdatih platnih kartica. Imajući u vidu podatak da je početkom 2003 godine u Srbiji bilo manje od 400.000 izdatih kartica može se zaključiti da je kartičarstvo u poslovnima bankama u poslednje dve godine doživelo snažan razvoj. Trenutno se platnim karticama mogu plaćati roba i usluge na preko 25.000 prodajnih mesta i podizati gotovina na preko 700 bankomata.

Plaćanje „plastikom”

Postoje dve vrste platnih kartica: debitne i kreditne, koje se razlikuju po uslovima izdavanja. Debitne se uglavnom izdaju uz svaki tekući račun i ne postoje dodatna sredstva obezbeđenja jer korisnik kartice može da troši sredstva koja isključivo poseduje na tekućem računu. U nekim slučajevima korisnik može putem debitne kartice da raspolaže i sredstvima koja su omogućena dozvoljenim minusom na tekućem računu. Za izdavanje kreditnih kartica banke mogu da traže dodatne mere obezbeđenja s obzirom na to da prilikom izdavanja kreditne kartice banka kreditira korisnika određenom sumom novca koju on u tom trenutku ne poseduje.

Trenutno u Srbiji ima najviše izdatih dinakard kartica (oko1,8 miliona), a zatim viza (oko1,2 miliona) i masterkard (oko 300.000).

Sa stanovišta naknada koje se plaćaju za izdavanje kredtine kartice dinakard je trenutno najpovoljnija, a uslovi za izdavanje debitnih kartica uglavnom su ujednačeni bez obzira na to o kom se brendu radi. Za domaću dina karticu banke naplaćaju prosečno 250 dinara. Debitne katice su klasičan instrument plaćanja kao i ček, vezane su za tekući račun korisnika i njom se se mogu platiti roba i usluge samo do iznosa sa kojim se raspolaže na računu. Mogu se koristiti isključivo na elektronskom uređaju POS terminalu ili bankomatima koji rade 24 sata i novac sa računa je u svakom trenutku na raspolaganju korisnku bez čekanja u redu ili na šelteru banke. Ona je imanje rizična od korišćenja gotovog novca, jer slučaju krađe ili gubitka kartice rizik je minimalan. Krađa se odmah prijavi, kartica biva blokirana i mogućnost zloupotrebe ne postoji. Istovremeno, kartice su za banke kao izdavaoce jevtinije i efikasnije jer smanjuju troškove i rizike pri rukovanju gotovinom, a trgovci mogu da očekuju sigurniju i bržu naplatu, povećanje prometa i manje trškove poslovanja.

Na rate sa karticama

Banke intenzivno rade na uvođenju novih modela kreditnih kartica u poslednjih pola godine, kao savremenog modela plaćanja na odloženo. Postoje charge i rivolving kreditne kartice. U prvom slučaju korisnik karticom plaća račune, pa banka jednom ili dva puta mesečno ispostavi račun za raniju potrošnju, koju u celosti krisnik treba da izmiri i to u određenom roku. To je ustvari beskamatni kredit. Takva je npr. dajners kartica za koju je potreban depozit od 500 evra.

Za rivolving se kaže daje to kredit poput „protočnog bojlera” sa otvorenim krejem. Korisnik ne mora da plati ceo iznos nego deo koji banka odredi a to može da bude od 5 do 50 odsto iznosa na računu. Ostatak se prenosi u sledeći mesec kojem se na kraju dodaju računi iz tog perioda a korisnik treba da plati samo minimalni iznos koji banka odredi. Takve su strandardna masterkard, viza i ameriken ekspres. Dok god se izmiruju obaveze u visini troškova minimalnog iznosa, klijent ima karticu, a ostatak je kredit na koji se zaračunava bankarska kamata.

Najčešći model kreditnih kartica u dinakard sistemu u kojem su sada sve poslovne banke su tzv. dinakard 3, 6 i 12 kreditne kartice, koje treba da zamene plaćanje čekom na 3, 6 ili 12 rata. Ova kartica je rivolving model gde korisnik otplaćuje trećinu, šestinu ili dvanaestinu duga. Posle svake otplate korisniku se za taj iznos ponovo povećava limit. Korisnik ima mogućnost da deo duga ili čak ceo dug otplati odjednom ukoliko mu tako odgovara u nekom trenutku i da nakon nekog vremena ponovo u potpunosti iskoristi svoj kreditni limit, kažu u Nacionalnom centru za platne kartice NBS.

Promet kreditnim karticama iz meseca u mesec se povećava za oko 50 odsto, a sa debitnim oko 20 odsto što pokazuje da se kartice sve više koriste za odloženo plaćanje.

Smanjenje kamata

Nezaobilazan element kreditiranja su kamate. Kamatne stope na preostali iznos duga za kredite uzete na osnovu dinakard kartica je oko 1,5 procenta mesečno. Kamate za ostale međunarodne kartice u Srbiji su i do tri odsto mesečno, pa u proseku prosečna kamatna stopa na preostali iznos duga za kredit na karticu iznosi oko dva odsto. Ti izdaci nisu mali ako se taj trošak uporedi sa drugim zemljama. Razlog za to je inflacija i plivajući kurs dinara u odnosu na evro.

U Nacionalnom centru za platne kartice kažu da kamatu po kreditnim karticama određuju banke u skladu sa poslovnom politikom i kretanjima na tržištu. Potencijalno smanjenje kamata zavisiće od opštih uslova na tržištu bankarskih proizvoda. Građani su i do sada plaćali „kamatu” prilikom korišćenja čekova na odloženo plaćanje, jer su trgovci često naplaćivali robu i usluge skuplje u odnosu na plaćanje u gotovini ili putem kartice. Plaćanje na ovaj način često je uključivalo i popuste do 10 odsto u odnosu na cenu koja je obračunavana za plaćanje čekovima na odloženo.

Za domaće dina kartice banke naplaćuju različitu visinu godišnje članarine, koja se kreće od 200 do 500 dinara i nije potreban depozit. Članarina i depozit za internacionalne platne kartice je veća i to zavisi od banke od banke. Sve više platnih kartica u Srbiji doprinelo je da elektronka plaćanja u trgovini i uslugama u mobilnoj telefoniji beleže konstantan rast u protekle tri godine. Ipak, procenjuje se da je sa tolikim brojem aktivnih platnih kartica prosek transakcija svega 2,5 odsto mesečno po jednoj kartici, što je veoma malo. Stručnjaci kažu da je razlog retke upotrebe kartice u tome što ovde još preovladava keš i još je jaka siva ekonomija u čijim se tokovima nalazi oko 35 odsto gotovine u platnom prometu Srbije.

Jesen stiže

Sve banke koje posluju na teritoriji Srbije pripremile su se za oproštaj sa čekom kao sredstvom odloženom plaćanja. Među njima je i Metals banka iz Novog Sada koja već dve godine izdaje dina debitne kartice. Građanima nude i po tri vrste platnih kartica iz dina i viza paketa. Iz oba paketa u Metals banci korisnici kartica mogu dobiti debitne kreditne i poslovne kartice.

Verica Janković, direktor Sektora za poslove sa stanovništvom, kaže da se broj izdatih kartica u ovoj banci približio broju od 11.000. Građani su najviše zainteresovani za dina kreditnu karticu, kojoj je posvećena i posebna promotivna kamanja, zbog interesovanja koje je izazvala, pod nazivom „Jesen stiže dina moja”.

Najveća pogodnost ove kartice je da se do nje lako i brzo dolazi, kao i to da na dug iz prethodnog meseca, otplaćen u celosti do 10-tog u tekućem mesecu, ne obračunavamo kamatu. Za poslovne ljude predvideli smo dina poslovnu i viza biznis karticu. Veoma smo prijatno iznenađeni brzinom kojom građani usvajaju korišćenje platnih kartica, što je naročito vidljivo u poslednjih par meseci. Pripremni period za oproštaj od čeka dobro je iskorišćen a garancija za to su velika ponuda različitih vrsta kartica, uključenost gotovo svih banka i sve veći broj bankomata. Čeku će napokon biti vraćen osnovni smisao i uloga koja mu je i zakonom određena – predstavljaće sredstavo plaćanja, kaže Verica Janković.

Mesečna kamata na dina kartice Metals banke iznosi 1, 85 odsto ili 1 odsto uz valutnu klauzulu. Visinu kamatnih stopa za kartice ova banaka periodično procenjuje, da bi se snižavala, u skladu sa promenama na tržištu. Naša sagovornica podseća da su građani i do sada plaćali kamatu prilikom odloženog plaćanja putem čeka, a ta kamata im je bila pripisivana kroz finalnu cenu plaćene robe. Kupci su plaćali nepoznat iznos nevidljive kamate trgovcima.

Naša sagovrnica kaže da dosadašnja iskustva Metals banke pokazuju da stepen zloupotreba kartica nije alarmantan. Praćenje putem kamera i sistem zaštite PIN koda sasvim je dovoljna garancija da klijenti banke mogu bez brige da koriste kartice i mirno spavaju, jer na treći pogrešno unet PIN kod, bankomat blokira karticu. U Metals banci smatraju da uvođenje kartica u Srbiji među poslednjih u Evropi svakako ne može biti prednost, ali ukoliko se na pravi način iskoriste iskustva drugih koji su ranije krenuli sa kartičarstvom mogu se izbeći sve početničke greške.

Paketi od tri kartice

I Meridian banka je pripremila bogatu ponudu kartica za građane i firme. Izdaju tri vrste platnih kartica, nacionalnu platnu karticu dinakard i dve vrste internacionalnih- viza i masterkard. Ponuda Meridian banka se zasniva na paketima od tri platne kartice. Od debitnih kartica u paketu nude dinakard klasik, viza elektron i maestro masterkard i to besplatno ako klijent prima platu preko računa ove banke. Klijenti debitnim karticama mogu trošiti do visine sredstava na računu ili do visine dozvoljenog minusa na tekućem računu.

Najtraženiji proizvodi banke su paketi kreditnih kartica. U dva paketa kreditnih kartica banka nudi po tri kreditne kartice. U „Premium paketu” klijent dobija dinakard kreditnu, viza klasik i masterkard standard platne kartice. Prestižni, Gold paket sačinjavaju dinakard kreditna, viza gold i masterard gold kreditne kartice.

– Klijenti čija plata dolazi na račun u Meridian banku odmah imaju pravo na kreditnu karticu sa limitom potrošnje do tri plate, bez depozita, uz jednog jemca, a otplata je na 12 rata. Nakon 6 meseci limit potrošnje se povećava na 4,5 plate, a rok otplate je 18 meseci, a za 12 meseci klijent stiče pravo na limit od 6 plata i rok otplate na 24 rate. Izmirivanje obaveza po kreditnim karticama moguće je uplatom na šalteru, putem elektronskog bankarstva ili trajnim nalogom, automatski sa tekućeg računa, objašnjava Dragan Radovančev direktor Sektora plastičnih kartica Meridian banke. On kaže da korisnici osnovnih kartica mogu ovlastiti druga lica za korišćenje dodatnih kartica.

Meridian banka nudi i paket platnih kartica namenjen pravnim licima, firmama i radnjama, uz otvoren tekući račun, bez depozita i bez jemaca. Biznis paket obuhvata tri biznis karitice: dinakard poslovnu, viza biznis i masterkard biznis platne kartice. Biznis kartice omogućuju plaćanje putnih troškova, goriva, troškova reprezentacije, plaćanje robe i usluga, podizanje gotovine u zemlji i inostranstvu. – Širokom ponudom kreditnih kartica Meridian banka građanima je dala mogućnost kreditiranja bez čeka. Građani se polako navikavaju na upotrebu kartica za plaćanje robe i usluga i podizanje gotovine na bankomatima. Meridian banka ima 100 bankomata širom Srbije, a do kraja 2006. godine instaliraćemo ukupno 300 bankomata. Bankomati su najnovije tehnologije i pružaju pogodnosti pri podizanju gotovine uz maksimalnu sigurnost, a pri tome svi su opremljeni kamerama za video nadzor, kaže Radovančev. U banci kažu da korisnici svih dinakard, masterkard i viza proizvoda iz zemlje i inostranstva mogu podizati gotovinu na bankomatima Meridian banke.

Kada je reč o kamata koje se mesečno obračauvaju u ovoj banci kažu da su kamate i ranije obračunavane prilikom kupovine na poček i da je građanima dobro poznato da je cena za gotovinu uvek bila niža od one na poček. Razlika je što se sada plaća „gotovinska” cena trgovcu, a kamata izmiruje na kreditnom računu.

Dešavaju se i zloupotrebe kartica ali su to još uvek sporadični slučajevi gde se počinioci, najčešće, brzo pronađu. U banci kažu da je Srbija na dobrom putu da platna kartica zameni gotovinu, a pozitivna iskustva sa upotrebom kartica na ovim prostorima postoje i iz perioda pre uvođenja sankcija. Ovoj tvrdnji u prilog govori i interesovanje trgovaca za POS terminale, uređaje za prihvat platnih kartica. Meridian banka ima razagranatu prihvatnu mrežu po celoj teritoriji Srbije, oko 3 000 prihvatnih mesta i nudi besplatnu instalaciju zainteresovanim klijentima. U Srbiji je predviđena kazna za fasifikovanje kartica. Za krivično delo falsifikovanja kartica predviđena je kazna od tri meseca do pet godina. Za štampanje lažnog novca najveća kazna je do 20 godina zatvora, ali samo u slučaju da su fasifikatori izazvali težak poremećaj u ekonomiji zemlje.

Mirjana Vujadinović

"Aleksandar Marković" wrote:




Postoji samo jedna "mala" začkoljica..

Sve zloupotrebe po kreditnim karticama padaju na teret komitenta.


Ukoliko pogledate ugovore Svih banaka u Srbiji

koji se potpisuju pri izdavanju Kreditnih kartica,

videćete da u slučaju zloupotrebe kreditne kartice

(korisnik izgubi kreditnu kartu, na primer, i to prijavi posle par dana)

sve rizike, troškove, sav promet po ukradenoj kartici i slično

snosi samo komitent i ni jedna banka se nije potrudila

da zaštiti svoje komitenete od takvih situacija.


Dakle, ako imate kreditnu karticu sa 500 evra depozita

i dozvoljen minus od 1000 evra i više,

plus još ceo iznos na tekućem računu, dvostruki ili višestruki

dozvoljeni minus po tekućem , takođe vezan za tu karticu,

i desi Vam se da izgubite karticu i lopov vam potroši kredit po kartici,

budite spremni da Vas Ni Jedna banka u Srbiji neće zaštititi

u slučaju zloupotrebe,

nego će vam ispostaviti da platite sve što je lopov ukrao.


Tako da se uz prosečne plate u Srbiji sa kojima Vam treba

godinu dana i više da pokrijete ono što lopov može da ukrade,

i ugovore koji ne štite komitente banke (fizička lica),

posedovanje kreditne kartice u Srbiji vrlo rizičan potez.


Za razliku od prakse banaka u Srbiji,

Amerikance,recimo, banke štite i oni odgovaraju

samo do 50 dolara vrednosti zloupotrebe kartice, a preko toga

banka sprovodi svoju istragu, bez uznemiravanja vlasnika kartice.


U Srbiji će ,prema ugovorima za izdavanje kreditnih kartica,

vas pokrasti kradljivac a banka će tek onda da vam odere kožu s leđa.

(sa sve kamatom)


Ukoliko na kartici piše

"ova kartica je vlasništvo banke",

zašto onda po ugovorima svih domaćih banaka,

sav teret zloupotreba pada na komitenta?? (fizičko lice)


Iam li neko saznanje da bar neka od domaćih banaka štiti

svoje komitente u slučaju zloupotrebe?

Postoji mogucnost "chargeback"-a (prijava zalbe na transakciju) , ali ne znam kako to izgleda u praksi u Srbiji.

Ovo sigurno postoji kod nas, jer sam ja to uradio u Vojvodjanskoj banci, medjutim ispostavilo se da je bio nesporazum izmedju mene i prodavca, pa sam povukao zalbu.

Broj finansijskih transakcija obavljenih ove godine viza karticama u maloprodaji u našoj zemlji tri puta je veći od prošlogodišnjeg, a vrednost tog prometa iznosi oko 530 miliona američkih dolara, i duplo premašuje onaj iz prethodne godine. Kompanija Viza Internešenel očekuje dalji porast takvih transakcija, s obzirom da od januara 2006. godine čekovi građana neće biti korišćeni za odloženo plaćanje. Da su platne kartice najpopularniji način plaćanja pokazuje i sve veći broj prodajnih, uslužnih i drugih objekata u kojima se može obaviti plaćanja vizom, koji je dostigao 15.715, što je stoprocentni porast u odnosu na prethodnu godinu.

Broj bankomata je, takođe, porastao za više od 100 procenata, odnosno, korisnici viza kartica mogu podići gotovinu na 576 automata, a prošle godine ih je bilo 242. Najznačajniji rast zabeležen je u broju kreditnih kartica, koji je deset puta veći nego u istom periodu prošle godine. U periodu od septembra 2004. godine do septembra 2005. godine izdato je ukupno 57.824 kreditne kartice, a u istom periodu prethodne godine je bilo 5.300 kartica.

Novosti


_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 01.01.2006. u 23:11 GMT+1]}

Kada je jedan sugrađanin potpisao ugovor sa bankom da ga kreditira preko „dina" kartice na 12 meseci, nije ni slutio da će ući u začarani krug. Mislio je da sa skromnom platom tako ima veće mogućnosti da se mesečno zadužuje uz manje rate za otplatu ako je duži rok, a ne na tri ili šest meseci. Ali, naknadno je uvideo da svojoj banci zapravo dug mora da vraća ne godinu dana, kako je bio uveren, već do 2008. i više mu nije bilo ništa jasno.

- Odobren mi je kredit za korišćenje po osnovu kartice u visini trećine mesečnih primanja (8.000 dinara puta 12 meseci) u iznosu od 96.000 dinara. Na osnovu zaključenog ugovora (članom dva), predviđeno je, doslovce, da mi banka odobrava taj kredit uz mesečnu otplatu dvanaestine duga, sa kamatom koja je u trenutku zaključivanja ugovora iznosila dva odsto na mesečnom nivou. Očekivao sam da će otplata trajati 12 meseci, na koliko je i odobren kredit, u jednakim mesečnim ratama, uz pripadajuću kamatu, čija visina uopšte nije sporna jer sam svestan da je novac u našim uslovima skupa roba i da ima svoju cenu.

Međutim, nakon otplate druge rate shvatao je da je to, zapravo, revolving kredit. To znači da su otplaćeni iznosi kredita ponovo raspoloživi za korišćenje, što nigde u zaključenom ugovoru sa bankom nije navedeno. Rate nisu podeljene na 12 jednakih rata, već banka ostatak neotplaćenog dela kredita stalno deli na dvanaestinu tako da će na ovaj način kredit koji je iskoristio do 15. avgusta ove godine otplatiti u avgustu 2008. godine!

Banka ovakvom otplatom kredita, odnosno naplatom kamate, kaže on, ostvaruje dobru zaradu. A uz to, i troškovi kredita su takođe značajni. Prodavac mu je to usmeno potvrdio jer mu banka prenosom sredstava za kupljenu robu na „dina" karticu uzima proviziju od tri odsto.

Svestan da je ukidanjem čeka na poček kreditna kartica jedina mogućnost da se kupuje na odloženo, ovom sugrađaninu, kome inače nisu nepoznati principi bankarskog poslovanja, logično se nametnuo zaključak da je to još jedan način da banke ostvare popriličnu zaradu.

Problem je, zapravo, što neke banke prštikom potpisivanja ugovora nisu prethodno saopštile budućem vlasniku kreditne kartice sve uslove. Naime, većina naših građana, koji su navikli na odloženo plaćanje, još ne znaju kako će ih ta nova zamena omiljenog čeka na poček koji odlaze u prošlost, odnosno kreditna kartica, ubuduće spasavati od besparice. Preciznije, morali bi unapred da znaju model otplate duga i šta je to uopšte revolving kredit.

Kako objašnjavaju bankari, ovakvim modelom kreditiranja vlasnicima kartica mesečno se omogućava otplata trećine, šestine ili dvanaestine duga. Dakle, uvek plaćaju isti procenat duga. Međutim, revolving kredit dozvoljava vlasniku kartice i da sam uplati kompletan dug pre njegovog dospeća. Zato bi u svakom ugovoru sa bankom moralo da piše da je klijentu omogućeno da isplati dug ranije. Smisao takvog kreditiranja je upravo, kažu bankari, da korisnici sami uplate, odnosno prebace novac sa tekućeg računa za koji je „vezana" „dina" kartica i tako izbegnu plaćanje kamate. To im ujedno otvara „prostor" na računu da se nanovo zadužuju. Bankama je isplativije da prave više transakcija na računima klijenata jer znaju da će sutra opet moći da kupuju, a da će od trgovca uzimati ponovo proviziju. Zato prvo dobro proučite ugovor da posle ne bude daš dinar za ulaz dva za izlaz.

B. Dumić

Prema statističkim podacima " Visa International" građani SCG su protekloj sezoni novogodišnjih i božićnih praznika potrošili oko 20 miliona dolara, kupujući "Viza" karticama, što je skoro četiri puta više nego u decembru 2004. godine kada su potrošili preko pet miliona dolara. Tokom proteklih praznika građani su najviše koristili "Viza" kartice u supermarketima za kupovinu pića i hrane, kao i za plaćanje u restoranima, pri čemu su u zemlji potrošili skoro dva miliona dolara kupujući u supermarketima namirnice za novogodišnje i božićne praznike.

Korisnici "Viza" kartica su potrošili oko 700.000 dolara čašćavajući sebe i bližnje u nekom od restorana, što je duplo više nego 2004. godine, kada je potrošeno blizu 300.000 dolara. Ipak, najviše se trošilo na odeću, cipele i knjige, tako da su, sudeći prema potrošenoj sumi novca, građani SCG bili lepo obučeni u novogodišnjoj noći, jer su potrošili više od 1,3 miliona dolara kupujući odevne predmete "Viza" karticama, što je četiri puta više nego u istom periodu prethodne godine. Ukupno je 875.613 dolara je potrošeno na kupovinu cipela, odnosno tri puta više nego u istom periodu prethodne godine.

Statistički podaci pokazuju da su knjige bile najčešće kupovani novogodišnji poklon, jer je više od 200.000 dolara potrošeno za njihovu kupovinu, dok je 305.509 dolara potrošeno za plaćanje usluga u turističkim agencijama. Za vreme praznika je sa bankomata "Viza" karticama podignuta suma od 25.523.300 dolar, a od te sume čak 10 miliona dolara je podignuto sa bankomata u poslednjih deset dana decembra 2005. godine. "Na porast potrošnje je najviše uticala činjenica da su čekovi građana izgubili kreditnu funkciju. U SCG je zabeležen porast broja izdatih kreditnih kartica koje su najpogodnija zamena za čekove građana prilikom kupovine poklona", rekao je tim povodom direktor " Visa International " za SCG Jean-Marc Tonti.

SCG nije jedina zemlja u svetu koja beleži porast sume potrošenog novca za kupovinu "Viza" karticama, korisnici "Viza" kartica širom sveta potrošili su ukupno 291 milijardu dolara u decembu 2005. godine, što je za 34 milijarde više nego prethodne godine.

[ag]

Ukoliko se odluče da robu i usluge plaćaju platnom karticom umesto gotovinom, korisnici platne kartice će imati višestruke prednosti:

- Uštedu vremena: neće morati da čekaju u redovima na šalterima banke zbog izdavanja čekova, odnosno podizanja gotovog novca,

- Raspoloživost usluga 24 časa: na bankomatima je gotov novac raspoloživ 24 časa dnevno,

- Sigurnost: za razliku od novca, ukoliko izgube karticu, ili im ona bude ukradena, građani neće biti oštećeni, pošto je za bankomat potreban PIN broj, koji zna samo korisnik kartice,

- Raspoloživost i u inostranstvu: korisnik internacionalne platne kartice nema ograničenja prilikom izlaska iz zemlje i u inostranstvu može da koristi karticu do iznosa koji je raspoloživ na njegovom računu u banci.

Platne kartice se po funkciji dele na:

1. Debitne kartice kod kojih se račun zadužuje u istom trenutku kada se vrši isplata i čiji korisnik može koristiti sredstva samo do iznosa kojim raspolaže na svom računu;

2. Kreditne kartice čiji vlasnik može koristiti i sredstva kojima u trenutku korišćenja kartice ne raspolaže, ali za čije korišćenje ima ugovoren kreditni limit, a zaduženje računa se vrši u ugovorenim rokovima, najčešće jednom mesečno.

Kakve platne kartice građani mogu da koriste:

1. Bankarske kartice izdaje banka i u našoj zemlji to su nacionalne kartice DINACARD i YUBA, a internacionalne kartice su VISA i Master. Pojedine banke mogu izdavati i svoje interne kartice, koje se najčešće koriste samo u njihovoj mreži, poput POST kartica, VOBAN kartica...

2. Nebankarske kartice izdaju nebankarske organizacije, a u našoj zemlji najpoznatije su Diners i American Express. Postoje i posebne kompanijske kartice, koje važe samo u internim mrežama trgovina, hotela, restorana, benzinskih pumpi...

Narodna banka Srbije je, zajedno sa do sada 37 banaka, kreirala nacionalnu platnu karticu DINACARD, koja će do kraja godine, verovatno, biti najmasovnija platna kartica u zemlji, jer se očekuje preko 1,5 milion izdatih kartica.

1. DINACARD se već danas prima na najvećoj akceptantskoj mreži, na preko 10.000 prodajnih mesta, u preko 220 gradova i mesta širom zemlje. Ova mreža pokriva sve najveće trgovačke i ugostiteljske lance, kao i sve turističke destinacije u zemlji. Takođe, na preko 300 bankomata u zemlji korisnici DINACARD mogu da podižu gotovinu.

2. Većina banaka izdaje DINACARD kao identifikacionu uz dinarski tekući račun, sa mogućnošću korišćenja okvirnog kredita.

3. U pripremi je organizovanje mreže za prijem DINACARD kartice u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, što će građanima koji se odluče da ovogodišnji odmor provedu, na primer, na Crnogorskom primorju olakšati plaćanja i zamenu za evro.

Kako se koristi platna kartica

1. Možete je koristiti na POS terminalu (point of sale ili „mesto prodaje"), odnosno uređaju koji je instaliran uz kasu na prodajnom mestu, a preko koga se identifikuju i prihvataju padaci sa kartice, vrši naplata za kupovinu, ukoliko postoji pokriće za iznos kupovine. Na kraju se izdaje račun u dva primerka, koji korisnik kartice potpisuje, pri čemu jedan ostaje trgovcu, a drugi uzima korisnik za svoju evidenciju.

2. Bankomat ili ATM je uređaj koji je najčešće instaliran na prometnom mestu, ili u ekspozituri banke, a korisniku kartice omogućava podizanje gotovog novca sa svog računa 24 časa dnevno. Za podizanje gotovog novca preko bankomata korisnik kartice mora da, kao identifikaciju, otkuca svoj PIN broj, koji je u zatvorenoj koverti dobio od banke i koji samo on zna.

Narodna banka Srbije preporučuje građanima:
1. Bezgotovinsko, tj. plaćanje platnim karticama, pored toga što štedi vaše vreme, oslobađa vas i potrebe da nosite gotovinu i brinete o njoj.

2. Vaš novac vam je, preko bankomata, stalno na raspolaganju.

3. Korišćenjem kreditne kartice u okviru ugovorenog kredita ne morate da brinete o tome kako će trgovci manipulisati vašim čekovima.

4. Platna kartica vas štiti od krađe gotovog novca.

lako je u slučaju krađe ili gubitka kartice njena zloupotreba nemoguća, neophodno je da se korisnik u što kraćem roku javi banci izdavaocu, kako bi takva kartica odmah bila isključena za korišćenje iz kompletne mreže.

Koju platnu karticu preporučuje Narodna banka Srbije:

1. Karticu koja se prima na najvećoj akceptantskoj mreži u zemlji, koja pokriva većinu gradova i mesta u Srbiji i najveće trgovinske i ugostiteljske lance;

2. Karticu koju izdaje najveći broj banaka i čije je korišćenje moguće na najširoj mreži bankomata;

3. Karticu čije je izdavanje za njene korisnike besplatno.

Pregled - specijalni dodatak, 31.01.2006; Strana: 5

Nacionalni centar za platne kartice

U Srbiji trenutno postoji 3,800.000 izdatih platnih kartica, što u odnosu na početak 2003. godine, kada je bilo izdato nešto manje od 400.000 kartica, pokazuje da je kartičarstvo doživelo snažan razvoj. U ovom trenutku u Srbiji se platnim karticama može plaćati roba i usluge na preko 27.000 prodajnih mesta i podizati gotovina na oko 700 bankomata. Brendovi bankarskih platnih kartica koji su prisutni na našem tržištu su:
- Dina kard (DinaCard),
- Viza (VISA)
- Master kard (MasterCard).

Pored njih postoje:
- Juba (YUBA) kartica, kao i
- Dajners klub (DinersCIub) kartica, koje spadaju u nebankarske kartice.

Platne kartice se mogu podeliti na dve vrste: debitne i kreditne kartice, koje se razlikuju po uslovima izdavanja. Debitne kartice se uglavnom izdaju uz svaki tekući račun i ne postoje dodatna sredstva obezbeđenja jer korisnik kartice može da troši isključivo sredstva koja poseduje na tekućem računu, s tim što u nekim slučajevima korisnik može putem debitne kartice raspolagati i sredstvima koja su omogućena dozvoljenim minusom po tekućem računu. Za izdavanje kreditnih kartica banke mogu tražiti dodatne mere obezbeđenja. Ovo je razumljivo s obzirom na to da banka, prilikom izdavanja kreditne kartice, kreditira korisnika određenom sumom novca koju korisnik u tom trenutku ne poseduje.

Debitna Dina kard kartica se pojavila na domaćem tržištu u oktobru 2003. a kreditna u martu 2005. godine. Banke su veoma brzo prepoznale svoju korist u izdavanju i prihvatanju Dina kard kartice, tako da su u ovom trenutku sve poslovne banke na teritoriji Srbije članice Dina kard sistema.

Trenutno, u Srbiji ima najviše izdatih:
- Dina kard kartica (oko 1,8 milion), zatim sledi
- Viza (oko 1,2 milion) i
- Master kard (oko 300.000).

Korišćenje platnih kartica građanima pruža sledeće pogodnosti:
sredstva sa tekućih računa su, putem bankomata koji rade 24 sata dnevno ili POS teminalima prilikom plaćanja, u svakom trenutku na raspolaganju korisnicima; nema potrebe za čekanjem u redu na šalterima banaka da bi se podigao novac;
sigurnost u slučaju kradje ili gubitka kartice: rizik za korisnika je minimalan ukoliko se gubitak, odnosno krađa kartice odmah prijavi kartica biva blokirana, i nakon toga mogućnost zloupotrebe ne postoji. Najčešći model kreditnih kartica u Dina kard sistemu su tzv. Dina kard 3, 6, 12 kreditne kartice koje treba da zamene plaćanje čekom na 3, 6, ili 12 rata. Dina kard 3, 6, 12, je tzv. ,,revolving model" gde korisnik otplaćuje trećinu, šestinu ili dvanaestinu nastalog duga. Posle svake otplate korisniku se za taj iznos ponovo povećava limit. Korisnik je naravno i u mogućnosti da deo duga ili čak ceo dug otplati odjednom, ukoliko mu tako odgovara u određenom trenutku, i da nakon nekog vremena ponovo u potpunosti iskoristi svoj kreditni limit. Drugi, manje zastupljen tip kreditnih kartica su kartice sa otplatom duga u jednakim mesečnim ratama. Broj mesečnih rata se uglavnom određuje na osnovu iznosa kupovine što je vrednost kupovine veća, dug se deli u više mesečnih rata.

Pregled - specijalni dodatak, 31.01.2006; Strana: 6

Pisem CASE na temu Zloupotreba platnih kartica. Uzela sam slucaj "Lucifer", ona kradja u Novom Sadu. E, sad treba da kazem kakava je situacija po tom pitanju u drugim zemljama Evrope. P da li mozete da mi date neke strane sajtove, (npr. Krivicni zakon u USA- ali da mogu da ga skinem u doc ili PDF formatu) ili neki slican slucaj u inostranstvu pa kako su tamo krivci prosli.

Ovaj forum sam pronasla preko Google-a, vidim da ima puno strucnjaka iz ove oblasti. Hvala unapred!

http://img.cardcops.com/video/cnn_20050527_z0938j4uoa89zx3j.wmv
Uzivaj :)

Korisnik može sam da programira otplatu duga na neograničen broj rata, uz jedinu obavezu da uplaćuje 10 odsto od ukupno potrošenog iznosa u prethodnom mesecu. Takođe, karticom se pazari i u zemlji i u inostranstvu, a da pri tom korisnik ne mora da ima otvoren devizni račun, pa čak ni tekući. Jednostavna upotreba je još jedna od prednosti. Dok je ček potrebno popuniti i proveriti podatke korisnika, plaćanje karticom podrazumeva provlačenje kroz „pos terminal” i potpisivanje računa, smatraju u Rajfajzen banci i dodaju da je odloženo plaćanje čekovima samo prividna prednost, jer su prodavci uglavnom uvećali cenu robe prilikom takve transakcije. Kod kreditnih kartica korisnik plaća kamatu na korišćena sredstva, koja je neznatno veća od indeksa rasta cena na malo i izjednačena s kamatom na dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu, ističu u ovoj banci.

Ipak, korisnici plastičnog novca neretko napominju da je ova usluga skupa. Na primer, u Meridijan banci mesečna kamata na ostatak duga iznosi 2,5 odsto. Članarina za takozvani premijum paket, koji čine „master kard standard” i „viza klasik” košta 1.500 dinara, dok „gold paket”, u kome se nalazi čuvena „viza gold”, godišnje „odnese” 3.000 dinara. Ipak, zadovoljstvo odloženog plaćanja na 12, 18 ili čak 24 rate za klijente, koji su u poslednjih desetak godina navikli da „žive na odloženo”, izgleda da nema cenu. Ovu činjenicu znaju i bankari koji klijente stalno „zasipaju” novim i povoljnijim ponudama.

Tako je Evrobanka EFG prošle nedelje počela s izdavanjem, kako je zovu, unapređene „evrolajn dina kreditne kartice” s kreditnom linijom do čak tri hiljade evra. Kao pozitivne osobine navode činjenicu da se uz nju može pazariti na više od 20.000 prodajnih mesta koja primaju nacionalnu „dina karticu”, dok se novac može podizati na svim bankomatima koji su povezani na sistem „dina kartice”. Bez obzira na to što se može koristiti na svim mestima koja primaju „dina kartice”, ona je, ipak, kreditna kartica, što znači da korisnik može da plaća svoj račun u ratama. Korisnik kartice nije obavezan da se odluči da li će plaćati u tri, šest ili 12 rata. S minimalnom mesečnom ratom pet odsto od potrošenog iznosa, korisnici sami programiraju svoja dugovanja u rokovima koji im odgovaraju, objašnjavaju u ovoj grčkoj banci i napominju da je cena servisiranja 100 dinara mesečno, ali ako je bilans klijenta nula, on neće dobiti mesečni izveštaj i samim tim neće platiti ni servisiranje. U svojoj ponudi plastičnog novca Evrobanka EFG ima i „viza karticu” koja važi svuda u svetu. Mesečna kamata za ovu karticu iznosi 2,25 odsto, a njeno godišnje održavanje čak 2.700 dinara.

U Hipo Alpe-Adrija banci napominju da se njihova „viza klasik kartica” može koristiti u okviru mesečnog limita koji određuje i odobrava banka. Prilikom svakog plaćanja ili podizanja gotovine sa bankomata korisnik dobija račun, takozvani slip. Izvod ostvarenih transakcija se šalje jednom mesečno, a plaćanje računa je automatizovano, kažu u ovoj austrijskoj banci. Na dan dospeća, koji je obično deseti dan sledećeg meseca, stanje na računu se smanjuje za iznos dugovanja. U ovoj banci napominju da godišnja članarina za „vizu klasik” iznosi 1.500 dinara, dok se ponovno izdavanje izgubljene ili ukradene kartice plaća 500 dinara. Za novi „pin”, koji predstavlja lični identifikacioni broj, korisnik plaća 150 dinara. Podizanje gotovine na bankomatu Hipo Alpe-Adrija banke tarifira se sa tri odsto provizije, dok se na drugim bankomatima naplaćuje još 100 dinara.

Vojvođanska banka, takođe, u svojoj ponudi kreditnih kartica ima „vizu” i „dina” kreditnu karticu.

– Na ovaj način klijentima je omogućeno da robu i usluge plaćaju na rate. U slučaju „vize” otplaćujući 10 odsto od obavljene transakcije uz mogućnost prevremene otplate računa. Sa „dina karticom” iznos do 5.000 dinara korisnici otplaćuju na tri rate, od pet do 10.000 dinara vraćaju na šest, a sumu veću od 10.000 dinara odlažu na 12 mesečnih rata. Kamatna stopa na iskorišćeni deo kreditnog limita iznosi 1,8 odsto mesečno bez valutne klauzule. Ukoliko se „viza” i „dina” izdaju uz „porodični plus paket” Vojvođanske banke, klijenti ih koriste bez depozita, bez članarine i bez naknada za vođenje računa – kazala je Dragana Vujović-Đermanović iz informativne službe ove banke.

Ukoliko se kartice koriste van paketa, godišnja članarina za „vizu” iznosi 500 dinara, a za „dinu” 200 dinara, dok vođenje računa kreditnih kartica mesečno klijenta košta 50 dinara.

Anica Nikolić

BROJKE:
2,2 MILIONA stanovnika koristi "dina" kartice, što je više od polovine ukupno izdatih kartica u Srbiji

27.000 POS terminala i 683 bankomata postoji u nacionalnom DINA sistemu

1,5 miliona stanovnika Srbije koristi "visa" kartice.

16 milijardi dinara prometa ostvareno je u 2005. godini korišćenjem "dina" kartica

D. I. KRASIĆ

Osim „dinakarda“, „vize“, „maestra“ i „masterkarda“, u Srbiji će moći da se koriste i „amerikan ekspres“ kartice. „Inteza banka“ juče je najavila da će od 8. maja početi da izdaje i „amerikan ekspres“ zelenu i zlatnu kreditnu karticu, koje imaju najnižu minimalnu mesečnu otplatu na tržištu od tri odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju prvog kvartala ove godine bilo je ukupno izdato 4,1 milion kartica. Od toga najviše je debitnih - 3,5 miliona i 570.783 kreditne kartice.

Sa „dinakardom“ može se bezgotovinski plaćati roba i usluga, kao i podizati novac na bankomatima, i to samo u Srbiji. Ovu domaću karticu trenutno izdaju 32 banke.

U zavisnosti od potreba, ali i finansijskih mogućnosti, može se dobiti debitna „dinakard“ - plaćaš onoliko koliko imaš na računu ili po zahtevu građana kreditna - sa rokom otplate na tri, šest i 12 meseci. Uglavnom se zahteva da građanin ima tekući račun otvoren u banci. Ukoliko ne ispunjava ovaj uslov kao garancija traži se uplata depozita.

Banke debitnu „dinakard „izdaju besplatno, bez naknade i članarina, dok za izdavanje kreditne najčešće zahtevaju od 200 dinara za osnovnu, odnosno 100 dinara za svaku dodatnu, kao i uplatu godišnje članarine.

Mesečna kamatna stopa je od 1,8 odsto.

Za razliku od „dine“, „viza“, „master“ i „maestro“ kartice mogu se upotrebiti i u inostranstvu. Za „viza elektron“ potrebno je otvaranje tekućeg i namenskog deviznog računa. Pojedine banke odobravaju je klijentima automatski, bez zahteva, i to besplatno. Potrebno je, međutim, računati i na godišnju članarinu, koja je i do 3.000 dinara. „Viza klasik“ korisniku omogućava da plaća desetinu duga mesečno.

Za kreditnu „viza“ obračunava se kamatna stopa od dva do 2,5 odsto mesečno. Za „maestro standard“ neophodna je uplata depozita od 250 do 2.000 evra.

„Ameriken ekspres“, koji je i ranije bio prisutan u Srbiji svojim korisnicima omogućava minimalnu mesečnu otplatu od tri odsto, odloženo plaćanje do 45 dana bez kamate. Godišnja članarina za osnovnu zelenu karticu je 2.200 dinara (za dodatnu je 1.000), dok je za gold 6.600 dinara, odnosno 3.500 dinara. Korisnici imaju i poklon paket osiguranja. Kamatna stopa kod zelene kartice koja se obračunava na potrošnju iz prethodnog perioda u dinarima je 2,20 odsto, dok na potrošnju u evrima je 1,25 odsto.

D. Nišavić

Govor guvernera Radovana Jelašića u Privrednoj komori Srbije na savetovanju o razvoju platnih kartica

Beograd, 9. jun 2006.


Poštovane dame i gospodo,

Dozvolite mi da vas u ime Narodne banke Srbije pozdravim povodom godišnjeg skupa Privredne Komore Srbije, posvećenog platnim karticama. Svedoci smo značajnog rasta kartičnog poslovanja u Srbiji u poslednje tri godine i mislim da Srbija ima privilegiju da ima Privrednu komoru koja je oduvek bila aktivna u domenu praćenja razvoja platnih kartica.

Dozvolite mi da napravim presek trenutnog stanja (31. maj 2006. godine) tržišta platnih kartica:

* broj izdatih kartica 4,4 miliona, povećanje od 70 odsto za poslednjih 12 meseci (2,6 miliona krajem maja 2005. godine),
* sa 2,3 miliona DinaKard kartica, njihovo učešće u ukupnom broju svih kartica veće je od 50 odsto,
* broj transakcija na POS terminalima je u martu prvi put premašio broj transakcija na bankomatima, što je izuzetna pojava za zemlje ne samo u našem regionu nego i za mnoge zapadnoevropske zemlje,
* u maju je u Srbiji izvršeno preko pet miliona transakcija platnim karticama
* broj POS terminala je blizu 40.000.

Privredna komora ima ključnu ulogu u približavanju najvažnijih karika u lancu kartičnog poslovanja, banaka i trgovaca, koji samo saradnjom mogu da reše ključna pitanja efikasnosti platnog sistema:

* kvaliteta usluga,
* sigurnosti plaćanja,
* troškova platnog sistema i tzv. trgovačke marže.

Što se tiče sigurnosti, pojavili su se već i prvi izazovi, ali isključivo zbog toga jer se elektronsko plaćanje i u Srbiji omasovilo! E, pošto je ovo tek početak jedne još veće ekspanzije platnih kartica, smatram da ovom pitanju treba dati veoma veliki značaj.

Kako Narodna banka može da doprinese boljoj saradnji banaka i trgovaca u domenu kartičnog poslovanja?
Svedoci smo da se u svetu finansijska i tržišna regulatorna tela sve više bave problematikom odnosa trgovaca i banaka u domenu platnih kartica, koje su u nekim zemljama pretekle gotovinu po obimu plaćanja (SAD, Velika Britanija). Taj obim plaćanja i nedovoljno definisani odnosi banaka i trgovaca su u SAD doveli i do velikih sudskih sporova između Valmart i VIZA i MasterKard sistema, a u drugim zemljama, kao što je Australija, do striktnih regulatornih mera centralne banke. Postoji više pristupa toj regulativi, a jedan od njih je SEPA, inicijativa Evropske centralne banke, koja je u određenoj meri oslonjena na samoregulativu banaka. Lično se zalažem za samoregulativu, što je za mene dokaz da su, kako bankari tako i trgovci, odgovorni i dugoročno orijentisani poslovni ljudi! Ali taj proces ne sme da traje predugo, pošto Srbija vremena nema. I ne treba da se ugledamo samo na susede, nego je potrebno da postavimo mnogo više zahteve, mi to možemo, a imamo i znanja i iskustva.

Narodna banka Srbije pomno prati razvoj regulatornih tela u svetu da bi spremno dočekala kako uključivanje u evropske integracije u domenu kartičarstva, tako i eventualne zahteve aktera platnog sistema u Srbiji – trgovaca, banaka i korisnika kartica. Po izlaganjima vidim da je diskusija između banaka i trgovaca već započela i iskreno se nadam da aktivnosti Narodne banke Srbije u regulisanju odnosa trgovaca i banaka neće biti potrebne.

Narodna banka Srbije će, u svojstvu pokrovitelja DinaKard sistema, i nadalje aktivno učestvovati u razvoju kartičnog poslovanja u Srbiji i drago mi je da mogu da kažem da je DinaKard sistem u martu uveo mogućnost dopuna pre paid telefona SMS porukama. Cilj nam je da za DinaKard korisnike, u što skorijem roku, uvedemo mogućnost plaćanja opštinskih i republičkih administrativnih taksi, kao i plaćanja preko Interneta.

Što se tiče budućih planova, tu se radi u tri pravca:

* sigurnost – prelazak na čip tehnologiju,
* rasprostranjenost – plaćanje državnih dažbina preko DinaKartice,
* učestalost korišćenja – card member reward.

Hvala na pažnji!

Žan Mark Tonti

Keš se ne predaje

28. jun 2006. | Vojislav Stevanović, Ekonomist magazin

Prema poslednjim podacima ukupan broj lokacija na kojima se prihvata Visa kartica je 20.641. Ali ako se ti podaci uporede sa Hrvatskom gde se Visa kartice mogu koristiti na više od 63.000 lokacija, jasno je da je Srbija i dalje samo zemlja sa potencijalom.


Kompanija Visa International izdala je do kraja marta u Srbiji i Crnoj Gori više od 1,5 miliona platnih kartica. Od tog broja, međutim, tek 132.629 su kreditne kartice, dok ostatak predstavljaju debitne platne kartice. Takođe, uprkos značajnom rastu prometa u maloprodaji ostvarenom karticama, Srbija je još daleko od „bezgotovinskog društva”.

Poređenja radi, u Hrvatskoj, koja ima gotovo upola stanovnika koliko Srbija, platnim karticama moguće je obavljati transakcije na gotovo tri puta više mesta. Problem Srbije je i, u neku ruku, „tehnološka zastarelost”. Naime, tek deset odsto kartica koje se koriste u zemlji su takozvane čip kartice. Te platne kartice, umesto magnetne trake, podatke čuvaju na čipu. Nova tehnologija, osim što je po mnogo čemu „udobnija” za korisnika, u velikoj meri smanjuje i mogućnost zloupotreba.

Ekonomistu u kompaniji Visa International, na žalost, nisu otkrili koje su najčešće zloupotrebe kartica u Srbiji, koliko je zabeleženih zloupotreba i kolika je ukupna nastala šteta za korisnike. Sa druge strane, regionalni direktor Visa International Žan Mark Tonti kaže da se uobičajeni slučajevi zloupotrebe u Srbiji ne razlikuju od slučajeva zloupotrebe u drugim delovima sveta, te da Visa čini sve kako bi se broj takvih slučajeva smanjio korišćenjem novih tehnologija.

„Visa blisko sarađuje sa bankama članicama kako bi obezbedila sigurnost transakcija. Kompanija je razvila i usavršila programe otkrivanja zloupotrebe i njenu prevenciju koji su imale značajne rezultate u smanjenju broja slučajeva zloupotrebe kartica. Mi ćemo nastaviti da koristimo nove tehnologije kako bi smo unapredili sadašnji sistem otkrivanja i sprečavanja zloupotrebe kartica, i kako bi smo nastavili da radimo na za razvijanju novih sistema. Visa, takođe, sarađuje sa policijom u Srbiji i Crnoj Gori kako bi obezbedila brzo otkrivanje zloupotreba i obezbedila efikasnu akciju, kao i na obezbeđivanju uslova da se zloupotreba kartica tretira kao bilo koja druga vrsta zloupotrebe. Prethodne godine Visa je aktivno učestvovala u obučavanju policije u vezi sa zloupotrebom kartica“, kaže on.

E: Kompanija je saopštila da je u prva tri meseca 2006. godine obavljeno više od 5,3 miliona transakcija Visa karticama što predstavlja porast od 252 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada je ostvareno nešto više od 1,5 miliona transakcija. Ukupna vrednost transakcija karticama te firme u objektima maloprodaje u prva tri meseca 2006. godine iznosila je 220,5 miliona dolara. Kako ocenjujete te rezultate?

Žan Mark Tonti: Svi pokazatelji našeg poslovanja su u porastu uključujući broj kartica, obim potrošnje, broj prodajnih mesta na kojima se prihvata kartica, broj bankomata, a u porastu je upotreba kartica za plaćanja putem interneta. Statistički podaci Vise International pokazuju da tržište platnih kartica u Srbiji postaje sve sofisticiranije. Samo prošle godine, broj kreditnih kartica je porastao 15 puta u odnosu na 2004. godinu. Očekujemo da će se trend rasta nastaviti i ubuduće u korak sa ekonomskim razvojem zemlje”, kaže on.

E: Prema vašim podacima, tek jedna od 20 izdatih kartica je kreditna, dok su ostale debitne. U kom pravcu očekujete da ce se taj trend menjati i na čemu zasnivate ta očekivanja?

Ž. M. Tonti: Činjenica da je broj kreditnih kartica porastao 15 puta u odnosu na prethodnu godinu ukazuje da se taj odnos brzo menja. Plasman proizvoda kao što su Visa instolment kartica i Visa revolving kartica je imao odlučujući uticaj na veliki porast broja kreditnih kartica. Kao i u drugim zemljama u tranziciji, Visa Elektron debitna kartica je i u Srbiji i dalje omiljeno sredstvo plaćanja. U svakom smislu, različite vrste plaćanja i veliki izbor kreditnih kartica prisutnih na tržištu, omogućavaju veću fleksibilnost potrošačima.

E: Deset odsto izdatih kartica u Srbiji u osnovi ima čip tehnologiju. Sa druge strane procenat učešća čip kartica u zapadnim zemljama je daleko veći. Šta je potrebno da se u narednom periodu poveća broj tih kartica u Srbiji i u kojoj meri Srbija prati tehnologiju u odnosu na region i ostatak sveta?

Ž. M. Tonti: Svedoci smo prelaska na korišćenje čip kartica u Srbiji i Crnoj Gori. Prva čip kartica na Balkanu, izdata je u Srbiji krajem 2003. godine. Od tada smo, zajedno sa bankama članicama konstantno radili na tome da se obezbedi prelazak na čip tehnologiju.

Čip kartice su sada standard u većini zemalja zapadne Evrope i što pre banke u Srbiji shvate prednosti te vrste platnih kartica pre će biti spremne da investiraju, stvarajući uslove da one budu prihvaćene. Čip kartice predstavljaju novu tehnologiju plaćanja koja ima za cilj da učini bezgotovinska plaćanja sigurnijim. Čip sadrži podatke o korisniku koje je veoma teško kopirati, što znači da je ovakva kartica ima bolju zaštitu od eventualnog falsifikovanja ili zloupotrebe.

Pored toga procedura plaćanja je jednostavnija, jer ukoliko je potrebno ukucati pin kod, nema potrebe da se dodatno potpisuje račun na maloprodajnom mestu. Takođe čip tehnologija omogućava više primena jedne kartice koja se u tom slučaju može koristiti u prevozu, za osiguranje i kao lična karta. Mreža POS terminala u Srbiji je spremna za čip kartice, što je veoma ohrabrujuće.

E: Plaćanje karticama po srpskim prodavnicama i dalje “mukotrpan” posao. Često samo jedna kasa ima POS terminal, autorizacija traje i po nekoliko minuta, veliki broj radnji i dalje nema POS terminale. Da li ste zadovoljni načinom na koji prodavci koriste bezgotovinsko plaćanje?

Ž. M. Tonti: Prelazak iz društva u kome je gotovina bila jedino sredstvo plaćanja na bezgotovinsko društvo nije jednostavan. To se ne može desiti preko noći. Više od 15 godina, mogućnosti razvijanja tržišta platnih kartica u Srbiji su bile ograničene. Samo je mala grupa ljudi bila u prilici da oseti sve prednosti korišćenja platnih kartica. Zajedno sa našim bankama članicama, posvećeni smo radu na obučavanju trgovaca o značaju prihvatanja platnih kartica, ali i na edukaciji potrošača o njihovoj upotrebi.

Takođe, mi treba da omogućimo da trgovci na malo shvate da je prihvatanje platnih kartica od velike koristi jer to smanjuje troškove koji nužno postoje u gotovinskim društvima ali takođe daje dodatnu sigurnost koja ne postoji kod plaćanja gotovinom. U toku 2005. godine, broj trgovaca koji prihvataju Visa kartice udvostručio se u odnosu na 2004. godinu. To je veoma ohrabrujući trend i očigledno je postoje velike mogućnosti za proširenje prihvatne mreže i to ne samo u gradskim sredinama. Prema poslednjim podacima ukupan broj lokacija na kojima se prihvata Visa kartica je 20.641.

Ali ako te podatke uporedimo sa Hrvatskom gde se Visa kartice mogu koristiti na više od 63.000 lokacija, jasno je da postoje mogućnosti za ostvarenje boljih rezultata. Zajedno sa bankama članicama, radićemo na proširenju prihvatne mreže u celoj zemlji, uključujući centralnu i južnu Srbiju gde trenutno prihvatna mreža nije razvijena kao u Beogradu i Vojvodini.

E: Koliko ekonomska situacija u Srbiji utiče na razvoj kartičarstva?

Ž. M. Tonti: Postoji očigledna veza između bezgotovinskog plaćanja i ekonomskog rasta. Ukoliko Srbija i Crna Gora budu beležile ekonomski rast i napredak, i ukoliko iskoriste sve pogodnosti koje donosi proces ulaska u Evropsku uniju, jasno je da će razvijeni sektor platnih kartica uticati na porast Nacionalnog bruto proizvoda, što će pomoći u pregovorima sa Evropskom unijom.

Brojna istraživanja su pokazala da elektronsko plaćanje pruža niz pogodnosti zemljama u tranziciji uključujući i Srbiju.

Porast transakcija platnih kartica vodi nužno do povećanja potrošnje i tako direktno utiče na rast BDP-a. Elektronska plaćanja, uključujući direktna plaćanja, internet bankarstvo i platne kartice imaju direktan i veoma značajan pozitivan efekat na opšti ekonomski rast Srbije i njen društveni bruto proizvod zbog toga što doprinose da sve više građana postaje deo bakarskog sistema, obezbeđujući visoki nivo sigurnosti i transparentnosti, uz niske troškove.

Sve to stvara veliki potencijal za sveukupni ekonomski rast, jer gotov novac na računima u bankama predstavlja izvor za zajmove i investicije po niskim cenama. Više ljudi u okviru bankarskog sistema znači i više novca za komercijalne zajmove koji su žila kucavica svake privrede u razvoju. Dodatno, transparentnim transakcijama, platne kartice smanjuju rizik i za trgovce i za potrošače kao i obim sive ekonomije.

E: Koji su najveći problemi sa kojima se Visa suočava u Srbiji?

Ž. M. Tonti: Početkom novog milenijuma mnogi građani nisu imali poverenja u banke. To je bio veliki problem za sve nas, ali uz pomoć Vlade, i zahvaljujući reformi bankarskog sistema i sve većoj konkurenciji, situacija se preokrenula i građani su prihvatili bankarske proizvode uključujući i platne kartice. Drugi problem je bio taj što građani nisu bili naviknuti da koriste bankomate koji ranije nisu bili prisutni na tržištu. Bilo je potrebno edukovati banke i njihove klijente. Mnogi ljudi i dalje nemaju naviku da koriste kartice u prodavnicama i dešava se da ljudi stoje u redu ispred bankomata kako bi podigli novac za kupovinu u supermarketu. Ovo nije samo stvar edukacije, već i navike. Vremenom će, građani Srbije prepoznati prednosti plaćanja karticama i promeniće svoje navike.

Dnevnik, OBRAD SIKIMIĆ: Kartica velikih prednosti u 200 zemalja

Za predsednika beogradskog odeljka „Dajners klub internešenela“ (DCI) Obrada Sikimića, vezan je jedan od retkih presedana u poslovanju ove poznate svetske kuće. Kompanija, koja nema previše razumevanja za osobenosti pojedinih tržišta, jer nastoji da svoju operativnost maksimalno unifikuje, prihvatila je početkom 1999. dve sugestije svog glavnog menadžera u Beogradu. Nekoliko dana nakon početka bombardovanja poništila je validnost svojih kartica u Srbiji i Crnoj Gori, da bi, prihvativši procenu Sikimića, odmah posle Kumanovskog sporazuma, obnovila njihovu upotrebljivost.


Time su, s jedne strane, otklonjeni ogromni rizici korišćenja najcenjenije kreditne kartice u haotičnim ratnim uslovima, a sa druge, brzim povratkom, sačuvana mukotrpno građena i teško stečena pozicija na ovom tržištu. Te pozicije „Dajners klub Beograd“ stvara punih deset godina, od 1996. godine kada je DCI dao saglasnost za osnivanje svoje franšize u glavnom gradu Srbije.

- Pre raspada SFRJ imali smo oko 60 hiljada klijenata - kaže Obrad Sikimić. – Analize koje smo pravili pokazale su da je polovina njih napustila zemlju. Srednja klasa, koja predstavlja osnov kartičarstva, je doslovce nestala. Morali smo da stvaramo potpuno novu bazu korisnika, a posle Jezde, Dafine i hiperinflacije to je bilo veoma teško. Najlakše smo se probijali u Vojvodini, jer je tu kultura kartičarstva opstala. Ipak, neverica je bila neverovatno.

Klijentima smo objašnjavali da je naša kreditna kartica upotrebljiva za plaćanje roba i usluga u zemlji i inostranstvu, ali nam se dešavalo da klijent ode u Beč, upotrebi karticu i da nam posle toga oduševljeno javi - „Pa ovo stvarno vredi“!

Gde ste danas na srpskom tržištu? Da li ste uspeli da se vratite na one pozicije koje ste imali do 1991. godine?

- „Dajners klub“ je osnovan 1950. godine i to je bila prva ustanova u svetu koja je počela da se bavi izdavanjem kartica. Moglo bi se reći da smo, u neku ruku, rodonačelnici bezgotovinskog plaćanja. Danas smo prisutni na 8,5 miliona prodajnih mesta u 200 zemalja, imamo 17 miliona članova, koji svoje kartice mogu da koriste na oko milion bankomata. U Srbiji i Crnoj Gori imamo oko 30 hiljada klijenata, ali je naš tržišni značaj znatno veći.

U kom smislu veći? Da li je on posledica činjenice da je Dajners u neku ruku elitistička kartica i da su vaši klijenti imućniji ljudi?

- Ponudiću vam jedan podatak, a vi sami izvucite zaključke. – Pretpostavlja se da je u Srbiji trenutno u upotrebi oko 300 hiljada kartica. Tako gledajući, Dajners predstavlja tek oko 10 procenata tržišta. Ali, naši klijenti su napravili više od polovine prometa koji je plaćen „plastičnim“ novcem. Već pet godina imamo rast prometa veći od 30 procenata godišnje. Mi nismo elitistička kartica, niti to želimo da budemo. Međutim, nismo ni socijalna kartica. Beskamatno kreditiramo svoje klijente do 30 dana i zamislite šta bi se dogodilo kad bi nam masovnost bila imperat u poslovnoj politici.

Ko onda može da postane korisnik Dajners kartice?

- Klijent može da bude svako punoletno lice sa prebivalištem u Srbiji, koje je zaposleno na neodređeno vreme ili ostvaruje redovan mesečni prihod. - O prijemu odlučuje komisija na osnovu diskrecionog prava. Mi želimo klijente koji će koristiti karticu, koji će praviti promet s njom i koji će ažurno izmirivati svoje obaveze. Omogućili smo našim klijentima da godišnju članarinu izmiruju mesečno. Druga pogodnost je ta što smo našim članovima doneli pogodnost da kupuju robu i plaćaju usluge na šest odnosno 12 mesečnih rata.

Zar to već uveliko ne rade banke? Po čemu se Dajners razlikuje od njih?

Slažem se sa vama da banke to uveliko rade. - Ali, pod kojim uslovima? Naši klijenti plaćaju naknadu od samo 1,5 odsto ako kupuju na šest rata i 3 odsto ako robu ili usluge plaćaju na 12 meseci. Naš cilj nije da uništimo svoje klijente, već da rastemo zajedno sa njima. Naši članovi osećaju da su deo jedne familije. Radili smo pune četiri godine bez ikakvog profita, jer nismo hteli da finansijski iscrpimo i izgubimo naše klijente. Čak 90 odsto novih članova dobijamo na osnovu preporuke. To je neka vrsta „usmene“ pošte, koja je najbolji vid marketinga. Mogućnost kupovine na rate otvorena je na više od 3.000 prodajnih mesta. Uslov je ažurnost u dosadašnjim plaćanjima i da vrednost kupovine ne prelazi 50 procenata ličnog limita klijenta.

Koliki je taj lični limit?

- Načelno gledano, visina limita zavisi od toga koliko je klijent član DCI, kolika je njegova potrošnja i koliko se on ažurno odnosio prema svojim obavezama. - Međutim, to je ipak načelno stanovište. Što je neko duže u članstvu DCI, što je operativnost njegove kartice veća i što je uredniji u plaćanju svojih obaveza, raste i nivo njegovog komoditeta.

Gde je Vojvodina u budućim razvojnim planovima?

Još 1998. smo otvorili svoju filijalu u Novom Sadu. - Nije to bilo političko dodvoravanje, već želja da olakšamo komunikaciju sa našim klijentima. Nameravamo da pojačamo aktivnosti u Vojvodini, jer je to za nas strateško tržište. Posebno su nam interesantna mala i srednja preduzeća. Želimo da im objasnimo prednosti Dajnersa, jer smo već prisutni na 8 hiljada prodajnih mesta u Srbiji (više od hiljadu u Novom Sadu). Nudimo im kvalitetnu karticu, koja se teško dobija, ali kad se dobije još teže se vraća. Nećemo ići na masovnost po svaku cenu, ali smo itekako zainteresovani za nove članove.

Najsigurnija zaštita

- Proglašeni smo za najbolju i najsigurniju franšizu DCI u 2001. godine. - Prvi smo uočili probleme sa korišćenjem kartice u Tajlandu i Bugarskoj. Na recepciji hotela „Šeraton“ u Sofiji su kopirali brojeve i štampali kartice na posebnoj plastici. Videli smo gde se ukrštaju i ponavljaju transakcije. Stoga smo sugerisali članovima da po povratku iz ovih zemalja zamene kartice, što smo odrađivali za 24 sata. Generalna politika Dajnersa je i da se kartice ne koriste preko interneta. Upravo razvijamo novu čip-karticu, koja će značajno povećati bezbednost.

V. Harak

U Srbiji je u opticaju oko 4,5 miliona platnih kartica, od koji je najveći broj Dinakard kartica, blizu 2,5 miliona, izjavio je saradnik u Nacionalnom centru za platne kartice Andrej Gruden. Gruden je kazao da je od ukupnog broja aktivno oko 2,3 miliona platnih kartica i naveo da je u junu njima obavljeno oko 5,5 miliona transakcija.

U sistemu nacionalne platne kartice Dinakard aktivno je između milion i 1,1 miliona platnih kartica, precizirao je Gruden i objasnio da se pod "aktivnom" platnom karticom podrazumeva da je njen korisnik obavio barem jednu transakciju u dva meseca. Tokom juna obavljeno je oko 1,7 miliona transakcija platnim karticama, dok se u julu očekuje da će taj broj porasti na oko dva miliona.

Na drugom mestu po broju izdatih kartica u Srbiji nalazi se Viza kard koja je izdala oko 1,7 miliona komada tog sredstva bezgotovinskog načina plaćanja, rekao je Gruden i dodao da je od tog broja aktivno između 800.000 i 900.000 kartica.

Master platne kartice su treće po brojnosti, sa oko 700.000 komada, ali je od tog broja aktivno između 400.000 i 450.000 komada, bilo da je reč o debitnim ili kreditnim karticama, kazao je Gruden. Dajners i Ameriken ekspres kartice učestvuju u ukupnom broju platnih kartica sa ispod pet odsto, naveo je on.

(Tanjug)

Jedna od prednosti platnih kartica jeste mogućnost odlaska u inostranstvo bez opterećenja koje stvara nošenje veće količine gotovine. Pre putovanja trebalo bi da se informišete o visini limita za podizanje gotovine i kupovinu u inostranstvu i obavezno proverite važnost kartice. Raspitajte se u vašoj banci o broju telefona info centra, putem kojeg ćete moći da blokirate karticu u slučaju gubitka ili krađe, kao i da zatražite informacije i uputstva u slučaju problema u korišćenju kartice.

Takođe, važno je da se pre putovanja informišete u kojoj valuti se vrši obračun transakcija. Uobičajeno je da za kartice koje su izdate u našem regionu obračunska valuta bude evro.

Ako putujete u Ameriku, na primer, pa umesto evra uplatite dolare na svoj devizni račun, misleći da ćete izbeći dodatne troškove konverzije iz jedne u drugu valutu, uradićete u stvari suprotno.

Dakle, bez obzira na to kuda putujete, uvek bi trebalo da na devizni račun za koji je vezana kartica uplaćujete sredstva u valuti u kojoj se vrši obračun transakcija.

blic

Platne kartice su najjednostavniji način plaćanja kod kuće i u svetu, ali i „alatka” da se komforno, bez mnogo papira i žiranata, dođe do keša, iako naši građani odnedavno mogu u gotovom da iznesu iz zemlje do 5.000 evra. „Vizom”, „masterkardom”, „ameriken ekspresom”, „dajnersom” i drugim karticama, umesto sa svežnjem novca u novčaniku, mogu se plaćati računi na odmoru i službenom putovanju ili prilikom kupovine, ali ta pogodnost nije jevtina. Zato bi naši vlasnici kartica, pre nego što počnu da plaćaju u inostranstvu, trebalo da se raspitaju u kojoj valuti njihova banka obračunava transakcije, što je jedna od najvažnijih stavki u otplati duga. Obračunska valuta u većini banaka je evro, mada ima i onih koje inostrani dug naplaćuju u domaćoj valuti. Zato je za plaćanja u inostranstvu najbolje da se na računu imaju evri. Istina, bankari kažu da nema velike razlike u otplati duga ako su na računu, za koji je vezana debitna kartica, dinari. Jer, kako ističu, u inostranstvu naši građani novac uglavnom podižu na bankomatima – stotinak evra, a kupovine su u još manjim iznosima.

Ima onih koji, pre putovanja na američki kontinent, umesto evra uplate dolare na svoj devizni račun misleći da će izbeći troškove konverzije iz jedne u drugu valutu. Time su uradili zapravo suprotno, jer se tako plaća dupla konverzija. Sve transakcije obračunavaće se u dolarima, a kada ih registruje obračunski centar kartičarske asocijacije za, recimo, „master” ili „vizu”, on će ih pretvarati u evre i slati lokalnoj banci koja je izdala karticu. Banka zatim treba da skine sa računa sredstva u vrednosti te transakcije u evrima, ali na računu se nalaze dolari, koji se opet menjaju u evre. Takva transakcija dodatno poskupljuje operacije. Naše banke ne praktikuju, mada to kartičarska organizacija podržava, da klijentima otvore više računa – u evrima, dolarima, funtama... sa kojih bi se „skidao” novac posle zaduživanja u tim valutama. U tom slučaju, kako ističe Sead Šehić, direktor sektora platnih kartica u Banci Intezi, ne bi se plaćala konverzija niti bi građani imali dodatne troškove za transakcije u inostranstvu.

Pre puta u inostranstvo, savetuju bankari, građani bi trebalo da se informišu i o visini limita za podizanje gotovine i kupovinu. Po pravilu, dozvoljeno je da se na bankomatu podigne do 500 evra, odnosno po jednoj transakciji. Banke za tu uslugu naplaćuju različite provizije. Tako Banka Inteza za podizanje keša u inostranstvu „masterom” i „vizom” naplaćuje naknadu od dva odsto. Isti procenat naplaćuje i HVB banka, a Rajfajzen banka za podizanje gotovine „viza” elektron karticama 2,25 odsto. Najisplativije je, ipak, direktno plaćanje karticom u prodavnicama ili restoranima. Neke za takvo „peglanje” ne naplaćuju proviziju, ali u pojedinim objektima jedan odsto vrednosti kupovine. U Sosijete ženeral banci plaćanja u zemlji i inostranstvu izmiruju se dinarima. U toj banci preporučuju da se pre puta, sredstva prebace na evro račun i da se karticom plaća u prodavnicama, jer je tada trošak samo oko 100 dinara. Dnevni limit po transakciji je 250 evra, a maksimalno 1.000 evra. Sličan dnevni limit za podizanje keša na bankomatima je i u HVB banci, tačnije 80.000 dinara. Uz „viza gold” može se naravno, podići više, a u toj banci dnevni limit je tri puta veći od onog sa običnom karticom „viza” ili „maestro”. Sve transakcije preko POS terminala u zemlji i inostranstvu su besplatne, dok je za podizanje gotovine provizija dva odsto, a u inostranstvu minimum tri evra.

Bankari upozoravaju i da se obavezno proveri i do kada platna kartica važi, jer ih pojedine banke izdaju na godinu, a neke na dve. Poželjno je raspitati se u svojoj banci i o broju telefona info-centra kako bi kartica, u slučaju da bude izgubljena ili ako je neko ukrade, mogla da se blokira. Tada bi za „hitnu zamenu u inostranstvu” imali dodatni trošak koji, recimo, u Sosijete ženeral iznosi 335 dolara. Naknada za izgubljenu karticu u toj banci je 5.000 dinara. Izdavanje novog PIN broja, zamena plastike i otkazivanje kartice u roku kraćem od šest meseci pojedinačno koštaju po 600 dinara.

Kartica se ne pozajmljuje

Platne kartice se nikome i nikada ne pozajmljuju, jer su zakonom propisane rigorozne kazne za sve koji na razne načine pokušavaju da njima manipulišu. Kao i svaki novac, i „plastični” se mora dobro čuvati ne samo od džeparoša, već i od elektronskih lopova. Zato u novčaniku, uz karticu, ne bi trebalo držati PIN kod, jer se tako elektronskim lopovima omogućava da se slobodno posluže tuđim novcem. Vlasnici kartica, takođe, prilikom podizanja novca sa bankomata morali bi obazrivo da gledaju ko im se nalazi iza leđa dok ukucavaju svoj lični identifikacioni broj i tako spreče nepoželjne poglede. Poseban problem su falsifikovane platne kartice. Falsifikatori su se toliko usavršili da prave kopije verne originalu. Zato bankari preporučuju oprez. Same banke imaju takozvanu crnu listu u bazi podataka. A kada se kartica izgubi ili nestane najpre treba pozvati banku, kako bi je blagovremeno blokirala, pa tek onda policiju.

Sa 704.434 kreditne kartice, od ukupno oko 4,5 miliona koliko ih trenutno imaju građani Srbije, samo u drugom kvartalu ove godine napravljen je promet, odnosno plaćeno je robe i usluga u vrednosti većoj od osam milijardi dinara. Nepune dve godine ranije, kako pokazuju podaci NBS, na ovakav način naši građani su se zaduživali bezmalo osam puta manje. Lagodnim „peglanjem” plastike, bez žiranta i neophodnih potvrda, može se u kešu pozajmiti čak do 5.000 evra. Međutim, kamate za moderno kreditiranje nisu male i kreću se od 1,3 do tri odsto mesečno. Uz to, valja plaćati članarinu i održavanje kartice – mesečno, tromesečno ili godišnje. U Komercijalnoj banci, od dvadesetak vrsta kartica, u sezoni godišnjih odmora hit je kreditna „viza”, jer se svi računi, u zemlji ili inostranstvu, plaćaju u dinarima. Izmiruje se minimum 10 odsto duga. Kamata se plaća na ostatak duga. Uz 100 odsto depozita, kamata iznosi 1,3, a bez depozita dva odsto mesečno. Visina kredita se dobija kada se 30 odsto neopterećenog dela zarade pomnoži sa 12.

„Masterkard standard” i gold kartice takođe su popularne, jer je odloženo plaćanje na 30 ili 60 dana i to od datuma nastanka transakcije. Ako se karticom plati 10. u mesecu od tog dana počinje odložen rok za izmirenje računa od 30 dana, tako da račun stiže 10, ali u narednom mesecu. Za odloženo do 30 dana nema kamate. Za dug od 31 do 60 dana kamata iznosi 1,3 odsto mesečno. Troškovi izrade „Vize klasik” iznose 300 dinara, a toliko i članarina tromesečno. Isto košta „masterkard standard” kao i tromesečna članarina, dok dodatnu karticu treba platiti još 225 dinara. Za „Viza gold” izrada se plaća 1.500 dinara, a tromesečna članarina je 1.000 dinara. Komercijalna banka izdaje i „amerken ekspres”, koji se koristiti samo u inostranstvu uz odloženo plaćanje od 30 dana. HVB banka, uz „dinakard”, nudi i „masterkard” kreditne kartice. Obe su uključene u cenu održavanja paket-računa od 300 dinara mesečno. Paket obuhvata i karticu „viza gold” kojom se plaća preko Interneta, kao i obavezno putno osiguranje za zemlje EU, a uz to i sve standardne usluge – tekući dinarski i devizni račun, štednja, oročeni depozit, trajni nalog, e-benking, tako da se za njih ne plaća posebno održavanje. Kartica „master” omogućava revolving kredit do visine zarade, a minimalna mesečna otplata je 10 odsto od potrošenog iznosa. Godišnja kamata iznosi 22 odsto.

„Viza” kartica Erste banke omogućava revolving kredit u kešu i to do 5.000 evra. Može se otplaćivati pet, deset ili 15 odsto duga do 10. u mesecu. Kamatna stopa je 24 odsto godišnje. Na iznos mesečne otplate ne naplaćuje se kamata od 1. do 10. u mesecu. Kreditni limit je do tri prosečna neto primanja ili na osnovu 100 odsto depozita. Izrada kartice košta 300, mesečna članarina je 50, izvod – 30 dinara, a jednokratna naknada za kredit – jedan odsto od vrednosti limita. „Viza” je vezana samo za dinarski račun i važi dve godine što je i rok otplate. Karticu mogu da dobiju, uz 20 odsto depozita, i oni koji ne primaju zaradu preko banke. Sa „vizom revolving” karticom Rajfajzen banke dostupan je takođe kredit od 200 do 5.000 evra. Za ovu karticu nije potreban depozit, kao ni plata preko računa banke. Vlasnik je obavezan da svakog meseca uplati najmanje 10 odsto sredstava koja je potrošio u prethodnom obračunskom periodu – 30 dana. Ostatak duga se prebacuje u naredni period. Kamata je 2,5 odsto mesečno, članarina se ne naplaćuje, a mesečno održavanje je 150 dinara. Evrobanka EFG nudi „evrolajn” i „viza” kreditnu karticu. Mesečni troškovi za „evrolajn” su 100 dinara, a godišnji za „vizu” 2.700 dinara. Banka oslobađa šest meseci od troškova sve koji otvore tekući, odnosno 90 dana za bilo kakav račun. Sa „evrolajn”, koobrend karticom i sa „dina” karticom mesečna rata može da bude pet odsto duga, a datum isplate klijent bira. Kamatna stopa za obe kartice je 2,25 mesečno. Članarina je besplatna. Sa „viza” karticom EFG može se izabrati redovan mesečni termin za uplatu, a minimalna je pet odsto duga, uz grejs period od 50 dana.

Kada je poznati američki biznismen Meknamara, umesto novcem koji je zaboravio, potpisom na salveti platio ručak u restoranu, verovatno nije ni slutio da je utro put i onima koji imaju „tanke” novčanike da baz para izmiruju svoje račune. Bezgotovinsko plaćanje je od tada potisnulo keš u svetu, a „plastičnog” novca, umesto pravog, sve je više i u novčanicima naših građana.

Plaćanje karticama je, svakako, mnogo komfornije. Pogotovo kada se nema para na računu. Da takva pogodnost ne bi koštala preko mere, korisnici bi morali da budu oprezni. Jer, dok oni koji plaćaju kešom imaju čist račun, vlasnicima kartica se dešavalo da ga namiruju i po tri puta. A kada to saznaju tek nedeljama kasnije, proveravajući stanje na računu, obično je kasno za bilo koju intervenciju.

Takođe, podizanje gotovine u inostranstvu ponekad može papreno da košta. Pored provizije koju banka izdavalac kartice uzima, određeni iznos „skida” i banka na čijem bankomatu je podignuta. Tako se našem građaninu desilo da je uzeo 100 evra na inostranom bankomatu, koji je, kada se vratio, narastao na 150 evra. Tolika računica je moguća jer pored ukupnog zaduženja na iznos sledi i provizija banke, vlasnika bankomata. Zato bi prethodno trebalo da se proveri kolika je tarifa za takvu uslugu.

Platne kartice se uzimaju uglavnom u bankama u kojima je tekući račun preko kojeg se prima zarada. Zato se mnogi i ne raspituju da li im druga nudi uslove koji su povoljniji. Uslovi su manje-više slični, ali troškovi i kamate nisu toliko isti da se ne bi uštedelo.

Sve banke su dale tarifu na sajtu NBS, ali je ostala dilema – gde su najjeftinije pozajmice jer neke ne navode, recimo, kamatne stope. Zato smo u maloj anketi pokušali da saznamo uslove u bankama koje nude najviše kartica.

Tako se u Banci Intezi za kartice „masterkard standard” i „gold”, koje se dobijaju uz Hit tekući račun, plaća mesečni trošak održavanja računa (198 dinara). Godišnja članarina za „viza klasik” i „masterkard standard” koje nisu vezane za tekući račun je 1.500 dinara, a za „viza gold” i „masterkard gold” 4.200 dinara. Za „amerikan ekspres grin” valja izdvojiti 2.200, a „gold” 6.600 dinara godišnje.

Kreditni limit za „masterkard standard” je u visini plate, do 1.000 evra, a za „masterkard gold” do 2.000 evra. Kamata se obračunava na ostatak duga u iznosu od dva odsto na dinarska, a 1,25 odsto mesečno na devizna dugovanja. Efektivna kamatna stopa iznosi 27,2 za dinarsku, odnosno 16,3 odsto godišnje za deviznu potrošnju. Obaveze se izmiruju 10. u mesecu.

„Viza” i „masterkard” kartice te banke nude četiri načina otplate koji se biraju u zavisnosti od toga gde se koriste. Odloženo plaćanje do 40 dana bez kamate, pri čemu beskamatni period zavisi od datuma transakcije. Odloženo plaćanje od 70 do 100 dana bez kamate u „Maksiju”, „Pekabeti” i „Ce marketu”. Ako se kupuje 1. u mesecu – 100 dana odloženo bez kamate, a 30. u mesecu – 70 dana. Po isteku odloženog plaćanja korisnik bira da li će zaduženje platiti u celosti ili kroz revolving kredit. „Masterkard standard” i „viza klasik” (kartice koje nisu vezane uz tekući račun) kreditni limit je između 250 i 2.490 evra, a za „masterkard gold” i „viza gold” od 2.500 do 10.000 evra.

Sa karticom „ameriken ekspres” se jednom mesečno izmiruje obaveza iz prethodnog, minimum tri odsto. Na ostatak duga obračunava se kamata od 2,20 odsto na dinarska, odnosno 1,25 odsto mesečno na devizna dugovanja. Efektivna godišnja kamata iznosi 30,31 odsto za dinarsku, a 16,31 odsto za deviznu potrošnju. Obaveze se izmiruju 15. u mesecu, uz odloženo plaćanje do 45 dana bez kamate.

Sosijete ženeral banka na revolving kredite naplaćuje kamatu od 29,84 odsto godišnje, konformno. Za izdavanje novog pin broja banka naplaćuje 600 dinara, a isto toliko za zamenu plastike i otkazivanje kartice pre roka. Ako se kartica izgubi ili ukrade valja platiti naknadu od 5.000 dinara. Kartica „viza alterna” omogućava otplatu na rate po izboru – 10, 25, 50 ili 75 odsto duga mesečno. U opciji 100 odsto mesečne otplate nema kamate. Za sve transakcije do poslednjeg dana u mesecu, rata dospeva 10. u narednom. Štednjom se stiče pravo na besplatnu „viza alternu”, posle tri mesečne uplate od 200 evra, sa minimalnim mesečnim limitom od 600 evra. „Masterkard standard” omogućava odloženo plaćanje, bez kamate. Za sve transakcije do poslednjeg dana u mesecu, rata dospeva 10. u narednom. Ta banka za podizanje gotovine u bankomatima, minimum 300 dinara, naplaćuje 3,5 odsto.
Uz bankarske kartice i Dajners klub Beograd kreditira na mesec dana bez kamate. Posle tog roka godišnja kamata za pozajmicu je 42 odsto. Da bi se dobila „dajners” kartica treba platiti godišnju članarinu 3.000 i isto toliko za upisninu. Ovi troškovi mogu se plaćati i mesečno, po 330 dinara. Naknada za podizanje gotovine sa bankomata je šest odsto. Sva plaćanja u zemlji i inostranstvu obračunavaju se u dinarima po srednjem kursu.

Biserka Dumić (1) (2) (3)

Poslovna platna kartica je nov termin za većinu ljudi u Srbiji. Ona, međutim, predstavlja samo poseban tip platnih kartica i ima istu funkciju - vrši plaćanja. Ona je u upotrebi širom sveta i koristi se već godinama. Bitni subjekti, kao kod svih platnih kartica, jesu nosioci kartice, ovlašćeno lice i dodatni korisnici.

Nosilac kartice je, u ovom slučaju, pravno lice ili preduzetnik (fizičko lice koje obavlja poslovnu delatnost). Ovlašćeno lice u okviru pravnog lica (obično je to vlasnik ili direktor) može da imenuje dodatne korisnike kojima će biti izdate poslovne kartice. Broj dodatnih korisnika, odnosno kartica, može i ne mora biti ograničen. Biznis platne kartice mogu biti debitne i kreditne, što će, u skladu s tim, nositi određene kamate sa sobom i određivati da li se sredstva upotrebljena za plaćanje ili podignuta sa bankomata povlače sa tekućeg ili kreditnog računa.

Osnovna prednost biznis platne kartice jeste to što firmama i preduzetnicima nudi mogućnost da lakše i efikasnije kontrolišu svoje poslovne troškove i odvoje ih od privatnih kroz preciznu finansijsku evidenciju i mesečnu specifikaciju troškova za svakog dodatnog korisnika. Poslovna kartice takođe može imati određene limite potrošnje, koje postavlja nosilac kartice, tj. pravno lice. Pored njenih posebnih karakteristika, biznis kartica ima sve uobičajene funkcije. Ova vrsta kartice predstavlja idealno i sve neophodnije platno sredstvo i izvor gotovine pri svakodnevnim poslovnim putovanjima kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Doerte Weidig, prokredit banka

Ala vam je ukratko! :))))

Platna kartica je plastična kartica sa čipom ili magnetnom trakom na sebi, koja u sebi sadrži sve podatke najčešće o tekućem pa i drugim računima kao i vlasniku istih računa.
Služi za bezgotovinske transakcije (kupovinu) i podizanje gotovine. (Šalter vs. Bankomat)
A za detalje pitajte ;)

Po kojoj formuli se racuna mjesecna automatska naplata sa tekuceg racuna, na osnovu potrosenih sredstava sa revolving Master kartice? U mom ugovoru sa izvjesnom bankom pise da je nominalna kamata 12% i izabrao sam da vracem 10% potrosenog iznosa?

Pa 10 % od ukupnog zaduženja(sa kamatom) na dan kad se vrši presek stanja