Lako se vidi da nema rešenja za Neka je Tada se problem svodi na to kolko ima rešenja jednačina u zavisnosti od realnog parametra Funkcija opada na intervalu od do nule, na intervalu raste od nule do a na intervalu opada od do nule. Otuda jednačina nema rešenja za ima jedinstveno rešenje za ima tačno dva rešenja za od kojih je jedno i ima tačno tri rešenja za

Lepo...
Dakle, malo da analiziramo.

, ako može, transformišemo u i probamo da nađemo intervale rasta i opadanja, kao i extremne tačke. Onda nas interesuju slike intervala u kojima je g monotona, tj. koje vrednosti parametra a upadaju u takve slike i u koliko njih.

Očigledno da je e^x veoma gotivna funkcija za takve manipulacije, pa se ova taktika može primeniti na kombinacije sa funkcijama koje ne menjaju tip posle derivacije (polinomi, trigonometrijske f-je) dok bi sa npr. arctg ili ln imali i dalje probleme, jer bi ostala transcedentna jednačina u izvodu...
Npr.