Citat:
VRider: Cim nesto preuzme /dev/dsp (xmms sa oss output pluginom npr.), aRts moze da se slika.
Sve to zavisi od drajvera za zvučnu.
Citat:
VRider:Ikljuci aRts i stavi esd.
Evo odlomak iz nekog teksta što sam svojevremeno pisao za
Digital!:
Citat:
[...] Mandrake je pri instalaciji uredno prepoznao moju SoundBlaster Live! karticu i učitao odgovarajući kernel modul (ALSA snd-emu10k1 drajver). Pošto posedujem relativno kvalitetnu zvučnu karticu, drajver omogućava da više programa istovremeno otvaraju /dev/dsp uređaj i pišu u njega. Za one sa jeftinijim ulaznicama, ovo praktično znači da više programa mogu da puštaju zvuk istovremeno bez posebnih podešavanja, a drajver za karticu će vršiti miks na niskom nivou. Sa druge strane, korisnici jeftinih audio kartica će verovatno biti lišeni ove pogodnosti, pa će morati da pribegnu korišćenju takozvanih „sound daemon-a“ — programa koji softverski miksuju više audio stream-ova iz više aplikacija, i služe kao posrednik između aplikacija i drajvera za zvučnu karticu, kao što su aRts i EsounD. Ovakav pristup ima više mana. Prvo, sound daemoni opterećuju procesor, uzimajući dragocene cikluse da bi miksovali zvuk u realnom vremenu. Po ovome je posebno notoran aRts sound server. Drugo, zvučni demoni zahtevaju posebnu podršku od strane aplikacije. Primera radi, KDE okruženje i programi pisani da rade u KDE okruženju koriste aRts, dok GNOME aplikacije koriste EsounD, dok postoje i aplikacije koje ne „umeju“ da koriste sound server već šalju zvučni zapis direktno na /dev/dsp. Ove probleme je donekle moguće izbeći korišćenjem wrapper programa i raznoraznim trikovima, ali je sve to dosta komplikovano, nestabilno i opet iziskuje traćenje još procesorskog vremena. [...] najbolji savet koji mogu da vam dam je sledeći: ako hoćete da u potpunosti uživate u svim blagodetima multimedije na Linuxu, izdvojite malo novca za kvalitetnu audio karticu.
