dakle, pokusacu da rezimiram ono sto su kolege vec napisale i malo prosirim
1.
glass-ionomer je relativno nov materijal
prednosti su mu sto je biokompatibilan (ne iritira pulpu iliti "zivac" kao neki sastojci drugih plombi), adhezivan (lepi se za zub-hemijski), i antikariogen (jer otpusta fluor)
velika mana mu je losa mehanicka otpornost, tj podlozan je abraziji, lomljenju, rastvara se polako u ustima i to je upravo i razlog zasto se ne koristi za definitivne ispune ("plombe")
koristi se najvise kao podloga za plombe, privremene (kad je stavljen lek), i kod mlecnih zuba (jer je tu trajnost manje bitna osobina)
2.
kompozit je u stvari spoj vise materijala, i teoretski bi trebalo da predstavlja spoj najboljih osobina, ali to bas i nije tako. konkretno "bele plombe" se sastoje iz smole (organske) i punioca (cestice stakla, keramike i dr.) koj
prednosti su mu naravno estetika (boja po izboru), adhezivnost (i on se donekle lepi)
velike mane su mu kontrakcija pri polimerizaciji (tj. kad ga osvetlis plavom sijalicom on se skupi, i odvoji od zuba) i losa otpronost, opet (znatno bolji od GJ ali i ni izbliza kao amalgam)
3.i naravno na kraju
amalgam, jedan od najstarijih materijala, legura: srebra, kalaja, zive, bakra(ranije) i cinka
prednosti: otporan hemijski, mehanicki, ekspanzija (nasuprot ostalima koji se skupljaju)
mane: estetika, nije adhezivan (pa mora vise zuba da se izbusi) i provodi toplotu
izbor materijala zavisi od puno faktora, najbitniji su:
-koji zub
-koliki je kvar
(po nekom opstem pravilu sve vidljive povrsine-sekutici, ocnjaci, gornji pretkutnjaci se rade estetskim materijalima, ostali, narocito kad su u zonama velikog pritiska-kutnjak, ili kada je kvar veliki se rade amalgamom)
e sad sto se tice
zabluda u vezi amalgama
1.toksicnost
-studije jesu vrsene 70ih godina, kad je u Americi i nastala ta fama (tipicno za Amere, a otprilike je izrezirana od strane proizvodjaca materijala). inace studija nije utvrdila prisustvo stetnih posledica
-hronicna intoksikacija olovom je ustanovljena samo kod nekih stomatologa koji su nepravilno rukovali amalgamom
-obzirom da je amalgam u upotrebi ceo vek, i obzirom na obim upotrebe, da zaista postoje neke posledice to bi se lako uvidelo
2.
ekspanzija
ovo je neko predstavio kao manu, a ustvari je najbolja stvar kod amalgama. naime 7 dana po stavljanju amalgam (jedino on od svih materijala) se neznatno siri, i na taj nacin "zadihtuje" izbusenu rupu <- a ovo je kljucna stvar da se spreci zadrzavanje plaka, za razliku od "belih plombi" gde se bas zbog te kontrakcije javljaju karijesi ispod
ono sto je tebi neko rekao predstavlja samo deo istine, a to je da AKO SE LOSE OBRADI amalgam, ONDA se zbog ekspanzije odlama
3.
trajnost
moj deda je nakon II svetskog rata stavio plombu, koja je trajala 44god. nakon toga je zamenjena a zamena je trajala 4 god.
dakle, to "meni je ova trajala, a ona ispala" ne vazi. to ogromnim delom zavisi od kvaliteta materijala, stomatologa, i ORALNE HIGIJENE
inace kompozit je predvidjen da traje oko 8 god. a korektno postavljen amalgam- neograniceno
kompozit mozda jeste zbog estetskih osobina povoljan, ali istina je da se ispod takvih plombi najcesce nalaze ogromni karijesi (opet ima puno razloga, da ne duzim). upravo zbog toga, kada meni popravljaju zube, izbegavam ga sem za vidljive povrsine.
Citat:
zorpetus: A sta je sa onim problemima infekcije vilicne kosti (ili sta se tu vec moze sve inficirati) prilikom usadjivanja zuba? Kazu da nije pitanje DA LI ce se to desiti, vec KADA... :(
Takodje kazu i da to usadjivanje sa titanijumskim "srafom", AKO SE URADI DOBRO moze da traje 10-15 godina... a sta posle? :(
Navodno korali su bolji jer ih probiju krvni sudovi i ponasaju se malte ne kao obican koren zuba... ?
sto se tice implanata, oni su predvidjeni da traju 6-8 god, nakon toga se menjaju.
titanijum je idealan materijal jer je inertan, jer materijali koji to nisu (pa i korali) uzrokuju reakciju na strano telo i odbacivanje
keramike i hidroksiapatit su takodje pravile odredjene probleme
koliko ja znam aktuelan je titanijum nagrizen kiselinom, pa peskiran
.