1. Kod nas se uopšte ne zalazi, tj. niko to uopšte ne razume. Pazi, kada se po sudovima, koji bi trebali da osuđuju, radi na piratskom officeu.

2. Pogledaj pod jedan.

3. Ja lično mislim da treba imati legalan Windows i softver, na računaru, tj. plaćenu licencu.

4. Verovatno, ništa.

5. Pa imaš zakon, bilo ga je svuda u vreme legalizacijske kampanje. Ali obavezno pokušaj da pronađeš i tumačenja, dobar sajt je bio 2ojt. sr.gov.yu ili tako nešto.

3. 4. "Mislim i verovatno" mi ne pomaze previse. U svakom slucaju hvala drbogi. Da li neko zna nešto iz ličnog iskustva ili barem iz priče iz prve/druge ruke? Ako sam ja kao fizičko lice napisao softver, da li mogu da očekujem da mi neko zazvoni na vrata i prevrne računar?

5. Link je http://www.netizen.co.yu i ima zanimljivih zakona.

Da li neko ima ima da kaže nešto konkretnije u vezi tačaka 1-5. Ili da da linkove , a u vezi sa temom.

Nisam mr.Wolf iz "Petparackih prica", ali cu probati da ti izlozim cinjenice koje i sam znas, ali te panika sprecava da mislis:

Ne znam kakav je "obicaj" oko tih istraga, ali u sustini, ako si nesto napravio za neku firmu koju trkeljise BSA, postoji mogucnost da te potraze i preslisaju. Musterija ce rado skinuti sa sebe deo odgovornosti i pokazati se kooperativna tako sto ce pokazati prstom na tebe.

Nedavno je bio slucaj da su podigli krivicnu prijavu protiv nekog lika ("privatne firme", ali jasno je da se radi o preduzetniku) da je "pribavio protivpravnu korist" koriscenjem piratizovanog softvera firmi Microsoft i Corel (ili bese Adobe?). Ocigledno, covek je tu "protivpravnu" korist stekao tako sto je nesto konkretno uradio (verovatno neku grafiku), ali alat je bio nelegalno u njegovom posedu. Znaci, posedovanje je lose, a koriscenje za rad jos gore.

Mislim da ne postoje ogranicenja u stilu "do nivoa dll je OK, a za vise ganjamo". Oni traze ne sta si radio nego s cim, tj. da li imas nesto njihovo sto nisi njima platio i narocito da li pri tom jos i zaradjujes od toga.

Generalno, kod svakog zlocina (izvini zbog mozda preterane kvalifikacije), pocinilac ako zeli da izbegne krivicno gonjenje, konstruise lazni alibi. Ako nije moguce oboriti taj alibi, ne moze ga se osuditi.

Dakle, razmisljaj u tom smeru: da si posao uradio recimo na firminom kompjuteru, na softveru koji je tamo instaliran, kako bi sve to izgledalo (fajlovi na tom kompjuteru, identifikacioni stringovi u izvrsnom kodu, papirologija u firmi, ugovor koji precizira da ces raditi u firmi, ili nositi kompjuter kuci).

Mozda je najbolje da nadjes negde instalirane legalne alate koje si koristio, dogovoris se oko svega (i papirologije, ako je moguce antidatiranje) sa vlasnicima, vratis RTC na tom kompjuteru na vreme kad si radio posao, otvoris projekat, otvoris nove sors fajlove sa istim imenom, otvoris tvoje sors fajlove, ctrl-a, ctrl-c, u "legalne" fajlove ctrl-v, snimis, vratis vreme na danasnje, napravis beckup "legalnih" sors i izvrsnih fajlova na CD, potom uradis bekap podataka vaznih za vlasnika tog racunara, zatim totalni erase i format hard diska (ili zamena sa novim diskom), pa onda reinstalacija svega legalnog i vracanje bekapovanih podataka. Ostaje jos samo vazan posao oko zamene svih kopija nelegalno napravljene aplikacije sa novom verzijom, sto moze biti problem ako postoje treca lica koja je koriste...

Znaci, konstruisana prica glasi: ti si napravio dil sa firmom, da radis na njenom racunaru i njenim legalnim alatima (sve pise u ugovoru), naknadno je doslo do havarije diska na tom racunaru, ali srecom sacuvana je poslednja verzija sorsa i izvrsnih fajlova. Brisanje harda je bilo bitno da ne bi ostale neke nelogicnosti i tragovi po logovima i registriju. Sa "elektronske" strane, onda si "cist". Knjigovodstvo musterija (ili vlasnika licence za alat, ako to nije ista firma), kao i strah potencijalnih svedoka u firmi je ono sto ceo poduhvat moze da ucini nesavrsenim zlocinom, ali nadajmo se da se tako nesto nece desiti i da se nece preterano truditi da te isteraju iz zaklona.

To je puno posla (oko bekapa i reinstaliranja), ali sta da ti kazem, trebao si da imas sve na umu unapred, kada si prihvatao posao. Alternativno, ako te pricepe, smesi ti se bar cetri godine zatvora plus placanje visoke kazne i oduzimanje protivpravno stecenog honorara (verovatno i zabrana koriscenja tvoje aplikacije od strane musterije, zbog cega i oni mogu da te tuze i traze povracaj svog novca od tebe plus naknadu stete, nastale zbog nemogucnosti koriscenja iste).

Uh... nema potrebe da bas tako komplikujem stvari... Da li moram da imam registrovan Windows pored legalnog alata?

Uh... da ne komplikujem... Ako imas par stotina dolara za alat, mislim da nije problem da nadjes jos 80 za windows.

Sve na kompjuteru u trenutku provere mora biti legalno. I pored toga sto imas legalni OS i programski alat, ako ti nadju nelegalan office ili photoshop, nadrljao si!

Mada je ovo u sustini pitanje: "Da li moras imati dokaz da si imao sve legalno u trenutku kada si napravio nesto ili samo ne sme postojati dokaz da si imao nesto nelegalno?", tj. sta je dovoljan uslov da budes krivicno gonjen?

E, to je pravo pitanje! Naravno, preciznog odgovora u zakonu nema, pa bi u zavisnosti koliko para mozes da izdvojis za dobrog advokata, moglo da se zavrsi ovako ili onako. Samo ostaje pitanje sta je bolje skup advokat ili skup software, a sve u skladu sa onom narodnom "Ko ne plati na mostu, platice na cupriji"

Mislim da ovo pitanje ide i još dublje.U našem zakonu je dosta toga nedefinisanog.Recimo, da li fizičko lice uopšte ima pravo da napiše neki program i proda ga samostalno ili pak mora da ide preko nekog distributera ?
Što se tiče same legalnosti teret dokazivanja spada na onog ko optužuje, tako da u principu ne vidim kako bi mogli da dokažu da je neko fizičko lice uopšte napravilo program, a kamoli da ga je napravilo koristeći ilegalni alat.Ako to lice radi u nekoj firmi, odnosno izdaje neki program pod okriljem firme, to je lakše za dokazati.Izvadi se nalog, ode se u tu firmu i na licu mesta proveri legalnost OS-a (ili OS-eva) i alata koji se koriste, ali fizičkom licu u principu ne mogu ništa.Grešim li negde ?

Fizičko lice naravno, može da piše i prodaje softver samostalno. Što se tiče dokazivanja, da je fizičko lice napravilo program, to je vrlo jednostavno, kao i dokazati legalnost softvera na računaru autora. Pratiš novac i sve je jasno. Po zakonu, npr. autorsko pravo na Bazu Pod. je 15 godina, ukoliko nije bilo nekakvih značajnijih promena zakona.
Zato Marko mislim da grešiš.

ZaPlamenka:
Pazi ja ti mogu reći -stoli te bojko, siguran si 1/1 da te neće uhvatiti, ali bi to bilo nepošteno prema tebi. Zato koristim reči "verovatno" i naznačim da je nešto moje mišljenje, čisto da te ne dovedem u zabludu.
Ukoliko nemirno spavaš i budiš se okupan znojem, kupi legalan softver.

Naša zemlja je potpisnica konvencija o autorskim pravima i o kopirajtu, što stavlja van zakona svaku neovlašćenu upotrebu autorskih dela (na primer softvera) zaštićenih kopirajtom. Da li će te neko uhvatiti, to jen druga stvar. Takođe, svako ima pravo na stvaralaštvo. To je takođe jedno od famoznih osnovnih ljudskih prava. Zemlja koja to pravo nekome osporava krši osnovna ljudska prava. No, i pre nego što su amerikanci počeli svima da ih "uteruju", kod nas je uvek bilo zagarantovano pravo na stvaralaštvo. Naravno, to podrazumeva da svoje autorsko delo možeš i da prodaješ. Uvek smo imali i zakon o patentima da bi ljudi mogli da štite svoje inovacije u cilju njihove materijalizacije.

Koliko znam, za svaki proizvod na tržištu (ako se izuzme buvljak) se zna ko ga proizvodi, i taj morimati licencu na sav alat koji koristi (i koji ima, a ne koristi). Ako bi samostalno distribuirao svoj program, morao bi da prijaviš tu delatnost i da plaćaš porez, a onda bi trebalo da se zna i ko je proizvođač (to obično piše u samom programu), pa bi taj proizvođač morao da ima legalnu premu. Inače, stan je nepovrediv, pa ti niko neće provaljivati u stan da bi video šta imaš na računaru. Ali, ako si ti proizvođač, onda bi na eventualni zahtev morao da pokažeš opremu (ako ga proizvodiš u kući, onda u kući). Inače, delfi kao i većina drugih alata se "potpisuje" u iyvr[nom kodu svakog programa koji proiyvede. Takođe, po bibliotekama ugrađenim u kod se može utvrditi u kom programskom alatu je pisan program (uključujući i verziju alata).

Da, pred zakonom je svako nevin dok se ne dokaže suprotno, ali kada u autobusu dođe kondukter, ti si dužan da pokažeš kartu.

Samostalni programeri najcesce zaobilaze ovu obavezu tako sto svoj program ne tumace kao proizvod (tj. software), vec naplacuju uslugu programiranja i ta usluga im biva placena ugovorom o delu. To ih naravno ne oslobadja obaveze da alat kojim vrse tu uslugu mora biti legalan. Evo i prostiji primer, ako ti vozis kamion, a ja ti platim za prevoz moje robe, roba mi ne moze biti oduzeta bez obzira sto ti vozis ukraden kamion. Isto tako, onaj ko plati uslugu samostalnog programera, ugovorom je pred zakonom potpuno zasticen, a inspekciji ostaje da juri programera... siguran sam da imaju nacina da udju u garazu i provere kamion... tj. u kucu i provere kompjuter.


Evo da se opet vratimo na kamion (moderatori ne brisite, navodim kamione u najboljoj nameri). Jednom sam tako poslao neku robu kamionom, i bio lenj da uz nju posaljem podatke o legalnosti iste, misleci kao i Nedeljko "pred zakonom je svako nevin dok...".
Medjutim, pri proveri, roba je istog momenta bila privremeno oduzeta, a ja sam istog trenutka morao da dostavim gomilu papira: racun o poreklu, uvoznu deklaraciju, dokaz o placenoj carini, dozvolu za trgovinsku delatnost i jos dosta toga, ne mogu sad svega da se setim i tek na kraju su jedva pristali da mi pomenuto vrate.
Mislim da je tako i kod programa, nije njihovo da dokazuju da je nesto nelegalno, vec je tvoje da dokazes da je isto legalno - narucilac usluge to dokazuje ugovorom a izvrsilac licencama, nalepnicama ili cime je vec predvidjeno da se legalnost dokazuje.

Zanimljiva tema!
evo postavio bi i ja par pitanja.
Kao prvo na ovom forumu ima dosta ljudi koji rade kao slobodnjaci.Prvo je pitanje da li svi koristite legalan softver.Recimo u vezi web dizajna (macromedia ...) . I da li je neko imao takvu situaciju da mu je kupac "proizvoda" ili neko drugi trazio licenciran softver (znam da kupca to ne interesuje).

znaci ne ono cuo sam ili tako nesto.Ovo pitanjeje postavljeno ljudima koji se ozbiljno bave programiranjem,dizajnom...

Čekaj malo, kako to misliš moje je da dokažem da je program koji sam napisao legalan, odnosno da je napisan legalnim alatom.Znači treba za svaki program koji pišem da zovem nadležne organe da mi pre i posle pisanja programa pregledaju računar u kući.Nije to baš tako jednostavno.Šta ako ja recimo hoću u firmi da koristim Linux (neku besplatnu distribuciju) i skinem ga s neta, kako ću ja da dokažem da je to legalno, kad nemam papire za njega ? Mislim da teret dokazivanja pada na onog ko optužuje, i ne treba ja da dokazujem da je on legalan, neka oni dokažu da je ilegalan.Isto tako za alat, zato sam i rekao da je lakše proveriti legalnost alata u nekoj firmi, nego kod fizičkog lica, iz prostog razloga što je lakše legalno izvršiti proveru, odnosno inspekciju u firmi, nego u nečijoj kući.Mislim da nije dovoljno da samo neko kaže "E to nije legalno", pa da ti oduzmu kompjuter ili hard disk (ili šta se već oduzima ako ti pronađu ilegalan program na mašini) i osudi te na neku kaznu.Kad bi bilo tako, onda bi svako mogao da ubija konkurenciju takvim prijavama, recimo uhvatim sad i prijavim sve programere koje znam u mojoj bližoj i daljoj okolini da koriste ilegalan softver i oni upadnu i oduzmu im to...ipak mislim da bi ja trebalo da pružim neki dokaz za to, ako već optužujem.

Isto sam i ja pitao nekada davno. Dovoljno je da pokazes licencu (GPL).

Koji bi to bio zakon (ili zakoni), tj. gde mogu da se nadju zvanična dokumenta o ovoj temi?

Pazi ovako...
Recimo moja firma angazuje tebe da nesto isprogramiras. Ali, ti ne pises ugovor o delu na svoje ime vec npr. na ime svog dede, poljoprivrednika Zivojina Milojkovica iz Donjeg Stajkovca. I dalje, tvoj deda potpise ugovor o delu, uzme pare i da tebi...
Kako ce sad inspekcija da dokaze da je tvoj deda programirao sa nelegalnim software-om, kad on covek u zivotu nije video kompjuter?
E, nije bas tako jednostavno! Mislim da ako deda ima da ide u zatvor zbog sticanja protivpravne koristi upotrebom nelegalnog sredstva, a on nek na sudu dokazuje da je bilo legalno!

pctel me očigledno nije shvatio. Pred SVAKIM zakonom je svako nevin dok se ne dokaže suprotno. No, ti si takođe u prevozu dužan da POSEDUJEŠ kartu i POKAŽEŠ je kada to zatraži kondukter, a ne samo da je kupiš (i onda recimo baciš). Ne kažnjava kondukter onoga ko nije kupio kartu, već onoga ko je nema.

No, vratimo se na softver. Ako vršiš samostalne usluge (recimo programerske), dužan si da prijaviš uslužnu delatnost, i da plaćaš porez na sve usluge koje pružaš. Honorarni i auorski rad se takođe oporezuju, kao i uslužne delatnosti. No, ako si ti onaj ko je softver proizveo (recimo po narudžbini), onda inspekcija ima pravo da te pita gde to radiš, pa ako je to garaža, da uđu u garažu, ako je to firma, da uđu u nju, a ako je to kuća, da posete i nju. No, ne mogu pretresati kuću ako softver praviš u kancelariji. Ti tada možeš u kući da držiš i 300 Kg heroina. U kuću se može ući samo sa nalogom koji se dobija u određenim situacijama. Recimo, ako prodaješ svoj softver koji pišeš u kući.

Hajde ti pctel sada idi u zatvor zbog 300 Kg heroina koji držiš, mada to niko ne može da dokaže. U situaciji sa dedom, deda ide u zatvor jer je potpisao ugovor. Znači inspekcija ima dokaze da je proizvodio softver (iako nije, ali to je njegov poblem što ne pazi šta potpisuje), i inspekcija ima pravo da ga pita za opremu koju je koristio. Ako on odbija da kaže na sudu šta je koristio, to sud može upotrebiti protiv njega kao njegovo lično priznanje (dakle dokaz) svega što mu se po tom pitanju može staviti na teret. U ovom slučaju to je nelagalna oprema. Ukoliko pak kaže da je koristio legalan softver, sud može od njega tražiti da tu opremu i pokaže. Ako ne pokaže, sud to takođe može upotrebiti protiv njega kao priznanje (a samim tim i dokaz) da je lagao. U svakom slučaju je na tužilaštvu da dokaže krivicu optuženog, s tim što tužilac ima pravo da ispituje optuženog, a sud da proverava njegove iskaze. Osnovno načelo svih pravnih sistema je da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno.

Plamenko ako te taj problem toliko muci ti lepo korsiti legalan softver kao sto je i red.
Mislim da nema mnogo smisl diskutovati na temu, "da l' je u redu da lazem i kradem?"

Ako koristis nelegalan softver, onda ga korsiti a nemojda trazis nacine kako to da sakrijes. ako te virne da neko to moze da proverava i da ce ti skoditi u poslu, onda nemoj korsititi nelegalan softver.

Upravo tako. Tada mora sve sto imaš (a ne samo ono što koristiš) da bude legalno, i onda nema nikakvih problema.

Sve je to divno, ali po tom vašem principu svi mi bi još bili u kamenom dobu što se tiče računara !!! Ni u školama ni fakultetima ne bismo mogli ništa naučiti obzirom da su nabavili legalan softver pre otprilike 1-3 godine, zavisi od ustanove. Da ne spominjem kako bi radile pošte, banke, manja preduzeća ...

Ja sam samo pitao da li imam razloga za zabrinutost ako napravim sporadično (u neregistrovanom softveru, na neregistrovanom windows-u) po koji program (jednom godišnje) i prodam ga nekom manjem preduzeću (kafić, maloprodaja, ...).

Takodje me zanima šta mogu da očekujem u slučaju da inspekcija počne da "njuška" kao i gde mogu da nadjem zvanična dokumenta o tome.

Legalizacija je pocela od sudova.
Ne, u svim beogradskim sudovima, kao ni u tuzilastvima, ne radi se na piratskom officeu. Za sudove van Beograda ne znam. U beogradskom pravosudju se Radi sa Open Office-om, ili sa Microsoft Office 2000 licenciranim. Niti se radi na nelicenciranim operativnim sistemima, niti se radi na nelicenciranim serverima, niti se koriste nelegalne aplikacije, niti se koristi "sumnjiv" hardver !

...

Vezano za "slobodnjake". Legalno je napraviti programski paket, sklopiti ugovor o delu, platiti drzavi porez i to je to. Ne mora se imati firma!
Sto se tice provera, za sada se ne proverava da li je softversko delo pravljeno u legalnim alatima, sto ne znaci da se nece proveravati.

I sada, ako se posao sklapa sa inostranim firmama, ili jacim nasim firmama, podrazumeva se da se koriste legalni alati...

To je ono sto me zanima i zbog cega sam i postavio ovu temu. Hvala na konkretnom odgovoru.

U potpunosti bih se složio sa tobom, samo mi nije jasno zašto ne koristite sumnjiv hardver (ne mislim na automobile), kada to zakonom nije zabranjeno?





Zakon ne spominje Inostrane i "jače" domaće firme, "sklapanje posla", kućne korisnike, feministkinje i ostale kategorije. Jel zakon ove države treba da više štiti Nemca i Aboridžina, ili građanina, tj. podanika, koji plaćajući porez, hlebom hrani i sudstvo?
Zar misliš da ukoliko zažmuriš i zbilja nestane ono što ne želiš da vidiš?

Odlična pitanja !

1. Nisam se ja precizno izrazio. Pod pojmom "sumnjiv" hardver, mislio sam pre svega na komponente i konfiguracije iza kojih ne stoji poznat proizvodjac. To i nije narocito bitno, jer su, naravno, i komponente manje poznatih proizvodjaca legalne. Za beogradsko pravosudje je u okviru projekta reforme pravosudja bio raspisan prosle godine tender nabavke hardvera i mrezne opreme.

2. Ko proverava da li neko ima legalan softver ? Uglavnom je zabuna da je to nadleznost suda. Nije nadleznost suda da proverava legalnost softvera, i ovo je jako bitno imati u vidu. Nadleznost suda je da vodi krivicni postupak protiv takvih lica, a prijavu podnosi policija, inspekcija ili trece lice.
Kod nas jos uvek nije praksa da policija i inspekcija proveravaju legalnost softvera.
Ali, treca lica su firme koje sam spomenuo. Nijedna ozbiljna firma nece sebi dozvoliti da kupi nelegano proizveden softver i trazice licencu od proizvodjaca.

Tako je u praksi - nelegalno napisan softver se moze prodati firmama koje na to ne obracaju paznju, ali ne i firmama koje o tome vode racuna.

Tu se nismo razumeli, nisam napisao da se u sudskoj praksi favorizuju odredjene grupe, vec da samo odredjene firme traze proveru legalnosti proizvoda koje kupuju!