To sam i ocekivao, telefon u sake pa zovi info centar! Zar nije pametnije da se postavi website, barem sa najcescim pitanjima i odgovorima, a mozda i sa slobodnim slanjem pitanja i nekim ko odgovara na njih. Ovako, ja npr. treba da zovem da pitam nesto, a sramota me jer sam jubilarni 200-i od jutros koji bas to pita!
Toliko o perspektivama internet komunikacije...

a radi li bas svakog radnog dana? a pauza za rucak?
Mislim, od kad to kod nas pocese smene od 6 sati?

Primer PDV na uvoznom keksa koji u prodavnici košta 194,7 dinara, objašnjava kako se on obračuna.

Uvoznik keks prodaje veleprodaji za 100 dinara.

On je još dužan da za taj uvoz državi uplati 18 odsto poreza, što u ovom slučaju iznosi 18 dinara.

To, međutim, ne ulazi u cenu keksa za veletrgovce. Kada keks dođe do veleprodaje, trgovci na veliko ugrađuju se 50 odsto.

Cena keksa "skače" na 150 dinara. PDV na 150 dinara je 27 dinara. Ali, pošto je prethodno uvoznik platio 18 dinara poreza, veleprodavac će platiti samo razliku između 27 i 18.

To znači da će PDV iznositi devet dinara.

Prodavac u maloprodaji koji od trgovca na veliko kupi keks za 150 dinara, u cenu ugrađuje svoju maržu od 10 odsto, tako da cena keksa "raste" za još 15 dinara, što je 165 dinara.

PDV za 165 dinara je 29,7 dinara. Kada se od te cifre odbije ukupan porez od 27 dinara, koji je već plaćen, prodavac u maloprodaji će platiti porez svega 2,7 dinara. Pošto je cena keksa, sa ugradnjom i maržom, na kraju 165 dinara, toj cifri se dodaje i ukupan PDV od 29,7 dinara, što znači da će ga krajnji kupac u prodavnici kupiti za 194,7 dinara.

Da bi neko postao obveznik poreza na dodatu vrednost, potrebno je da u prethodnih 12 meseci ima promet veći od dva miliona dinara. Pored njih, svi oni koji su imali promet u prethodnih 12 meseci između milion i dva miliona dinara, mogu dobrovoljno da se prijave poreskoj upravi.

Sve robe i usluge po PDV-u oporezuju se sa jednom ili dve poreske stope - opštom od 18 odsto i posebnom od osam odsto. PDV je takav način naplate poreza, gde u lancu od proizvodnje ili uvoza pa do kupca određenog proizvoda, svako plaća onoliko koliko se svojim radom ugradio u cenu. Proizvod se, znači, oporezuje u svim fazama prometa. To se radi tako što se oporezuje samo dodata vrednost proizvoda, što znači da, ako u nekoj fazi nema te dodate vrednosti, praktično nema ni oporezivanja u toj fazi.

M.L.

Hoćeš da kažeš da su firme koje imaju promet manji od 1 milion dinara oslobođene od PDV ili nešto ja nisam dobro razumeo? Koje usluge tu sve ulaze? Mislim, da li je u pitanju samo roba ili i usluge? U stvari, kako bi se on obračunavao uopšte za usluge? Da li ima razlike za agencije, doo, po...?

PORESKI OBVEZNIK
- Svako ko u prethodnoj godini ostvari promet manji od 1 milion dinara ne smatra se PDV obveznikom.
- Obveznik sa godišnjim prometom većim od 1 milion dinara, može da se opredeli da bude PDV obveznik ako želi, na početku kalendarske godine, podnošenjem evidencione prijave.
- Svako sa godišnjim prometom većim od 2 miliona dinara dužan je da podnese evidencionu prijavu, odnosno tretira se kao PDV obveznik.

(Sve ovo važi i za preduzetnike koji tek počinju delatnost, a procene da će im u narednoj godini promet biti manji od milion dinara, veći od milion dinara, ili veći od 2 miliona dinara).

EVIDENCIONE PRIJAVE
Poreski obveznik može biti izbrisan iz PDV evidencije ukoliko nadležni organ tako odluči po službenoj dužnosti, na zahtev samog obveznika ili ukoliko je godišnji promet manji od 1 milion dinara.

POVRAĆAJ
Ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj razlike, najkasnije u roku od 45 dana.

Obveznik PDV-a po novom zakonu moze biti i FIZICko lice koje ostvari prihod(promet) veći od 2 mil. dinara. Što se tiče oporezivanja usluga, PDV će ukinuti porez na porez ili višestruko oporezivanje, pa će na taj način usluge postati isplativije, jer sve što je plaćeno kao "sirovina" za samu uslugu ulazi u trošak.

Povraćaj poreza se u praksi neće dešavati jer se više isplati ići u tzv. poreski kredit tj. pretplatu, pa u sledećem obračunskom periodu platiti umanjen PDV, naravno pod pretpostavkom normalne i kontrolisane inflacije. Realni rok za povraćaj poreza je 45+15 dana tj. 60 dana, a onda ti dospeva sledeća rata PDV'a.

Izvoznicima će celokupan iznos PDV-a biti refundiran.

Novi telefonski brojevi Info centra:
011/ 39 50 505 i
011/ 39 50 617,

kao i stari brojevi 39 50 538 i 39 50 556 bice dostupni svakog radnog dana od 9.00 do 15.00 casova.

E sad sve je to lepo i krasno ajd sad neka meni neko objasni to u praksi za Fiskalne kase:

Manje od 2 mil (nije se prijavio za PDV) svi artikli u kasi se podesavaju na 0% tj koriste samo ovu poresku stopu jer porez placaju prilikom nabavke robe.

Preko 2 miliona svi artikli se podesavaju za dve osnovne poreske grupe u zavisnosti od vrste na 8% i 18%.

Jel sam u pravu ili gresim.
Ovakvo sam obavestenje dobio od SHARP-a.

Za dobijanje odgovora u PDV-a, a za servis HELPDESK portala Economy, odlicnu komunikaciju smo imali sa g.ospodinom Draskovicem na draskovic-na-pks.co.yu. Ovo je odeljenje Privredne komore Srbije za komunikaciju sa korisnicima, a u vezi PDV-a

Iz ovoga ispada da je porez dva puta naplacen. Svaki ucesnik u lancu plati svoj deo (27+9+2.7=29.75) i na kraju kupac plati jos 29.75 dinara.

Takodje, vidi se da sa porastom broja ucesnika u lancu vrednost poreza drasticno opada - uvoznik plati 27, veletrgovac 9, maloprodaja 2.7. Kad bi bilo vise ucesnika, onaj cetvrti bi platio manje od 2.7?

Kako onaj u maloprodaji zna da je veletrgovac vec platio 9 i uvoznik platio 18 pa on mora da plati samo 2.7 dinara? Kako svaki ucesnik zna (i da li treba da zna) koliko su platili PDV oni pre njega, da bi on pravilno obracunao PDV koji on treba da plati?

Jesam li nesto pogresno shvatio ili nesto nedostaje?

:-)

jesi pogresio, nedostaje

pa to je tih istih 29.75 din koje kupac placa (platili su ih ova trojca umesto njega i uracunala mu u cenu)


onaj prvi plati 18% na pocetnu uvoznu/proizvodnu cenu, a svi ostali plate 18% za svoju marzu (cena = cenaprethodnog + marza + 18% marze) recimo ako bi prodavnica odlucila da kupi za 100 a proda za 400 platila bi porez na 300 znaci vise nego uvoznik


- ako je onaj pre njega u PDV sistemu on zna da je taj pre njega platio PDV, on ustvari dobija informaciju cena 100 + PDV 18%, a placa prethodniku 118
- ako onaj pre njega nije PDV on sam je uvoznik/proizvodjac i placa 18% na sve, to jest ne odbija PDV od prethodnika



pa ako mu onaj pre njega da PDV potvrdu o registraciji (fotokopiju tacnije) onda zna i dali je platio i koliko je platio, ako mu neda znaci da nije platio

recimo ako ti NE_PDV nudi misa za 100 dinara, a DA_PDV istog misa za 117 dinara tebi se vise isplati da kupis ovog za 117 jer ces ionako morati za ovog od 100 da das jos 18 drzavi = 118

To vazi samo ako si ti kao kupac u sistemu PDV-a. Ako nisi(a 99,9% onih koji citaju nisu), totalno ti je nebitno da li je onaj sto ti prodaje NE_PDV ili DA_PDV, vazna ti je samo cena! U ovom slucaju kupices za 100 dinara, jer je ocigledno jeftinije!

Joggy, nije mi opet jasno. Ti kazes

To je isto sto i ja kazem - sva trojica su platili svoj deo drzavi, pa onda i kupac plati ukupan zbir. Dati uvoznik je naplatio 100 din i drzavi dao 18, njemu je ostalo 82 dinara. Nikakve druge pare on nece dobiti u ovom procesu. prema tome, ne moze biti da ce svi u lancu svoje pare dobiti nazad zato sto ce i kupac platiti porez jos jednom.

Recenica

mi ima najvise smisla. 18% dakle ide na marzu. Ako je veleprodaja dodala 50 dinara marze, 18% od 50 je tacno 9 dinara, koliko ce on i da plati, bez da uopste zna sta je platio onaj pre njega. Veletrgovac je robu platio 100 dinara, prodao je malotrgovcu za 150 i na 50 din marze platice porez 9 dinara. Sve se slaze za sada.
Onda maloprodaja kupi keks za 150 dinara od veletrgovca. Doda 15 dinara svoje marze, sto daje cenu od 165 dinara. 18% od 15 je 2.7 dinara. Proizilazi da je cena za kupca 165+2.7=167.7 dinara. A nije. Cena za kupca je 194.7

A moze da se racuna i ovako:

Uvoznik uvezao robu za 100 dinara. Dodaje porez od 18% sto cini 118 dinara.
Uvoznik zeli porez da prevali na veleprodaju i prodaje robu po 118. 100 zadrzava 18 placa drzavi. Drzava dobila 18 dinara poreza. Uvoznik nije nista izgubio zbog poreza.

Veleprodaja kupuje po 118. Dodaje svoju marzu od 50 dinara. Porez 18% na 50 dinara je 9. Veleprodaja prodaje robu maloprodaji za 118+50+9=177 dinara. Drzavi placa 9 dinara, zadrzava 168. Pokriven trosak od 118 i zaradjena marza od 50 (118+50=68). Drzava dobila svojih 9 dinara. 9 dinara poreza veleprodaja prevaljuje na maloprodaju.

Maloprodaja kupuje od veleprodaje keks za 177 dinara. Dodaje svojih 15 dinara marze. To je 177+15=192 dinara. Treba da plati porez na marzu, 18% od 15 jeste 2.7 dinara. Ukupna cena koju treba da plati kupac je dakle 192+2.7=194.7, od cega smo i krenuli. Maloprodaja drzavi plati 2.7 dinara, ostane mu 192, od cega 177 ide na trosak (nabavna cena) i njemu ostaje 15 dinara marze. Drzava dobila jos 2.7 dinara poreza.

Na ovaj nacin, svako je svoj porez koji placa prevalio na onog sledeceg u lancu, i na kraju je sav porez platio kupac. Drzava dobila tacno 18+9+2.7=29.7 dinara. Kupac platio drzavi porez, svaciju marzu i pocetnu uvoznu cenu.

Na ovaj nacin, svaki ucesnik u lancu mora jedino da zna kolika je njegova marza i na to treba da plati porez, koji ce naravno da doda na prodajnu cenu. Njegova prodajna cena je kupovna cena za sledeceg. I nikoga ne interesuje da li je i koliko poreza platio onaj prethodni.

Po metodu koji je prikazan u poruci koju sam citirao ispada da svako u lancu isplati drzavi svoj deo poreza i da na kraju kupac plati jos toliko, sto ne izgleda logicno.

Hvala svima na objasnjenju, sad mi se cini da razumem. Ako ne, onda dizem ruke, ionako mi nije posao da to razumem.

:-)

da to je tacno, to sam i rekao

Postoji li negde latinična verzija ovih dokumenata:

http://www.poreskauprava.sr.gov.yu/sr/index.jsp?page=pdv/pdv.html
http://www.poreskauprava.sr.gov.yu/sr/pdv/PDV_files/frame.htm

I rekao bih da je na drugom pogrešan title.

Ne vredi gojko, moraces pod stare dane da ucis cirilicu


Jedna slika govori vise nego hiljadu reci. Pa evo:

E, sada ono sto meni nije jasno:
Ako moja firma kupuje kompjuterski program od nekog ko nije u sistemu PDV-a onda navedeni proizvod dobija bez PDV-a, a ako kupuje od vece firme koja je u sistemu PDV-a onda placa sa PDV-om. Je li ovo tacno?

Evo za Gojka malo informacija pisanih latinicom:
http://www.mfin.sr.gov.yu/html...mp;req=viewpage&pageid=940

Slika koju je PCtel ljubazno prilozio sugerise da kupac treba da zna koliko je poreza platio onaj pre njega. otuda prioizilaze i pitanja tipa "a sta ako prodavac nije u sistemu" i samo se stvara konfuzija, cini mi se bespotrebna.
Matematika sa slike kaze (A) "Uzmi kupovnu cenu, bez poreza, dodaj svoju marzu, pa na to obracunaj 18% poreza, pa onda od toga oduzmi porez koji je platio prethodnik i dobices koliko ti treba da platis drzavi poreza". To je potpuno isto kao da se kaze (B): "Na tvoju marzu izracunaj 18% poreza i to uplati drzavi. Sledecem u lancu ispostavi cenu=Nabavna cena+marza+18% od marze" . Ovaj skraceni metod je ljubazno objasnio YogyII, zahvaljujem

Po postupku B bi bilo:
Uvoznik: zeli da proda robu za 100 din. Placa porez 18%, sto cini 100+18=118. Prodajna cena je dakle 118. Od toga 18 ide drzavi u budzet.

Veleprodaja: Kupuje robu od uvoznika po 118 dinara ( a ne po 100). ne zna i ne interesuje ga koliko je uviznik platio poreza. Dodaje svoju marzu od 50. Na marzu plati 0.18*50=9 dinara poreza. Ukupna prodajna cena = 118+50+9=177 dinara.

Maloprodaja: Kupuje od veleprdaje po 177 (a ne po 150). Dodaje 15 din marze i porez od 0.18*15=2.7 dinara. Kupcu prodaje robu po 177+15+2.7=194.7. drzavi plati njenih 2.7 dinara, ne zna i ne interesuje ga koliko je platio onaj pre njega.

Posto je svako u lancu svoj porez prevalio na sledeceg, niko nije na gubitku, a ukupan porez platio je kupac, kao sto i treba, tacno jedamput.

Svi primeri koji su dati na sajtovima

http://www.poreskauprava.sr.gov.yu/sr/index.jsp?page=pdv/pdv.html
http://www.poreskauprava.sr.gov.yu/sr/pdv/PDV_files/frame.htm

lepo rade po "skracenoj" metodi, osim onog sa lekarskom ordinacijom. Lekarska ordinacija placa 1/4 od 18%poreza i tu je nesto mutno. meni tu mirise da ni sami drzavni knjigovodje ne znaju da objasne bas najbolje o cemu se radi. Ako je PDV po definiciji Porez na Dodatu Vrednost, dovoljno je znati sta je to Dodatna Vrednost i sve ce biti OK. Ako je "marza" isto sto i Dodatna Vrednost onda ocigledno vazi jednostavno pravilo "Plati drzavi 18% od svoje marze".

Ako bih ja kao veletrgovac svakome pokazao koliko poreza sam platio svi bi znali kolika je moja marza. A to bi trebalo da bude poslovna tajna, zar ne?

@Zidar

Pa upravo "skraćeni postupak" jednostavno razotkriva iznos marže, a to je ono što želiš da eliminišeš. Na fakturi se prikazuje iznos obračunatog poreza, a to ne znači da će celokupna svota biti i uplaćena.
Uplaćuje se razlika od fakturisanog i prethodno, (kroz nabavku), uplaćenog poreza.

Ucesnik u lancu trgovine mora da zna koliko mu je poreza zaracunao onaj pre njega, tj mora da ima iskazan PDV na PDV racunu. Osim toga, ako mu je neko ko nije u sistemu PDV-a zaracunao PDV, onda nista, morace ponovo da plati PDV na ceo iznos.

Primera radi, mala programerska firma (u daljem tekstu proizvodjac) napise neki prodram/igru, proda meni, a ja dalje prodam krajnjem kupcu. I, sta se sad desava? Ako uzmemo u obzir cinjenicu da sam ja u sistemu PDV-a, moguci su sledeci slucajevi:
1) Da proizvodjac nije u sistemu i da mi ne naplati PDV
2) Da proizvodjac nije u sistemu i da mi naplati PDV
3) Da proizvodjac jeste u sistemu i da mi naplati PDV.

Uzmimo primer da je cena programa 100$, pa to prema primerima izgleda redom:

1) Ja kupim za 100$, prodam za 236$, platim PDV 36$, ostaje mi 100$.
2) Ja kupim za 118$, prodam za 236$, platim PDV 36$, ostaje mi 84$.
3) Ja kupim za 118$, prodam za 236$, platim PDV 18$, ostaje mi 100$.

zakonski su moguce sva 3 primera, s' tim da meni primer 2) nikako ne odgovara, pa zato ne pristajem da platim cenu sa PDV-om sve dok mi proizvodjac ne da potvrdu da je u sistemu PDV-a. Znaci to sto kupci (koji su u sistemu) traze dobavljacima potvrde, to je sasvim normalno i predvidjeno da tako bude. Medjutim, primeceno je da neki dobavljaci traze kupcima potvrde, sto je nepotrebno i smesno i kao takvo jasan znak da se u novonastaloj situaciji nisu bas najbolje snasli.

Sto se mene tice, ja nikom ne trazim nikakve potvrde, na sajtu poreske uprave u svakom trenutku mogu proveriti da li je dobavljac u sistemu PDV ili ne, tako da mi je to dovoljan dokaz, a skupljanje papira mi nije bas omiljeno. Firma mi je puna raznih papira i pored maksimalnih napora da se papirologija smanji i pojednostavi koliko god to zakon dozvoljava, a zamislite tek na sta bi licilo kad bi jos cuvao potvrde od dobavljaca, ili ne daj Boze kupaca...

Inace, ima tu jos mnogo zavrzlama i pitanja na koje je tesko odgovoriti. Naprimer, Vodic o PDV-u koji je izdala poreska uprava kaze:
"PDV...se placa na isporuku dobara i pruzanje usluga"
zatim malo kasnije:
"vrsite promet usluga kada koristite u neposlovne svrhe dobra koja su u vlasnistvu preduzeca"

Drugim recima, ako se odvezem kuci firminim automobilom, treba da platim PDV. Dobro, neka bude, ali koji iznos treba da platim!?

Kad se malo detaljnije procita zakon, vidi se da je cak i ljude u poreskoj upravi PDV zatekao u nebranom grozdju (narodna izreka).

Tako se mogu naci razne kontradikcije:

Naime, clan 29. stav 2. zakona kaze:
" Obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu :
izdataka za reprezentaciju obveznika ; "

a na 33. strani Vodica pise:
" Moze se odbiti i PDV placen za poslovnu reprezentaciju, ukljucujuci troskove istrazivanja i razvoja"

Po svemu sudeci trebace vremena da i oni koji su doneli zakon shvate sta su hteli da kazu, a tek potom se to moze ocekivati od nas, obicnih smrtnika.

Info centar za podatke o porezu na dodatu vrednost (PDV) na engleskom jeziku, uveden je zbog stranih kompanija u Srbiji i potencijalnih inostranih investitora. Za informacije na engleskom jeziku, telefon na koji se obveznici mogu obratiti 011/3950 505, svakodnevno od 9 - 15 časova.

Srpsko Ministarstvo finansija uvešće nagrade za građane koji prijave da neko pravno lice ne izdaje fiskalne račune, i to 500 dinara po prijavi, a od 15. februara biće objavljen oglas u medijima, sa pozivom Poreske uprave građanima na saradnju.

Građani će moći da telefonom prijave Poreskoj upravi da su u nekoj radnji videli da kupcu nije izdat fiskalni račun za kupljenu robu, pri čemu moraju ostaviti svoje podatke, a poreski organi će na licu mesta kontrolisati da li je to tačno.

"Kazne za neizdavanje fiskalnih računa su od 5.000 dinara do 100.000 dinara"

Istakavši da su obveznici poreza na dodatu vrednost (PDV) pravna lica sa godišnjim
prometom većim od dva miliona dinara, a ostali plaćaju paušalni porez, upravo pravna lica koja imaju godišnji promet veći od dva miliona dinara izbegavaju da izdaju fiskalne račune kupcima.

Nove mere Ministarstva finansija:
- od kažnjavanja onih koji imaju dve kase osim samo jedne - fiskalne, kao i
- obaveznu nalepnicu na ulasku u objekat sa natpisom "Uzmite račun".

Dinkić: striktno će se poštovati pravilo da kupac ne mora da plati robu ako ne dobije fiskalni račun.

Kad te neko namodri zato sto neces da platis racun, ne samo da ced da placas, nego ces i govoriti "zadrzite kusur".

pa da nam policija i sudstvo malo bolje rade samo ga prijavis pa ce i da plati kaznu za neizdavanje i da lezi u zatvoru zbog napada, ovako ti jedino ostaje da platis neku besposlenu grupu tinejdzera (pupularno u srbiji "bagru"?) da njega jos gore prebije/slomi par nogu i ruku, pa da bar dobijes neku psihicku satisfakciju time

'bem ti takve kompanije i investitore koje ne mogu da zaposle jednog domaceg radnika...


Ostaje mi nejasno da li se svaka prijava placa 500 dinara ili samo ona za koju inspekcija kasnije utvrdi da se ne izdaje fiskalni isecak (u zakonu o PDV-u pise da se fiskalni isecak ne priznaje kao racun pa ga je pogresno zvati racun). U prvom slucaju, stvaraju se uslovi za zloupotrebe (ja sad odem i poprijavljujem celu ulicu, uzmem 100.000 dinara i pevam), a u drugom slucaju ako prodavac izda racun kad naidje inspektor, onda dzabe sam prijavljivao... a i nije im neka nagrada oni u proseku naplate 25.000 dinara, meni 5% a njima 95%, e pa mnogo im je to :-)
Bilo kako bilo, dobar nacin za zaradu ovih dana je otvoriti registar poreskih obveznika, sve redom poprijavljivati i cekati da lova pocne da kaplje :-)

Inace, kod mene nema nista od toga "ne morate da platite dok ne dobijete racun", sta ako kupac nema dovoljno para, ili ako se predomisli posle stampanja racuna? Njega bas briga, a ja moram da platim PDV od svoje plate! E pa nece moci, nego prvo pare, pa roba, pa racun. E, sad, sto je to sve u skladu sa onom "ja sam posteno radio, izlagao sam se opasnosti da me uhvate i oteraju na robiju", to je vec druga prica.

pctel, ova 3 slucaja sto si naveo su jasni, ali mene zanima jedan slucaj koji se razlikuje od navedenih:

proizvodjac jeste u sistemu PDV -> posrednik nije -> prodavac jeste

Posrednik kupuje od proizvodjaca sa uracunatim PDV-om (100 + 18 = 118), zaracunava svoju marzu od 100 din i ne dodaje PDV jer nije u sistemu (118 + 100 = 218), a prodavac dobija robu na koju je proizvodjac vec platio PDV (onih 18 din). Da li prodavac ima pravo na povracaj ovog poreza koji je placen od strane proizvodjaca? (recimo, prodavac je dobio robu za 218, doda svojih 100 marze i to je 318; da li placa 36 din PDV-a - na svojih 100 i na 100 marze posrednika koji nije u sistemu, ili na svih 318 jer se pravo na povracaj izgubilo kada je roba presla preko posrednika koji nije u sistemu)

ovo je tacno. Svaki ucesnik u prometu ima samo podatak o onome od koga je kupio, a nema nikakve podatke o tome kako je taj nabavio.

Cek zar se povracaj poreza ne odnosi samo na robu koja je izvezena u inostranstvo i silicno?

Kaa su u pitanju neobveznici poreza u pitanju, na njihovom racunu stoij d anisu obveznici te da porez nije zaracunat. Sa vaseg stanovista sve poreske obaveze prema drzavi po takvom racunu su izmirene i vi dalje imate obavezu samo da placate porez na dodatu vrednost koju vi stvarate.

Ne, tu je fora, PDV se prakticno svodi na placanje poreza na dodatu vrednost (ono sto sam dodas), ali samo ako su svi prethodno uradili isto. Teoretski, svako u lancu placa PDV na UKUPNU vrednost, a tek nakon toga ima pravo na povracaj onoga sto je prethodno placeno (ko igra Magic zna koliko je redosled bitan :)) PDV se uvek iskazuje odvojeno od cene. Tako, ako ti kupis neku robu koja kosta 118 dinara (100 + 18 za PDV) i dodas 100 dinara marze, obavezan si da platis drzavi PDV na 200 dinara (100 + 100), tj. 36 dinara. Onda, posto je dobavljac iskazao 18 dinara PDV-a na fakturi, imas pravo da ti se od ovih 36 vrati (odbije) 18, pa ispadne da si ti platio 18 dinara (tj. 18% na onih 100 dinara koje si dodao). Roba na kraju kosta 118 (nabavna cena) + 100 (marza) + 18 (tvoj PDV) = 236. Ako kupujes robu od nekoga ko nije u sistemu PDV, on ti proda za 100 dinara (jer ne placa 18 za porez), ti dodas 100 i onda ti platis PDV na 200 dinara, tj. 36 din, pa roba opet kosta 236 dinara. Problem je ako posrednik nije u sistemu PDV, jer se prelaskom robe preko njega gubi pravo na odbitak PDV-a koji su platili oni pre njega. Ako ti prethodnik nije iskazao PDV na racunu (ne moze jer nije u sistemu PDV-a) a prodao ti je robu za 118 dinara, ti dodas 100 marze i onda si duzan da platis PDV na 218 dinara (118 + 100), tj. 39 dinara, pa ukupna cena izadje 218 + 39 = 257 dinara.

Bitan je redosled :)

Novi porez nije iznenadio nadležne, a u prve dve nedelje primene potvrđena su očekivanja. – U narednom periodu zakon tržišta učiniće da se cene dobara i usluga svedu na realni nivo

PDV osmislili Nemci, uveli Francuzi

Ideja o oporezivanju prometa primenom PDV-a pojavila se prvi put još 1918.godine u Nemačkoj, a prva ga je uvela Francuska 1954.godine, ali samo na promet proizvoda. Danas PDV koristi oko120 svetskih zemalja, a od razvijenih, nije uveden u SAD i Australiji. Kada je reč o našem okruženju, PDV je prva uvela Mađarska (1988.), a poslednja Makedonija (2000.) i Crna Gora (2003.).Uvođenje PDV-a, jedan je od uslova za ulazak u Evropsku Uniju

Kupovna moć određuje PDV

Stopa PDV-a u zemljama u kojima on postoji, različita je od države do države. Na primer, Švedska, Danska i Mađarska imaju stopu od 25 odsto, Španija i Nemačka 16, Japan 5, a Baltičke zemlje (Estonija, Latvija i Litva) kao mi, 18 odsto. Na visinu PDV-a utiče opšta kupovna moć stanovništva, dok zemlje poput Norveške prihode koje ostvaruju od nafte ne daju direktno u potrošnju, nego se deo tih prihoda usmerava u druge razvojne projekte.

Francuska iskustva

U Francuskoj se primenjuju dve osnovne stope poreza na dodatu vrednost: takozvana normalna stopa od 19, 6 odsto i smanjena stopa u visini od 5, 5 odsto, koja se uglavnom odnosi na prehrambene proizvode (izuzev alkoholnih pića), na vodu, knjige, usluge putovanja i drugo.

Normalna stopa primenuje se na sva dobra i usluge koja se plaćaju u okviru neke komercijalne, industrijske, slobodne, poljprivredne ili građanske aktivnosti. Od plaćanja PDV-a izuzete su medicinske aktivnosti, bolnički troškovi, nastavna delatnost, osiguranje i druge aktivnosti od opšteg značaja.

Korpa skuplja, budžet puniji

U Srbiji je 1. januara ukinut porez na promet, a na snagu je stupio Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV), koji je uveo opštu stopu oporezovanja od 18 odsto i posebnu stopu od osam odsto. Istovremeno su uvedene i brojne poreske olakšice. Primenom ovog poreskog oblika učinjen je još jedan korak ka Evropskoj Uniji, a nadležni kažu da novi porez nije doneo ništa neočekivano.

U prošlih šest meseci Poreska uprava je preduzimala mnogobrojne aktivnosti u pripremi za primenu PDV-a, rešavala organizaciona i funkcionalna pitanja poreske administracije i njenih troškova, kadrovska pitanja, tehničku opremljenost, obučavala zaposlene, edukovala brojne obveznike i informisala neprekidno javnost.

U prve dve nedelje primene ovog poreza potvrđena su predviđanja ministarstva finansija o efektima ovog poreza na cene. Oko 80 odsto roba i usluga je pojeftinilo za oko dva odsto, oko sedam odsto je zadržalo stare cene, a došlo je do poskupljenja oko 13 odsto dobara i usluga. Tamo gde su cene robe i usluga veštački formirane uskoro će morati da se vrate na stari nivo, jer takve trgovine neće moći da ostvare veći promet.

Na početku primene PDV-a neki artikli su poskupeli, a takva su iskustva i drugih zemalja koje sada primenjuju ovaj porez. Razlog poskupljenja je bio, na primer, dužina lanca prometa. Što je učesnika u prometu bilo više, dolazilo je do kumuliranja efekta poreza na cene, zbog čega su neki trgovci u početku primene PDV želeli da ostvare veću dobit, tj. da u početnom periodu pripreme ne ostvare gubitak u poslovanju. Način za prevazilaženje takve situacije u drugim zemljama bilo je svakodnevno obaveštavanje javnosti, da ne prihvataju neopravdano povećanje cena i argumente trgovaca da je razlog tome uvođenje i primena PDV-a. Poreska uprva upravo koristi slične instrumente: intenzivno informiše građane o uslovima u kojima se primenjuje novi poreski oblik, daje obaveštenja koja se odnose na neopravdano povećanje cena i drugo, kaže Nataša Kovačević, pomoćnik direktora Poreske uprave u Direkciji za obrazovanje i komunikaciju.

Ipak, od Nove godine došlo je do enormnog povećanja cena komunalnih usluga, posebno prevoza, grejanja i zakupa parking prostora. U Poreskoj upravi kažu da će u naredna tri meseca zakon tržišta učiniti da cene dobara i usluga dostignu svoj realan nivo, a sagledaće se i izmeriti efekat primene PDV-a na cene, što su i druge zemlje učinile. Istovremeno, u narednom periodu će se suočiti sa nedoumicama sa kojima se u primeni ovog poreza susreću privrednici. Ministarstvo finansija i Poreska uprava i dalje su na raspolaganju poreskim obveznicima i svakodnevno organizuju sastanke sa njima.

Složen posao

Pošto je reč o porezu čije je funkcionisanje složenije u odnosu na porez na promet, neki stručnjaci ocenjuju da će biti potrebno oko pola godine da se privrednici naviknu na njegovu primenu. PDV treba da plaćaju oni privrednici čiji je godišnji promet veći od dva miliona dinara. Takvih poreskih obveznika u Srbiji ima oko 100.000.

U sistemu oporezovanja porezom na dodatu vrednost, svaki učenik u prometu – obveznik obračunava i plaća porez na iznos dodate vrednosti u toj fazi prometa. Najveći deo prometa se naplaćuje pre maloprodajne faze, za razliku od poreza na promet, pri čemu zbir poreza koji se obračunava i plaća u svakoj fazi prometa predstavlja iznos poreza koji je sadržan u maloprodajnoj ceni koju plaća krajnji potrošač. Najznačajnije prednosti PDV-a su veća efikasnost u naplati, utiče na smanjenje sive ekonomije, budžetski je izdašniji, pospešuje izvoz i drugo. Ipak, njegovo uvođenje i primena su veoma složen posao.

– Poreska uprava stvara uslove za uspešno funkcionisanje ovog poreskog oblika. Na vreme su pripremljene sve potrebne procedure za primenu, kao i potrebna softverska podrška.To je pokazalo i nedavno testiranje primene PDV-a, koje je proteklo bez većih problema. Ostaje nam da sačekamo period u kome će se podneti prve poreske prijave i to do 10. februara za obveznike koji podnose prijavu mesečno, odnosno do 10. aprila za one koji podnose prijave kvartalno, kaže Kovačević.

Podsticaj izvoza

U sistemu PDV izvozu se daje posebna značaj i proizlazi iz specifičnog tretmana koji ovaj porez ima prema učesnicima u prometu koji obavljaju izvozvozničku aktivnost. Izvoznici su do sada plaćali porez na promet usluga, čega više neće biti, a imaće i pravo na povraćaj prethodnog plaćenog poreza, tako da će sav porez koji su uplatili, prilikom proizvodnje proizvoda za izvoz, moći da odbiju, što znači da neće opterećivati izvoznu cenu.

U okviru PDV-a predviđeno je da izvozne aktivnosti budu oporezovane tzv. nultom stopom, što znači da je izvoznička aktivnost oslobođena od plaćanja PDV, uz pravo na odbitak prethodnog poreza. Tako, izvoznik ima pravo na povraćaj sredstava u iznosu obračunatog poreza pri nabavci, odnosno plaćenog PDV pri uvozu dobara, a koje su inkorporirane u novo dobro koje se izvozi. Na taj način, oslobađanjem izvozničkih aktivnosti sa pravom na odbitak prethodnog poreza, omogućena je eliminacija skrivenih poreza pri izvozu. Generalno, ekonomski smisao oslobođenja izvozničkih aktivnosti od plaćanja PDV jeste da se domaći proizvodi učine konkurentnijim na inostranom tržištu, objašnjava Nataša Kovačević.

Iz Poreske uprave ukazuju na mogućnost povraćaja poreza u roku od 15 dana za izvoznike, odnosno 45 dana za ostale poreske obveznike. Kad poreski obveznik ima više „ulaznog” PDV-a nego „izlaznog”, odnosno kad je PDV koji je platio na nabavku dobara i usluga veći od onog koji plaća na prodaju sopstvenih dobara i usluga, onda poreski obveznik ima pravo da traži od države povraćaj te razlike. Obveznik može da se opredeli za povraćaj poreza, zaokruživanjem opcije „da” u poreskoj upravi, a kada Poreska uprava izvrši provere ostvaruje se pravo na povraćaj poreza u rokovima predviđenim zakonom.

Istovremeno, od 1, januara je i Uprava carina startovala u primeni PDV, jer se ovaj porez obračunava u svakoj fazi prometa, kao i pri uvozu, pa se prvi iznosi ovog poreza već uplaćuju i obračunavaju u Upravi carina.

Poljoprivrednicima lakše

Poljoprivrednici, bez obzira na to da li su snabdevači velikih trgovinskih lanaca ili svoju robu prodaju na pijaci, nemaju obavezu da se uključe u režim poreza na dodatu vrednost, ukoliko su ostvarili promet dobara i usluga u iznosu manjem od dva miliona dinara.

– Ukoliko su u prethodnih 12 meseci ostvarili promet veći od milion dinara, mogu da se opredele za režim PDV. Taj režim traje najmanje dve kalendarske godine. Prijavljivanjem za PDV, obveznik ima sva prava i obaveze u skladu sa Zakonom. Obveznik treba da vodi evidenciju, da obračunava i plaća porez, da podnosi prijave.Ako im je prihod u 2004. bio manji od milion dinara, sve i da žele, ne mogu da se prijave za obračun svog poslovanja kroz PDV, ukazuje Nataša Kovačević.

Istovremeno, poljprivrednici će plaćati za trećinu jeftinije gorivo, s obzirom na to da se ukida akciza za registrovane poljoprivredne proizvođače, a kako je najavio ministar finansija, registrovani poljoprivrednici će dobiti posebne „dinakard” kartice. To su kartice zelene boje sa određenim limitom za kupovinu goriva za mehanizaciju, uz popust od 30 odsto, pri čemu će ograničenje biti 60 litara dizel goriva na hektara obradive zemlje.

PDV za novogradnju

Za plaćanje poreza na dodatu vrednost na cenu stanova, predviđena je obaveza popisa novoizgrađenih građevinskih objekata i to onih objekata čija je gradnja završena i objekata čija je gradnja u toku. PDV se naplaćuje na vrednost po kojoj građevinar ili investitor prodaje stan. Pri prodaji završenih objekata, isti će biti predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava od pet odsto, kao i do sada. Što se tiče objekata čija je izgradnja u toku, obveznici su bili dužni da izvrše popis objekata, odnosno da utvrde stepen izgrađenosti objekta na dan 31. 12.2004.godine. Prilikom prometa objekta utvrđuje se deo vrednosti koja je nastala od 1. januara. Upravo vrednost nastala od Nove godine biće predmet oporezivanja PDV po stopi od 18 odsto.

Teško je tačno reći da li će doći do promene cena nekretnina. Treba uzeti u obzir da obveznik od 1. januara nabavlja sva dobra i usluge sa PDV, koje može odbiti pod uslovima predviđenim Zakonom, da se oporezuje samo deo vrednosti nastale od Nove godine. Trebalo bi uzeti u obzir i činjenicu i koliko je učešće prometa novoizgrađenih objekata u ukupnom prometu nekretnina. Svaka prodaja drugih građevinskih objekata građenih ranije oslobođena je PDV-a i oporezuje po stopi od pet odsto kao i do sada, objašnjava Nataša Kovačević.

Naša sagovornica, na kraju razgovora, podeseća i da je i kampanja fiskalizacije u Srbiji sprovedena uspešno, što se pre svega ogleda u visini naplate poreza na promet. Broj fiskalizovanih kasa iznosi 164.104. Poreska uprava je kontinuirano kontrolisala evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa kod poreskih obveznika.

Porez na estradu

Poreskoj upravi bi najkasnije do 31. januara trebalo da podnesu registracioni list svi oni koji u svojim kafanama i restoranima, motelima i hotelima organizuju nastup estradnih umetnika, kako bi im se zaračunao porez na ovu vrstu usluga. Obveznici tog poreza biće estradni umetnici, a ne vlasnici kafana. Poreska stopa za estradu snižena je sa 96 odsto na 46 odsto. Međutim, ako inspekcija naknadno utvrdi da pevači izvođači programa nisu prijavljeni kafana se može zatvoriti na mesec dana, bez prava na žalbu. Istovremeno, naplaćivaće se i vrlo visoke kazne koje idu od 100.000 dinara do milion dinara.

Sajt Poreske uprave

Poreska uprava sačinila je Uputstvo za primenu novog poreskog oblika, sa ciljem dda informiše i edukuje poreske obveznike. Sajt je: www.poreskauprava.sr.gov.yu

Mirjana Vujadinović

Moze se desiti da neko ko nije u sistemu PDV-a obracuna PDV, tada on mora taj PDV da plati, ali kupac nema pravo da taj porez odbije od poreza koji naplati. Zbog toga ucesnici u prometu moraju biti sigurni da li im je prethodnik u sistemu PDV-a.
Na sajtu poreske uprave http://www.poreskauprava.sr.gov.yu moze se elektronski proveriti da li je prodavac u sistemu PDV-a.