Ja se u ovako necemu nikad ne bi mogao snaci.

Daj detetu od 6 godina, koje ne zna engleski pa da vidis da li ce znati da se snadje ili ne :)

Ni ja se nikad ne bi snasao, skroz mi je cudno kad vidim "datoteka" umesto "file", mada je systemout u pravu.

A ko jos daje detetu od 6 godina Linux? Pa to dete bre ne ume mozda ni da cita,a vi jos pravite pitanje srpski/engleski... Ccc...

Pa ja znam decu koja su sa 4 godine naucila da citaju i koriste kompjuter, ali svako dete koje ide u prvi razred osnovne skole zna da cita :)), a posto smo dokazali da ako coveku koji se prvi put susrece sa kompjuterom bice mu sve jedno dobio unix ili windows(dok ne stekne navike) tako da jezik ovde moza da odigra lepu ulogu :) u pogledu okumpjuteravanja sirih narodnih masa

1) Neće verziju na srpskom da urade "oni" nego mi. "Oni" ne znaju srpski.

2) Datoteka je, kad čovek malo razmisli, ne fajl, već fajl sistem (dato-teka). Fajl mislim da se kaže "zapis", mada je to dosta glupo.

Jok, bolan, fajl se kaze 'teka' :) a datoteka je fajl sistem kao sto rece :)

Stek se kaze 'stog' (stek pointer bi trebalo da bude 'pokazivac na stog')

Itd...

Ma najbolje da krenemo da pravimo kompjutersko-slovenski (htedoh reći računarsko-slovenski) jezik i da zabranimo upotrebu engleskih reči. Ne znam baš kako da izbegnemo reči kao što je "program" i "programer", ali naći ćemo neko rešenje. Možda "niz naredbi" i "dreser računara".

I sta, sad to dete koristi OS na srpskom jeziku. I sutra naleti na aplikaciju ili vise njih koje nisu prevedene. Sta ce da radi? Ima da se izgubi jer ne zna strani jezik. Znaci, potreban mu je i strani jezik. A kad mu je vec potreban, nek ga nauci, brate, pa nek mu sve bude na engleskom, kad ga vec zna. Inace, prevodjenje okruzenja je jedna velika perverzija. Kada sam u KDE-u aktivirao srpski jezik, prosto nisam mogao da se snadjem. Nisam RAZUMEO maternji jezik! Iseci, zalepi, prekid, nastavak,... Jednostavno nisam ni navikao, am da su neke stvari stvarno lose prevedene a neke i gube na smislu kada se prevedu. Mislim da vatreni zid nije ono sto sam trazio...

Ma - za sve postoji resenje :)

Ali, momci - nije to nista dok ne pise GNOME i CIRILICA IZ NOT DED (cirilicom)

Pa onda, kad upalite Linux, da krene karleusa ili zeljko joksimovic... a jos bolje "baja mali knindza"... sa sve Radovanovim wallpaperom... i ikonama svetitelja umesto slicica... e... to je pravi srpski linux :)


Hehe - problem sa nalazenjem pravih reci je vrlo kompleksan i mislim da je pre 10-tak (mozda i malo vise, 12) godina bila jako "vruca" debata na tadasnjem Sezam-u oko toga - Mislim da su dati vrlo dobri razlozi zbog cega neke reci ne mogu kao takve danas da se upotrebljavaju.

Na primer, "SLOG" je zaboravljena rec - koja se vrlo malo koristi, pa je sasvim OK to staviti kao prevod reci "record" - ali "vatreni zid".. hmmmm.. :)

Potreban je koncizan JUS standardizovan recnik pojmova, inace - mrka kapa - nista to tako na divlje ne vredi.

-- I

Mislim da je lepo to da postoji tako nesto na srpskom, ali samo da znate, to sto pise na engleskom jako puno pomaze u ucenju jezika.

Zaboravio si da dodas da na graficki LILO nabuzdis 4S tek toliko da se nadzire u sta covek ulazi

4S bih ja stavio na grafickom login-u, kad se unosi username i password.

A tu treba da pise i "SRBIJA DO TOKIJA" - tako da ako slucajno neko nize bice (siptar ili ne daj boze hrvat) pridje kompu da mu je odmah jasno da je u pitanju sprski inzenjering :) - SVE 100% cistom cirilicom :)

Obavezno kad se odlogujes da pusti onu "otis'o si, sarmu prob'o nisi"

I sve vreme da u pozadini ide neki melos... da se zna ko je ko :) (predlazem Sabana Saulica, ili eve-ntualno Miroslava Ilica)

I da se menjaju slide-show slike znamenitih junaka (kraljevic marko & co), sisatih pevacica (karleusa & co), prirodnih predela & velike teske industrije (sartid - zvani pecurkana, rudnici, ..) - to pali testosteron i povecava nacionalno osecanje... osecaj da si na vrhu sveta :)

I na kraju - obavezno, slike armije - tenkovi, PVO, MIG-29 (a svega ovoga imamo kol'ko hoces :) - da se zna! :)

A... ako se neki program srusi i generise pagefault, onda da se pusti ono "ne moze nam niko nistaaaaaa... jaci smo od sudbineeeeeeeeeee" :)

Ala bi to bio LINUX...

Hehehe :)

Ovom „bljesneš-meni-pa-ja-tebi“ (flešbeku) nisam mogao da odolim ;-)

Eto, godinu i po dana nakon ove rasprave imamo Gnom (Gojko, ne diraj! :P) na ćirilici. I dalje je raspisan konkurs za izbor muzike, odgovarajućih prosrpskih pozadinskih slika i izradu ostalih suštinskih delova.

Ivan, kao tvorac i autor većine ideja, je među prvima pozvan da usmeri mlade naraštaje spremne da savladaju svaki izazov ne bi li metnuli gnuu i pingvinu srpsku šubaru na glavu, i opanke na ozeble im noge.

E slatko sam se ismejao :)

Nego tOwk, kako prevodite IBM, Apple itd... AJBIEM, EPL ili mozda Jabuka...?!?
Mislim da je jasno moje misljenje izmedju GNOM i GNOME. Znam da se obicno u novinama samo prvi put napise u zagradama na cirilici kako se cita pa se posle pise samo rec na engleskom.

A sto se tice vatrenog zida ja ne vidim sta tome fali? Ne razumem zasto bi bilo prirodnije firewall umesto "vatrenog zida"? Ja mislim da je tu samo navika u pitanju.

Ja se uglavnom povodim za zvaničnim proizvođačima i njihovim prevodima, ako postoje. Tako je npr. Windows i dalje Windows. Samo ono što postoji prevedeno na srpski jezik dobija i odgovarajući „prevod“.

Takođe, za skraćenice tipa IBM postoji uvek i mogućnost prevođenja kao „Međunarodne poslovne mašine“ (MPM :-), a neki to urade tako da koriste česte tuđice kao što je „Internacionalne Biznis Mašine“, i onda može da piše i ćirilicom IBM.

Ukratko, ovo pitanje nije rešeno ni u prevodu Gnoma, a očigledno, ni u srpskom jeziku. Moj je stav da to treba odlučiti od slučaja do slučaja.


Po pravopisu (nepostojećem, naravno) je da se piše ćirilicom, a samo kod prve pojave u originalu u zagradi.

Uopšte, svako pravilo je ovde besmisleno, zato što niko kod nas neće pisati u originalu npr. kineski, japanski, ruski ili neki drugi naziv, već prilagođen našem pismu. Čak, tu treba obratiti i pažnju na to da x, w, y ne pripadaju ni „našem“ latiničnom pismo, te i takve reči spadaju u isti rang kao i kineske i arapske — koriste slova koja se ne uče u sklopu časova srpskog jezika u osnovnoj školi.

Znači, osnovno merilo je da onaj ko je završio prvi razred može da pročita ćirilični prevod (a ono što preostane latinicom treba da posmatra kao „sličice“ ili „žigove“ a ne kao tekst), a onaj ko je završio drugi razred osnovne škole treba da može da pročita latinični prevod (a ne mora da ume da pročita „Linux“, „Windows“ i ostale gluposti, već opet, to posmatra kao grafičke simbole).

Uopšte, ne smemo zaboraviti da je engleski jezik prolazno dominantan (pre manje od sto godina su to bili francuski, nemački, a ko bi tada rekao da će engleski ikada biti dominantan), te ne smemo preći u potpunosti na njega (svakako, upravo u ovakvim situacijama ulazi veliki broj reči iz dominantnog jezika u ostale, i to niti treba niti možemo sprečiti, ali potpuno podrediti maternji jezik stranom je glupost po više osnova).


Pa ne valja iz više razloga. Kao prvo, kod nas „zid“ nema ulogu kakvu ima „firewall“.

Mnogo bolji prevod bi bio „vatreni štit“, bar po mom mišljenju. Naravno, svaki prevod je stvar navike.

Jok bre — sled stvari je (kineski, arapski, ruski)->(engleski)->i ništa dalje, bar u svakom „razumnom“ prevodu :))


Može zatrebati da se grafički simboli promene kroz padeže :)

Preveo bi IBM kao MPM?? U kom to pravopisu stoji da se robne marke i nazivi kompanija prevode? Da li ti uopste imas predstavu koliku bi to konfuziju na poslovnom planu napravilo.

Zamisli da u Srbiji postoji IT import firma koja se zove "MPM" ("Milicina Porno Mehanizacija", npr...) , i kako bi regulisao da ne dodje do konfuzije? Resavanjem od slucaja do slucaja? Auh.. vec vidim "Pravopis srpskog jezika" izdanje 2007 koje ima 500 strana + 4000 strana dotatak "Tabela izuzataka u prevodjenju stranih termina i registrovanih robnih marki"

Druga stvar je sa imenima organizacija, koje nisu robne marke ili servisne marke, tipa MMF (Medjunarodni Monetarni Fond - original IMF) ili OEBS (OSCE) itd... ta imena svakako treba prevoditi.



Slazem se da je direktno prevodjenje besmislica, sto se na primeru vatrenog zida i vidi. Vatreni zid ne postoji kao termin u srpskom jeziku koji bi asocirao na zastitu.

t0wk, mislim da bi trebalo da provedes par godina u industriji. pa covece, prevodjenje kratica kao sto je IBM, ili prevodjenje reci kao sto su firewall u "vatreni stit" mogu da doprinesu samo konfuziji i neprekidnom smejanju posle ovece kolicine lakih droga.

Postoji jednostavno (u smislu da uvodi minimum konfuzije) rešenje, mada koliko sam do sada video, nema nikog ko me podržava, od tvrde do meke linije — svima je smešno :) Konkretno, IBM bih preveo kao IBM ;) Ali XGA kao IksGA, SQL kao SKuL, itd.

I kakvi bre više zaštitni znaci — verujem da je i „Ilьюšin“ (pojeo je ES deo ćirilice, ali nadam se da je jasno) zaštitni znak, pa ga neće niko pisati u originalu. Zaštitni znaci su za sudske sporove i tumače, a ne za svakodnevnu komunikaciju.


Ovakvi stavovi samo mi potvrđuju da „industrijski“ stručnjaci raznih profila često ne vrede ni po lule duvana za pitanja prevoda i jezika uopšte.

Jedno je prevesti „Ilьюšin“ kao Iljusin - sto i nije prevodjenje (kao i "Nes Caffe" u Nes-Kafe, ili Universal u Juniverzal), vec jednostavno svodjenje na nase pismo, a drugo je prevesti IBM kao MPM (a to je upravo ono sto sam ja komentarisao), ekvivalentno prevodu Microsoft u "Malimeki" ili CNN u MKV (Mreza Kablovskih Vesti) ili BBC u BES (Britanski Emisioni Servis) i sl... sto je budalastina na kub.



A da li postoji neki jedinstven prevod tih reci i robnih marki na nacionalnom nivou, odobren od strane ministarstva za nauku? Naravno da ne - vec razni "jezicki strucnjaci" i strucnjaci za nacionalni spas (heh) imaju 150 neuskladjenih verzija (svako sa svojom genijalnom idejom) prevoda koji samo mogu da izazovu konfuziju i zatupljivanje sirokih narodnih masa...

mozda, ali oni ga definisu i koriste i prema tome "logicki kompletiraj figuru". ne razumem za koju publiku je po tvom misljenju strucna terminologija namenjena? ja stvarno nemam ambicija da se bavim prevodjenjem i gramatikom, ali iz nekih veoma neobicnih razloga moram da koristim strucnu terminologiju koja je opet nekim cudom engleska, dopadalo se to tebi ili ne. ja sam po tom pitanju apsolutno ravnodusan.

Posto bi neki jezicki cistunci u talibanskom stilu da se pozabave potpunim prevodom (IBM u MPM, na primer)

Predlazem da se Avion prevede u Samolet (kao braca rusi)
Aerodrom (Francuska rec) u Samolet-drum (drum je opet turksa rec IIRC?)
Elektricitet u Strujivost
Automobil u "Brzu Zapregu"
Univerzitet u... pa sveuciliste bi bilo OK ali su zapadne komsije vec iskoristile to...
Televizor u - sokocalo (kao iz kremanskog prorocanstva)
Telefon u... daljinski-divan ali i divan je turcizam #)@*(
Helikopter u... vetrotuc (kao zrakomlat, jel, samo po srpski)
Sprej kao... poprskac
Gitara - velika tambura (visezicne rucne drombulje?)
Sintisajzer - zvucni zdruzitelj, spojitelj (sintetizator pa po srbski)
Kablovski Internet - zicna medjumreza
DSL modem - jedan-nula-jedan-nula(ima li neko bolju ideju za digitalni ili diskretizovani?)-pretplatnicko-linijski mesac/razmesac...
CD - kompaktna-tepsija
HDD - cvrsta-tepsija
FDD - meka-tepsija
Mirkoskop - malookvirni gledac
Bojler - vodo-grejac
Toster - hlebo-sprzac



i tako dalje...

Onda bi se trebalo pozabaviti svim turcizmima, koji verovatno cine 50% jezika... trebalo bi konsultovati spise Despota Djuradja Brankovica ili Stefana Lazarevica, posto je to najmodernija srbska verzija pre najezde zlih osmanlija... tu verovatno ima izraza koji ce pokriti celu danasnju industriju...



[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 05.10.2003. u 15:54 GMT]

Ivane, da li mnogo tražim ako te zamolim da objasniš šta bi ova tvoja hiperbola trebala da ilustruje?

f

Filmil,

Pa hiperbola ima za cilj da pokaze gde vodi nasilno prevodjenje stranih termina koji su se vec ustalili kao domace reci.

Ako analiziras ovu predhodnu recenicu, kao i ovu, videces da:

Hiperbola, termin, analiziras su direktno preuzete iz stranih recnika.

tOwk-ova (vidi.. ima i W... auh bre, pa to nije srpski) ideja da se IBM prevede kao MPM, ili sa "tudjicama" IBM cirilicom a "internacionalne" i "biznis" (a boga mi i masine nisu bas nasa rec) su po njemu tudjice me je navela na ovu analogiju. Po meni te reci vise uopste nisu tudjice, kao sto ni 'termin' ili 'avion' nisu tudjice.

Cak i na www.prevod.org ima anketa gde je opcija "1) Svi se prevode ili transkribuju" Po cemu je "transkribuju" (transcribe) manja "tudjica" od "internacionalne" ili "biznis" ?

Problem uopste nije naivan i vec vise od jednu deceniju u ovoj zemlji lome glave i nista ne rade kako bi se ova situacija resila - broj novih termina je zastrasujuce velik a niko ne cini nista da se uvede neka sistematizacija na nacionalnom nivou.

Pokazivac na policu, Pointer na stek ili Pokazivac na stack, ili Stack pokazivac, Policni pokazivac, i sl... mozda zvuce "slicno" ali kada se prosiri na ceo recnik izazvace nevidjenu konfuziju kako u industriji tako i medju sirokim narodnim masama.

Ili.. recimo cache memorija... "Memorijski štek" ? Kao "Šteka Malbora" ?

Prvo bih želeo da kažem da je ovakvo "sprdanje" vrlo neumesno a i bespredmetno. Što se konkretne situacije sa prevodom - pogledajte prevod 2.4 Gnoma (pogledaj razliku između GNOME = GNOME i Gnome = Gnom) , vrlo je "razumljivo" šta tu piše. Zanemarujući nedoslednost u prevodu, što će se ispraviti do 2.6 izdanja, terminološki prevod nije ekstreman ni u jednom ni u drugom pravcu.

Ja lično zastupam mišljenje da ako postoji opšte prihvaćeni prevod termina na srpskom jeziku onda ga treba i koristiti, u protivnom ili termin transkribovati (ako je moguće - Univerzal) ili ga pisati u originalu (SQL,...) ukoliko je takva praksa u dosadašnjem korišćenju termina. Što se tržišnih imena (marki) tiče (TM) - odluka se mora donositi nezavisno od slučaja do slučaja - Microsoft i IBM, ali pak Iljušin - već zavisno od toga kako se imena koriste u literaturi, štampi,...

Ivane, drago mi je da si ti još jedan od onih koji čitaju ono što žele da pročitaju. To daje dodatnu vrednost svakom tvom odgovoru. Sve tvoje ostale primedbe po ovom pitanju su besmislene, ako se samo potrudiš da razmisliš i pročitaš. Ja neću ništa dalje da objašnjavam osim onoga što sam već rekao (i sada zatamnio ponešto; a ti ostavi predrasude negde sa strane, i mnogo lakše ćemo se sporazumeti).


Broj „izuzetaka“ u jeziku i svakako već sada može da zauzme preko 4000 strana, tako da to ne treba da te brine.

Koliko je potrebno da ljudi shvate da se jezik ne pravi po pravilima, već da postupak teče obrnuto: prvo se napravi jezik, pa onda primetimo pravilnosti. Niko nema mogućnost potpunog upravljanja razvojem jezika (naravno, ne sporim da su „civilizacijska usmerenja“ doprinela oblikovanju jezika i manjem odstupanju od već primećenih pravila, ali to ne znači da su sva pravila ustanovljena, čak naprotiv).


Zaista ne vidim od kakvog je značaja razlika za nekog korisnika bilo IBM proizvoda, bilo MMF usluga. Možda ti tu vidiš neku suštinsku razliku koja meni promiče ;-)

Jedina razlika koju ja vidim je u broju takvih reči, tj. mnogo je veći broj preduzeća čija imena „ne treba prevoditi“, i to je ono što predstavlja nepriliku.

U svakom slučaju, pisanje služi za beleženje govora, a kada tako posmatramo stvari, otvara se i mogućnost za čak mnogo drastičniji pristup od mog.


... i da pokaže koliko imaš predrasuda bez ikakvog osnova. U svakom slučaju, ja sam jedino takav utisak stekao, iako mi se činilo na osnovu tvojih prošlogodišnjih poruka da to nije slučaj.


Ukratko, ovde je stvar vrlo jednostavna. Reč „hiperbola“ ja ne umem da prevedem na srpski jezik (u odgovarajućem smislu, naravno), a „termin“ se vrlo lako kaže kao „izraz“.

Zbog toga, „termin“ neću da prihvatim, a „hiperbola“ hoću. Ima li jednostavnijeg pravila od tog? Da li zaista smatraš da je to potpuno neosnovano? Samo se setim kada sam pitao obrazovane ljude kod nas šta znači „elektrodistribucija“ („da nije proizvodnja struje“ je bio najčešći odgovor), a to treba da objasni zašto su strane reči, iako prihvaćene, nepoželjne u dnevnom sporazumevanju.

Tvoje $@#%@ (ovo ne znači da si ti $@#%@, već da je dotični iskaz takav :-) iskaze o nekom nasilnom prevođenju mislim da zaista ne treba uzeti za ozbiljno, pošto ne znam ni kome su upućeni (tj. ko je taj koji takav postupak sprovodi).

Zapravo, pun si protivrečnosti tvrdeći da IBM ne treba prevoditi u MPM (iako ja nisam stao iza toga, moram da pitam zašto to ne valja?), a IMF u MMF treba (zašto ovo odjednom valja, a da ne važe isti uslovi kao u slučaju IBM).


Ukratko, ako neće „stručnjak“ da reši pitanje, rešiće ga „narod“, sa manje ili više uspeha. Ja sebe smatram svakako pripadnikom (ne predstavnikom, naravno) naroda (pošto nesumnjivo nisam „stručnjak“), i stoga ću uvek ponuditi moje rešenje.

A ja sam za širenje mog rešenja učinio mnogo više nego što si ti učinio za širenje svog: to takođe treba da dâ određenu (ne obavezno i presudnu) vrednost nečijem mišljenju. Ovo ne tvrdim sa filozofskog stanovišta, već sa praktičnog: moj prevod ćete češće videti, zato što tvog ni nema.


[Ovu poruku je menjao tOwk dana 06.10.2003. u 04:39 GMT]

Hm, zanimljivo je da ti uopšte nisi primetio da problema sa „vatrenim štitom“ imaju najviše početnici koji ih koriste, a oni sigurno ne „provode par godina u industriji“, nego hoće da „zaštite svoj mIRC od upada hakera!!!“.

Svakako, kod nas nije problem „provesti par godina u industriji“, nego to što „industrija“ ne postoji (kako i sam tvrdiš, „literatura je na engleskom“). Sa tom situacijom se možeš pomiriti, i koristiti engleski jezik, ali ne znam zašto ti onda smeta da prevod zaista i bude prevod? Pa to se valjda i očekuje — ko hoće engleski, tu je on još uvek, ali ne nazivajmo engleski jezik srpskim (ili srpskohrvatskim, kako god).

Pa problem sa ovim tvojim stavom je sto je domaci recnik vec pun "stranih" reci (cesma, jorgan, sljiva!!, tresnja, visnja!!, jastuk... turcizmi!!) koje su isto bile strane kao i "termin" samo pre 400-500 godina.

Termin se recimo odomacio sasvim dovoljno i za veliki broj ljudi ne predstavlja tako sranu rec.

Mislim da se takva pitanja, kao i sva ostala (uostalom) jednostavno resavaju snimanjem trenutne situacije:

1. Da li se odredjena rec moze prevesti na neki domaci izraz bez izazivanja konfuzije i sa slicnim znacenjem kao engleska rec (firewall -> vatreni stit, a ne zid)

2. Da li je strani izraz vec "odomacen" tj. koristi se u vecini slucajeva u profesionalnim krugovima i delom u "sirokim masama"


1 DA, 2 DA -> standardizovati i domacu i stranu rec ili samo domacu rec
1 NE, 2 DA -> isto
1 DA, 2 NE -> standardizovati domacu rec

U slucaju 1, bi bilo potrebno napraviti neku vrstu debate... ***i ga, ako Englezi mogu da prihvate "Sushi" a ne da ga prevedu kao "Japanese Raw Fish" ne vidim sto mi ne bi smo prihvatili, recimo, "Kesh Memorija"

Moja poenta je da - nasilno nestandardno prevodjenje dovodi do vece konfuzije cak i od ne-prevodjenja (primer za "stack pointer"). Nije pitanje "da li prevoditi ili ne" - svakako treba stvari dovesti u red i napraviti standardni recnik. Pitanje je obima i, naravno, autoriteta onog ko prevodi kako bi to imalo bilo kakav smisao u pogledu standardizacije jezika.

Eto, ti i, na primer Nedeljko Parezanovic imate sigurno neusaglasene verzije prevoda domacih reci, a Politika kao javno glasilo koristi neki svoj recnik (ili ima nekog genijalca koji im to prevodi) - hoces da kazes da to doprinosi opstoj edukaciji i bogacenju srpskog jezika? Dobro.. bogacenju srpskog jezika sigurno da - jer ce imati 1000 domacih reci za jedan izraz, recimo

"Pokazivac na slog, Pokazivac na snimak, Pokazivac na podatak" (Record Pointer)

Ironicno je koliko smo se mi sprdali sa "Hrvatizacijom" srpsko-hrvatskog ranih 90'tih (koja je plod identicne gluposti) a sada polako u IT segmentu krecemo ka istom - sto je sasvim OK sto se mene licno tice, ali bojim se da mi uopste nemamo dovoljno "cistih 100% domacih reci" da pokrijemo sve segmente industrija i strucnih oblasti koje nisu nastale u Srbiji (a takvih je mnogo) - Nemci bar imaju prednost da mogu da naprave dugacke kovanice, sto u srpskom ne bi proslo.

Mada pretpostavljam da su Nemci pri nekom drzavnom organu koji se bavi nemackim jezikom i njegovim recnikom oformili radnu grupu koja je prevela sve IT termine i propisala kao zvanicni recnik, znajuci koliko vole pravila - verujem da tu nije bilo problema u sprovodjenju toga iz reci u delo :)



Zato sto je IBM robna marka, pa bi bilo pametno samo "cirilizirati" je ako vec insistiras na prevodu (to i nije prevod). A OSCE je skracenica organizacije koja nije nigde "registrovana" u nekom privrednom sudu ili ekvivalentnom telu kao "OSCE" niti ima (TM) koji bi je identifikovao na nekom "trzistu"...

Takodje, navedi mi neku stranu kompaniju tj. njen trademark koji si preveo kao IBM->MPM? Neko je naveo "Iljusin" - ali "Iljiusin" je samo svodjenje na nase pismo.



Koja imena preduzeca (robnih marki) "treba" a koja "ne treba" prevoditi? Ko je propisao makar i neku malu nomenklaturu kako ce se to raditi, ili se neko uz pivo setio da prevede IBM u MPM, pa "to tako treba" ?

Sta ako nekom padne na pamet da IBM umesto MPM treba da bude MMP (Masine za Medjunarodni Posao?) posto "po engleski" moze da bidne i jedno i drugo kad se previde?



Prosvetli me, kako bi to izgledalo - cisto zelim da cujem preview, mada verujem da je verovatno slicno sa idejama iz Kandahara i Kabula 1996-te, right?

Ne znam da li si primetio razliku koju sam istakao — za „termin“ imamo potpuno odgovarajuću reč, koja se i dalje koristi, i znači upravo isto.

I tu dobijamo upravo onakav slučaj sa kojim se ti ne slažeš: nekoliko „domaćih“ reči koje označavaju istu stvar (termin, izraz,...).

Dalje, opet se raspravljaš sa nekim ko nije prisutan u ovoj raspravi — jedine primere „nasilnog prevođenja“ si dao ti sâm. A pošto nisi shvatio da ja to ne činim (i pored brojnog pozivanja na tvoje predrasude o tome kako ja to činim :-), onda ti govorim lepo i kratko: ja ne prevodim nasilno.


I opet dolazimo do tvog protivrečnog primera sa „termin“ — to se događa nezavisno od toga da li se izabere prevod ili ne.


I opet, sa kim ti uopšte pričaš? Da li ti meni nešto prebacuješ ili opet, kao i svi ostali, raspolažeš određenim predrasudama koje čine osnov tvog izlaganja.

Mislim da nema potrebe da govoriš o stvarima koje se ne čine, ma koliku to filozofsku vrednost imalo.



Dobro, ovo je pitanje stava, a ne da li je „pametno“ ili „glupo“ to raditi. Svakako, IBM bi najviše voleo da to ostane u originalu, ali zašto je to bitno čoveku koji će taj izraz morati da koristi? Nesumnjivo tržište uslovljava veliki broj stvari, ali ne moramo njega uzeti kao osnovno merilo, a naročito ne velika kapitalistička preduzeća koji sigurno ne brinu mnogo ni o tome kako mi govorimo ili pišemo.

Ono što si u pravu je da postoji razlika: svaka međunarodna „organizacija“ ima mnogo više sluha za pitanja jezika, i na njih ne deluje preterano tržišno ime, zato što njima osnovu postojanja ne čini prodaja i reklama. Ali za mene, kada koristim srpski jezik, značenje ima samo MPM, a „IBM“ je samo to — isto kao potpis nepismenih vladara pomoću pečata pre nekoliko vekova (a to čoveku ne pomaže da to ime niti pročita, niti razume).


Pa šta više da ti kažem. Opet pročitaj moju prvu poruku, i obrati pažnju na ono „mogućnost“. Ja sam tvrdio da se to tako može prevesti, i sa time se svakako slažeš (a potpuno si u pravu i za mogućnost „Mašine za međunarodno poslovanje“; znači, to su dve mogućnosti prevoda skraćenice IBM prema smislu, sa čime se sigurno slažeš).

Ono sa čime se ne slažeš je da bi to uopšte trebala biti i mogućnost, ali kao neko ko bar u jednakoj meri koristi srpski jezik kao ti, kažem ti da i to jeste mogućnost. I dalje ne smatram da je „tržišna marka“ dovoljan osnov za odlučivanje o pitanjima jezika — jezik nije vlasništvo nekog preduzeća pa da ono odlučuje.

A ako i dalje hoćeš da se raspravljaš o tome kako sam ja preveo IBM u MPM, reći ću ti kratko i jasno: to nisam učinio ni na jednom mestu. Ovde zastupam stav samo da to nije uopšte loše, tj. da je jednako loše kao prevesti OSCE u OEBS. Ne zaboravi da mi tržišno zavisimo i manje od IBM-a nego od MMF-a sada.

Takođe, osim tako opštih tvrdnji kao što je „zato što je robna marka“, pokušaj da daš i neko razumno objašnjenje (a koje opet, ne bi isključilo takve slučajeve koje ti prihvataš).

U potpunosti se slazem.

Gde si njega nasao! Covek nije normalan. To je covek koji ne prevodi nego izmislja reci. Pravi nove slozenice od nasih reci...On je izmislio mekotvorine i tvrdotvorine umesto harver i softver!!!

Je l' on ono bese izmislio datoteka? Znam da je i Nevenka Spalevic bila u to umesana koliko se secam.

A ne, oni su izmisljali nove reci a koliko znam ovde niko nije hteo da izmislja nove reci. Glupo je sada praviti neke kilometarske reci kao veleposlanstvo (iako ceo svet kaze ambasada) itd....
Ali ipak sam za to da reci koje mogu da se kazu i na nasem i na stranom jeziku da bude dopusteno i jedno i drugo ako su obe stvari vec ustaljene. Jezik prave svi ljudi a ne samo oni koji pisu recnike...Neke engleske reci koje se koriste za oznacavanje pojmova u racunarstvu smo vec ranije imali prevedene: mis, prozori (ne mislim na Windows nego na recimo aktivne prozore, fokusirani prozor itd...), bezicni, obrada teksta (word processing) tako i za neke reci koje se nisu bas ustalile medju ljudima (ne mislim na tehno frikove) za koje imamo odgovarajuce reci bolje je uzeti odgovarajuce nase reci jer je ipak mladim narastajima ipak malo jasnije na sta se misli kada cuju reci na nasem. Ja kada sam imao commodore samo sam kucao load "*",8,1 iako nisam imao pojma sta znaci load dok u nekoj knjizi nisam procitao da to znaci ucitaj program. I naravno mnogo mi je lakse kada procitam startuj program neko ranuj program ili run program ako citam nesto na nasem. Znaci za neke reci imamo odgovarajuce nase reci koje mozemo zaista lepo da iskoristimo ali nisam za to da kao komsije izmisljamo nove reci...Nisam ni za to da se prevode ustaljene reci kao sto su monitor, internet, skener itd ali sam i protiv toga da se u novinama pisu naslovi o wireless prikjucivanju na internet ili o testu printera...Ipak neki klinac koji uci o racunarima i kupi casopis lakse bi znao o cemu se radi kada bi procitao o bezicnom prikljucivanju na internet, testu stampaca...Znaci postoji i jedna i druga krajnost a postoji i neka sredina. Recimo ja mislim da je i izraz i termin nasa rec jer smo to odavno prisvojili kao nasu rec. Cak bih u prevodu koristio i jednu i drugu rec jer recimo kada prevodimo nesto o nekom programskom jeziku za neke reci mozemo da kazemo iskoristimo termin define dok izraz koristimo za sasvim drugu stvar (expression). Kada pisemo o nekom skript jeziku onda nam izraz znaci
"let $Broj=$PrethodniBroj +1" dok nam termin oznacava rec "let". Koriscenje reci izraz i u jednom i u drugom slucaju moze samo da zbuni nekog klinca koji je krenuo da uci nesto o unixu ili Basic-u. tOwk, sta mislis o ovome sto sam naveo? Da li si jos uvek za izbegavanje reci termin? MIslim da je glupo tu rec izbegavati jer je ipak ima u nasim recnicima i ta rec se odomacila i sada je nasa kao i reci sljiva, visnja itd..

A sto se tice Ivanovog razloga za ne menjanje IBM a menjanje OEBS-a mislim da je to sasvim dovoljan razlog jer nije ime organizacije ta skracenica dok je IBM registrovan kao IBM. Recimo skracenica za UN je na ruskom OON na francuskom i spanskom ONU itd....Znaci tu je u redu da imamo svoju skracenicu jer nije skracenica ime organizacije dok IBM jeste ime kompanije. To sto znaci nesto ne treba da ima nikakve veze jer nekada neces znati sta znaci neka skracenica koja je ime kompanije pa onda ispadne da ne mozes da prevedes dok ne saznas sta znaci skracenica...Znam da nisi ni mislio da to prevodis ali samo ukazujem na razlike. UN nije ime organizacije vec je to samo engleska skracenica od imena te organizacije i zato svaka drzava ima svoju skracenicu. Isto vazi i za OEBS. Nadam se da je ovo dovoljan razlog a ako nije onda odustajem jer ne znam sta jos da ti kazem :-)

P.S. Nemam sada vremena da ispravljam pravopisne greske ali ako nekom od moderatora smeta slobodno neka menja moju poruku.

tOwk - moje jezicke vratolomije su bile osvrt na tvoju ideju:



Dakle, ti si kao mogucnost naveo direktno prevodjenje robnih marki, od slucaja do slucaja.

Ja sam ti dao argument da se robne marke ne prevode (kao sto je IBM), iz mnogobrojnih razloga - izmedju ostalog i legalnih. Drugo, cilj "robne marke" je da odredjen proizvod istakne na trzistu ili da bude sinonim za nesto (kvalitet, tacnost, prepoznavanje marke itd...) - tako da bi mogucnost prevodjenja robnih marki unistila i sam smisao istih. Jasno mi je da jedan poklonik lika i dela RMS-a (GNU) to ne rangira visoko na listi prioriteta, ali svakako to treba imati u vidu kada se radi o odluci na nacionalnom nivou jedne drzave - kao sto je pravopis. Pogledaj kraj posta.

Jednostavno mi se ucinilo zanimljivo za komentar - jer, cim si ti to onako prokomentarisao jasno je da imas neki stav o tome koji si i delimicno izneo, i to je i bio razlog sledeca dva-tri posta, dakle ne pricam jos uvek sam sa sobom.



Mislim da je datoteka malo stariji izraz, ali nisam siguran.

Nedeljka sam spomenuo kao tipican primer samoinicijativnog stihijskog prevodjenja stranih izraza bez ikakve regulative na nekom drzavnom nivou.



tOwk, ne menjaj teze :) Komentari su samo na tvoj osvrt "kao mogucnost" posto drugi stav ("kako sam ja preveo") i ne moze da se izdedukuje iz tvojih postova, dakle:

Read my lips: IBM is a registered trademark
UN, OSCE i IMF - su samo skracenice za organizacije, koje se u svim jezicima prevode.

U Srbiji ipak vlada trzisna privreda, pa je jasno zasto smatram da je prevodjenje robnih marki neprakticno i konfuzno. Sad samo zavisi od toga koliko to vrednujes u tvom licnom sistemu vrednosti. Jedan od zadataka pri standardizaciji jezika i njegovog pravopisa je i da se trenutni trendovi u drustvu i drustvene potrebe sto bolje pokriju, iz toga sam i izveo zakljucak da je prevodjenje robne marke nepotrebno i da ima vise mana nego prednosti kada se gleda drzava u celini - da se ovo pitanje postavilo pre 200 godina, bilo bi skroz irelevantno - a mozda ce ponovo biti irelevantno za 100 godina, trenutno je i te kako bitno, i stoga mislim da je u interesu drzave da se minimizira potencijalna steta kada su takve stvari u pitanju.

Mozemo to i sa druge strane da gledamo, uzimajuci praksu drugih konzervativnih drzava po pitanju jezika, na primer Francuske i Nemacke - ni tamo se robne marke ne prevode (IBM je IBM, BBC je BBC, CNN je CNN - Windows 95 se u Nemackoj i dalje naziva Windows a ne "Fenster 95" ) verovatno iz istih razloga, jer znajuci koliko se te zemlje trude da minimizaraju tudjice - ne vidim ni jedan drugi razlog.

Hm, kakve to veze ima sa tvojim „jezičkim vratolomijama“, u kojima si ti pominjao „avion“ i slične stvari? Nisam znao da je i to „robna marka“.


Koji argument? Gde je? Kakav legalni argument? Neko će meni da zabrani da npr. Microsoft nazivam „Malim-mekanim“, i to „zakonski“?


Pa naravno, a to većini ljudi i nema neki smisao (osim onima koji vole da „nose samo markiranu odeću“ :-). Ovde ti objašnjavaš koja je svrha robne marke za njenog proizvođača, a ne za korisnika te usluge.

Znači, ovo je prvi realan argument zašto ti smatraš da robne marke ne treba prevoditi koji si izneo. Dosad je to sve bilo samo „pa to je robna marka“ (isto kao: „to ne treba prevoditi, pa to je engleski“ ili „to ne treba prevoditi, to je rekao Ajnštajn“).

Ipak, ponavljam, ovde se donosi odluka — da li smatraš većom vrednošću da ljudi znaju čime se MPM :-P bavi, ili da sačuvaš IBM-ov zaštićeni žig. Svakako ti je jasno da ja ne smatram nekom preteranom vrednošću da Miša, Perin sin, sazna da je IBM zaštićeni žig (ma i „TM“ i „(r)“ ću da mu stavim :).

Usput, ovo se odnosi i na takve proizvode kao što je „Lotus Notes“ (isti proizvođač: zaista nezgodno prevesti, pošto „Lotusove beleške“ i ne znači mnogo), a i „Notepad“ („Beležnica“ je sasvim primeran prevod, ne slažeš li se).

Znači, ako se slažeš da je u redu prevesti „Notepad“ program u Windows-u sa „Beležnica“, a da ne treba prevesti „Lotus Notes“, onda se slažeš sa mnom, tj. želiš da prevodiš imena programa, preduzeća i ostalo od slučaja do slučaja.

(Zapravo, pošto ja prevodim Gnom, konkretni primeri su Gnom [ali i GNOME], Evolucija [umesto „Evolution“, ili „Evolušn“], Rokovnik [za „ToDo“], Zmije [za „Nibbles“], Prijava grešaka [za „Bug report tool“], itd.)


Što se tiče „lika i dela RMS-a“, to me uopšte ne zanima. Na tvoju žalost (pretpostavljam), ja niti držim RMS-ovu sliku na zidu, niti slušam zvuk njegovog glasa (čak, ja se nisam ni potrudio da skinem onu pesmu kojoj se svi smeju, pošto me to ne zanima; a npr. znam da su neki koji su oštro protiv RMS-a skinuli i odslušali to [bar su mi tako rekli :]). A GNU je delo hiljade ljudi, i uslovno rečeno, „poklonik“ toga jesam (zapravo, „poštovalac“ ;-).


Pa da, ali šta to mene briga? Čekaj, daj mi neko razumno objašnjenje zašto je to bitno. I sam si pomenuo „prepoznavanje“, i slažem se da je to najvažniji razlog zašto bi trebalo zadržati izvorni oblik. Ali, to sam i podrazumevao sve vreme gore, pošto se isto to (prepoznavanje) gubi prevođenjem izraza UN, OSCE, IMF.

Svakako, IBM planira da zaradi na svom imenu. Znači, jedino IBM ima osnova da se buni po tom pitanju, ali prevođenje njegovog imena nije niti „glupo“ (kako si prvo označio) niti besmisleno. Jeste, on će manje zaraditi, ali to je nevezano za samo jezičko pitanje.


Pa da, i to nema nikakve veze sa nasilnim prevođenjem. To sam rekao i ranije — to nije niti glupo, nego neko ima interesa u tome da mu se ime nepromenjeno pominje. A to većini ljudi koji koriste jezik zaista nije bitno — ili, možda misliš da će svi korisnici IBM-ovih proizvoda kod nas nekad izaći iz Srbije i pričati o tim proizvodima sa strancima? Moje je mišljenje da će manjina biti u takvoj situaciji, i stoga veoma malo smeta da se ime IBM-a prevede pa čak i kao nešto potpuno besmisleno (ali uvek isto, naravno). A čak i oni koji moraju da pričaju sa strancima, moraće znati i nekoliko hiljada stranih reči, pa im nije problem ni da znaju kako se zove proizvođač onog proizvoda koji koriste (znači, oni ne koriste sve proizvode ovog sveta, već njih nekoliko, i toliko novih „stranih“ naziva treba da nauče)


Ja i dalje ne razumem kakva je šteta po državu? Ja razumem kakva je šteta po IBM, ali po državu ne. Npr. zamisli da sad na svim Nike proizvodima kod nas pri uvozu stave jedno „O“ na početak, i dobijemo „ONike“. Oni koji žele da kupe „običan Nike“ proizvod neće ga kupiti, i tu će Nike izgubiti određenu zaradu (ili će morati da prodaju po manjim cenama, pa će opet izgubiti nešto zarade).

Svakako, onda će i država ubrati manje poreza, ali to neće škoditi pošto će zaraditi na carini ili će građani dobiti jeftinije jednako kvalitetne proizvode (pa i nije potrebno toliko budžetskih prihoda — ih, mogao bih ja i ekonomista da budem :-)


Ovo je, sigurno se slažeš, samo „heuristika“, tj. ne govori ništa, osim da oni jesu tako uradili. Da li je to dobro ili ne, ne možemo zaključiti (a pored toga, te prevode je sigurno radio Microsoft :-).


Srki, što se tiče programskih jezika i sličnih pojava, potpuno si u pravu (ne baš u datom primeru, pošto se „let“ tada naziva „ključnom reči“ ili „keyword“ :-). Čak štaviše, tako je i rađeno u prevodu Gnoma (npr. „type“ je prevođeno kao „vrsta“, osim u slučaju tipova podataka).

Što se tiče „termina“, on bi se svakako pojavio u nekim drugim programskim jezicima, kao što su Prolog ili Lisp, te bi ga tada bilo teško izbeći. Ističem da možda „termin“ i nije baš najbolji primer, pošto se koristi sa više značenja, ali svakako ga nema potrebe koristiti u srpskom jeziku namesto „izraz“. Ovo su sve primedbe na upotrebu reči kao što je „vokabular“ umesto „rečnik“ (ovo sigurno često čujete kod nas), „distribucija“ umesto „raspodela“ itd.

Ipak, ja se nisam bavio prevodom programskih jezika (što je i besmislica, svakako; naravno, nije besmislica napraviti novi programski jezik prilagođen neengleskom maternjem jeziku, a kao jedna zanimljivost, tako su i činili Japanci, a i ja imam kod sebe prevedeno par osnovnih funkcija Scheme-a :), već softvera koji je namenjen „širokim narodnim masama“, bar prema željama proizvođača. To znači da će taj softver koristiti za svoj uobičajen rad veći broj klinaca nego profesionalnih programera (koliko će to biti ispunjeno, videćemo u budućnosti).

tOwk,

Da malo skratimo raspravu i svedemo je na neku razumnu meru :)

Dakle, tebi niko ne brani da IBM prevedes kao MPM ili MMP ili kako hoces, ja sam govorio o zvanicom recniku i terminologiji, i kako se imena robnih marki trebaju prevoditi na srpski jezik.



Netacno, govorim o tome da direktno prevodjenje robnih marki stvara konfuziju na nacionalnom nivou. Ne u prici Pere i Zike da li nose "Paul&Shark" ili "Pavle&Ajkula" odela, vec o zabunama kada se kratice pominju u svim formalnim dokumentima ili u sredstvima javnog informisanja koje imaju legalnu tezinu.

Na primer, RTV B92 objavi "Firma Medjunarodne Poslovne Masine (MPM) prodaje los hardver, daleko iznad cene" - kako MPM nije nigde registrovana, dolazi do problema na vise nivoa i za sve strane. To implicira i bespotrebne troskove administrativne prirode ako se IBM oseti prozvanim, itd...



Opet - niko ne govori o licnim inicijativama za prevod, vec o zvanicnom i sistematizovanom pravilniku prevodjenja stranih reci i izraza (koji je zastareo). Kako ces ti prevesti Microsoft je potpuno nebitno sa stanovista drzavnog pravopisa. Ali je bitno kako ce to biti prevodjeno u sredstvima javnog informisanja i svim zvanicnim dokumentima, udzbenicima i slicno.



Zaista mislim da ljudima nista nece biti jasnije ako IBM zovu "Medjunarodnim Poslovnim Masinama" - moze biti i da prodaju heftalice ili kafe-masine koji su po ISO standardu. Na kraju krajeva, meni i "Coca Cola" izgleda kao nesto sto me asocira na jednu biljku koja sadrzi prirodni stimulant i automobil, a ne na isprzeni secer u soda vodi.

I naravno da je bitno zastititi robnu marku, pored IBM uvek moze da stoji

"Firma IBM (medjunarodne poslovne masine)" i slicno...



Lotus(R) Notes (TM) -> robna marka, ime softverskog paketa

Windows (R) - Notepad, notepad nije (TM) niti je paket, vec utility aplikacija unutar Windows operativnog sistema, pa ga i mozes prevesti sto ima potpunog smisla i ja to podrzavam.



Uopste se ne radi o IBM-u, vec o svakoj robnoj marki. Prevodjenje robnih marki ce neminovno dovesti do konfuzije i legalnih sivih zona, a konfuzija i legalne sive zone kostaju i usporavaju razvoj i generalno su lose po drzavu, a samim tim i stanovnike te drzave.

Kako jezik standardizuje drzava, u interesu drzave (a to nisu samo interesi pojedinaca, vec i drustva uopste) je da minimizira potencijalne probleme - a bojim se da je prevodjenje robnih marki u knjizevnom jeziku korak u suprotnom smeru.



Kao sto rekoh, ne radi se o "pricanju sa strancima". Neke firme nemaju predstavnistva u Srbiji. Prevodjenje robnih marki bi zahtevalo i masu dodatnih operacija, recimo graficko resavanje logotipa, formalnosti oko registracija - a takodje ulaskom Srbije u evropsku uniju koja ima unificiran zakon o robnim markama bi doslo do totalne konfuzije i duplih robnih marki, sto je dakako - nepotrebno i skupo, i kostalo bi upravo gradjane ove zemlje a ne nekog drugog.

Naravno, ti ne mislis o tome - normalno, jer to nije ni tvoj posao, ali eto - neko valjda mora i o tome da misli, i svakako je to jedan od faktora koji uticu na formiranje nekog pravila na nacionalnom kao sto je pravilo o prevodu stranih reci u javnim glasilima i zakonskim aktima, pa i u knjizevnom jeziku...

Robne marke se jednostavno ne prevode, takva je praksa.



Objasnio sam u predhodnom paragrafu - a o tome kakav bi ti ekonomista bio... paaa... jedno je sigurno, to bi kostalo :)

Ok, a šta je onda loše reći: „Firma MPM (Međunarodne poslovne mašine — IBM) ...“?


U redu, ovde samo ističem da ja kao prevodilac neću da ulažem vreme za ispitivanje da li je nešto zaštićena robna marka ili ne.

Ipak, zbog ovakvog stava moram da te pitam šta misliš o „prevođenju“ naziva programa koji su zaista proizvod nekog preduzeća (i to glavni proizvod): „Evolution“ u „Evolucija“ (ovo je praktično pandan Lotus Notes-u i Outlook-u, te je svakako značajan program). Takođe, šta reći za naziv kao što je Corel PhotoPaint? To je isto program čiji je naziv (najverovatnije) registrovana robna marka, a ipak sam naziv označava ulogu tog programa — „slikanje fotografija“.

Ukratko, u nekim krugovima stručnjaka za upotrebljivost se radi na potpunom prelasku na „objektno orijentisani rad“, tj. više ne postoji „MS Word“ već „Program za obradu teksta“, itd. Uostalom, to je i ideja MS-a sada (zašto bi inače ugrađivali IE u operativni sistem?), ali nazivi potiču iz starijih vremena, pa i dalje ništa ne menjaju.

A neretko nazivi proizvoda sadrže i određenu duhovitost koju je zanimljivo preneti i onima koji ne razumeju engleski jezik.


...i njenom proizvođaču :-P


Tu je u pitanju sasvim drugi problem — državna administracija je skupa, i to je slučaj bez obzira na ovo konkretno pitanje. Ja bih je svu izbacio ;-)


Ali otkud da to nije slučaj sa OEBS, UN, ...? Pa i to košta na apsolutno isti način, a ti se slažeš da prevod ovih izraza treba koristiti.

I tu opet dolazimo na onaj moj argument (zagubljen negde u sredini ;-) koji si ti odbacio: broj zaštićenih žigova je mnogo veći od ovakvih organizacija, i to je ono što je tu veoma značajno.


I neprimereno je dovesti takvu praksu u pitanje? Ja znam da ni Kinezi većinom ne prevode robne marke, kao ni oni koji koriste arapski jezik (pa dobijemo mešani DNL i LND tekst — valjda je u redu ove skraćenice prevesti, a? :P), ali i dalje sumnjam u ispravnost takve odluke.

Nije isto - OEBS, UN, itd... su medjunarodna tela koja sigurno imaju predstavnistva u Srbiji i imaju regulisan status pecata, imena i sl... IBM, BBC i sl - ne moraju imati predstavnistva i njihova prava cuva zakon o robnim markama.



Da li si siguran da pecat OEBS-a ima srpski prevod u Srbiji? Nikad nisam video pecat OEBS-a, pa ne znam?

Sa robnim markama nastaje drugi problem - cak i ako neka robna marka nije zasticena u Srbiji, postoje odredjena medjunarodna pravila koja to regulisu - tako da ipak postoje beneficije neprevodjenja robnih marki.



Cuj... bio sam skoro u Kairu na par dana i video sam Vodafone reklamu... crveni logo onaj, samo sto je nesto pisalo na arabici - e, sad, posto se tim pismom ne sluzim.. ne vredi - mozda su samo prevli "vodafone" na arabiku, ili su smislili nesto drugo :)

Pa sigurno da ne mora ni OEBS da ima predstavništvo kod nas, a to što ima... pa...

Opet, isto tako bih onda ja predložio da sva preduzeća koja imaju predstavništva reše pitanje svog imena na isti način. A zašto mislim da bi oni i dalje zadržali engleski izraz? Zato što to njima ide u prilog, a ne zato što im je teže da vode dokumentaciju ili ko zna šta. Uostalom, ima gomila predstavništava kod nas koja imaju slična imena sa odgovarajućim preduzećima, i to im ne predstavlja nikakav problem. Ako je to slučaj, ne znam koja je razlika prilagoditi ime jeziku.

Tu je veći problem što i domaća preduzeća imaju engleska imena, i zbog toga je besmisleno zahtevati od stranih preduzeća da poštuju naš jezik, ako ga ni sami ne poštujemo :-)


„Zaštićeni žig“ je valjda sinonim za „robna marka“ — mada nisam siguran, pa me nemoj držati za reč. U svakom slučaju, ja sam ga sa tim značenjem upotrebio ;-)

Ma ja sam izabrao los primer. Ali svakako stranci imaju razliku izmedju expression i term i mislim da bi trebalo i mi da imamo tu razliku. Jer ipak ako prevodis recimo neki deo gnometa (gnumeric ili kako se vec zove) gde imas da podesavas promenjive pa kada prikazujes primer kako se nesto koristi a="neki termin" a=neki_izraz tu se jasno razlikuje term i expression. I kod nas izraz i termin ne znace isto. Neces reci kako je ovo termin (2+3)=6. Da li bi prevodio rec "terminologija"?

E ovo je potpuno tacno i moj primer to pokazuje ali vazi i obrnuto! Ipak termin je sada nasa rec kao i visnja i jastuk i ne treba je izbegavati. I mislim da term treba prevoditi kao termin (uvek postoje izuzeci) da bismo za rec expression stili rec izraz jer cemo tako manje zbunjivati citaoca. Citaocu ce biti mnogo lakse kada zna tacno sta je termin a sta je izraz. Iako se kod nas cesto izraz koristi tamo gde bi moglo da se koristi termin mislim da bi trebalo koristiti termin iako nijedno ni drugo nije pogresno.

E ovde se slazem da treba koristiti recnik jer ovde je ipak drugacija situacija od termin i izraz.

Pa mislim da je prevodjenje najvise i korisno za klince koji uce da rade na racunaru. Zato sam davao primedbe u vezi sa reci izraz. Treba uvek gledati od slucaja do slucaja i ne ici ni u jednu ni u drugu krajnost. One engleske reci koje smo prihvatili i koje su sada prakticno nase ne treba izbegavati po svaku cenu.