Ajd probaću da odgovorim na ove tvoje zadatke ovih dana, trenutno sam malo zauzet, a mnogo više sam zarđao kada je KVM u pitanju.

Što se zbirki (i druge literature) tiče, za početak, koji predmet i koji fakultet je u pitanju? Ako je u pitanju FE3KM, onda bi u suštini trebalo da se koriste iste one zbirke koje su bile za Fiziku Materijala (već sam zaboravio autore, bilo je to pre dosta godina), a svakako, najviše bi pomogle skripte sa vežbi.

Ja imam neku zbirku od Sunčice Elezović - Hadžić "Elemtentarni zadaci iz kvantne mehanike", ima ponešto što liči na ove zadatke, kao i knjigu "Kvantna teorijska fizika" od Ljubisava Novakovića (mada mislim da je to ipak malo previše za pripremu ispita), i nešto pdf literature, naravno na engleskom. Ako ti treba nešto od toga, javi se.



Jedan način označavanja vektorskih veličina je upotrebom masnih slova (bold). Znači B je vektor, a B je skalarna veličina.



Ok, nema zgodnog načina, ali to baš i nije najpametnije. Recimo, impuls u hamiltonijanu kada je dat kao operator će te lakše dovesti do rešenja, recimo iz jednog u drugi sistem koordinata.

--

ACHTUNG! ALLES LOOKENSPEEPERS!


Das Internet is nicht fuer gefingerclicken und giffengrabben. Ist easy droppenpacket der routers und overloaden der backbone mit der spammen und der me-tooen. Ist nicht fuer gewerken bei das dumpkopfen. Das mausklicken sichtseeren keepen das bandwit-spewin hans in das pockets muss; relaxen und watchen das cursorblinken.

Sto se tice Suncice tu pomoci puno nema.
Ne verujem da je u pitanju neki domaci autor.
Bilo koja zbirka u PDF formatu bi mi koristila .Narociro ruska ili na engleskom.

Zašto?!



http://www.phys.spb.ru/Stud/Books/index.php

Pa vidi da li ima nešto što ti znači.

--

You are never alone with schizophrenia.

Citat:

kao i knjigu "Kvantna teorijska fizika" od Ljubisava Novakovića (mada mislim da je to ipak malo previše za pripremu ispita)



Bolji vic odavno nisam cuo. Pitaj Milana da ti kaze po kojoj se knjizi sprema ispit pa uporedi sam. Lepo je sto zelis pomoci drugima, ali se evidentno niste razumeli! U svakom slucaju pozdrav od mene!

Kakva je ovo knjiga "Kvantna teorijska fizika" od Ljubisava Novakovica? Za koji je to fakultet pisano?

Uzgred ovi zadaci mogu mnogima mozda koristiti. Pa sam resio da ih otkucam. Mrzelo me je da kucam cetvrti. Al otkucao sam prva tri! Mahinalno sam kucao! Ako ima greske neka neko javi pa cu ispraviti.

1.Cestica mase m podvrgnuta je dejstvu potencijala

Razdvoiti promenjive u Šredingerovoj jednacini. Naci rešenja za i uvodeci smene , i . Potraživši rešenja u
obliku stepenih redova ,naci svojstvene vrednosti i svojstvene funkcije osnovnog
i prvog pobudenog nivoa.


2.Elektron sa žiromagnetnim odnosom smešten je u magnetno polje
koji ima pravac -ose.Napisati Šredingerovu jednacinu za ovaj problem i naci opšte rešenje za definisane pocetne uslove. Ako je elektron u svojstvenom stanju sa spinom duž -ose naci spinor kao funkciju vremena.
Naci verovatnocu nalaženja elektrona sa spinom duž -ose kao funkciju vremena.



3.Za elektron u osnovnom stanju atoma vodonika naci
a) verovatnocu da se nade van klasicne zabranjene oblasti
b) Verovatnocu raspodele impulsa
c) koristeci rezultat pod b) ili teoremu virijala izracunati ocekivane vrednosti
za i i proveriti relacije neodredenosti.

Da za kvantnu mehaniku posebno vazi pravilo da treba prvo dobro nauciti teoriju.

Jel znas ti mozda Milane kakva je ovo knjiga od Ljubisava Novakovica? Nikad nisam cuo za nju!

Ne

Evo video sam na sajtu ima u biblioteci kod nas

NOVAKOVIĆ, Ljubisav: Kvantna teorijska fizika, Kragujevac: PMF Univerzitet "Svetozar Marković", 1991
Fl-1332, Fl-1333

Imas li neke zbirke iz Kvantne i atomske u elektronskom izdanju.

Imam nesto iz kvantne! Imam vise stvari kuci. Danas sam stigao u ns. Uglavnom je na ruskom to sto imam! Mada imam nesto malo i na engleskom!

Ajde ako imas vremena i volje naravno i brzi internet okaci negde.
Nemoras da zuris kad budes mogao.

1) Razdvajanje promenjivih ti je isto kao i za vodonikov atom (a to bi svakako trebalo da se zna). kad r->beskonacno prvi clan potencijala je zanemarljiv u odnosu na drugi tako da su resenja ista kao za lho. U slucaju r->0 drugi clan je zanemarljiv u odnosu na prvi tako da su ti resenja ista kao za vodonikov atom.
Kao sto vidis nemoras ama bas nista da racunas samo malo treba da znas teoriju. Inace za koji fakultet je ovo?
3) je maksimalno tipski i verovatno ga mozes naci u svakoj zbirci.
2) pogledaj u nekoj knjizi (npr. Landau) kako se pise sredingerova jednacina u prisustvu mag. polja kad to znas ostalo je lako.
Za zbirku bih preporucio Kogan i Galicki ili Constantinecu-a (nisam bas siguran kako se pise, obe zbirke mozes da nadjes u el. formi na netu)

pozdrav.

Mislim da je ovo za Nis. Milan Milosevic je to postavio ranije, a ja sam prekucao da bi se lakse citalo!

Evo da ne otvaram novu temu.

Imam jedno pitanje:

Pre mesec dva, na kolokvijumu smo dobili neki zadatak koji se mogao resiti samo ako se pretpostavi da je energija elektrona manja od 0 (E<0), generalno katastrofalno smo uradili taj kolokvijum. Sada vidim u svesci iz kvantne od starije koleginice da energija elektrona ne moze biti manja od 0 ?!? Sto je mene sada bacilo u rebus.
Ima li nekoga ko moze da mi kaze da sta je tu tacno, a sta ne?

Hvala!

Moze da bude ukoliko se nalazi u nekom potencijalu, tj. ukoliko je vezan u atomu. Za slobodan elektron nije moguce.

Sto ne napises kako tacno glasi zadatak?

Zašto energija ne bi mogla da bude negativna? Kinetička energija jeste pozitivno definitivna, ali potencijalna ne mora biti tako da ukupna energija može biti manja od 0.

Kazem gledao sam svesku iz predmeta narednog semestra i video nesto sto mi nije jasno (nije se slagalo sa resenjem zadatka), pa rekoh da pitam.

Vidim, konačno, fizička elektronika postala ono što treba da bude. Ko sada drži? Kada sam ja slušao fizičku elektroniku kod Belče, to je bila obična elektronika i veze sa fizikom nije imala.

Cisto da ne bude zabune, predmet je sa elektrotehnickog (3 semestar), a ne fizickog fakulteta (cini mi se da i na fizickom ima predmet fizicka elektronika), ako je uopste i bilo zabune.

Sada je drzi profesor Dejan Gvozdic (predavanja), a asistent je Jasna Crnjanski (vezbe).

Imas li mozda nesto od materijala sa predavanja, vezbi da okacis? Ili neki link?

Ima svakako, samo moratju to da ti posaljem preko e-mail-a posto su materijali zakljucani na zvanicniom sajtu pa verujem da ne bi trebalo da ih kacim na nekom sajtu.

Pa eto ako mozes nekako da mi das tvoj mail, i ja cu ti to poslati. A opste neke informacije mozes naci na sajtu nobel.etf.rs .

Da, u svakom slučaju ovo što imate na ETFu je prava fizička elektronika. Ne znam kako je sada na fizičkom fakultetu, ali ja kada sam slušao fizičku elektroniku, tu nije bilo ni f od fizike. Profesor je prosto pretpostavio da smo svi položili osnove elektrotehnike na ETFu i odma počeo da nas davi raznoraznim kolima. Naravno, mi pojma nismo imali šta priča, jer smo mi učili elektrodinamiku, kao teoriju polja, a ne tehničku disciplinu. Tih 100-ak strana skripti su mi bile najmučnije štivo koje sam morao da spremam.

Verujem da vam je tako bilo. Inace ako imas potrebu da osnove elektrotehnike ucis, preporucujem ti (i svima ostalima) udzbenike Antonija Djordjevica: Elektrostatika, Stalne struje, Elektromagnetizam, Naizmenicne struje, plus njegove dve zbirke, i Plava zbirka od Bozilovica (nemam nameru da ista reklamiram). Nama su to najtezi predmeti (oet1,2) na prvoj godini, ali je literatura tako dobra da je na studentu samo da sedi i uci iz datih knjiga (u smislu sve je dobro objasnjeno i ima odakle da se vezba).

Ajd molim te pusti mi na mail!

I dalje je isto na FF... Mada predmet se ne zove fizicka elektronika nego elektronika za fizicare pa je onda u skladu sa gradivom koje se predaje (ali ne i sa fakultetom).

Idiotizam. Ljudi završe fakultet i nemaju pojma o fizici poluprovodničkih uređaja osim ako se sami ne zainteresuju.

Zdravo, imam pitanje iz srednjih vrednosti u KM:

Nije mi jasno da li se u KM trazi srednja vrednost fizicke velicine ili operatora te fizicke velicine?
Pitao sam i drugara sa faxa i on mi kaze da nije siguran ali misli da je od operatora. Ja mislim da je od fizicke velicine.

U knjizi Kvantna mehanika od Ivanovica, autor krece od srednje vrednosti koordinate bez koriscenja ikakvih operatora, pa onda definise srednju vrednost funkcije od koordinata, i onda radi srednju vrednost impulsa. Za impuls ide od definicije brzine i definicije impulsa, i uzme od njih srednje vrednosti (i dalje nigde ne spominje operatore), i onda sledi malo duzi racun i dodje do srednje vrednosti impulsa ( p nadvuceno) preko operatora impulsa i onda to dalje generalizuje, a pre toga kaze:

"Na taj nacin smo izveli i dokazali da srednja vrednost operatora impulsa p ( bez kapice koja oznacava operator) iznosi: p nadvuceno preko operatora impulsa.

Sto meni uvodi konfuziju. A pored toga smo na predavanjima napisali da je p nadvuceno isto sto i < p sa kapicom>, ( gde zagrade <f> oznacava srednju vrednost od f), i meni tu onda nije jasno da li smo uopste iste oznake koristili ne prtedavanjima kao i u knjizi.

U kvantnoj mehanici fizicke velicine su reprezentovane operatorima. Tako da kad trazis srednju vrednost energije zapravo trazis srednju vrednost operatora energije. Ivanoviceva kvantna je losa knjiga. To baci.

Cesto autori ne pisu kapice iznad operatora. Na to se moras navici. A evo i zasto smo poceli da pisemo kapicu - http://www.elitesecurity.org/t290278-0#1745740.

Zanimljivo je sledece

svojstveni problem



ima teorema da onda vazi



Zasto ne pisemo ? A pisemo katkad , a ne iako je potencijalna energija neka fja operatora . Nista od ovog nije pogresno. Samo ako se autor drzi konvencija koje je uveo.

Mozes li mi reci neki konkretan razlog zasto je Ivanoviceva Kvantna losa? Ne bih bas da bacam 1150 strana bez razloga. Meni deluje nekako enciklopedijskog karaktera, u smislu da ima i istorijskih stvari, sto je dobro za opstu kulturu inzenjera Fizicke elektronike ili Diplomiranog Fizicara. A pored toga cini mi se da ima dosta stvari obradjeno. Sa druge strane nisam je nesto previse konzumirao, da bih dao neku ocenu strucnosti.

A za operatore:

Koji je motiv za koriscenje operatora? Zbog cega ih nismo koristili u fizici 1,2 (Njutnova mehanika, fluidi, termodinamika...)? Pretpostavljam da moze, na neki slican nacin kao u KM. Nekako mi sva ta prica sa operatorima deluje aksiomatskog karaktera, i iskreno nisam se bas navikao na nju. Shvatam formalizam koji se tu koristi bez problema, ali mi fali neka fizicka interpretacija svega toga, ili neka intuicija pri radu sa njima.

Dok ovo pisem pade mi na pamet da se njima lakse zapisuju komplikovane jednacine, npr SJ.

Tek sad videh ovo.

Ima puno gresaka. Covek je uspeo da na 1150 strana dotakne neverovatno malo stvari, sto da je hteo verovatno ne bi uspeo.

Probacu da ti objasnim na primeru. U klasicnoj mehanici ti imas funkcije koje istovremeno zavise i od polozaja i od impulsa i posmatrajuci jednacine kretanja (ovih dinamickih varijabli) ti definises strukture koje se nazivaju Poasonove zagrade, koje se u literaturi najcesce oznacavaju .

U kvantnoj mehanici ti ne mozes znati istovremeno i polozaj i impuls cestice pa uvodis tzv. teoriju reprezentacija. Pa imas neko u koordinatnoj reprezentaciji, i neko u impulsnoj reprezentaciji npr., a vezu izmedju ovih talasnih funkcija ti daje Furije transformacija. Isti ti je vrag naravno sta ces reci da je Furije-original, a sta Furije - lik.

Da bi imao kvatnu mehanicku interpretaciju i i trebaju da budu funkcije. Ako je jedna od njih fja i druga je. Ovo ti obezbedjuje Parsevalov identitet!

U linearnoj algebri postoji nesto sto se zove karekteristicna jednacina, u KM se zbog englesko-nemackog uticaja obicno koristi naziv svojstveni problem (eigen problem). U kvantnoj mehanici opservable (dinamicke varijable) preuzimaju ermitski operatori jer oni imaju realne svojstvene vrednosti, a ulogu Posanovih zagrada komutatori . I imamo lepu fizicko - matematicku vezu. Operatore, koji predstavljaju fizicke velicine koje se mogu simultano meriti, mozes simultano da dijagonalizujes, odnosno njihov komutator je nula, i ta dva operatora imaju zajednicku svojstvenu bazu. Ovo poslednje je bitno jer dva operatora mogu imati neke zajednicke svojstvene vektore, a da ne komutiraju.

To je neka prica, odnosno grebanje po povrsini ove price!