[ torbica @ 22.03.2002. 00:21 ] @
| [mod's note: ...članak iz magazina Ekonomist #95 (jedan od linkova na naslovnoj strani sajta http://www.ekonomist.org.yu). "Izvor blizak vladi Srbije" koji se pominje u tekstu verovatno je Bane Anđelić... Što se tiče ostalih aktera priče, oni su nam uglavnom poznati od ranije. Postaje vrlo zanimljivo čitati fascinantne izjave gospode koja je manje ili više utaljena u Telekomu, o tome kako "nije zgodno nesređenu i slabu organizaciju u domaćim telekomunikacijama naglo izložiti nemilosrdnoj borbi na tržištu [...] (š)to je opravdani razlog što novi zakon o telekomunikacijama ne insistira na ukidanju postojećeg monopola" ili kako "posledice očuvanja monopola ne bi trebalo da imaju dramatične razmere po razvoj telekomunikacija, jer rok nije predug". Autor poslednje izjave mora da živi na Jupiteru. Što se tiče samog teksta nacrta, on je menjan i dopunjavan u više navrata od leta prošle godine, ali nijedna od tih verzija nije postala dostupna široj javnosti. Toliko o javnosti rada i javnoj raspravi... No, kao i uvek, Internodium forum je otvoren za objavljivanje sveže verzije nacrta Zakona o telekomunikacijama! Ukoliko je potrebno, možete ga poslati na forum anonimno, korišćenjem formulara na Internodium Web sajtu ili nekog javnog remailera... --sloba] Zakon o telekomunikacijama MONOPOL SE NE UKIDA Predlog republičkog zakona o telekomunikacijama uskoro će se naći na razmatranju u Skupštini, ali će koplja oko njega izgleda tek početi da se lome. Iako predviđa "sprečavanje monopola i monopolskog ponašanja", ovaj nacrt ne ukida sadašnji monopol koji Telekom Srbija ima na fiksnu telefoniju do 2005. godine, već ga, kako neki tvrde, još i učvršćuje. Istovremeno iz EU stižu "nezvanični, ali dovoljno jasni signali da ova zajednica neće uložiti ni evra dok se postojeći monopol ne ukine" Ključno je, dakle, pitanje da li je predlog zakona o telekomunikacijama usklađen sa prilično oštrim zahtevima EU. Druga stvar koja mnogima, zasad samo nezvanično, bode oči je osnivanje Saveta za telekomunikacije Srbije, koji će regulisati delatnosti u ovoj oblasti i biti "samostalni pravni subjekt funkcionalno nezavisan od Vlade, Ministarstva i drugih organa uprave, kao i svih organizacija i lica koja se bave telekomunikacionim mrežama, sredstvima ili uslugama". Savet će, sudeći po predlogu zakona, imati nadležnosti i ovlašćenja 'Velikog Brata', a onaj kome se odluka ne bude dopala, neće imati pravo žalbe, već će moći da pokrene upravni postupak (ako ima para i vremena). Od monopolističkog ponašanja u fiksnoj telefoniji najviše štete imaju direktni korisnici, jer je fiksna mreža u izuzetno lošem stanju, pa samim tim nije visok ni kvalitet usluga koje zavise od fiksne mreže (Internet, mobilna telefonija i dr.): ako nema konkurencije, monopolista nema ekonomske koristi od ulaganja u podizanje kvaliteta. Međutim, veći je problem što je teško dovesti strane investitore za bilo koju oblast sve dok postoji loša telekomunikaciona infrastruktura, čije je korišćenje, kažu, skupo i za velike svetske kompanije. Planovi Telekoma jesu, doduše, prilično ambiciozni u poslednje vreme (punom parom se radi na nabavci opreme za digitalizaciju fiksne mreže, uskoro će se duplirati broj pretplatnika 064 mobilne telefonije, a priča se da će ova mreže uvesti GPRS tehnologiju već do juna meseca). Razlog za ubrzano ulaganje mogao bi biti upravo omogućavanje lakšeg i jeftinijeg poslovanja stranim investitorima, ali i pripremanje za konkurenciju koja će kad-tad doći: rok od tri godine do isteka monopola koji Telekom Srbija ima na fiksnu telefoniju dovoljno je dug da se ovaj operater pripremi za novi način poslovanja (doduše, samo psihički, jer će ova oblast u ostatku sveta napredovati mnogo brže nego što ćemo to moći mi - ovako 'nezavisni'). "Nije zgodno nesređenu i slabu organizaciju u domaćim telekomunikacijama naglo izložiti nemilosrdnoj borbi na tržištu, sa vukovima koji raspolažu ogromnim novcem i mogu vrlo brzo da nas progutaju", kaže za Ekonomist magazin Borivoj Lazić, dekan Elektrotehničkog fakulteta i član UO Telekoma. "To je opravdani razlog što novi zakon o telekomunikacijama ne insistira na ukidanju postojećeg monopola. U nacrtu zakona mnogo pažnje je posvećeno borbi protiv monopola uopšte, i sprečavanju njegovog kasnijeg pojavljivanja". Međunarodna zajednica, pak, traži da se monopol koji je 1997. godine, na osam godina dodeljen Telekomu Srbija (prilikom prodaje 49 odsto akcija italijanskom STET-u i grčkom OTE-u) ukine pre isteka roka - slično je učinjeno u Estoniji, kada je trajanje monopola pomereno sa 2013. na 2003. godinu. Ovo, međutim, nije nimalo lak potez, naročito zbog činjenice da su strani partneri za ekskluzivno pravo korišćenja fiksne telefonije platili oko milijardu i osamsto miliona maraka, a novac je uložen iskljucivo za očuvanje socijalnog mira. Međunarodna arbitraža koja bi se pozabavila pitanjem raskida dogovora o monopolu mogla bi da natera našu stranu da vrati novac koji je onda uzet, tako da su se tvorci novog zakona našli u procepu: da li da ostave monopol do isteka roka, nadajući se da će međunarodna zajednica zažmuriti na jedno oko i dozvoliti donošenje ovakvog zakona, ili da pokušaju da isteraju stvari na čistac i tako rizikuju da plaćaju dugove koje nisu napravili. "Nacrt zakona pravljen je po ugledu na evropske zemlje, između ostalog i one iz bivše SFRJ", kaže za Ekonomist magazin profesor Elektrotehničkog fakulteta Nenad Simić, koji je aktivno učestvovao u izradi predloga saveznog zakona o telekomunikacijama za vreme postojanja saveznog ministarstva, a posredno je bio uključen i u pravljenje predloga republičkog zakona koji će se uskoro naći u skupštinskoj proceduri. "U radu su angažovani i strani konsultanti, pre svega iz firme Stone & Webster Consultants iz Velike Britanije. Autori Zakona nastojali su da ugrade savremene evropske principe, a značajnije odstupanje je učinjeno samo po pitanju monopola koji je Telekomu ostavljen do isteka Akcionarskog ugovora, do 2005. godine, uz mogućnost da se taj rok skrati. Razlog za ovakvo opredeljenje je očuvanje poverenja sadašnjih i budućih ino-partnera u sigurnost ulaganja". Po mišljenju profesora Simića, posledice očuvanja monopola ne bi trebalo da imaju dramatične razmere po razvoj telekomunikacija, jer rok nije predug. "Monopol je regulisan akcionarskim ugovorom, i za njegovo ukidanje nadležan je Međunarodni sud, a ne zakon o telekomunikacijama", kaže za naš magazin Boris Tadić, predsednik UO PTT-a, većinskog vlasnika (51 odsto) Telekoma Srbija. "Ja sam najveći protivnik monopola, ali ovo pitanje zahteva ozbiljnu političku proveru, jer se unapred mora proceniti šta je za državu povoljnije". Kritičari ovog zakona tvrde da se njime ne samo dozvoljava trajanje monopola, nego se još i ucvršćuje. Iz "dobro obaveštenih krugova bliskih Vladi Srbije" saznajemo, međutim, da je to je dosad bila samo ugovorna obaveza, ali da monopolista može, ako to njegov upravni odbor odluči, da se odrekne monopola i pre roka predviđenog ugovorom. Takođe, svaka strana može da raskine ugovorne obaveze i odluči se na arbitražu. Međutim, zakonskim definisanjem monopola ovo se onemogućava: za ukidanje monopola bilo bi potrebno da dođe do izmene ovog zakona, što je daleko komplikovanija procedura, i što može poslužiti kao izgovor za nepreduzimanje mera za izmenu ovog ugovora veoma nepovoljnog po Srbiju. Drugo je pitanje zašto je ovakvo stanje povoljno za pojedine strane koje su ugovor zaključile: srpskoj strani odgovara da na domaće tržište što duže ne uđe drugi operater fiksne telefonije, bar dok se mreža ne dovede u neko normalno stanje. Novac za nabavku opreme, tvrde naši izvori iz Telekoma, stiže od dividendi koje Italijani i Grci uopšte ne dobijaju (pod parolom da Telekom, sa izuzetkom prošle godine, posluje sa gubicima), na šta ovi drugi nisu baš ravnodušni. Naš neimenovani sagovornik kaže da se prašina ne diže, jer je "verovatno reč o medudržavnom dilu na visokom nivou, i da su u pitanju neki krupniji poslovi" Pitanje je, ipak, da li je međunarodna zajednica spremna da zažmuri, jer njoj nije u interesu da se taj monopol sačuva. "Sa najviših mesta u EU stavljeno nam je do znanja da oni neće da žrtvuju profit stotine svojih kompanija koje bi ovde ulagale, zbog ekstraprofita dve koje drže monopol i odgovorne su za trenutno stanje u mreži i uslugama, koje su ovde i do 20 puta skuplje nego u svetu", kaže pomenuti sagovornik. Može biti da je cela priča sa zakonom igra, da bi se dobilo na vremenu dok monopol ne istekne, ili stranci ne pristanu na njegovo skraćenje, jer su male šanse da će ga, ovakvog kakav je, međunarodna zajednica prihvatiti... U zakonu postoji stavka po kojoj drugi operater i u vreme trajanja monopola ipak može dobiti licencu, odnosno dozvolu da gradi mrežu, ali ne i da je eksploatiše. Za domaće operatere ovo bi bio vrlo skup poduhvat, jer građenje mreže bez etapne provere ne obećava uspeh, a s obzirom na brzinu razvoja tehnologije, nije ga realno raditi mnogo pre eksploatacije. Međutim, strani operater koji bi bio spreman da rizikuje, dobio bi licencu za neuporedivo manje novca nego da monopola nema, a po tvorce zakona to bi bio dobar marketinški potez, ako bi se realizovao pred izbore: osim što će doći do novca, prikazaće i svoju fleksibilnost. Kalif umesto kalifa Za regulisanje telekomunikacione delatnosti, prema ovom zakonu, biće ovlašćen Savet, koji je nadležan da: reguliše, nadzire, izdaje dozvole, prati rad, planira, nadgleda, koordinira..., a sve odluke i opšta akta za koje je ovlašćen ovaj Savet, donosi Upravni odbor, čije članove i predsednika imenuje Narodna skupština, na predlog Vlade. Planira se da ovo telo bude nezavisno i od Vlade i od resornog ministarstva, i to tako što će se samo u prvoj godini finansirati iz budžeta (kratkoročna pozajmica), a kasnije od naknada i taksi koje će naplaćivati od operatera. U oblasti telekomunikacija, nadležnost Vlade sadržana je u svega tri stavke ovog zakona, a ministarstva u sedam. Zato su nadležnosti Saveta nabrojane u 19 stavki, a ovlašćenja u još 16, pa se stiče utisak da je sam zakon pravljen samo da bi se konstituisao Savet, koji će kasnije, umesto zakona, donositi pojedinačne odluke po svim pitanjima. "Pitanje ovlašćenja je, bez sumnje, vrlo delikatno", kaže profesor Nenad Simić. "Zakon po prirodi ne može da ulazi u sve detalje funkcionisanja institucije kao što je Savet. Ideja koja je bila prisutna u toku rada na nacrtu je da se rad Saveta definiše kroz garnituru podzakonskih dokumenata, koji bi se radili uporedo sa zakonom. Time bi se izbegla opasnost od neujednačenih kriterijuma, ali postupak izrade tih podzakonskih akata zasad nije pokrenut. Postoji objašnjenje da to treba da uradi Savet, kad se konstituiše. Ovo telo mora da sadrži nekoliko ozbiljnih stručnih službi, koje će obavljati funkcije danas raspodeljene po raznim institucijama, i za koje treba obezbediti stručnjake i odgovarajuće materijalne uslove. Nije jasno ko to sve treba da finansira, a ni ko treba da pripremi podzakonske dokumente koji definišu uslove rada regulatornog tela. Sve to treba rešiti pre početka rada regulatornog tela", kaže Simić. On objašnjava da se u većini evropskih zemalja celokupno vođenje telekomunikacionih funkcija stavlja u nadležnost nezavisnog regulatornog tela, koje je neposredno odgovorno samo parlamentu. Ovom vrhunskom stručnom institucijom rukovode ljudi koji nisu angažovani u politici, ali su maksimalno kompetentni u oblasti telekomunikacija i ekonomije. Ovo telo i kod nas će, prema tvrdnji Borisa Tadića, biti sastavljeno "isključivo od eksperata, a nikako od političara, jer ono mora da služi kao tampon zona između telekomunikacija i politike". Mesto predsednika UO Saveta primamljivo je za mnoge koji se ovim sektorom bave, pa se ubrzo može očekivati početak borbe za kalifovu stolicu. A što se pitanja monopola tiče, ako sve bude išlo uobičajenim (usporenim) tempom, može se desiti da do donošenja zakona prestane da bude aktuelno. Lela Saković ::: -- Internodium "forum" mailing lista. Vise informacija o listi (ukljucujuci i uputstvo za odjavljivanje) nalazi se na adresi: http://www.internodium.org.yu me <bobmarley> ne 3puj <LUDAK |