svaka aplikacija koja radi sa bazom može grubo da se podeli na tri dela:

1) UI, odnosno ulaz/izlaz.. forme, dugmiće, input polja, štamane izveštaje.. dakle sve ono sa čime korisnik dolazi u kontakt..

2) bazu podataka.. obično server koji čuva podatke na disku, i sa kime se priča preko SQLa

3) ono između prvog i drugog dela.. to se zove "application logic", odnosno to je kod koji određuje da kada šalterska službenica unese podatke o plaćanju fakture, sa konta prve firme treba da nestane toliko para koliko treba da se pojavi na kontu druge (uprošćeno)..


e sad, "noviji" sql serveri umeju da urade još ponešto osim tri osnovne operacije (ubaci, izmeni, obriši), pa se dodavanjem tzv "stored procedura" i "trigera" deo logike aplikacije može odraditi i u samom serveru.. npr, u gornjem primeru bi moglo da se definiše da kada god se konto prve firme u transakciji smanji za N dinara, automatski se konto druge firme poveća za isto toliko..

verujem da je to želeo da kaže autor knjige u tom citatu..

Osim "application logic", koristi se često i "business logic". Ako te zanima nešto više o delovima o kojima Zombie priča (tzv. "slojevima"), pogledaj wikipediu ili potraži "three tier architecture" and "multi tier architecture" na Guglu i možeš dosta naučiti.