Inace ovo sam probao da sastavim ali nece da radi.
P.S.
Okretao sam grec jer mi je nesto nelogicno postavljen...
Help??!?

grec, ulevo, 90°.
povećaj otpornike, koristi ledare od 2mA, stavi npn-e, smisli kako da preživi kad grune zvonjava...


ma svrati malo ovde i pogledaj, mož nadješ nešto zanimljivo:

http://www.epanorama.net/links/telephone.html#busyind

Uuu jeee....
Nasao sam brdo stvari ovde, sada nisam siguran sta da pravim, sta ce najbolje da radi... Ako si ti Gujo video neku semu sto ti se svidela i za koju mislis da ce najbolje posluziti, jer smatram da si strucnjak, bio bi ti zahvalan da mi preporucis.
Samo me jos interesuje ove prepravke sto si preporucio da li se odnose za gornjdonju semu? Ovu donju semu sam i probavao da simuliram u EWB-u (Electronics Workbench 5.12) i NE RADI, kao ni pri prekticnom probavanju...
Inace ova gornja sema mi trenutno lepo sljaka, i ne smeta joj zvonjava, cak mi i lepo zatreperi LED kada zazvoni telefon, samo sto mi jedan manji trafo mora stojati ukljucen u blizini za napajanje...

Za to ti treba samo jedna led i jedna obična dioda spojene antiparalelno, i sve to ubačeno serijski u liniju. Ako ti centrala menja polaritet (stare centrale), ili želiš da prilikom zvonjenja bude bolji doživljaj, stavi dve led antiparalelno. Ako se bojiš da će led pregoreti, dodaj još jedan otpornik (47-100 ohma) paralelno diodama. Inače ja imam na mnogo mesta led bez otpornika i nema nikakvih problema, jer linijska struja je ograničena na 50 mA, ali to važi u samoj centrali i kada je kratka veza. Kada dodaš otpor telefona i telefonske linije sve se svodi na 30-40 mA. A 20 mA je preporučena struja za led, a ne i maksimalno dozvoljena. Možeš staviti i grec gde naizmenični krajevi idu serijski u liniju, a + i - na led (i otpornik paralelno, ako želiš).
Ovakav spoj ne narušava ništa u liniji, samo je "produžava" za pad napona, koji je inače vrlo mali (2V, ili 3,5V ako je i grec).

Ne Proko, to mi nikako ne odgovara jer imam spojena dva telefona na jednu liniju, jedan kod mene u drugoj kuci, a jedan kod matorih kod njih kuci u istom dvoristu, (nemam para za dve linije) pa mi je bitno da znam kada je linija aktivna da nebi upadali jedni drugima u razgovor. Znam da postoji spoj koji blokira drugi telefon dok je jedan aktivan na istoj liniji ali mi to ne odgovara jer ponekad imamo potrebu da razgovaramo u isto vreme na oba telefona.
Nadam se da razumete sta mi treba...
Zar je toliko komplikovan sklop za detekciju pada napona koji koristi minimalnu struji uz PTT linije (< 20mA) sto, koliko sam zakljucio, nije problem za PTT?????

Naravno da nije komplikovan-sve prave stvari su jednostavne. Ali takav sklop nećeš naći nigde iz dva razloga:
-ptt ne dozvoljava nikakve intervencije na liniji, naročito ne potencijalne probleme, a ovo JESTE potencijalni problem za ptt.
-mnogo je jednostavnije povući još jednu žicu od čvorišta.
20mA jeste prevelika struja za otvorenu liniju, i 2mA je mnogo da bi se sigurno prekinula veza kada spustiš slušalicu. Znači, "napajanje" smeš da uzimaš samo kada je podignuta slušalica, a to se događa kod tebe na drugom mestu...nadam se da shvataš u čemu je problem. A "posmatranje" napona može da se izvede, ali prilikom "zvonjenja" telefona imaš na liniji naizmenični napon koji se kreće od 0 do 120V (60Vdc+60Vac). Znači, ni to nije jednostavno. Sve ovo predstavlja "problem" ako se želi da ne bude posebno napajanje, a bilo bi bolje tako.
Ja sam se malo pozabavio time i "uradio" sam ti šemu koju imaš u prilogu. Led dioda bi trebalo da bude malo žešća, da bi se videla.
Inače, ja pravim te "spojeve" koji isključuju drugi telefon, što, naravno, nije ništa naročito, ali moj sklop omogućava i da se međusobno pozivaju - što znači da se generiše pozivna struja i to sa napajanjem iz telefonske linije. Međusobno se ne može pričati, što sam ranije imao, ali je napajanje bilo posebno.

E hvala ti covek.
Bas sam sada u nekom skripcu sa vremenom pa ne mogu posteno da pogledam semu, ali onako na prvi pogled mi izgleda OK.
Ali si me sada zainteresovao kada si spomenuo onaj sklop da mogu da pozivam drugi telefon na istoj liniji. Predpostavljam da si stavio neki oscilator koji malo "prekida" telefonsku liniju do telefona, veoma zanimljivo. I ja sam razmisljao o tome, ali mi je na pamet padalo ili nesto dosta kompikovanije (DTMF dekodiranje i malo digitalne elektronike, pa neki oscilator...) ili neka teska glupost (tipa mehanicko prekidanje linije, pa spajanje trafoa na oko 70v naizmenicno da bi telefon zvonio, pa vracanje linije...).
Ajde ako ti nije problem posalji semicu i tog sklopa, ako ti to nije odkrivanje neke poslovne tajne...

Izvini, ali to je moj "pronalazak", mogu ti poslati samo gotov uređaj. Nije da je to neki posao, ali princip je taj.

OK nema frke razumem te...
Evo malo sam ipak morao da analiziram onu semicu, i verujem da me nisi najbolje shvatio. Naime LED se ukljucuje kada je slusalica spustena, a meni treba obrnuto.
Evo i slika iz EWB-a da vidis simulaciju...

...jos kada je uljucena...

Treba li tebi šema za virtualni svet, ili za stvarni svet?
Vidiš, u stvarnom svetu (ja sam taj sklop napravio pre nego što sam ti poslao šemu)
led svetli kada je podignuta slušalica. Pošto je šema toliko jednostavna da se može objasniti u "dve reči", ne vidim razloga za korišćenje simulatora.
Evo ovako: kada je spuštena slušalica napon je veći od 33V i prvi tranzistor je otvoren. On zatvara drugi tranzistor i led NE svetli. I obrnuto, kada je napon manji od 33V (podignuta slušalica) prvi tranzistor nema pobude te dopušta da se drugi otvori i led svetli.
Postavlja se pitanje šta mi je sve to trebalo...

OK covek... polako samo.
Ja cenim tvoju pomoc, samo nisam imao vremena i volje (bio sam dosta umoran) da detaljnije analiziram semu pa sam je zato onako iz zanimacije ubacio u EWB da vidim sta se desava. Do sada mi EWB nije pravio toliko katastrofalne greske...
Nisam ja bas veliki strucnjak i znalac OET-a da bi tako lako izanalizirao semu, ali znam sta je i kako radi i tranzistor i dioda i otpornik i....
Sada kada sam i sam analizirao semu (uz tvoju pomoc) kontam kako sklop radi i mislim da cu i da ga sastavim i da koristim, ako se pokaze OK. Koji ono sve tranzistori spadaju u TUN?

T - tranzistor
U - univerzalni
N - npn tip
BC107, BC182, BC148, 2SC1815, 2SC945................

Da znao sam da su to univerzalni tip tranzistora, ali nisam znao koji ono tranzistori tu spadaju.
Inace skontao sam zasto mi je EWB 5.12 onako lose simulirao semu, u programu postoji BUG, ima greska u radu sa zener diodama... Ali verzija 5.0 je OK odradila istu semu, i izracunala da LED prilikom rada dobija oko 0,8v. Ne znam da li je ovo dovoljno za neko redovno svetlenje, ali zato u "praznom" hodu sklop vuce oko 1-1,5mA, sto ja mislim da je pistojno, (pri radu je oko 15-20mA). Sutra kupujem delove i sastavljam ovo. Bas me interesuje da li cu i ja dobiti slicne vrednosti struja i napona prilikom merenja "na licu mesta" kao i glupi EWB.
Ali kao sto si zakljucio ja se "palim" na simulacije, jbg kada nemogu sve da isprobam prakticno a JAKO me mrzi nekad da racunam neke glupe vrednosti napona ili struje...
Da li mozes da mi preporucis neki bolji program za simulaciju koji radi na slican fazon?
Hvala jos jednom na semi!

Nisam gledao sheme koje su postovali drugi korisnici mozda se ovo resenje vec javilo. Naime, ako krenemo od proste cinjenice da telefon vuce 20-60mA kada je slusalica podignuta, i ako ubacimo jedan otpornik (R1) na red sa telefonima, javice se pad napona na istom. Dalje nam je potreban grec, koji bi polaritet pada napona na R1 prilagodio rednoj kombinaciji otpornika za strujno ogranicenje (R2) i LE diode (LED1). Vestim odabirom R1, R2 se moze izbaciti. Diode greca moraju izdrzati pozivni napon 80-120Veff. Ako ti je potrebna pomoc u odabiru vrednosti R1 i R2 kazi.
[img][att_url][/img]

Nikad nisam koristio programe za simulaciju - možda i sam uviđaš zašto. Kod jednostavnijih sklopova nije problem videti (ako se zna gledati) kako rade. A kod kommplikovanijih je ipak druga priča kada ga experimantalno sastaviš na stolu pa menjaš komponente, pa priključiš osciloskop, instrumente, pa sam donosiš zaključke.
Mogu ti reći da je to najzabavniji deo elektronike, pa zašto bi se toga odrekao.
Inače led dioda NIKAD ne dobija 0,8V. Eto ti potvrde koliko je glupo koristiti program za simulaciju. Ako je tranzistor isključen, led dioda nema struje, pa nema ni napona. A ako je uključen, kroz led teče struja, nebitno je koliko, i napon na njoj se kreće od 1,8V do 2,2V u zavisnosti od boje i tipa. Struja u praznom hodu je tačno 1 mA i nikako više, a u radu je oko 5mA, što zavisi od telefonskog aparata, koliki napon on ostavi na raspolaganju. To se lako može izračunati i "napamet" (I=U/R)
A evo još jednog primera kako se na ovom, verovatno i na drugim forumima pišu postovi: gospodin Blaza je dao upotrebljivu šemu (mada nepotrebno komplikovanu), ali mi smo to na početku odbacili, što on očigledno nije pročitao zašto. Ne želim nikoga da uvredim, ali ja sam već dobijao mnogo odgovora a da se ne pročita pitanje.

Mislim da ovo sada nece imati mnogo veze sa temom ali ipak.
Da znam ja da se kod manje slozenih kola lako moze zakljuciti sta bi ta kola trebala da rade, ali nikad se sa sigurnoscu ne moze znati da li neke elemente treba prilagodjavati datim uslovima koriscenja ili ne. Ovo se naravno resava eksperimentalnim sastavljanjem sklopa, eksperimentisanjem sa vrednostima elemenata i naravno pracenjem signala sa odgovarajucom mernom opremom. A sta ako neko nema dovoljno para da sebi priusti neki skuplji instrument npr. osciloskop (kao ja), za njega uvek dobro dodje poneki program za simulaciju sklopa na racunaru. Nikada se necu sloziti sa tobom da simulator nije potreban u elektronici, jer i u drugim naukama se koristi simulacija (mozda cak i vise) pre sastavljanja sklopa. Bez obzira koliko on bio jednostavan - moguce je da je skup i da je skupo eksperinetisati sa takvim elementima. Nadam se da mozes da me shvatis, ja ovo pricam iz licnog iskustva.

Proko, evo, utrosio sam vreme i procitao tvoje postove.
Ne bih nazvao svoj sklop nepotrebno komplikovanim. Pre bih ga nazvao robusnim sklopom koji sadrzi minimalan broj komponenti koji obezbedjuje potpunu funkcionalnost u svim radnim uslovima, (pod uslovom da se eliminise R2, kao sto sam naglasio). Tvoje resenje sa grecom koji napaja paralelnu vezu LE diode i otpornika je takodje upotrebljivo.
Resenje sa dve antiparalelne diode bez otpornika ne bih savetovao. To sto LE dioda i dalje svetli na 50mA ne znaci da je i dalje ispravna; mozda joj se usled pregrevanja bespovratno promenila UI karakteristika i/ili skratio zivotni vek za 10^x puta.
Uopste, resenje sa dve antiparalelne diode ne bih savetovao, posto je poznato da se inverzno polarisana LE dioda ponasa kao slaba Zener dioda sa niskim naponom proboja.
Kao sto si rekao u svom drugom postu, oba resenja su savrseno upotrebljiva u ksrele-tovom slucaju ako postoje 3 zice izmedju aparata.
Pogledao sam tvoje resenje sa 2 NPN tranzistora - prilicno straightforward resenje, doduse, pomalo iskomplikovano. Samo da primetim - nece raditi ako telefon obara pad napona na istom na manje od ~=3.5V. Struja sklopa od 1mA dok je linija slobodna je nedopustivo prevelika.

_{[Ovu poruku je menjao blaza dana 11.11.2004. u 23:51 GMT+1]}

Nisam rekao da simulator nije potreban u elektronici, ali ti kao operater moraš biti iznad njega da bi znao da li je rezultat ok, što kod tebe očigledno nije slučaj.
Ja radim elektroniku 35 godina, i sigurno da bi pre 35 godina bio presrećan da sam imao i simulator i osciloskop. Sada mi simulator nije potreban. A prvi osciloskop sam napravio sam, što savetujem i tebi, jer mnogo se usput nauči.
A gospodin Blaza se ipak uvredio, što mi nije bila namera. Ipak moram opet da mu odgovorim, jer neke stvari mu nisu jasne:
- Kako misliš da u antiparalelnoj vezi bilo koja led dioda dobije više od 2V u inverznom smeru? Nacrtaj to sebi na papir.
- Neke led diode mi rade u takvom spoju na telefonu već 18 godina, pa ako im se skratio vek, neka im bude...
- Kako funkcioniše taj tvoj zamišljeni telefon koji obori napon na manje od 3,5V. Jeli to neki novi model ?

Proko, nisam se uvredio, cak nasuprot :)
Odgovoricu ti na pitanja.
1.Ko ti garantuje da inverzni napon od 2V nije dovoljan da nereverzibilno osteti LE diodu? LE dioda se u trecem kvadrantu ponasa kao vrlo slaba Zener dioda. Obicno inverzni napon koji prouzrokuje nereverzibilne promene ne prelazi 2-5V. Mozda 1., 2., ili 3. dioda nece nastradati, ali n-ta sigurno hoce. LE diode jednostavno nisu projektovane za rad u trecem kvadrantu, i ne treba ih koristiti na taj nacin.
Niko nije rekao da takav sklop ne moze da funkcionise - jednostavno u pitanju je pouzdanost, koja je pod znakom pitanja.
2.Ovo je konstatacija a ne pitanje - mnogo sta se moze uraditi u elektronici, ali ipak, treba postovati osnovna pravila. Obicne LE diode mozes napajati sa povorkom cetvrtastih impulsa malog faktora ispune maksimalne amplitude od nekoliko ampera, ali tako da srednja struja kroz diodu ne predje 20-tak mA, ali ih nikako ne bi trebao kontinualno napajati strujama od 40-50mA, posto ce doci do pregrevanja i nereverzibilnog ostecenja, koje moze da vodi do prekida rada.
3.Telefoni koji obaraju pad napona na svojim prikljucima na manje od 3,5V nisu novi modeli "sa elektronikom"; nasuprot tome, to su obicni stari modeli (sa mehanickim brojcanicima). Ovi modeli nemaju "elektroniku" u sebi, pa im nije potreban izvor napajanja koji eksploatise napon telefonske linije u cilju napajanja interne elektronike, te nisu prisiljeni da drze pad napona na prikljucima na 10-tak volti. Susretao sam se sa modelima koji imaju pad napona do 2.3V.

Nadam se da se neces ljutiti ni da ja tebe nesto pitam.

Verovatno si hteo reci da se jednosmernoj komponenti koju daje centralna baterija superponira sinusoidalan naizmenicni naponski signal efektivne vrednosti 60V (koji se prethodno amplitudno modulise povorkom cetvrtastih impulsa).
Kojom matematikom si dobio 0 i 120V ? Zar se u osnovnoj skoli ne uci da pikovi sinusoidalnog signala 60Veff iznose +-84.6V.
Imao sam dosta posla sa "strucnjacima" koji se "desetlecima" bave elektronikom - zajednicki imenilac losih osobina im je da se plase novih tehnologija i saznanja; skloni su budzenju i improvizaciji; mesaju pojmove i ne poznaju teoriju; tesko menjaju misljenje; ljubomorno cuvaju "tajne" koje su naucili u "praksi". Moram priznati prijatelju Proko da sam i u tvojim postovima prepoznao neke od ovih osobina.

- Ja tebi garantujem da većina led počinje da vodi u inverznom smeru na tek preko 10V. Ja imam neke (ništa specijalno, stare petnaestak godina) koje tek na 90V provode struju 1mikroA. Hoćeš da ti pošaljem jednu? Ima dosta fabričkih uređaja gde se led priključuje na naizmenični napon čak i do 24V bez ikakve inverzne zaštite (što mislim da nije dobro). Ali 2V, pa ti si stvarno preterao.
- Slučajno sam radio u pošti u vreme tih mehaničkih telefona i stvari stoje ovako:
tačno je da on nema elektroniku, ali ima ugljeni mikrofon u seriji sa namotajem transformatora, i to jednostavno ne bi moglo da radi na 2-3V. Takvi telefoni imaju oko 150ohma, što prouzrokuje napon pri podignutoj slušalici oko 7V.
Ajde da pogledamo iz drugog ugla: da bi telefon služio svrsi treba da se čuje sagovornik (a i on tebe, naravno). Za to je potrebna određena električna snaga. Pošto je struja ograničena od strane centrale, šta ćeš imati od snage ako "uzimaš" samo 2-3V ( P=U*I )
- U redu pogrešio sam pri obeležavanju napona "60Vdc+60Vac" trebalo je da piše Vppac. Stvarno osećam zlu nameru ako si iz toga zaključio da ja ne razlikujem efektivnu vrednost od vršne vrednosti napona. I dalje si iz toga napisao "moj profil", kao da se znamo godinama. Pa od tvojih tvrdnji ni jedna nije tačna. Ono što si dopisao u vezi "nedopustive struje" od 1 mA za telefonski aparat jednostavno nije tačno. Imaš ATESTIRANE telefone (PUPIN) koji za napajanje memorije vuku više od 1mA. Jasno je da ti ptt neće priznati reklamaciju na veliki račun ako si nešto "budžio", pa makar to i ne trošilo nikakvu struju. Ali to nije ovde tema.
Inače, taj sklop koji sam predložio može da se preradi da u praznom hodu troši i deset puta manje (0,1mA). Treba samo deset puta povećati vrednost otpornika (sem 2K2), staviti po dva tranzistora (darlington), i smanjiti C za 10 puta.
Može i da ne troši "ništa" ako se uradi sa fetovima i malo modifikuje. Ja sam samo na brzinu dao moguće rešenje Ksrele-tu.
Da li misliš da neko ko ne poznaje materiju može ODMAH da ti da dva ili više rešenja za neki problem?

OK ljudi nemojte se tako paliti na manje provokacije.
Ja sam pocetnik u bavljenju elektronikom (mislim na praksu), tj. trenutno studiram Visu Tehnicku skolu u Subotici (2. god., Informaticki smer), a pre toga sam isao u srednju Tehnicku skolu (Elktrotehicar racunara). U skoli nisam bas naucio mnogo o elektronici, ali i to sto sam naucio je SUVA TEORIJA za koj treba i prakse da bi se sve to lepo usvojilo i svatilo.
Ja sam zahvalan na pomoci, ali kao sto sam napisao gore, varijanta da se postavi otpornik redno sa telefonima ne dolazi u obzir jer bih tada morao da provlacim jos jedan kabel do mene, a to ne sam osto me mrzi neko treba i da kupujem tu zicu ili kebel.
Jos jedno pitanje samo: zasto na telefonu "masa" nije na "zemlji"? Ni na jednoj "zici" sa PTT parice se ne nalazi 0v (mereno prema mom uzemljenju). Da li to znaci da je razlika potencijala na mom uzemljenju i njihovom toliko velika? Ovo mi stvara problem prilikom spajanja telefona na audio opremu (koja je uzemljena). Isto mi se desava i sa kablovskom, da li je i tamo isti problem? Znam da je resenje trafo, ali mi se to ne svdja zbog gubitaka. Da li je ovo moguce resiti nekim optokaplerom i operacionim?

Ni ne sme biti masa, jer se to smatra "odvod" i centrala to ne trpi. Na starim centralama se još i menja polaritet prilikom uspostavljanja veze. Ipak je najbolje rešenje transformator, i nema nekih većih gubitaka ako je kvalitetan (recimo iz starih telefona, onih sa ugljenim mikrofonom). Samo u seriju sa njim ubaci blok kondenzator (100n) i neki otpornik (1K) da ne bi smetao tel. vezi. Na sekundarnoj strani stavi antiparaleno spojene dve diode, a možda još bolje četiri ( po dve u seriju) radi ograničenja pikova koji mogu biti prilično veliki.