Ovakav BS je tako čest, da je to prosto otužno. Brkaju se uzroci i posledice.
Daj da se ne lažemo i ne pravimo ludi, mi nismo RAZVIJENO društvo, niti su razlozi isti kao u njima. Mi smo PROPALO društvo, slično kao i neka druga istočnoevropska društva. Osnovni razlozi smanjenog rađanja tokom tog perioda (koji još uvek traje) u Srbiji su neravnomeran razvoj, sa pritiskom migracija na veće gradove, nesigurnost egzistencije u svakom pogledu, sveopšta nenormalnost društva i posledično kasno napuštanje primarne porodice (što dugoročno gledano dovodi do toga da se mlađim generacijama ogadi porodični život, jer su ga i presiti, a željni privatnosti i samostalnosti). Nema bezbrižnog rađanja bez porodice (ili masivne podrške samohranim majkama, od strane bogate države), ni porodice (pa makar i sa jednim roditeljem) bez doma. Koliki procenat mladih kod nas NISU podstanari ili članovi domaćinstva svoje primarne porodice? U nedostatku boljeg životnog plana i podrške optimizmu, individualizam i potrošački mentalitet su samo sredstva za tešenje. Osim toga, kao što se može i ovde uočiti, mladi koji tek treba da oforme porodice, beže iz ove zemlje dok ih još nije vezala porodičnim brigama. Negde napolju imaju čak i veće šanse da imaju decu nego ovde.
Eto još jedne stvari koje nas ne uče u školama: kako preživeti i nikad se ne predati, nego isterati svoje pravo na mesto za sebe i normalan život.

Izgleda da je neko prepisao zakljucke neke slicne studije sa Zapada

Odlican post, Salec - studija je prepisana 200%, kakav bre individualizam i kvalitet sopstvenog zivota u zemlji gde je prosecna plata 200 eura i gde vecina mladih zivi sa roditeljima ?!?! Totalno zamenjeni uzrok i posledica (abortus - a pravi razlog je materijalna nemogucnost formiranja porodice)

Inace, koliko je neizvesnost od primarne porodice jedan od glavnih faktora je taj da licno znam bar 4 para koji su se uzeli malo pre nego sto su otisli da zive preko (a pre toga ziveli kod roditelja) - siguran priliv sredstava da mozes da imas svoju gajbu (dakle, da ne zivis sa roditeljima i od njihovih primanja), i pare da izdrzavas porodicu su vrlo bitan uslov za imanje iste.

Dve od te 4 porodice vec imaju i decu, iako za neke YU standarde vaze za "mlade" :)

Mislim da ce se stvari u Srbiji promeniti onog momenta kad bude bilo materijalnih (ekonomskih) uslova za zivotnu nezavisnost od roditelja odmah u periodu od 18 do 25-te godine, u takvim uslovima coveku postaje jasno koje su prednosti porodice.

To su stvari za koje ce ljudi morati da se izbore.

Inace - secam se studije o nezaposlenosti u Srbiji gde se vidi da je 2/3 nezaposlenih u rangu od 20-30 god :( E to je glavni razlog, a ne neke bajke o "kvalitetu zivota" (sic!)



:( Tacno

E nije tako!
Sada su ekonomski uslovi bolji nego prije 150 godina.Tada su žene imale 10 ili
više djece.2-3 umre,a ostane 7.
Zaključak:Što god bolji ekonomski uslovi to manje djece.A i onih preko 65 god biće sve više jer neće umirati oko 50te od iznurenosti.
Nezaposleni od 20 -30 godina?Pa to je zato jer imaju od čega živjeti a da ne rade.
Prijave se na biro,prilože neku diplomicu i čekaju da im neko od 65 godina napravi
radno mjesto.Po mogućnisti dobro plaćeno i lagodno.
-------
Ispade onda da je najbolje riješen problem u islamskim zemljama.Tamo žensku djecu
ne daju u školu ,već ih udaju u 15-oj godini.Pa onda ona rodi do tridesete 15 kom.
djece.A opet svaki bolje stojeći,ako može raniti više žena uzme 4-5 kom.pa je
to 60-75 djece.Onda nastane manjak žena za ostalu sirotinju.U toj krizi vataju
šta ima (a opet žene se zamotaju pa neznaš kakva je rugoba,sve su iste).Tako
riješe komplet sve žene,a oni preostali muškarci imaju samo tri izbora:
-Idu u muđahedine da poginu i budu šehiti,a onda u raju ih čeka 70 djevica koje
jedva čekaju da im šehit dođe.
-Idu u svijet i probaju naći ženu druge vjere.
-Jebu koze i prave jarad.
--------
A oni nezaposleni?Kažu da u Tajlandu malo koje dijete od deset godina ne radi
bar deset sati dnevno.Onih starijih nema nezaposlenih.
Zaključak:Lako je biti nezaposlen kad nemaš računa raditi,a imaš od čega živiti.

Pa nije to baš linearna funkcija. U idealnom slučaju, većina ljudi kod nas bi imala po troje dece, kad bi im život bio lakši.

Zamisli da imaš 7-8 dece i znaš da su prirodno inteligentni i imaju mogućnosti da postanu visokoobrazovani, dobro se zaposle i dobro žive (i izrode unučiće). Međutim, živite u 15 kvadrata, ne mogu da uče, ne možeš da im nabaviš ni školske knjige, a kamoli neke koje bi zadovoljile njihovu radoznalost, moraju od malena da veći deo dana izbivaju iz kuće i rade teške slabo plaćene poslove da biste mogli svi da se prehranite. Studiranje ne dolazi u obzir, nego se NK zaposlenje traži još i pre nego što se stasa za njega. Kad bi živeli na selu, opet bi po ceo dan radili zemlju. Ceo život, celi životi, utrošeni samo na golo preživljavanje! I sve to zašto? Zato da bi neko od malobrojne dece nekog bogataša, koji je studirao u inostranstvu i vratio se u tvoju zemlju da postane političar, mogao da ih regrutuje i pošalje da ginu protiv istih takvih kao što su i sami, pre nego što ih dokači neka boleština i pola njih poumire bez vajde za "domovinu" ?

Nikom ko žali za visokim natalitetom nije stalo do ljudi, oni su samo predmeti, kao nekakve flaše ili konzerve ili u najboljem slučaju "blago" (stoka) i problem se vidi u tome što je broj tih flaša, grla, nedovoljan za nekakve planove (u najboljem slučaju, za plaćanje penzija budućim starcima). Očito, kvalitet je nepoželjan, a kvantitet nedovoljan. Da ne pričam o ulozi žene u takvim razmišljanjima - biotankovi Bene Tleilaksa iz serijala "Dine"...

Upravo, zzzz - mislim da pravis 2 greske u komparaciji:

- Poredis 2 epohe, sto je lose jer su civilizacijski uslovi potpuno drugaciji danas i pre 200 godina

- Poredis totalno drugacije kulturne regije, sto je isto lose (muslimani u centralnoj aziji recimo i evropsko sekularno drustvo - vrlo su nekompatibilni pa su im problemi prouzrokovani iz sasvim drugih razloga)

Posto Srbija nije ni u srednjem veku, niti je islamska drzava - optimalna funkcija zivota i razvoja ipak daleko vise odgovara nekom evropskom modelu nego centralno azijskom ili africkom.

Primeti da je najveci broj abortusa u 3 istocno-evropske zemlje, ukljucujuci i Srbiju - sto pokazuje da su te zemlje nekad (pre par decenija) ocigledno bile na dovoljno visokom stupnju civilizacijskog razvoja da je abortus drustveno prihvacena, a opet ne toliko stetna (tada), stvar - a kasnije su se srozale u ekonomskom pogledu i onda je abortus postao sredstvo resavanja od muke - kontracepcija ! :(

Inace, studija je verovatno prepisana od neke zapadno evropske studije - zaista, kvalitet zivota i dobri penzioni planovi su u EU glavni razlozi opadanja nataliteta (na zalost), ali to je potpuno druga krajnost od koje je Srbija i te kako daleko. Mislim da ce se problemi kakve zapad ima resiti secom penzionih planova i velikim olaksicama za porodice sa decom, kao i mesanjem stanovnistva sa kulturama koje potenciraju vise dece :)



I sta je ovde "najbolje", mozes da pojasnis? Dobijes preko-naseljenu regiju siromasnu duhom, zenama i znanjem - pravo tlo za medjunarodni terorizam :)

Jedino je kozama dobro :)

bez obzira da li smo prepisali zakon ili ne..sto se mene licno tice ja bih prepisao skoro sve zakone EU, ako treba i sa stamparskom greskom..osim onog o dozvoljenoj radioaktivnosti sokova ..od borovnice :-)

Cinjenica je da bez obzira na poredjenja epoha ili 15 km stana ili.. da je Srbija u svetskom vrhu...svetsko a nase...cetvrta!!! na listi najstarijih nacija i taj trend imajuci u vidu poslednjih 15-20 godina nicim ne daje nadu da se isti moze promeniti!

Najpre pohvala salecu za odlicne postove.
(Ovo je moj prvi post na ES.)

Nekoliko opservacija:

- Podatak o razlici u dugovecnosti muskaraca i zena kod nas (a i drugde u Evropi) je netacan. Kad se u studiji kaze da "U dugom životu prednjače žene, te je danas odnos žena i muškaraca starijih od 65 godina 60 prema 40 odsto" to je u kontekstu dugovecnosti neobjektivan podatak. Veliki problem lezi u cinjenici koju niko nije spomenuo, a to je da se pre 60-65 godina dogodio II sv. rat u kome je poginulo ili je tesko ranjeno vise miliona ljudi. S obzirom na to da je u ratu stradalo mnogo vise muskaraca nego zena, postaje ocigledno da je to cista spekulacija.

- Kraj 40-ih i pocetak 50-ih karakterisu "baby-boomeri", tj. velika ekspanzija nataliteta u posleratnom periodu. To nije karakteristicno samo za SAD nego i za Evropu, pa i nas ovde. Ljudi rodjeni tih godina sada imaju 50-60 godina i uskoro ce uci u kategoriju starijih od 65, pa ce se za 5-10 godina vec jasno videti koliki je njihov (znatan) udeo u populaciji. Na Zapadu se vec odavno racuna na taj prirastaj, pa se tome prilagodjavaju i penzioni programi drzava, mada se to odvija s velikom mukom i predvidja se krah drzavnih penzionih fondova cak i razvijenih zemalja kao sto je Nemacka. Ljudi se polako preorijentisu na privatne fondove, a drzave smanjuju socijalne beneficije.

- Ogroman problem lezi u tome sto mladi ljudi u Srbiji, cak i kada imaju zaposlenje, razmisljaju o tome da odu negde preko grane jer su im tamo mnogo bolje mogucnosti za napredak. Iz moje generacije sa ETF-a i iz gimnazije vec je gomila otisla na Zapad i ne pomisljaju da se vrate osim kao turisti. Bas mi je pre dve nedelje jedna prijateljica napisala kako je konacno posle 10 godina rada i studiranja kupila kucu u Torontu i sad je konacno "svoja na svome" (prethodno je prodala sve sto je imala ovde).

- Zbog slabe ekonomske situacije i nemogucnosti dobijanja adekvatno placenog zaposlenja mnogi mladi (oni neskloni riziku, a takvih je najvise) odlucuju da se drze roditeljskog doma, trazeci izlaz u studiranju (i postdiplomskim itd. studijama) ili napornom a neadekvatno placenom radu. To opet odlaze momenat zasnivanja porodice (a sto kasnije to su veci zdravstveni problemi, manja mogucnost zaceca i odrzavanja trudnoce itd.).

- Porazavajuci su rezultati nedavno sprovedene ankete na beogradskom ETF-u da preko 80% studenata zeli da se iseli iz zemlje u potrazi za boljim zivotom. Takodje, preko 2/3 mladih iz cele Srbije zeli isto to.

- Moje licno iskustvo: sa 23 godine sam se ozenio ne zavrsivsi ETF, dobio dete sledece godine kad sam poceo i da radim (glupe poslove uglavnom). Od roditelja nisam mogao da dobijem skoro nikakvu materijalnu podrsku. Ziveo sam kao podstanar do pre dve godine. Nesto ranije sam pukom srecom nasao posao zivota i od koga sam skupio lovu za stan itd. Sada razvijam biznis, zaradjujem oko 3500e mesecno. Tek sada, sa 30 godina, nameravam da prosirim porodicu. Zelim da ostanem ovde u Srbiji, da mi deca odrastaju ovde a ne u emigraciji, kao sto je to slucaj sa gomilom mojih drugara i rodjaka. Da li bih se na to odlucio da sam ostao da radim za prosecnu platu, bez faksa i potpore od strane roditelja, kao ogromna vecina mladih u Srbiji?

Q pitalica: Koliko posetilaca ovog sajta zivi u YU a koliko napolju?
Eto razloga za zabrinutost...

Pozdrav svima

Zašto zabrinutost? Zašto ne ići u inostranstvo? Kad mi država pruži uslove za život, kad se konačno i u Srbiji zakonom zabrani nacizam, i kad se razni kriminalci pohapse i sprovedu tamo gde treba, tek onda ću eventualno razmišljati o tome da ovde ostanem. Onima koji su otišli - svaka čast!

Iskreno, ne vidim nijedan razlog zbog kojeg bih ostao ovde niti mislim da je državu briga za to što velik deo populacije odlazi u inostranstvo.

Ljudi...ako nas malo ima sada ,manje ce nas biti za 50 godina.Sa smanjenom bioloskom materijom nece biti moguce ostvariti znacajan ekonomski rast.Slaba ekonomija smanjuje motive mladih da ostanu ovde...narodi u okruzenju bujaju ekonomski(madjari),ili bioloski(albanci) a mi propadamo.Kao da nam nema spasa.
Uhvati me jak pesimizam ovog trenutka...vidi li ko nadu za nas?

Razvedri se. Neće nam ništa biti. Ima više razloga za to:

Prvo, za sada, granice se poštuju i one služe upravo da zaštite narode unutar njih.
Ako se to promeni i krene metla na nas, postoji drugo rešenje:

Pogledaj Jevreje. Razbucani od strane Rimljana, dve hiljade godina se nisu sastavili, stalno proganjani, mnogi od njih odrođeni i utopljeni među lokalno stanovništvo, neki od njih nikad nisu zaboravili ko su i na kraju su se vratili gde su hteli. Suština je u tome da se pripremi informaciona "Nojeva Barka" (zbirka kulturnog nasleđa) u koju mogu da stanu sve vrednosti, ali i nerazrešene nedoumice (u amanet budućim generacijama da odluče). Štaviše, možeš da sastaviš svoju izmenjenu verziju nacionalnog identiteta i kroz mnogo vekova (ili nekoliko godina), kad sve ostalo propadne, upravo ti bi možda bio duhovni otac nacije!

Ako to ne funkcioniše, postoji treće rešenje:

Ako ovde nije dobro, dižemo sidro, odemo negde da postanemo deo nekog snažnog naroda. Mnogi "nestali" narodi ugrađeni su sa svojim najboljim vrednostima u druge nacije. Ko može znati kakva smo mešavina predačkih naroda i mi sami.

Ako to ne funkcioniše, postoji i četvrti rezon:

Nestanak naroda ne mora da bude tragedija pojedinca ili porodice (osim ako se ne držiš nekih deviza koje sadrže reč "život" ili "smrt", a koje služe samo za spoljašnju upotrebu, odnosno kao pretnja potencijalnim napadačima da će imati nešto više problema sa nama). Odgovornost za opstanak imaš samo prema svojim direktnim precima, svojoj porodici, svom DNK, a ne prema državi ili narodu. Narod je savez identiteta, koji služi da pomognemo jedni drugima (recipročnost je ključna reč) i onda kada niko drugi neće da nam pomogne. Svaka pripadnost manje više deluje na istom principu, od nacionalnih identiteta, preko verskih, ideoloških, sportskih, ugovornih, pa sve do Internet grupa za pomoć. Ali, u današnje vreme je i to vrlo relativno, pa mislim da ne gubiš bog zna šta.

Naravno, sve ovo je napisano sa "ako drvo krene da pada, ne podmeći se da ga zadržiš" idejom, ali još uvek (nikad) nije kasno da se stvari promene ako shvatimo šta je naš problem. Naš problem je u tome što mislimo globalno a ne radimo ništa lokalno. Pri tom ne mislim da sad svako treba pod hitno da se ženi i nahvata jedno tri ljubavnice i napravi im vanbračnu decu u tajnosti, nego da mora da stekne optimizam i smisao za saosećanje sa svojim bližnjima, da ojača u smislu da se trudi da uvek može da realno sagleda sopstvenu situaciju, smisli rešenje za životne probleme koji ga snađu (kao neki elastičan odgovor na sve, "ako ovo onda ono"), da ne misli unapred za svakog (bilo kog na ulici) da mu je neprijatelj (glup, gramziv, smrdljiv, sebičan, politički protivnik, izdajnik), da pomogne drugima uvek kada može i traži pomoć kada mu treba, naravno u oba slučaja samo onda kada je pomoć potrebna i da ponekad rizikuje, ako su dobre šanse.
Jednom kad izgubimo osećaj ugroženosti i progonjenosti (koji si tako slikovito prikazao spominjući svoj strah od Mađara i Albanaca, a tu su još i penzioneri, sekte, razne političke organizacije, država, vojska, policija, lekari, opštinari, mafija, bogataši, direktori, sponzoruše, narodnjaci, neradnici i domaći stručnjaci... čudno je kako se NIKO ne plaši trihineloze ili side!), moći ćemo da se sredimo i nastavimo da živimo i izgradimo svoje živote i imamo porodice i potomstva.

Prosečna starost stanovništva u Srbiji je oko 40 godina (za razliku od Kosova i Metohije gde je 19). Da bi se naša zemlja „podmladila”, svaki bračni par bi, u proseku, trebalo da ima oko 2,2 odsto dece, a trenutno taj broj iznosi 0,88 odsto. Drugim rečima, ako se nastavi negativan trend rađanja – uskoro u Srbiji neće biti mladih.

Inače, prema statističkim podacima, u većini zemalja Evrope je smanjen prirodni priraštaj, ali za razliku od naše zemlje, u tim društvima države stalno prave programe za podizanje nataliteta koji daju rezultate.


Majke tek posle 35.

Bračni parovi u Srbiji se sve ređe odlučuju, čak i za drugo dete, a kamoli za treće. Mnoge žene na ovim prostorima često požele da budu majke tek posle tridesete godine, a nemali broj njih sebe i ne vidi u toj ulozi.

– Pre 17 godina na ovoj klinici je godišnje obavljano od 13.000 do 15.000 porođaja i veliki broj abortusa. Sada je broj porođaja smanjen na 7.000 do 8.000, a broj prekida trudnoće je zanemarljiv. Sve to je više nego zabrinjavajuće, posebno što se starosna granica za rađenje stalno pomera. Sada je u većini slučajeva od 35 do 40 godina, što smanjuje i mogućnost začeća. Priroda je uredila da su žene te koje determinišu svet i da su najplodnije od 20 do 30 godina starosti, kao i da u tom periodu šanse da se trudnoća uspešno ostvari iznosi samo 30 odsto. A što je žena starija, šanse su sve manje – Profesor dr Nebojša Radunović, direktor Ginekološko-akušerskog centra Kliničkog centra Srbije

Društvo mora da nađe način da motiviše parove da rađaju decu, tako što će im stvaranjem raznih olakšica pomoći u podizanju potomstva. Otvaranje bolje organizovanih obdaništa, regulisanje statusa zaposlenja i radnog vremena, stalno, neagresivno, promovisanje zdrave porodice kao institucije i uopšte lepote življenja, samo su deo stimulacija koje su neophodne ovom društvu.


Važan je i udoban veš

O očuvanju plodnosti i zdravlja moraju podjednako da vode računa i muškarci i žene. Da bi predupredili sterilitet najvažnije je da u startu, od stupanja u seksualne odnose, koriste kondome. Jer, i najmanje infekcije mogu kasnije da budu pogubne za začeće.

– Infekcije koje su naizgled zanemarljive, kasnije mogu da zatvore jajovode i semene kanale. Zato je neophodno i za najmanju zdravstvenu promenu obratiti se lekaru, uz redovne, rutinske kontrole. Od steriliteta se leče podjednako i muškarci i žene. Na plodnost jačeg pola utiče mnogo faktora: stres, alkohol, nikotin, vremenski uslovi, udoban veš, jer njihovi reproduktivni organi nisu u telu kao kod žena. Sve to utiče na kvalitet semena i na broj i pokretljivost spermatozoida. Inače, prema najnovijim naučnim istraživanjima u Evropi opada kvalitet semena muškarca, osim u skandinavskim zemljama.

Ipak, zahvaljujući tehnološkom napretku i vantelesnoj oplodnji, većina parova koja se leči od steriliteta ipak uspe da dobije dete.

Gordana Bašović

Kad smo vec kod kampanja za decu... pre neki dan prolazim pored metro stanice ovde (Berlin, Nemacka) - i stoji veliki pano na kome je reklama za povecanje nataliteta i natpis - "novac za decu - 154 eura/mesec" .

Mislim da se to placa do 18 godine (kindergeld ili kako to vec zovu) - a porodicama sa vise od troje dece se povecava ta osnovnica.

Takodje se i ljudima u braku visestruko smanjuje porez (nekima cak i za 700-1000 eura mesecno!)

Definitivno najbolji nacin da se poveca natalitet :-)

Prema republičkom zavodu za statistiku stanovništvo Srbije nalazi u "dubokoj demografskoj starosti".

Predstavljajući u Vladi Srbije publikaciju "Žene i muškarci u Srbiji", u kojoj su izneti statistički podaci za 2002. godinu, rečeno je da je prosečna starost stanovništva povećana sa 29 u 1948. godini, na 40 godina, koliko je iznosila 2002. godine.

U Srbiji žene duže žive od muškaraca. Njihov prosečan životni vek je 75, dok muškarci u proseku žive 70 godina, a dominantnost žena naročito izražena posle 65. godine života.

U knjizi, koja je izdanje Republičkog zavoda za statistiku, navodi se da je smrtnost muškaraca veća u svim uzrastima, a svaki drugi umre od bolesti srca i krvnih sudova.

Prema istim podacima, uzrok smrti 60 odsto žena su takođe koronarne bolesti, a od tumora umire i 20 odsto muškaraca i 16 odsto žena.

Primetivši da žene sve kasnije stupaju u brak, za razliku od 1991. godine, kada su najviše dece rađale majke stare između 20 i 24 godine, 2002. godine najviše majki bilo u uzrasnoj grupi od 25 do 29 godina.

Prema tim podacima, stopa nezaposlenosti u Srbiji je 15 odsto, nepismenost je gotovo iskorenjena, žena sa fakultetskom diplomom ima za gotovo 50 odsto više nego muškaraca, ali su među muškarcima sa diplomom dve trećine magistri ili doktori nauka.

Izdavanje publikacije je finansijski i savetodavno pomogla Kancelarija Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Beogradu

A onda je svizac zamotao cokoladu u omot..

dok je cifra u realnosti bliza 50%...

nije li statistika krasna stvar... zivot u srbiji lici na tv reklame za sredstva sa ciscenje.

Moze li biti da je u statistiku iz 1991 bila ukljucena tadasnja "SAP Kosovo" gde se desavao populacioni bum sa vrlo mladom populacijom u proseku?

Nesto sumnjam da se toliko drasticno promenila populaciona slika Srbije za 15 godina.

realno, trebalo bi staviti ban na "patriotizam" pri ulasku u statisticke i sve factual institucije (ma sve institucije, period >.<)...

kakav load of bullshit... 15%...

Ma najjači smo... Još jedan dokaz - SRBI NEBESKI NAROD!!!

:(

Da li u pismene osobe spadaju one koje otprilike znaju da čitaju i pišu?
U Srbiji ima ogroman broj ljudi koji nisu ni osnovnu školu završili.

Ma ljudi, je li ovo moguće

Krajnje je vreme da drzava nesto ucini po ovom pitanju... Ali ne nikako kao neki sto predlazu, porezima za nezenje i neudate, vec poboljsanjem uslova zivota (u svakom pogledu, socijalnom, ekonkomskom, zdravstvenom), planiranjem porodice...

Mada, matematicki gledano, ovo i nije tako losa stvar... :) Jeste da ce biti navala penzionera, ali na ovaj nacin ce se redukovati nezaposlenost... ;)

Btw, jedno zanimljivo pitanje... Zna li neko u kojim drzavama postoji taj zakon o porezu za neozenjene, i neudate?

P.S. Posto pomenuti predlagaci kazu da isti valjda postoji (u sta ja sumnjam) i u nekim zapadnim zemljama?!

Po stopi nataliteta Srbija je na poslednjem mestu u Evropi. Popis stanovništva od 2002. godine pokazuje da prosečno domaćinstvo ima 2,86 članova i da Srbija po jednom bračnom paru nema ni jedno celo dete.

U proteklih deset dana u 150 naselja nije zabeležena prinova. Prema rečima mr Biljane Spasić, autora knjige „Zašto Srbi nestaju?“, za dve decenije Srbi će biti manjina u sopstvenoj državi ukoliko se stopa nataliteta ne poveća, a već za 50 godina preti im potpuni nestanak.

- Prosečna starost građana Srbije, bez Kosmeta, danas je 39,75 godina, a u centralnoj Srbiji je 40,9 godina, dok mladih do 19 godina ima samo 19,6 odsto - kaže Biljana Spasić.

Od 1992. godine Srbija beleži negativan prirodni priraštaj. U poslednjih 50 godina broj novorođenčadi u Vojvodini je sa 40.590 opao na 18.686, a u centralnoj Srbiji sa 120.796 na 53.536. Osim što je broj novorođenčadi u Srbiji za pola veka smanjen 2,2 puta, i broj dece po bračnom paru je smanjen sa 4,1 na 0,81. Da bi prirodni priraštaj postao pozitivan, svaka bi porodica trebalo da ima najmanje četvoro dece.

- Zabrinjava i smanjenje broja sklopljenih brakova. Za prošle dve decenije brakova je za četvrtinu manje. Trećina bračnih parova nema potomstvo, a od njih polovina zbog medicinskih problema. Trenutno oko 800.000 građana traži pomoć lekara kako bi postali roditelji. Ostali ne žele potomstvo, jer „vole život na visokoj nozi“, misle da je potrebno pre svega rešiti stambene i sve druge probleme, trče za karijerom, teže ekonomskoj samostalnosti... Mlade žene sve više karakteriše potpuni egoizam, a o novom životu koji treba da stvore sve ređe razmišljaju. Analize su pokazale da jedva sedam odsto parova u Srbiji živi na ivici egzistencije i ima stvarne razloge da se odrekne potomstva zbog ekonomskih razloga - ističe Biljana Spasić.

Poslednji popis stanovništva pokazuje da u 80 odsto okruga u Srbiji stanovništvo nestaje. U centralnoj Srbiji se za deset godina broj žitelja smanjio za 116.602. Najviše se demografski smanjio Zlatiborski okrug, za 18.654 stanovnika, a slede Zaječarski, Braničevski, Borski i Pirotski okrug.

Nebojša Radišić

A kako i ne bi smo imali nisku stopu nataliteta. Evo vam primer iz moje porodice. Moja žena je lekar, i odmah nakon porođaja dobila je otkaz. Tri godine nakon toga je bila bez posla, a kada je nedavno našla novi posao prilikom prijema u radni odnos stavljeno joj je do znanja da će u slučaju da poželi da se porađa ponovo takođe dobiti otkaz. A inače u pitanju su državne firme!

Srbija spada među zemlje sa najstarijim stanovništvom na svetu, čija je prosečna starost 41
godinu. Na demografsku starost stanovništva Srbije ukazuju svi indikatori demografske starosti, tj. ti pokazatelji svrstavaju stanovništvo Srbije u "stadijum duboke demografske starosti".

Popis iz 2002. godine prvi put je registrovao veći broj starih, odnosno, stanovništvo iznad 60 godina, u odnosu na broj mladih, u poređenju sa popisom iz 1981. godine udeo starih povećao dva puta u odnosu na udeo mladih.

Uzrast stanovništva do sedam godina starosti se u ukupnom stanovništvu smanjio od 1981. godine sa 9,9 odsto na 6,6 odsto u 2002. godini, što je najmanji udeo predškolske dece u poslednjih pola veka.

Procesom starenja je zahvaćeno stanovništvo oba pola, ali se ono intenzivnije odvija kod ženskog stanovništva, tj. nastavlja se tendencija opadanja broja ženskog stanovništva u optimalno fertilnom dobu od 20 do 34 godine, što kao direktnu posledicu ima smanjenje broja živorođene dece.

Više od polovine ukupnog broja svih nacinalnih manjina koje žive u Srbiji nalazi takođe u stanju najdublje demografske starosti.

Kao najstarije nacionalne manjine u Srbiji su:
- Slovence, sa prosečnom starošću od 58,7 godina, ali i Nemci, Bugari, Vlasi, Hrvati.

Romi su najmlađa nacionalna manjina koja živi u Srbiji sa prosečnom starošću od 24,4 godine, a među najmlađiim nacionalnim manjinama nalaze se i Albanci, Bošnjaci i Muslimani.

Kao opštine sa najvećom prosečnom starošću stanovništva ističu se:
- Knjaževac,
- Svrljig,
- Gadžin Han,
- Crna Trava i
- Babušnica sa prosečnom starošću iznad 47 godina.

Od opština koje imaju uglavnom mlado stanovništvo tu su Preševo, gde je prosečna starost
29,4 godine, kao i Tutin, Bujanovac i Novi Pazar.

U narednom periodu može očekivati dalje smanjenje udela Srba u ukupnom broju stanovnika, a osnovni razlozi trenutne loše demografske situacije su:
- pad fertaliteta,
- nasleđena starosna struktura i
- migraciona kretanja.

[img][att_url][/img]

Sa današnje konferencije Republičkog zavodu za statistiku

Pa naravno da su Bugari, Nemci, Hrvati itd. stara populacija, jer su njihovi mladi posli ili u maticne zemlje da rade ili u trece zemlje takodjer da rade za novac i da stvaraju porodice koje ce imati sta da jedu!!! Hrana??? Sta to bese???

A normalno je i da su Romi i Albanci, najmladje stanovnistvo u zemlji i da imaju demografski bum, pa posto ionako zive na ivici bede i osvajaju teritoriju taktikom skakavaca, oni ne idu vani nego ostaju ovde!!!

Bay the way, i moja snaha lekar je izgubila posao u drzavnoj firmi kad je posla na porodilno, i druga snaha saobracajni izinjer takodjer, a ja sam izgubila posao jer sam se zamerila direktorovoj svalerki jer joj nisam htela ustupiti MOJE podatke na kojima sam radila 2.5g da ih ona publikuje po njenim imenom iako pojma nema o problematici kojom se ja bavim ja sam inace magistar marinske biologije...

I da budem iskrena, odlicna ideja je oporezovati: neudate, neozenjene, one sa samo 1 detetom, plavuse glupe su, nezaposlene sto se ne zaposle, siromasne sto su siromasni, zene koje zele da rade obavezno, posebno zene koje se usude da zavrse fakultet, pekinezere mnogo su mali i imaju respiratorne smetnje..... A tek obrazovane zene obavezno, jos ako su zaista strucne u svojoj oblasi i nemaju svalera da ih gura!!! Njih na Goli otok, ili na Mamulu jos bolje, jer mislim da nam Hrvati nece dati da pridjemo Golom otoku!!!

E dragi moji Srbi, lepo vam je Arcibald Rajs pre 100g skrenuo paznju da ledja sunarodnika nisu poligon za zabijanje noza u trenutku njegove nepaznje, ali ...


MOD BytEfLUSh: Ispravljeni nazivi nacionalnosti.

Beograđani pravi starci

STATISTIKA pokazuje da je prirodni priraštaj u Beogradu protekle godine bolji nego prethodnih, ali je i dalje "u minusu". Umrlih je za 1,7 procenata bilo više nego rođenih. Najviše staraca, i dalje, živi u centru grada, gde mortalitet ubedljivo "vodi" u odnosu na natalitet. Priraštaj je je u 2004. godini najgori bio na Vračaru - minus osam procenata, u Starom gradu iznosio je -6,4, a u Savskom vencu -5 odsto.
Situacija je jednako, čak i više alarmantna u prigradskim opštinama, gde bela kuga uveliko uzima danak. Najgore je u Barajevu, najsiromašnijoj gradskoj opštini, gde je priraštaj u minusu 7,7 odsto. U Sopotu je prošle godine umrlih za 6,4 odsto bilo više nego rođenih, a u Mladenovcu za 4,7 procenata. Samo se Grocka još drži na pozitivnoj nuli. Jezičak na njihovom tasu ipak je prevagnuo na stranu rođenih.
- Opštine Vračar i Stari grad su među najstarijima na planeti - kaže prof. dr Marko Mladenović, predsednik Društva za borbu protiv bele kuge "Opstanak". - Naša nacija je, demografski gledano, u dubokoj starosti. Prosečan broj godina ljudi u Srbiji je iznad 41 i 51. Beograđani su rekorderi po starosti i u proseku su šezdesetogodišnjaci. Dok u svetu starci čine svega šest do deset procenata populacije, kod nas je četvrtina stanovništa stara.

Više uzroka, prema objašnjenju prof. Mladenovića, čini da narod lagano nestaje. Krivi su uslovi života, sve manje rađanje, abortusi kao način planiranja porodice, ali i neprestana iseljavanja u inostranstvo. Poražava činjenica, kaže, da je 84 odsto mladih spremno da se odmah iseli iz države. U Beogradu se gase osnovne, pa i odeljenja srednjih škola.

- Situacija nam je već poznata i jedino pitanje je šta učiniti da opstanemo - objašnjava profesor Mladenović. - Napisao sam predlog nacrta zakona o obnavljanju stanovništva i dečijoj zaštiti. Tu, između ostalog, predlažem da se od svakog pravnog pravnog posla izdvoji 0,5 odsto za "dečiji dinar". Iz ovog fonda bi se finansirali dečiji dodaci i druge beneficije. I patrijarhu sam predložio da se u svim hramovima postave kase koje će se jednom godišnje otvarati i iz njih uzimati dobrovoljni prilozi namenjeni deci.

Slične kase, predlaže naš sagovornik, trebalo bi da se postave i u crkvama u dijaspori, za projekat "Pomoć srpskoj porodici "beli anđeo". Tim sredstvima pomogla bi se borba protiv bele kuge.

STANOVNIŠTVO U GRADSKIM OPŠTINAMA U 2004. GODINI
OPŠTINA --- NOVOROĐENI --- STOPA NATALITETA --- PRIRAŠTAJ (na 1.000 žitelja)



I. Mićević

Eh,mozda je covek radio na popravljanju demografske slike:)

I treba tako. Da valjamo nesto kao nacija ne bi do toga dogurali. Sto nas manje ima manje i lopva ima.

Malo nas je, al' smo g****!

Po bračnom paru u Srbiji ne dolazi po jedno celo dete, nego 0,80. Za prostu reprodukciju nemamo ni pola deteta. Manje od jednog deteta u porodici rađa se samo u Srbiji i nigde više u svetu, dok smo po broju abortusa prvi u Evropi! - Ako se dosadašnja demografska praksa nastavi, u bliskoj budućnosti više neće biti Srba - Rezultati popisa iz 2002. kažu da u Srbiji živi sedam i po miliona stanovnika, od čega 6.212.000 Srba.


Znamo da je demografska slika u Srbiji nepovoljna, ali ne znamo koliko?
- Odgovor pruža slika Srbije posle poslednjeg popisa. Mladih do 19 godina na Kosmetu ima više od 50 odsto. Nijedna zemlja na svetu nema toliko mladih do 19 godina. U Vojvodini i centralnoj Srbiji broj mladih neprekidno opada, a starih je sve više. Mladih je tamo ispod 20 odsto, a demografi kažu da je 20 odsto granica. Kada broj mladih do 19 godina padne ispod 20 odsto, ta zemlja polako počinje da umire. Ako starih s više od 60 godina ima dva i po puta više nego mladih do 19 godina, to je kraj jednog naroda. Jedina zemlja na svetu koja ima veći mortalitet nego natalitet je naša nesrećna Srbija! U svim normalnim zemljama sveta više se ljudi rađa nego što umire, međutim, u Srbiji to nije slučaj. Tako u Srbiji prirodni priraštaj praktično ne postoji!

Kakvo je danas stanje u srpskim selima?
- Popisivači koji su pošli da popisiju brdsko-planinska sela vraćali su se s terena bledi i bezvoljni, svedočeći da su videli avetinjski pusta sela. Kada se uđe u srpsko selo, nema nigde nikoga, polja su neobrađena i sve izgleda pusto. Tragična formulacija - “nije zabeležena pojava stanovnika” - je sve češća u njihovim izveštajima. Mogu da razumem što su iz planinskih sela ljudi otišli trbuhom za kruhom, ali napuštena su i sela u rodnim ravnicama. Plodna sela i salaši u Vojvodini, u kojima ostaje samo po par ostarelih žitelja.

Vojvodina i Kosmet
- Vojvodina je 1948. godine imala 1.640.000 žitelja, a Kosovo i Metohija više nego dvostruko manje - 730.000. U narednim popisnim razdobljima stanovništvo Kosmeta se rapidno umnožavalo, da bi 1991. godine dostiglo dva miliona. Iste godine zabeleženo je da u Vojvodini takođe živi dva miliona stanovnika. Jedanaest godina kasnije procenjeno je da na Kosmetu živi oko tri miliona Albanaca, čemu je doprinelo i doseljavanje iz Albanije. Albanaca je 1921. godine bilo 140.000, a svega 81 godinu kasnije - broj je u milionima.


Samo od 1991. do 1996. godine Srbiju je napustilo 298 doktora nauka, 214 magistara, 467 diplomiranih stručnjaka i više od 30.000 studenata.

U Srbiji se nezvanicnoe godišnje izvrse oko 300.000 abortusa (toliko stanovnika ima Novi Sad?)

V. Vujić

[quote][url=/poruka/mannex/Citat:

ali su među muškarcima sa diplomom dve trećine magistri ili doktori nauka.

Ma ljudi, je li ovo moguće











Ne nije ni istina ni moguce!
Jer da je istina bilo bi strasno jer bi procenat pismenih muskaraca u
SCG bio manji od 0,0000000000000001%!

_{[Ovu poruku je menjao Vera Vukanic dana 28.04.2006. u 20:14 GMT+1]}

Ovo su sve samo posledice nasega nacionalnog sunovrata, a kada bismo naceli temu o uzrocima mozda bismo onda jasnije sagledali kako i zasto.

Zimus sam prvi put citao Arcibalda Rajsa. Nazalost, bio je u mnogo cemu u pravu. Tu se upravo kriju uzroci naseg nacionalnog sunovrata i bede.

Izvinite, ali samo jedno pitanje u moru drugih... Koja normalna osoba pravi/radja decu zbog svoje drzave/naroda/nacije??? Nijedna. Deca se radjaju iz tri moguca razloga: ljubavi, osecaja obaveze (investicije u starost) i omaskom. Nacionalni interes nema tu nikakve veze. Ja zelim da moja deca budu zdrava i da im u zivotu bude dobro u svakom smislu. A da li ce drzava i narod da nastane za 50/100 g. iskreno me bas briga. Ako bi cena za njihovu blagodet bila da ne znaju srpski i da budu drzavljani druge drzave - odmah bih potpisao!

Sasvim si u pravu za ovo gore receno. Ja bih samo dodao i ovo: kakvog smisla ima radjati decu zbog opstanka nacije, kada ta ista nacija nema preduslove da ta deca budu zdrava, ziva i normalna? Nacija u kojoj deca treba da budu izlozena svakakvim stresovima i potresima svakako pokazuje zasto umire. Umire zato sto nesto skripi u toj naciji. U svakom slucaju, saglasan sam sasvim da je potpuno apsurdno radjati decu zarad opstanka jedne nacije. Nacija prvo treba da stvori preduslove za radjanje dece i njihov zdrav i normalan razvoj, a onda ce i opstati.

Mislim da je "nacija" termin koji ce polako (za 50-100 godina) odumirati - verujem da ce termin "nacija" ce zameniti termin region koji ce biti provajder usluga (sigurnost, infrastruktura, sudovi, i sl...) a ljudi ce moci slobodno da ce krecu i zive tamo gde im najvise trenutno odgovara.

U takvoj postavci stvari bi jedino imalo smisla pricati o nekakvoj etnickoj tradiciji, kome je stalo do iste - mada je pitanje koliko ce "etnicke tradicije" biti odrzive u dinamicnom svetu gde ce sloboda kapitala takodje biti pojacana i sa slobodom kretanja ljudske radne snage.

Naravno, ovo nije proces koji ce tek tako da se desi - verovatno ce se desavati u laganim etapama ali je vrlo verovatno neizbezan.

NEMA sveta ni planete gde ne može stići dete... A, ipak, izgleda da ima! To isto dete koje je "otac čoveka", ukras sveta i naš zalog za budućnost, sve teže i ređe stiže na ovu našu neveliku "nebesku" planetu, Srbiju. Po stopi nataliteta, naša zemlja drži peto mesto počev od dna svetske lestvice. U poslednjih pet decenija broj novorođenčadi opao je za čitavih 25 odsto, a poslednjih 10 godina beležen je uglavnom negativan prirodni priraštaj (od -2,3 do -4 odsto). Ništa čudno ako se zna da se 25 odsto naših graćana starijih od 25 godina nije oženilo-udalo, a da je nezavidnih 20 odsto supružnika bez potomstva. Ma koliko grubo delovale računice demografa, Srbija bi polovinu 21. veka mogla da dočeka kao veoma stara nacija.

- Prema Pavlu Šafariku ("Slovenski narodopis", 1844) u tadašnjoj "Jugoslaviji" od 7.248.000 stanovnika bilo je 5.294.000 Srba - počinje priču za "Novosti" dr Marko Mladenović, dugogodišnji profesor Pravnog fakulteta i predsednik Udruženja "Opstanak" za borbu protiv bele kuge. - Početkom 20. veka Srba je bilo devet miliona, i po veličini su činili četvrti slovenski narod (posle Rusa, Ukrajinaca i Poljaka). Po "zapisima" istoričara sada smo brojčano sedmi među Slovenima - objašnjava profesor dr Mladenović. Prema njegovim rečima, uz sve nezahvaliniji i nimalo ohrabrujući prirodni priraštaj (-3,5 u 2004. godini), Srbi bi u Srbiji vrlo lako za 25 godina mogli da postanu nacionalna manjina, a za 50 da žive u enklavama, poput onih na Kosovu. Dr Mladenović podseća:

- Svojim dolaskom na Balkan Srbi su izabrali najnesrećnije područje za svoju istoriju. Osim Jevreja, nijedan narod nije imao tako tragičnu sudbinu. Da nije bilo vekovnog genocida nad nad Srbima, danas bismo bili brojčana velesila. Ovako, bili smo narod matica za stvaranje novih etničkih i verskih grupa na području Balkana. Naš sagovornik navodi da fizičko uništavanje u ratovima, masovno ubijanje, povlačenje sa geografskih prostora, prevođenje u druge narode, etnička asimilacija čine istorijsku ličnu kartu srpskog naroda, te da bi, ako ovako nastavimo, za 100 godina mogli da doživimo sudbinu Hazara, Maja ili Inka. Upozoravajuće zvuči podatak da u celoj republici na 78.186 živorođenih dolazi 104.320 umrlih (10,5 prema 14 odsto). Najmanje beba dobili su žitelji Zaječarskog i Pirotskog okruga, dok su svoju porodičnu lozu novim članovima najviše produžili stanovnici Zlatiborskog i Šumadijskog okruga.

- Pitanje nataliteta i populacione politike sve više izlazi iz demografskih okvira i prerasta u najvažniju odrednicu nacionalnog bića jednog naroda. Tokom 20. veka četiri miliona Srba izginulo je u ratovima, četiri miliona otišlo iz zemlje, a tri Srbije "ubijene" su u akušerskim klinikama Jedno rađanje, tri zakonska abortusa - priča Mladenović. On navodi da danas u Srbiji jedan (van)bračni par ne rađa ni jedno celo dete (0,88), a 2005. godine upisano je za trećinu manje đaka nego 1991: - Srbija rapidno stari, a srpski narod isto tako ubrzano nestaje, kao sveća koja dogoreva. Topimo se kao kocka šećera u malo vode. U centralnoj Srbiji svake godine nestane po ceo jedan grad, jer imamo oko 30.000-40.000 manje stanovnika, a od 161 opštine u 131 stanovništvo se nalazi u dubokoj (prosek preko 41 godine) i u najdubljoj starosti (preko 51 godine). Podsećajući da mu Srbija liči na Nojevu barku, probušenu na stotinu mesta, profesor Mladenović na kraju poručuje: - Dok bezuspešno krpimo rupe, ostatak imućnih beži na Devičanska Ostrva, mladi iskaču, neki se udave, neki doplivaju čak do Australije. Ostaje još samo malo dece i mnogo starih. I Nojev kovčeg tone, a ne stiže u obećanu zemlju... "Kapitalne investicije" su investicije, ali, "njegovo veličanstvo dete" je naša najkapitalanija birga.

KOMŠIJA - SVE VIŠE

PREMA podacima Republičkog zavoda za statistiku od popisa 1948. godine do 1991. beleži se konstantan porast stanovništva, da bi kod poslednjeg popisa 2002. došlo do značajnog pada. Beogradski sociolog mr Dragana Dinić podseća: - Ono što zabrinjava jeste i podatak da se u ukupnom stanovništvu udeo populacione grupe do 19 godina prepolovio: od 41,6 odsto u 1948. godini, pao je na 22,3 u 2002. Broj starijih od 60 godina gotovo se utrostručio, od 8,8 porastao je na 23,1 odsto. U poslednjih nekoliko godina najmanje dece rođeno je 1999. godine (72.222), a najviše 2003. godine (79.025). Inače, u proteklih 100 godina srpski narod se smanjio za 20 odsto, dok su se Grci uvećali za 35 odsto, Bugari za 38, Rumuni za 45, Turci za 400, a Albanci čak za 700 odsto.

VLADA U PLUSU
OD početka mandata članovi Vlade Srbije dobili su šestoro dece, četiri ćerke i dva sina. Muškim naslednicima ponose se Aleksandar Popović i Aleksandar Nikitović, a devojčice su u domu Milana Parivodića, Ivice Dačića, Dejana Mihajlova i Zorana Lončara.

NA 16 SAHRANA - DVA ROĐENjA
DRAGAN Bataveljić, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu i potpredsednik Udruženja "Opstanak", za oktobar najavljuje prvi Dečiji kongres u Beogradu, a "Novostima" otkriva: - Tek četvrto dete bi za nekih od 10 do 20 godina postiglo prostu reprodukciju stanovništva u Srbiji. Postoje opštine u kojima u poslednje dve decenije nije rođeno nijedno dete i one u kojima na 16 sahrana dođu tek dva rođenja. Frapantno zvuči podatak da je podneto 400.000 zahteva za lečenje steriliteta. Da ne govorim da u seoskim sredinama prosek godina iznosi od 55 pa naviše, u Beogradu 45, dok je u bošnjačkom Novom Pazaru 30, a u albanskom Preševu 26.

Danijela Kljajić

Kakve je to preduslove za zdrav i normalan zivot imao pecinski covjek? Da je razmisljao o stresovima i potresima, ne bi bilo nikog od nas. Ti imas ocekivanja da ce ti 'nacija'/drzava/zemlja u kojoj zivis napraviti odredjene preduslove, pa ces se ti tek onda mozda odluciti da imas djecu. Dopusti da primjetim, ti ih neces radjati. Eventualno ces biti ukljucen u njihovom...pravljenju?

Nije 'potpuno apsurdno' radjati djecu zarad opstanka jedne nacije/drzave/zemlje u kojoj zivis, jer to je konsekvenca, nakon sto se odlucis da ih radjas zbog sebe (ili bilo kod drugog razloga). Naravno, nije logicno da ta nacija/drzava/zemlja u kojoj zivis identifikuje problem (natalitet), ali aktivno ne radi nista u vezi toga (u globalu).

Negdje u januaru/februaru ove godine, gledala sam kratku reportazu o jednom selu (ne mogu da se sjetim koji dio Srbije), gdje je lokalna vlast odlucila da svake godine na odredjen dan da (mahom simbolicnu) pomoc porodicama, za svako dijete koji se rodi, a da je vec trece/cetvrto dijete u porodici (koliko se sjecam?). Pomoc je bila oko nekih 5,000-6,000 dinara (opet iz sjecanja). Roditelji koji su se nasli tog dana pred kamerom rekli su da to koliko-toliko pomaze. Ovo se sve desilo jer vecina stanovnistva tog sela je vec u poznijim godinama, dosta njih je umrlo u proteklih desetak godina, i ljudi se odlucili da je bolje da nadju nacin da sami podstaknu natalitet. Pomoc nije bila od drzave, ali je lokalna vlast organizovala akciju. Vecinom su to bile donacije - njihovih komsija, vjerovali ili ne.

Prije nego sto krene dreka o tome kako to da se roditelji odlucuju na ovaj korak, a mozda nisu u odredjenom finansijskom stanju da mogu da izdrzavaju tu djecu, vjerujem da ce doci dan kad ce drzava nuditi stan svakom ko se odluci da ima po troje djece. Neko treba na tu djecu i da pazi, a ako jedna osoba radi, onda je to najmanja stvar koju drzava moze da uradi - da obezbjedi stan buducim platisama poreza.

Ok je dati misljenje na temu, ali nece biti djece ako se nesto ne uradi - bilo da drzava nesto uradi i pomogne, da roditelji nesto urade i obezbjede finansijsku sansu djeci prije nego sto su rodjena, ili da jednostavno urade nesto na samom polju nataliteta - da prave djecu, bukvalno receno.

Koliko li je djece u domovima? Ima dosta ljudi koji ne mogu da imaju djecu iz ko zna kojeg razloga, i mozda zele da usvoje dijete/djecu, a drzava im jos stavlja razne prepreke - i vremenske, i finansijske. Bilo bi ok da su to normalni propisi, ali ako trebas da prodjes kroz hrpu papirologije, birokratije, placanja raznih poreza - samo da ti neko udari pecat, ne bi me cudilo da vecina tih ljudi ne izgubi volju vec u pocetku.

Sto je reko Bata Trlaja "Mora da se pali odavde!".

Reče i uteče. (Bata)

Bogami, ja u kraju ne mogu da prođem od bebura, majki i očeva. Kapiram da na Goliji ili Kopaoniku možeš da ideš danima, a da ne vidiš nit' čoveka, a kamoli dete. Tužno.

Pozdrav!

Naravno da na natalitet utiču i ratovi i opšte loša situacija u društvu, ali mislim da je presudna sebičnost.

Srbi su uglavnom sebični i vole da imaju konfor, da putuju, imaju nova kola i sve ostalo i to ako je ikako moguće uz minimalan rad (još bolje bez rada).
U sve to se ne uklapa dete i svo petljanje oko njega koje je još i izuzetno skupo.
Kada nekoj od koleginica kasni, svi su strašno utučeni i govore "ne daj Bože". Ako ipak ostanu trudne ide se na abortus. Govorio sam u ženskom rodu, ali isto je(stav) i sa muškarcima.

Ako čak jedan od partnera i želi dete (obično žena) onaj drugi (muž) je strašno protiv.

Na ovu sebičnost bračnih parova treba dodati i gomilu ljudi koji se nikada nisu ženili - udavali. Žive sami i "super im je", putuju po svetu ili već šta ih čini srećnim. Tobož', niko im na ovom svetu ne odgovara.

Na natalitet utiče i emancipacija žena koja im je produžila školovanje i odložila ulazak u brak i početak rađanja dece.

ova drzava definitivno nioje zasluzila da se bilo cije dete pati u njoj tako da svako ko ceni sebe i svoje dete nece u njoj radjati decu jer ipak treba misliti i na srecu tog deteta kada poraste a ne biti SEBICAN i uzivati u detetu dok je malo a kad poraste ajde u vojsku,rat ajde da te zajebava ovaj ili onaj maloumni politicar.
verovatno zvuci surovo ali mislim da je tako.

Ovakvih ima toliko da predstavljaju statisticku gresku u Srbiji - samim tim, njihov uticaj na natalitet jedne drzave je zanemarljiv ;-)

Bogme, Ivane, ovaj te provalio!

Pozdrav!

Nit zivim u Srbiji nit zivim sam tako da... ;-)

Uzgred:



Mislim da je ovo malo nategnuto - tacno je da emancipacija i blagostanje drustva (ne samo zena) imaju uticaj na natalitet ali par cinjenica:

1. Emancipacija zena se u Srbiji desila ne 90-tih, nego tokom 60-tih i 70-tih godina proslog veka, a kolaps u natalitetu je nastao tek pocetkom haosa i raspada drustva 90tih
2. Abortus, recimo, je bio sasvim dostupno medicinsko sredstvo i za vreme SFRJ - ali se njegova rapidna zloupotreba desila tek u poslednjoj deceniji 20-tog veka.

Osim toga, postoje i sasvim emancipovana drustva - poput USA, gde je natalitet i dalje relativno visok (2.04 dece po zeni - zvanicna statistika) sto govori da sve nije bas tako jednostavno pa da mozemo da kazemo "vise para, manje dece" - drustvo je kompleksna rabota ;-)

Mislim da je razlog za rapidno povecanje abortusa i smanjen natalitet u Srbiji pre svega raspad drustvenog sistema pocetkom 90-tih i ostro povecanje neizvesnosti - kako finansijske tako i neizvesnosti u pogledu opste buducnosti - verovatno se stvari sada vracaju polako na svoje mesto, ali ce sigurno biti potrebno 10-tak godina da se to ispegla.