[ Aleksandar Marković @ 22.11.2004. 13:15 ] @
| Kombinovana upotreba supstanci, postala je trend. Sinteticke droge se proizvode sa ciljem da se dobiju supstance koje imaju slicna dejstva i efekte kao prirodne droge. Njih danas sve vise sintetisu nedovoljno edukovane osobe, takozvani kuhinjski hemicari, koji rade u ilegalnim laboratorijama smestenim uglavnom u napustenim zgradama, garazama ili stanovima, kao i u podzemnim prostorijama u kojima je rizik od kontaminacije izuzetno visok. Rastvori tih supstanci su neretko kontaminirani, pa se cesto dobiju nedovoljno ciste supstance loseg kvaliteta. Osim toga, dovoljno je da se neka od faza sinteze produzi ili da se supstanca tokom prerade pregreje, pa da se dobije izuzetno opasan otrov. Neke od supstanci, koje se koriste u sintezi droga, veoma su zapaljive. Ima onih koje u reakciji sa vodom ili kiseonikom mogu da eksplodiraju. Stoga ne iznenadjuje podatak da oko trecine ilegalnih proizvodjaca droga policija otkrije nakon eksplozija prilikom sinteze u takvim laboratorijama. Popularnost sintetickih droga je pre svega zato sto su jeftine. Jeftina im je proizvodnja. Naime, jedan litar analoga fentanila staje 2.000 dolara. Od njega se proizvede 50 miliona doznih jedinica, koje dostizu ulicnu vrednost od dva miliona dolara! Iz ovoga se vidi zasto je dilerima ovakav tip droga primamljiv. Sintetickih droga ima vise hiljada! Tako danas imamo takozvane estetske pojacivace koji cine da se sve dozivljava pojacano, pa se tako rejv zurka cini boljom, izlozba lepsom i slicno. Dakle, ciljano se proizvode odredjene droge za razlicite tipove korisnika kojima se postizu tacno definisani efekti. U tome lezi posebna popularnost tih droga. U svetu se trendovi narkomanija prate zbog prevencije. Tako je u Holandiji radjen projekat "Antena", kojim se pratilo sta su trendovi u koriscenju droga i na osnovu toga su se pravile brosure i informatori radi dodatne edukacije. U nasoj zemlji nisu radjena ozbiljnija istrazivanja, medjutim, pre dve godine radjena je studija, a imala je za cilj da utvrdi rasprostranjenost droga medju skolskom omladinom. Podaci su ukazali na bitno smanjenu donju granicu upotrebe droga i nedovoljnu informisanost. Samo je 15 posto djaka culo za sinteticke droge, ali su urino testovi pokazali da je na prvom mestu kod djaka pronadjen upravo ekstazi. Na drugom mestu je upotreba sedativa, a tek na trecem marihuana. Sinteticke droge deluju razorno na centralni nervni sistem i mozdane celije, pa tako kod mlade osobe od 17 godina dolazi do demencije kao kod 70-godisnjaka! Uticu i na ostale organe i na promene psihickih funkcija, pa i pravih psihijatrijskih problema kao sto su depresije, paranoje, psihoticne manifestacije, cak i do pokusaja samoubistava. Pokusaji samoubistava su mnogo cesci kod mladih narkomana nego kod onih koji nisu koristili droge. Najcesci su slucajevi akutnih intoksikacija kad u prvom kontaktu nenaviknut organizam dodje u dodir sa drogom. Tada ucesnik dozvljava razne halucinacije, depresije, psihoticne manifestacije, cuje naredbodavne recenice koje ga dovode u opasnost i slicno. Sam proces lecenja zavisnika ide od prve faze gde se spasava zivot narkomana. To su medicinski, strucni tretmani, najcesce lekovima. Zatim ide lecenje apstinencijalnog sindroma i program ukljucivanja porodice, prijatelja i drugih bliskih lica koji mogu da pomognu. To je tretman resocijalizacije kad medicina malo moze da ucini, ali su znacajne druge sluzbe. Tu je neophodna socijalna podrska radi lakseg i brzeg oporavka. Kod nas prosecan narkoman kasni od 5 do 10 godina od pojave prvih simptoma do lecenja. Uglavnom se radi o neinformisanosti, ali je cesto u pitanju zataskavanje i izbegavanje psihijatrijske pomoci zbog sramote. Tako kad narkoman dodje na lecenje vec ima mnoga ostecenja raznih organa i psihickih funkcija. B.S. [Ovu poruku je menjao secret dana 22.11.2004. u 14:27 GMT+1] |