[ Aleksandar Marković @ 03.12.2004. 12:03 ] @
| Nešto iza ponoći 3. decembra 1984. godine, u fabrici pesticida u Bopalu u Indiji došlo je do ispuštanja u atmosferu oblaka toksičnog gasa. Incident je imao katastrofalan ishod po Bopal: oko 8000 mrtvih i 150.000 povređenih, kao i ozbiljno zagađenje poljoprivrednih useva. Dugoročni zdravstveni efekti jednog incidenta ovog tipa teško se mogu proceniti. Ustanovljena Međunarodna medicinska komisija za Bopal procenila je da je od 1994. godine do danas oko 50.000 osoba ostalo delimično ili potpuno nesposobno od posledica nesreće. Fabriku pesticida u Bopalu, gradu sa 900.000 stanovnika u državi Madhaja Pradeš, izgradila je firma Junion Karbid India Ltd, operativa američke kompanije Junion Karbid (Union Carbide). Fabrika je od centra grada udaljena oko 5-6 kilometara i u vreme incidenta zapošljavala je 630 radnika. U neposrednoj blizini fabrike, takoreći iza same ograde, nalazilo se sirotinjsko naselje. Godine 1969. fabrika je krenula sa proizvodnjom pesticida SEVIN, u čijoj se proizvodnji kao intermedijer upotrebljava veoma toksično jedinjenje - metil izocijanat (MIC). Tokom prve decenije rada fabrika je uvozila MIC iz Junion Karbidovog postrojenja iz Zapadne Virdžinije. Krajem sedamdesetih, međutim, fabrika je dobila svoju vlastitu jedinicu za proizvodnju MIC. Proizvedeni MIC smeštan je u dva od tri rezervoara od 15.000 galona (1 galon = 3,7854 litara). Jedan rezervoar držan je uvek prazan i služio je kao rezerva za hitne slučajeve. Suvišni MIC koji se ispuštao iz reaktora prolazio je kroz prečišćivač sa natrijum hidroksidom i spaljivao se u specijalnom tornju. U noći 2. decembra 1984. godine u 23:30, radnici su primetili nekontrolisano ispuštanje MIC-a, a u 00:45 primećen je brz porast pritiska u jednom od rezervoara, koji je izazvao otvaranje bezbednosnog ventila. U atmosferu je pušten toksični gas sastavljen od MIC-a, cijanovodonika, monometil amina, ugljen monoksida i još bar dvadeset drugih hemikalija. Oblak gasa razneo je vetar i toksičnom dejstvu njegovih sastojaka izložio više od 500.000 ljudi. Tri dana nakon ispuštanja, podneta je prva krivična prijava američkim sudovima. Kasnije, kad su se svi slučajevi kombinovali, broj tužbi popeo se na 200.000. Indijska vlada je 1985. godine donela Akt o nesreći u Bopalu, a 1986. godine njujorški Okružni sud naložio je da se suđenje preseli u Indiju. Tokom suđenja raspravljalo se o stepenu umešanosti i odgovornosti Junion Karbida za nesreću. I kompanija i indijska vlada finansirali su istrage uzroka nesreće, međutim i jedni i drugi su bili umešani u slučaj. Ovo je rezultovalo sa mnogo spornih pitanja, na koja nije valjano odgovoreno tokom suđenja. Na primer, obe strane se slažu da je do pojave toksičnog gasa došlo usled toga što je neispravan ventil oslobodio blizu jedne tone vode, koja se inače upotrebljava za čišćenje cevi, u rezervoar sa oko 40 metričkih tona MIC-a. Ali, pitanje odgovornosti za slabe bezbednosne mere nije bilo rešeno. Indijska vlada se branila tvrdeći da je Junion Karbid bio aktivno uključen u detaljno planiranje postrojenja i da je pri dovršavanju fabrike namerno smanjio (ili zanemario) mere zaštite. Sa druge strane, kompanija je negirala previd i odgovornost tvrdeći da joj je indijska vlada zabranila aktivno učestvovanje u konačnom dizajnu postrojenja. Junion Karbid tvrdio je da je obezbedio odgovarajuću obuku radnika, uključujući i školovanje u Americi, kao i sve neophodne bezbednosne mere. Za njihovo nepridržavanje optužio je upravu kompanijine operative u Indiji i indijsku vladu kao odgovorni nadzorni organ. Napokon, Junion Karbid je zaključio da je rezervoar MIC-a bio sabotiran i da je neko namerno oslobodio vodu u rezervoar. Suđenje se završilo 1989. godine, kad je kompanija platila 470 miliona dolara indijskoj vladi kao neku vrstu van-sudskog poravnanja, što je garantovalo zvaničnicima kompanije imunitet od krivičnog gonjenja. Indijski Vrhovni sud odbacio je kasnije klauzulu o imunitetu, ali je poravnanje ostalo važeće. Unesrećeni potražioci kao odštetu za povrede primili su svega po 600 dolara, a za smrtne slučajeve u porodici po 3.000 dolara. Veći broj nije primio nikakvu kompenzaciju. Kasnije je druga kompanija, Dau Kemikal (Dow Chemical), preuzela matičnu kompaniju Junion Karbid. Novembra ove godine sud je prisilio kompaniju-naslednika da oslobodi tajnosti interna dokumenta nasleđena od preuzete kompanije, a vezana za operativu u Indiji. Pregledom dokumenata ispostavilo se da postrojenje u Bopalu ipak nije imalo odgovarajuću opremu za upotrebu u hitnim slučajevima, koju je imalo postrojenje u Americi. Najvažnije, Bopal nije imao rezervoar za "obaranje" koji bi zadržao hemikalije koje su izletele iz rezervoara sa MIC. Fabrika u Bopalu imala je samo jedan toranj za spaljivanje zatvoren radi popravki upravo na noć nesreće. Fabrika u SAD ima i pomoćni toranj. Jedini prečišćivač u Bopalu bio je preplavljen masom tečnosti i gasova koji su provalili unutra sa brzinom i u količinama 100 puta većim od onih za koje je dizajniran. Ko je odgovoran za dizajn postrojenja? Objavljeni memorandum kompanije Junion Karbid iz 1972. godine, naznačio je rukovodstvo iz Amerike kao odgovorno za izvođenje i odobravanje dizajna. Poverljiva dokumenta pokazala su, između ostalog, da je Junion Karbid znao da su rezervoari pijaće vode i samo zemljište u okolini mesta nesreće kontaminirani toksičnim hemikalijama, iako su njeni zvaničnici tvrdili suprotno. Naime, za razliku od američke fabrike, otpad kod Bopalove je ispuštan u otvorene lagune za otparavanje. Nedavne analize podzemnih voda, zemljišta i ljudi u blizini fabrike otktrile su visoke nivoe teških metala kao što je živa i toksičnih organohlornih hemikalija. Ranije analize na koje se kompanija pozivala, sprovele su indijske agencije i one nisu pokazale lokalnu kontaminaciju. Kompanijini memorandumi iz 1989, 1990. i 1995. godine pokazali su da su njeni zvaničnici znali još 1989. godine da su indijske analize sumnjive. Kompanija Dau Kemikal, novi vlasnik Junion Karbida, odbija da prihvati odgovornost za Bopal. U Bopalu oko 120.000 ljudi još uvek zahteva hitnu medicinsku pomoć. Novi nalazi pokazuju pojavu nekih simptoma i kod njihovog potomstva. Bopal predstavlja šokantan primer korporacijskog kriminala. Ova nesreća se neće završiti sve dok kompanija-naslednik ne prihvati svoju odgovornost, očisti kontaminirano mesto, obezbedi unesrećenima medicinsku pomoć i odgovarajuću kompenzaciju. Oliver Terzić [Ovu poruku je menjao secret dana 03.12.2004. u 13:08 GMT+1] |
