Srednjoškolci iz Srbije nalaze se pri dnu tabele sa rezultatima istraživanja o obrazovanju

[ Aleksandar Marković @ 07.12.2004. 22:08 ] @

Srednjoškolci iz Srbije nalaze se pri dnu tabele sa rezultatima istraživanja o obrazovanju, koje je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sprovela medju njihovim vršnjacima u 40 zemalja.

Najbolje rezultate u znanju iz matematike i nauke, pismenosti i u rešavanju problema pokazali su, kao i prilikom prethodnog istraživanja, srednjoškolci iz Finske, a slede njihovi vršnjaci iz Južne Koreje, Japana, Kine, Hong Konga i Holandije.

Kako se navodi u izveštaju objavljenom na sajtu OECD, istraživanje je pokazalo da učenici u Sjedinjenim Državama, Francuskoj i Nemačkoj pokazuju prosečno poznavanja tih disciplina, a veliki zaostatak je uočen medju srednjoškolcima u Tunisu, Turskoj, Brazilu, Meksiku i Indoneziji.

Više od 250.000 učenika uzrasta od 15 godina učestvovalo je tokom 2003. u istraživanju koje je obavljeno u okviru Medjunarodnog programa za procenu znanja učenika (PISA) pri OECD, sa sedištem u Parizu.

Iz rezultata testiranja proizlazi da se razlika izmedju najboljih i najslabijih učenika povećala u odnosu na prethodno istraživanje iz 2000, kao i da je u Poljskoj zabeležen najveći napredak.

Pokazalo se, takodje, da bolje rezultate postižu učenici iz razvijenih zemalja, iz sredina u kojima postoje veća očekivanja, u kojima vladaju prisniji odnosi nastavnika i učenika, i u kojima su učenici voljni da pokažu veće zalaganje, a škole i lokalne vlasti imaju izvestan uticaj na sadržaj nastave.

Učenici čiji su roditelji bolje plaćeni pokazuju veći stepen obrazovanja, kao i oni koji stiču šire znanje iz opšte kulture kod kuće. Oni takodje pokazuju bolji učinak od svojih vršnjaka, pokazuju rezultati istraživanja PISA.

Istraživanje je pokazalo i da velika izdvajanja za obrazovanje nisu nužno garant uspeha u školi.

Australija, Kanada, Finska i Japan izdvajaju se od ostalih zemalja jer su postavile visoke standarde ravnopravnosti i pravičnosti, pokazuju rezultati. Britanija nije bila uključena u istraživanje, jer se nije odazvao dovoljan broj škola i učenika.

Devojčice su u svim zemljama pokazale bolje rezultate iz testova pismenosti.

U testovima iz matematike, razlika medju polovima nije toliko izražena, mada su u većini zemalja dečaci imali najbolje rezultate u toj oblasti.

http://www.timesonline.co.uk/article/0,,591-1392446,00.html

http://www.pisa.oecd.org/docum...36173_33917303_1_1_1_1,00.html

Full report: http://www.pisa.oecd.org/dataoecd/1/63/34002454.pdf 3.52 Mb

Samo rezultate imate kao attachment u ovoj poruci ...excell 45 Kb

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 08.12.2004. u 12:31 GMT+1]}

[ -=k3rn3l=- @ 08.12.2004. 02:18 ] @

Svaka cast na postu. Stampam post i sutra nosim prijateljima (mojim bisvsim profesorima) profesorima u skolu. Dosta mi je vise toga dobri smo najbolji najpametniji, nista ne fali programu itd. Treba vise ovakvih stvari da se vratimo u realnost i shvatimo gde smo i sta smo.

[ Ivan Dimkovic @ 08.12.2004. 09:27 ] @

Konacno neki merljivi rezultati.

Nisam srecan ishodom, ali to nam je sto nam je - ako nista drugo, pametnjakovicima koji su branili nas naci-boljsevicki obrazovni sistem (mi imamo najbolje strucnjake, mi smo najpametniji, ovi glupi, oni glupi, strani sistemi su sorosevski i sluze za pravljenje robova, itd...) ovim covek moze konacno da zapusi usta i pokaze kako stvari stvarno stoje.

Ovo ce, nadam se, biti jedan od dokaza da je korenita reforma skole neophodna odmah i da bubanje nije ucenje.

Na nekim drugim forumima su se vec nasli geniji koji pravdaju prednosti nekih zemalja imigrantima (kineskim, pa cak i nasim!) - neverovatan je taj mehanizam (i)racionalizacije u nas :(

[ vindic8or @ 08.12.2004. 10:16 ] @

ja sam to odavno znao, a sada imam i na papiru. nas skolski sistem je najgluplji, ako ne, onda medju 5 najglupljih u univerzumu. nadam se da ovo nikoga ne iznenadjuje.

btw, svim reality fighterima, vise se koncetrisite na nas problem, nego na tudj uspeh.

[ Balša @ 08.12.2004. 14:09 ] @

Kada se sve sabere i oduzme, ključna stvar jesu -- pare. Kol'ko para, takva i škola. Ako država ima para, može imati kvalitetno obrazovanje. Ako nema, nijedna reforma joj ne može pomoći. Sposobnijim, kreativnijim, ambicioznijim i obrazovanijim ljudima i dalje neće padati na pamet da odaberu karijeru u prosveti, a mesto njih tamo će odlaziti samo oni koji pristaju da radni vek provedu na slabo plaćenom mestu i u groznim uslovima. A veliki deo njih na to pristaje zato što ne može da nađe ništa bolje.

[ Aleksandar Marković @ 08.12.2004. 14:21 ] @

U izvestaju PISA OECD se spominje i ... "Istraživanje je pokazalo i da velika izdvajanja za obrazovanje nisu nužno garant uspeha u školi"

[ salec @ 08.12.2004. 15:38 ] @

Citat:

Balša: Ako država ima para, može imati kvalitetno obrazovanje. Ako nema, nijedna reforma joj ne može pomoći. Sposobnijim, kreativnijim, ambicioznijim i obrazovanijim ljudima i dalje neće padati na pamet da odaberu karijeru u prosveti, a mesto njih tamo će odlaziti samo oni koji pristaju da radni vek provedu na slabo plaćenom mestu i u groznim uslovima. A veliki deo njih na to pristaje zato što ne može da nađe ništa bolje.

Drzava? Ne obavezno. Gde god postoji problem, postoji prilika. Drzava samo treba da dozvoli formiranje skola koje se placaju (a mislim da vec jeste), da im uz to i dozvoli da imaju dovoljno slobode u odredjivanju sopstvenog nastavnog programa i da odvoji nesto para za kreditiranje (NE stipendiranje, moraju da vrate, inace cela stvar nema bas mnogo smisla) ogranicenog (fiksnog) broja najkvalitetnijih ucenika bez obzira na materijalno stanje. Sa druge strane, za one koji nemaju ambicija, donja granica je citanje, pisanje, aritmetika i higijena, to im je dovoljno da prezive...

Ili da se kompletan sistem skolovanja rasparca, slicno Bolonjskom procesu, pa svako napreduje svojim tempom, prema svojim zeljama, potrebama i sposobnostima. Ko je radoznao ici ce brze, ko je nezainteresovan doci ce samo po ono sto mu traze kao neki uslov negde, kad i ako mu zatraze.

[ Balša @ 08.12.2004. 16:00 ] @

Citat:

secret: U izvestaju PISA OECD se spominje i ... "Istraživanje je pokazalo i da velika izdvajanja za obrazovanje nisu nužno garant uspeha u školi"

Naravno da pare nisu jedini uslov, ali su neophodan uslov. S parama se može imati i dobro i loše obrazovanje, ali bez para može se imati samo loše.

Privatne škole su posebna priča, govorim pre svega o (besplatnim) državnim osnovnim i srednjim školama, koje su bile i ostale najvažniji stub obrazovanja u kontinentalnoj Evropi.

[ Aleksandar Marković @ 08.12.2004. 16:18 ] @

Srednjoškolci iz Srbije rangirani su od 33 do 37 mesta u četiri oblasti znanja na ispitivanju. Rezultati srpskih srednjoškolaca su niski u svim oblastima istraživanja
- matematici,
- prirodnim naukama,
- razumevanju pročitanih testova i
- interdisciplinarnoj oblasti rešavanja problema.

Testovi inače ukazuju na efikasnost obrazovnog sistema, a ne na lične sposobnosti učenika, odnosno testovi jesu su zasnovani na sposobnostima učenika, ali podrazumevaju korišćenje koncepata koji su naučeni u školi i zbog toga su oni pokazatelji efikasnosti obrazovnog sistema, a ne isključivo i samo ličnih sposobnosti učenika.

15-godišnjaci iz Srbije postigli nešto bolji uspeh u matematici u odnosu na druge oblasti znanja. U istraživanju OECD-a učestvovalo je ukupno 250.000 15-godišnjaka, a iz Srbije nešto više od 4.400 učenika iz svih regiona.

[ Ivan Dimkovic @ 08.12.2004. 17:22 ] @

A evo nekih komentara sa B92 sajta:

http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=157436

Klasicni balkanski "denial" - totalna zamena teza i nemogucnost racionalnog utvrdjivanja problema a samim tim i formulisanje ispravnog resenja - plus pravdanje potpuno logicki nepovezanim faktorima (ako su nasi dobri u inostranstvu, kako to da je nas sistem los - a zaboravlja se PROCENAT dobrih i PROCENAT losih i kvalitet PROSEKA)

Dakle - iako postoji dokaz crno na belo da su nam prosecni rezultati na nivou Indonezije i Tunisa - nasi vrli komentatori smatraju da je sve to jedna velika laz i da smo mi zapravo zemlja malih Ajnstajna :) Verujem da je "Marko Tasic & Blic" prilicno doprineo svemu tome :-)

Sto je jos gore - ljudi koji ukazuju na ocigledan problem koji je mozda najgori od svih - jer je to generacija koja bi trebalo da ucestvuje aktivno u obnovi Srbije - se etiketiraju kao "neprijatelji naroda"... neprijatelji krezubih polupismenih ljudi jesu, a pitanje je da li takvi polupismeni ljudi bez zuba treba da predstavljaju Srbiju?

Pripremite lekove za pritisak... meni je prilicno skocio :)

E, sad... najbolji deo - ovo bi trebalo da bude obrazovaniji i informisaniji deo stanovnika, onih par % sa PC racunarom i internetom kako li je tek u "onom drugom" sa 10-tak zuba u vilici?

Keep on denying...

Citat:

•
To nije toliko vazno. To je samo "na papiru mrtvo slovo". Koje odslikava jad i bedu "Evro-atlantskih integracija" i samozvanih "stanovnika planete" Koji bi uradili i oni sto se ne trazi ne bi li ocrnili svoju zemlju pred sranim mentorima.
(Mladen M, 8. decembar 2004 12:13)

Citat:

•
"Opsta, teoretska i generalizovana" znanja cine da covek bude osposobljen da sagledava svet oko sebe i da bude pripremljen da krene bilo kojim putem specijalizacije. Grublje receno, samo takva znanja cine da tinejdzer ne postane uskospecijalizovani moron kakvih je puna ta Evropa. Ja zivim u jednoj od njenih prestonica i vidim svakodnevno koji je intelektualni nivo mladih ovde. Znam da je i u Srbijji stanje jako lose i da su tinejdzeri za sve vise motivisani nego za skolu, samo hocu da naglasim da ne treba imati iluzije kako su svi mladi ljudi u Evropi super obrazovani i pametni a u Srbiji jadni nepismeni. To ne da nije tacno, nego nije ni blizu istine.
(Goran, 8. decembar 2004 14:41)

Citat:

Verujem da se se sve srozalo u SRbiji u zadnjih deset godina ali ako je 30 % teoretskog znanja zadrzano u skolama i to je odlicno u poredjenju recimo sa Americkim sistemom. Kada sam ovde dosao bio sam dosta ispred Amerikanaca sto se teorije tice, tacno praksa im je daleko ispred nase zato sto su bogati ali sam to brzo naucio i sad sam tu gde jesam zahvaljucjuci Srpskom skolskom sistemu (a ne kelner ili fizicki radnik). Srbija je siromasna pa nema para da izdrzava skolski sistem koji bi recimo potrosio 5000 $ na eksperimente po studentu (i mnogo vise zaviseci od struke). Svakako treba da idemo u tom pravcu eksperimentalne nauke ali za to treba pricekati a usput zadrzati teoretsku stranu. A sto se tice slicnosti nas, Grka i Italijana po ovom pitanju, ja smatram da su oni kao moje kolege najkreativniji.
(Branko, USA, 8. decembar 2004 15:25)

Ovaj sledeci mi se posebno dopada, kaze covek srpska deca dobri djaci u kanadskim skolama, pa ne treba dizati buku oko rangiranja (u srpskim skolama!!!)! Fucking WOW... neverovatno da osoba koja to pise ima IQ da napise poruku uopste !

Citat:

Vlasti Kanade su zadovoljne "rangom" znanja svojih srednjoskolaca, jer su na visokom, cini mi se cetvrtom mestu. Jedino, nikako da se dogovore da li, ili ne treba voditi evidenciju koje etnicke grupacije najbolje prolaze u njihovim srednjim skolama. Ustanovili su da "dosljaci" daleko bolje prolaze u skoli i da su u nacelu bolje obrazovani. Po onome sto ja pratim, ovde u Torontu, velika vecina djaka koja dodje u Kanadu uz Srbije, nema nikakvih problema sa ucenjem i zavrsava srednju skolu sa nadprosecnim uspehom. U kategoriju "pozeljnih" nacija u kanadskim skolama ubrajaju se Kinezi, Rusi, Rumuni, Srbi i ostali iz bivse Yuge. Zato ne treba dizati preveliku buku oko ovog rangiranja. Naravno, treba raditi na tome da obrazovanje u Srbiji bude sto bolje.
(IvanS, 8. decembar 2004 15:41)

Citat:

Ovakvu procenu shvacam ozbiljno kao i vremensku prognozu u kojoj pise: 'Celo dana suvo i vedro', a kisa pada li pada! Ukoliko nam srednje skolstvo (a verovatno po njima i visoko) tako zaostaje za 'Zapadom', kako je moguce da su nam ljudi decenijama vodeci izvozni proizvod? Desetine hiljada svrsenih srednjoskolaca koji za dve-tri godine nisu uspevali da daju ni uslov za upis u drugu godinu studija u Srbiji, preko su diplomirali bez ikakvih problema. Tragedija je sto se oni vracaju ovde i docekuju sa crvenim tepihom i tretiraju cesto bolje i od onih koji su ovde pokazali neuporedivo bolje rezultate od njih, ali to ne komentar za neku drugu temu.
Na kraju, hajde da se ne lazemo! Ovakva procena je u funkciji pravdanja politike niskih plata prema prosvetnim radnicima. Ako vlada smatra da je to opravdano i posteno, OK, ali istorija nas uci da onaj ko ne placa nastavnike i profesore danas, sutra ce placati narkodilere koje ce toj neprosvecenoj deci prodavati drogu, lekare koji ce tu decu leciti i na kraju pogrebnike. Za to vreme lose placeni prosvetni radnici ce biti zaokupljeni problemom kako da prezive i opravdano ce ih za sve boleti uvo.
(Dragan, 8. decembar 2004 16:16)

Citat:

•
Ovo je glupost kakvu odavno nisam cuo! U Americi fakultete zavrsavaju oni koji kod nas ne bi uspeli srednju skolu da zavrse! Toliko o kvalitetu obrazovanja u Americi! Ja sam na univerzitetu neke casove zavrsavao na znanje iz opste kulture. Gde li je Amerika na toj listi?
(Majstor Igre, 8. decembar 2004 17:14)

Citat:

•
Ako nam je skolstvo tako kako kazu, kako je moguce da nasi ljudi tamo ni u cemu ne zaostaju za ostalim gastarbajterima ili starosedeocima? Ne retko i briljiraju. Pored ''fizikalaca'' tamo imamo dobre mehanicare, molere, inzenjere, fizioterapeute, sofere, lekare, profesore, stolare, kasapine, kuvare, menadzere, pilote, itd. Pa svi ti ljudi i danas se iseljavaju i svako od njih ima najmanje svrsenu srednju skolu koja nam (po njima) nista ne valja!
(Aca, 8. decembar 2004 17:17)

Citat:

•
Ma hajde sta se bunite pa ovdje gdje ja zivim (Skandinavija) djeca nemaju pojma u skolama. Neznaju nista iz matematike a mi koji smo iz ex yu u odnosu na njih znamo i previse. Ne znam ko je izdao ove podatke. ali znam da nismo pri dnu. Mozda nemamo opremu kao i skole na zapada ali u svakom slucaju kad u zavrsimo skolu imamo vece znanje od "ovih zapadnjaka".
(Skandinavac, 8. decembar 2004 17:31)

Citat:

Mnoge zamerke na nas obrazovni sustem su na mestu, narocito kad se odnose na visoko obrazovanje. Medjutim posto je u pitanju osnovno i srednjoskolsko obrazovanje, ocigledno je da izvestaj nema veze sa realnoscu (da ne kazem mozgom). Uzecu za primer samo Kanadu, ciji su srednjoskolci starosti 15 god rangirani na 3. mestu (objavljno u clanku u Toronto Staru na pola strane - opste odusevljenje u publici). Da se razumemo, matematika koja se ovde (u Kanadi)uci na fakultetu je na nivou srednje skole u Srbiji a ona u srednjoj skoli na nivou osnovne u Srbiji. Malo sam pojednostavio, ali to je otprilike to. Ako su po tom izvestaju kanadski klinci dobri matematicari onda znajte da je ovo samo jos jedna fina marketinska (propagandna) lagarija u fazonu "sve nase je najbolje" kojom ispira mozak celom svetu. Sto bi ti isti Kanadjani rekli: good joke.
(Rade Djordjevic-Toronto, 8. decembar 2004 18:06)

[ caboom @ 08.12.2004. 17:40 ] @

sveCka 3ABEPA, eto to je... mozda smo nekada i imali kvalitetno obrazovanje, ali sa ekonomskom degradacijom neizostavno sledi i intelektualna degradacija - as easy as that. ili po srBski receno - ni kod babe nema za dzabe. znanje kosta...

[ jablan @ 08.12.2004. 23:25 ] @

Stvarno mi je skočio pritisak kad sam prelistao komentare. Treba te dileje dovući ovamo nazad u neku beogradsku srednju školu da izigravaju malo profesore srpskim vunderkindima. Brzo bi se uverili u verodostojnost ankete. Naravno, pod uslovom da ih klinci do kraja šestog časa ne ispeku i pojedu.

[ Ivan Dimkovic @ 08.12.2004. 23:50 ] @

By the way - ta generacija, od 15 godina, tek za 3 godine treba da dobije glasacko pravo i da polako krene da odlucuje i kasnije i koordinira pravljenje buducnosti Srbije.

Ovo samo pokazuje koliko su ratovi i degradacija drustva pocetkom 90-tih stvari koje ce ostaviti dugotrajne posledice od kojih ce neke tek poceti da se osecaju za nekoliko godina - taman kad stignu najvece rate kredita na otplatu... kakvu li ce tad stukturu vlasti izglasati takav trust mozgova udruzen za penzionerima rata :(((

Reforma skole je nesto trebala da uradi sa generacijom dece koja su tek krenula u skole - ta reforma je odbijena, izbacen je engleski, informatika (kompjuteri zrace, je li) a malo je falilo i da se izbaci i Darvin.... izbaceno je i cesce ocenjivanje koje bi efektivno smanjilo bubanje... brr...

Ocigledno nekom odgovara hiperprodukcija prosecnih "Mileta protiv tranzicije" u Srbiji koji moraju za geografiju da nabubaju koliko je Tunis proizveo banana 1994 kad je stampano prvo izdanje udzbenika, a ne kako do sveze verzije tih podataka doci, analizirati i interpretirati ih i kako ih efikasno upotrebiti... posle toga ce svako mrzeti skolu, a voleti RTV Pink, Cecu i mlako pivo.

I da, prenositi sa kolena na koleno kako "smo mnogo jaki" :(

[ BluesRocker @ 09.12.2004. 00:29 ] @

Citat:

Naravno, pod uslovom da ih klinci do kraja šestog časa ne ispeku i pojedu.

Bar neke koristi od decurlije :))

[ Milos Stojanovic @ 09.12.2004. 00:32 ] @

Damn. Nisam ni mislio da smo pri vrhu, ali se zaista nisam ni nadao da smo ovoliko pri dnu :(
Pa da, i logično je. Dokle god nam bude obrazovni sistem iz sedamdesetih... Mislim da nije samo to. Ima tu i onog sindroma da su dobri učenici "štreberi", a oni koji ređaju kečeve "cool".
I ovo prvo a i ovo drugo će teško da se promeni u skorijoj budućnosti. Mada bi bilo dobro da grešim.

Ali još zastrašujući su ovi komentari na B92.
"To nije toliko vazno" !? Pa šta je onda važno, ako obrazovanje nije? Zaista ne mogu da verujem da ima toliko ljudi sa ovakvim stavom.

Citat:

Ivan Dimkovic: posle toga ce svako mrzeti skolu, a voleti RTV Pink, Cecu i mlako pivo.

I da, prenositi sa kolena na koleno kako "smo mnogo jaki" :(

Tužno. Vrlo, vrlo tužno za sve nas.

Zanima me samo da li će naše _{ministarstvo prosvete} da (opet) ignoriše sve, ili će se možda, za promenu, ugledati na reakcije ostalih zemalja koje su se našle pri dnu liste?

[ jablan @ 09.12.2004. 07:52 ] @

Citat:

Ivan Dimkovic: Ocigledno nekom odgovara hiperprodukcija prosecnih "Mileta protiv tranzicije" u Srbiji

Ne bih ja ulazio tako duboko u mistifikaciju. Ne kažem da ne postoji "neko" iza svega toga, već mislim da je, kao što je Balša napomenuo, ogroman i verovatno najbitniji problem novac. Sa stanjem u prosveti kao što je sad, uglavnom (neću da kažem "samo", mada se bojim da je "samo" bliže istini) se najnesposobniji diplomci odlučuju za istu, neću sad da počinjem priču o univerzitetu iako je usko povezana sa tematikom. E, takvim konformisanim prosvetarima naravno odgovara status quo u prosveti, otud među njima i toliki otpor svim racionalnim pokušajima reforme školstva.

Oni koče, država nema para, deca naravno pojma nemaju šta se dešava, roditelji su apsolutno nezainteresovani jer su im deca "kolateralna šteta", rodilo se, šta ćemo; sve u svemu sumorna slika, još sumornija projekcija budućeg biračkog tela.

[ weB_KiLeR @ 09.12.2004. 10:02 ] @

Evo da se i ja pridruzim ovoj temi, zapravo nije sve do para ali dobrim delom jeste.
Kad vam ja mogu reci da za 4 godine gimnazije nismo izveli ni jedan eksperiment, cak sta vise nemamo ni ucionice za potrebne predmete, jedina ucila koja mi posedujemo su kreda i tabla, koja je u vecini slucajeva busna i sva oronula.

Tesko je raditi u takvim uslovima, kada bi drzava davala pare u prosvetu mozda bi i bilo necega ali ti ljudi koji rade u prosveti uopste nisu motivisani imaju 18 hiljada dinara platu, a drzava nema para ni da isplati prosvetne radnike a kamoli da upgrade-uje skole na nivo koji je na zapadu.
Inace u mojoj gimnaziji treba samo videti "informaticki" kabinet, u kojem su neki krsevi sto je dala firma Bozic i Sinovi a svi znaju da oni dobijaju pare tako sto ovi iz Engleske njima daju pare da se rese krsh racunara, sad mozete misliti nasta lice ti compaq racunari koji su 486....
Jos veca fora je sto polovina ne radi nego se svaki razred deli u 2 grupe pa dolaze na predavanja, cak i tad mora po 4 ucenika za jedan kompjuter.
Tako da nije toliko do drugih stvari koliko je do para....

[ jelena011 @ 09.12.2004. 17:47 ] @

Strateški partnet Instituta za psihologiju (koji je realizovao ovo istrazivanje u Srbiji) je Ministarstvo za obrazovanje i sport. Institut je na kraju istrazivanja ponudio predloge na koji način bi se rezultati istraživanja mogli primeniti u školama, ali je na Ministarstvu da to sprovede. Neki od predloga izmena su:
1. u NASTAVI - izmene u nastavnim programima i udzbenicima, kao i uvodjenje (uvedenih pa ukinutih) programa za stručno usavršavanje nastavnika (utvrdjena je korelacija postojanja ovih programa sa uspehom koji je zemlja postigla na testiranju)
2. OPŠTA ORGANIZACIONA REŠENJA - veći stepen autonomije skola; OBRAZOVANJE NASTAVNIKA - studenti se obrazuju da bi se bavili nastavničkim pozivom, umesto što u školama završavaju jer nisu našli bolje zaposlenje; izmene metoda koje se koriste u nastavi pojedinih predmeta (poželjno bi bilo da budu u korelaciji sa strategijama koje se koriste u učenju kod kuće); tu su naravno i školski resursi (tu najveći problem jste novac); organizacija nastave pojedinih predmeta; relevantan je i socio-ekonomski i obrazovni status porodice učenika (ovde smo posebno jaki:)), a takodje je utvrdjena i vuisoka korelacija broja standardizovanih testova kojima se ispituje znanje učenika tokom godine i postignića na PISA testiranju.

Kao što se da primetiti, nije za sve stavke neophodno izdvojiti ogromne sume novca, ali jeste potrebno da se Ministarstvo napokon nakani da počne da...hm...radi. Takodje, većina sugestija koje je Institut dao nalazile su se u prethodnom Zakonu...koji je ministarka Čolić tako lepo masakrirala...a mislim da ne bi valjalo da nekoliko narednih ministara prosvete svoj mandat odsluži većajući o tome koje će elemete prethodnog zakona vratiti, a koje neće...jerbo neće da valja...

Btw - AKO sam dobro zapisala, na testu iz matematike 17,63% učenika iz Srbije nije ostvarilo ni 1. nivo postignuća (od 6 utvrdjenih), postignuće 2,6% učenika odgovara 5. nivou, a svega 0,22% je rešilo zadatke sa 6. nivoa. Sa druge strane, u Hong Kongu se na testu iz matematike ispod 1. nivoa nalazi 4% učenika, oko 20% je u 5. kategoriji, a 10,5% je rešilo zadatke sa 6. nivoa. Dakle, preko 30% učenika sa visokim postignućima iz Hong Konga nasuprot naših 2,3% (kojima se mi uvek hvalimo, jelte :).
Što se tiče razumevanja pročitanog, i tu se oko 17% naših učenika nalazi ispod 1. nivoa :(

Eh, da - ako je za neku utehu, kada se pogledaju postignuća učenika iz različitih tipova škola u Srbiji, postignuća gimnazijalaca (kao najuspešnije grupe) iz matematike su 501 (da podsetim: OECD-ov prosek je 500), ali su rezultati na ostalim oblastima ipak ispod proseka.

Naravno, ako sa www.pisa.oecd.org kliknete na Serbia&Montenegro, naći ćete samo ime koordinatora projekta i njen e-mail....pa se nadam da će se tu uskoro naći precizniji rezultati za našu zemlju...

[ Ivan Dimkovic @ 09.12.2004. 18:52 ] @

Citat:

1. u NASTAVI - izmene u nastavnim programima i udzbenicima, kao i uvodjenje (uvedenih pa ukinutih) programa za stručno usavršavanje nastavnika (utvrdjena je korelacija postojanja ovih programa sa uspehom koji je zemlja postigla na testiranju)

E, sta su nasi genijalni trustovi mozgova rekli na temu usavrsavanja?

Jedan troglodajt je pominjao avioncice (od svega je nasao BAS najmanje bitan deo workshopa) i kako je njemu ispod casti da ga neko usavrsava

Drugi troglodajt je pominjao Sorosha i Alistera Kroulija (sic!) kao finansijera i ideju iza reforme skolstva (!!! koji bucket full of shit, ali raja to guta, ide uz lebac, mlako pivo i Cecu na TV-u)

Ova dva troglodajta su profesori i to "ugledni profesori" kojima ocigledno ne odgovara da dizu svoja lenja du*eta mnogo u zivotu i cekaju svoju penziju kao "priznati strucnjaci".

Treci troglodajt, Ministarka Prosvete - je prihvatila sugestije prva dva troglodajta i ukinula svaku reformu a i pokusala da izbaci Darvina iz nastave biologije. Informatika dakako nije stigla.

Dakle, sa ovakvim sastavom - tj. ekipom koja odlucuje o skolstvu - se apsolutno nista nece postici - :(

Imate na ES-u diskusije o ukidanju reformi i busanje uglednih profesora koji su odbacivali upravo ono sto daje competetive advantage drugim razvijenim drustvima. Naravno, svi mi znamo da je to velika zavera protivu nas :)

[ BluesRocker @ 09.12.2004. 19:54 ] @

@Balša:
Nisu pare problem. Pare su bile problem pre 30 godina. Tada pametni ljudi sa zavrsenim fakultetom nisu hteli da rade u prosveti jer su male plate. Zato su se kao nastavnici pozaposljavali gluplji. Danas je drugacija situacija. Pametni ljudi ne mogu da zavrse fakultet. U stvari, mogu, ali da se prave da su debili. Mada, to je vrlo tesko. Tako da ma kolko ti digao plate, mogao bi da biras izmedju glupih i glupljih. Ionako ti konkursi idu preko veze, pa se ti u stvari nista i ne pitas. Ah, zaboravio sam na reforme obrazovanja

[ jelena011 @ 09.12.2004. 22:14 ] @

Ahm…sad sam gledala vesti na B92…Vuksanović je izjavio da rezultate PISA 2003 (odnosno ANKETE, kako ju je nazvao) ne smatra bitnim, da je testiranje sprovedeno na odeljenjima sa najslabijim prosekom ne bi li se dokazalo da je naš obrazovni sistem loš (kako se meni cini, uzorkovanje škola za sve zemlje-učesnice je radila ista agencija, sve odabrane škole su, u slučaju da odbiju da učestvuju (što se, po rečima koordinatora projekta za Srbiju, desilo u jako malom broju slučajeva), imale unapred odredjenu 1. i 2. zamenu; ne znam treba li da spominjem da je vodjeno računa o procentualnoj zastupljenosti odredjenog profila škole u uzorku (posmatrano u odnosu na broj petnaestogodišnjaka-učenika škola odredjenog profila u odnosu na celu populaciju učenika tog uzrasta), zatim o odnosu dečaka i devojčica, odgovarajućoj zastupljenosti regiona, kao i nacionalnih manjina) – kraj zagrade, vraćam se na Vuksanovića - i da je naši učenici postižu vrhunske rezultate iz svih oblasti (da se pozovem na T. Kovač-Cerović: tih 2,3 % koji su na ovom testiranju pokazali odlične rezultate (i koje uvek navodimo kao primer toga da ‘naša deca postižu izuzetne rezultate u svetu’) bi to uspelo u bilo kom sistemu…a šta ćemo sa ostalima?), kao i to da imamo vrhunske&medjunarodno priznate profesore i predavače…te iz toga proizilazi da je naš sistem obrazovanja (dramska pauza) dobar! J-o-j!

(što li onda ne sluša te naše stručnjake u oblasti obrazovanja, da mi je znati…)

U prilogu su intervjuisali i Nenada Havelku (profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu), koji je pokušao da objasni zašto dobijeni rezultati nikako ne smeju da se zanemare ili odbace…ali imam utisak je čovek pričao isuviše smireno i tiho da bi ministar obratio pažnju na njegove reči.

U svakom slučaju…
:(

[ Ivan Dimkovic @ 09.12.2004. 22:23 ] @

Jelena,

Za to postoji jedna fina izreka:

Cega se pametan stidi, budala se ponosi

Gospodin Vuksanovic, u ovom slucaju, nije ona osoba koja se stidi ;)

Ne razumem zasto je toliko tesko suociti se sa tim - Austrijanci jesu vec, pozvali Fince da vide sta nije u redu... jedino Srbi ... Srbuju na celu sa luzerom koji je kao nagradu pucanja na izborima dobio mesto ministra prosvete.

No i taj Vuksanovic je samo plod sistema selekcije zemlje Srbije, za sta bi se drugo on i mogao zalagati :)

[ jelena011 @ 10.12.2004. 13:23 ] @

Ivane,

Ma znam...samo...ne mogu da se oslobodim tračka nade da će se ovde možda nešto i promeniti...jednom...nekada...možda...:)

Srbovanje&ostale paranoje imaju jednu vrlo simpatičnu začkoljicu - iz straha od sveta i 'onoga spolja' ljudi se grčevito bore da ostanu 'sigurni'&zatvoreni unutar svojih granica (koje se, kao što se da videti, sve više sužavaju), a jedini način da se oslobode paranoje upravo to da već jednom promole nos napolje...

Eh, da mi je samo znati ko je uopšte dozvolio ovim domaćim izdajnicima da se uključe u jedan tako očigledno antisrpski program,sram ih bilo! Uh...

[ Ivan Dimkovic @ 10.12.2004. 13:28 ] @

Valjda ce jednog dana biti ukinute vize i stanovnistvo moci bar na par dana da ode u Pariz, Berlin, London i sl... cisto da vide kakav je stvarno svet koji gledaju preko TV ekrana i slusaju price njihovih roditelja iz nekih starih vremena :((

Razmene studenata i ucenika bi isto bile jako lepa stvar.

Sto se Vuksanovica tice - ne razumem tog coveka, on je tek postavljen za ministra obrazovanja i krenuo da brani skolski sistem - politicki gledano, on je upravo mogao da se slozi sa testom i da kaze "evo vidite, pre nego sto sam ja bio ministar vlada rasulo.. ajd sad nesto da uradimo da se to promeni"...

A sta on radi? Brani status quo posto i sam zna da gore ne moze da bude, pa i ne mora da se trudi - kad se bude ocenjivao njegov rad, nece imati sta da se ocenjuje :-)

Meni ti ljudi nisu jasni - prvo nije tacno da je reforma skole skupa u svim stvarima, promena nacina ocenjivanja pod #1 ne bi bila udar na budzet - tu ne treba puno opreme i investicija... A to je najgori deo cele price (2x "zakljucivanje" ocena majka za kampanjsko ucenje)

Promena metodologije rada je skuplja stavka, ali tu je bilo ideja - a prekinula ih je gordost "nasih uglednih profesora" kojima niko ne sme da dira u sujetu (posto ocigledno vecina njih osim svojih diploma i nisu stvorili bog zna sta u zivotu) - ne daj boze da njima neko objasnjava da treba da se menjaju... zlu ne trebalo :)

Informatika? Mislim... da se ne lazemo, koliko ima osnovnih skola u srbiji? Sta je problem svakoj od njih nabaviti polovne racunare iz klase Pentium 1/2 i sl... to se na zapadu otpisuje i prodaje na kilo - a deca bi, ako nista drugo, mogla da nauce osnove rada na racunaru, word procesore, internet i sl... pogotovu dolazenje do cinjenica preko interneta..

Citat:

Eh, da mi je samo znati ko je uopšte dao pravo ovim domaćim izdajnicima da se uključe u jedan tako očigledno antisrpski program,sram ih bilo! Uh...

Pa zna se - to su oni namerno jer je njihov cilj da se blati sve srpsko ;-)

Zasto, o zasto, najveci neradnici, lezilebi i lelemudi sebe potpuno identifikuju sa tom zemljom :(

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 10.12.2004. u 15:02 GMT+1]}

[ salec @ 10.12.2004. 14:00 ] @

Citat:

jelena011: Srbovanje&ostale paranoje imaju jednu vrlo simpatičnu začkoljicu - iz straha od sveta i 'onoga spolja' ljudi se grčevito bore da ostanu 'sigurni'&zatvoreni unutar svojih granica (koje se, kao što se da videti, sve više sužavaju), a jedini način da se oslobode paranoje upravo to da već jednom promole nos napolje...

Na zalost, ovakvi odbrambeni stavovi samo doprinese produbljivanju problema. U principu stalne price o zaverama "nepismenih i krezubih" protiv napretka i otvorenosti su slicne po obliku i sadrzini "strasno, strasno" pricama o Svetskoj Zaveri, pa i o NLPRO-u. Ako stalno zaziremo od onih manje srecnih, neobrazovanog roblja onih koji ih plase, nikad necemo nikuda dospeti. Najpre VI shvatite da su promene MOGUCE, osim sto su potrebne. Ljudi se MOGU promeniti. Fama o nepromenljivosti kraktera je deo opste propagande odbrane nesadrzajnih vrednosti, nemojte nasedati. Ne verujem da prost narod ima ista protiv toga da mu se podigne nivo obrazovanja (osim kada ga neko ko je obrazovaniji sa visine "autoriteta" lozi kako ce im porasti repovi od toga ili kako im je sada najbolje sto moze biti, pa da ne kvare). Moramo da razumemo ko su neprijatelji onakvog zivota kakav zelimo, a ko nisu to, nego zrtve onih prvih. Koliko se uopste druzite sa ljudima nizeg obrazovanja od vas samih i zasto ne ;-) ? Koliki pozitivan uticaj bi ste mogli ostvariti, ali ste unapred odbrambeni prema njima? Da li uopste razumete ljude ili ih "previse dovoljno razumete" ;-) ?

Neke parole iz komunizma su mi sada jasnije. Na primer "postena inteligencija". To mi je uvek bilo odurno, ta pretpostavka da se inteligencija deli na postenu i nepostenu, ali kad vidite da neko namerno obmanjuje ljude koji nisu na nivou da ga provere, pojam "nepostene inteligencije" mi nekako sam dolazi na pamet.

Ako svi pametniji popustaju, onda nam se desavaju ovakve stvari. Jedini lek je prosvetiteljstvo i racionalizam, ponovo. Prosek mora da se podigne.

[ markom @ 10.12.2004. 14:09 ] @

Citat:

Jedini lek je prosvetiteljstvo i racionalizam, ponovo.

Ili, pak, avionska karta u jednom smeru.

Marko.

[ darkosos @ 10.12.2004. 15:44 ] @

Zaista, da li je moguće jednu stvar izdvojiti i učiniti je dobrom, dok toliko stvari ne valja. A naravno, krug je zatvoren, jer ide loše upravo zbog onih koji bi mogli da učine stvari boljim. Osećam da nam stvarno treba jedno pročišćenje.

Ja sam, osim što sam bio đak, bio i nastavnik u toj istoj gimnaziji. Jedina stvar koja mi se svidela, kao i dok sam bio đak, je veliki odmor :) Probaj sa đacima da uradiš nešto novo, drugačije! Ne postoji gotovo nikakvo razumevanje. Naviknuto to da su nastavnici sorta koju treba po svaku cenu izbegavati i poštuju te samo ako im zavrćeš ruku. Ne kažem da nema svesnijih pojedinaca, ali oni su uvek u manjini a i inače manje glasni. Ostali svoju inteligenciju troše samo na to da smisle kako da se izvuku. Tako malo istinski zainteresovanih. A kako drugačije, kad smo prošli sve što smo prošli?

Naravno, svaka nacija, u cilju opstanka, vrši nekakvu indoktrinaciju svog podmlatka, ali naša je katastrofična. Tj. kakva god da je, ne vodi nikakvom napretku, već samo otuđenju. Nekako mi se čini da ovde jako malo ljudi ima stabilan osećaj za realnost. Ranije sam mislio da se foliraju, zato da bi nešto postigli, ali mi se nakako čini da ti takvi zaista žive u nekom drugom svetu.

Kad se setim samo koliko sam imao muke da položim pedagogiju na faxu. Najviše mi se svidelo poglavlje "Svestrano razvijena Socijalistička ličnost" (položio sam je kao poslednji ispit, '97.). Koliko demagogije! Opet, bilo je puno stvari koji su zaista valjane, pa kad bi samo to iskoristili, već bi bilo bolje. Stvar je u tome što se ljudi koji imaju sposobnosti veoma retko udružuju i postižu snagu dovoljnu da nešto i promene, jer je mnogo više individualaca. A ne postoji institucionalna mogućnost (upravo je u njima i problem) koja bi povezala ovakve ljude. Verovatno zato što je onima koji su slabijih sposobnosti, ili nikakvih, jedina šansa da nešto urade to da ne dozvole boljima od sebe da se pokažu.

[ Aleksandar Marković @ 10.12.2004. 17:54 ] @

Pomoćnik ministra prosvete Srbije Vesna Fila:

"Napisi u novinama na tu temu su krajnje tendenciozni i mogu vrlo da povrede nastavnike i učenike, jer su negativno intonirani i ne uzimaju u obzir širi društveni kontekst pri tumačenjima. Testirani učenici koji su 1987. godine rođeni, rasli su u veoma teškim uslovima, okruženi ratom, stradanjima i padom sistema vrednosti i da nisu bili pripremljeni za PIZA istraživanje, zbog čega rezultati koje su postigli nisu loši u poređenju s razvijenim zemljama kao što su SAD, Rusija, Luksenburg, Francuska, Kanada, Lihtenštajn.

Mi zaostajemo za SAD u matematici za 46 bodova, a SAD za Hong Kongom, koji kao najbolji ima 550, za 68 poena. Ako bismo tako analizirali rezultate, videli bismo da je Srbija u tom istraživanju, u kontekstu opštih uslova života i stanja u društvu, postigla sasvim dobre rezultate

U tom smislu je najvažnije sistem stalno usklađivati s napretkom tehnologije i nauke koje grabe krupnim koracima i slediti trendove u obrazovanju, ali uz zadržavanje svega kvalitetnog u našem sistemu i uzimajući u obzir specifičnosti društva, kao što je potpuno zapostavljen nastavni kadar i slično".

p.s.
Istraživanje je rađeno na osnovu slučajnog uzorka…Veći stepen razumevanja i poznavanja ispitivane materije pokazali su učenici čiji su roditelji bolje plaćeni i oni koji stiču šire znanje iz opšte kulture kod kuće…

[ Zikka @ 11.12.2004. 00:47 ] @

Mislim da svi zaboravljaju koliko je strajkova prosvetnih radnika bilo u periodu 1998-2003 pa skracena nastava, pa skracena nastava zimi zbog hladnoce i skoro celo drugo polugodiste 1999.Sve se to odrazilo na kvalitet predavanja tako da je rezultat realan. Mogu samo da mislim na one prvacice iz tog perioda. Mislim da ta deca nece nikada uhvatiti korak sa njihovim vrsnjacima u okruzenju.

[ Zikka @ 11.12.2004. 00:49 ] @

Voleo bih da se takvo testiranje izvrsi i medju prosvetnim radnicima. Ubedjen sam da bi njihov rezultat bio znatno slabiji od rezultata ucenika.

[ Ivan Dimkovic @ 11.12.2004. 11:32 ] @

Citat:

Beograd -- Potpisivanje Bolonjske deklaracije podrazumeva velike promene u dosadašnjem sistemu školstva u Srbiji.

Bolonjska deklaracija promoviše ideju efikasnog, modernog studiranja i ozbiljnu kontrolu fakulteta. Ispunjenje zahteva koji su propisani Deklaracijom trebalo bi da bude realizovano do 2010, a Ministarstvo prosvete i sporta zaduženo je za sprovođenje Deklaracije na beogradskim fakultetima i usaglašavanje programa.

To je ona brzina o kojoj trenutni establishment prica... ovo deluje ko sala... 7 godina im treba za implementaciju sporazuma...

Verovatno pomirljivi stav - do 2010 ce svi matori profesori koji se protive modernizaciji verovatno biti ili u penziji ili six-feet-under.

Wimps..

[ jelesp @ 11.12.2004. 12:37 ] @

Ma video sam ja neka pitanja, sramota bre!

[ Zikka @ 11.12.2004. 15:47 ] @

Da li neko zna neko od pitanja sa tog testa?

[ nnn @ 11.12.2004. 16:57 ] @

imam samo nesto da kazem:
Ja sam u prvoj godini srednje skole iz OETa(Osnove elektrotehnike) radio zadatke koji se rade na falkutetima na zapada(Nisam siguran koji "Oksvord ili kambridge")znam jer sam ja licno prevodio zadatak na engleskom iz udzbenika. E sad sto to znanje ne mogu da primenim u praksi jer skola nema opremjen kabinet je druga prica.

[ Aleksandar Marković @ 12.12.2004. 13:23 ] @

PITANJA I ZADACI

„DEVOJKA iz Singapura došla je u Južnoafričku republiku. Za koliko može zameniti 100 singapurskih dolara po važećem kursu“, glasi jedno od pitanja iz matematike. Osim čitanja grafikona, đaci su imali zadatke da objasne mape, da popunjavaju formulare. Tako su školarci iz oblasti - razumevanje pročitanog (zadatak: o čemu treba voditi računa pri kupovini patika) zaokruživali jedan od četiri ponuđena odgovora u čemu prvi deo teksta protivureči drugom.

http://www.novosti.co.yu/vest....st=35201&rubrika=Dru%9Atvo

[ Ivan Dimkovic @ 12.12.2004. 14:00 ] @

Hm... da cim je Vuksanovic tako rekao mora da je tako - who the fuck is Vuksanovic anyway?! Koje su njegove profesionalne kvalifikacije i reference u priznatim naucnim krugovima da omalovazava jedan takav test? PatriJota? To je izgleda jedina kvalifikacija koja je potrebna da bi u Srbiji bio neko, i da ti misljenje vredi 5x vise nego misljenje eksperata :((

Citat:

- Rezultate treba uzeti sa dozom uzdržanosti, jer ako neko ne uradi test inteligencije ne znači da je glup, pošto su oni rađeni prema znanju srednje bele klase u SAD - naglašava LJubiša Rajić, profesor Filološkog fakulteta i član Obrazovnog foruma.
Takođe, treba uzeti u obzir postavljena pitanja, koja su manje teorijska, a više praktična.-

Ocigledno nase "mudre glave" misle da je definicija obrazovanja biflanje sto vece kolicine "cinjenica" na pamet i papagajska reprodukcija toga, a ne primena znanja u praksi... dakle, kada se bude organizovao test u kome ce pitanje biti "koliko je tona mandarina izvezla Grcka 1978-me godine?" i to svima na cirilici, mi cemo tu verovatno biti #1 - ali samo za vreme pismenog iz geografije, nikako posle ('oce takvo znanje da "izvetri")... tada ce test imati najvecu vrednost i mi cemo time da pokazemo kako su deca na zapadu glupa, kako inace Bog zapoveda.

Fuj.

Neki ljudi mi se stvarno gade - Vuksanovic je definitivno jedan od njih. A o ovim troglodajtima sto menjaju teze sa IQ testovima ne treba trositi ni reci - nadam se da im je penzija blizu :(

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 12.12.2004. u 15:15 GMT+1]}

[ Slobodan Miskovic @ 12.12.2004. 14:15 ] @

E ja stvarno ne mogu da verujem da se ovde veruje nekim organizacijama tipa OECD...
Kako to da je Serbija usla u istrazivanje kada nismo ni clanovi te organizacije...ako primetite ko su sve clanovi (ima ih 30) videcete da su to sve kvazi demokratske zemlje...cudno kako Rusija nije clan... Inace clanice tipa Madjarske i Slovacke su dobile clanstvo tek posle uspostavljanja ''demokratskog rezima'' ...samo pogledajte datume...
Treba ocekivati da se Rumunija i Bugraska u svetlu novih dogadjaja ukljuce a i Ukrajna je na dobrom putu...
OECD je samo instrument za plasiranje takvih vesti...u zemlje koje nisu clanice... A to koliko su pametni nasi srednjoskolci se ne moze odrediti tako jednostavno...tipa koliko dolara je 1000 dinara... Inace ne znam neku poznatu definiciju obrazovanja koja moze da bude relevantna na tako velikom geografskom prostoru sa toliko kulturno, istorisko ekonomskih razlika...

[ Ivan Dimkovic @ 12.12.2004. 14:23 ] @

Stellanova,

Primeti da se test skoncentrisao na minimalno moguce znanje koje svi usvajaju u programima osnovne skole (programi su javna stvar i poznata svuda, pa mozes lako da izvuces najmanji zajednicki sadrzalac), i njegovu primenu - ti testovi iz matematike su tu da demonstriraju da je elementarno znanje usvojeno - kod nas se vidi da to jednostavno nije tako.

O testu citanja i da ne govorim - mislim, ako ti ne razumes tekst koji si procitao i ne umes da odgovoris na pitanja u vezi sa necim sto si procitao par minuta ranije, o cemu mi onda pricamo ?!?!? Kakva je to "pamet" koju nasi ucenici poseduju ako ovo nisu u stanju da rese kao njihovi drugari iz Finske?!

Na kraju krajeva, uopste se ne radi o tome da li je neko pametan ili ne, pretpostavljam da je distribucija sposobnosti dece manje-vise ista u svim zemljama - vec o nacinu usvajanja znanja i obrazovnom sistemu kao takvom.

Mozes ti tu istu decu da ucis i kompleksnom analizom i statistikom i verovatnocom i da tvrdis da ako ona znaju tipske zadatke na pismenim da su geniji (to se tamo uci na fakultetu!! we rule! evo par postova gore, procitaj), ali ako oni nisu u stanju da razumeju prost zadatak kao onaj sa valutom, to znaci da oni jednostavno ne umeju u proseku da primene i najelementarnije stvari. A kamo li one komplikovanije...

Totalno je nepotrebno od tebe da pominjes OECD i sta je ta organizacija, uostalom takva vrsta diskreditacije je i vrlo tipicna za Balkan - ne komentarisu se cinjenice nego se hvata za nesto deseto - umesto toga bi bilo daleko konstruktivnije da se skoncentrises na test i kazes sta po tebi u njemu ne valja i zasto smo mi tako losi na najprostijim stvarima?

Citat:

Inace ne znam neku poznatu definiciju obrazovanja koja moze da bude relevantna na tako velikom geografskom prostoru sa toliko kulturno, istorisko ekonomskih razlika...

Ne radi se o testu obrazovanja, vec o testu usvojenog znanja - kako ti svoje obrazovanje primenjujes u prakticnom svakodnevnom zivotu... Ako to deca nisu u stanju, Stellanova, onda ja stvarno mislim da im nikakvo obrazovanje nije ni potrebno onda... :(

Na jednom drugom forumu sam pomenuo razliku izmedju naseg prijemnog iz matematike (i zadataka na pismenom) i engleskog GCE-A level testa (matura) - dok su nasi zadaci uvek tipski i sablonski (oblast po oblast), u UK svaki zadatak zahteva poznavanje celokupnog gradiva matematike (nekoliko disciplina kombinovanih zajedno) - sta mislis, koji je test relevantniji za demonstraciju znanja, i koji test se lakse "provali" sto nam je glavna karakterna osobina?

[ Slobodan Miskovic @ 12.12.2004. 14:39 ] @

Citat:

Totalno je nepotrebno od tebe da pominjes OECD i sta je ta organizacija, uostalom takva vrsta diskreditacije je i vrlo tipicna za Balkan - ne komentarisu se cinjenice nego se hvata za nesto deseto - umesto toga se skoncentrisi na test i reci sta po tebi u njemu ne valja i zasto smo mi tako losi na najprostijim stvarima?

Takodje je isto tako ne primereno da diskreditujes (pokusas da diskreditujes) nekoga pricom da je to tipicno za balkan. Inace sam spomenuo OECD bas zbog cinjenica, jer sta to njih toliko uzdize da se njihovih cinjenica drzimo ko pijan plota. Da li smo mi toliko jadni da treba neko da nam govori koliko smo pametni? A i to sto smo za balkana je cinjenica i ja sa time ponosim i ne pokusavam, niti zelim to da promenim.

Nas i njihov skolski proglam se razlikuju dovoljno da se takvo istrazivanje moze automatski diskvalifikovati kao relevantno za Srbiju. Poznato je da su u svi zemljama clanicama skolski programi relativno uskladjeni sto nije slucaj i sa nasim tako da je svako poredjenje nemoguce i nerealno.
Kada se planira skolski progam on ima neke karakteristike koje govore o nacinu njegovog primenjivanja i usvajanja, razlike izmedju kvazi demokratskog i naseg sistema su suvise velike da bi poredjenje bilo relevantno. Ne kazem da je nas program bolji nego kazem da se razlikuju.
Koliko znam njihov program je dosta jednostavniji i uopste nije cudno ako neko odavde ne moze da se snadje u takvom testu na koji nije navikao.
To ti je kao kada bi dao jednom detetu da sutira na kos i posle odredjenog vremena ono ce to uvezbati i onda dovedes dete koje je za to vreme ucilo programiranje i das mu loptu da sutne na kos... Naravno da ce ono dete koje je programiralo biti losije...

[ Ivan Dimkovic @ 12.12.2004. 14:47 ] @

Citat:

Njih nista ne uzdize Stellanova, niti bih vezivao test za OECD - jednostavno, imali su resursa da izvrse jedan medjunarodni test sto bi bio prevelik zalogaj za pojedinacne zemlje clanice. OECD je tu samo telo koje koordinira takve testove. Nisam primetio da je neko u Srbiji ili bilo gde jos napao metodologiju testa - a to bi bilo pravo mesto napada da bi potkrepio tvoje cinjenice.

Ako ti imas drugacije izvore - izvoli ih izneti, dokazi da je metodologija testa pogresna osim besmislica Vuksanovica i ekipe - koje su i ovako i onako za dnevne novine i WC.

Hoces da kazes da Koreja, Kanada, Finska, Australija, Japan, Novi Zeland imaju uskladjen "tipski" sistem obrazovanja 100% kompatibilan sa testom, i zbog toga postizu bolje rezultate od Srbije? Puh-lease :)

Citat:

Koliko znam njihov program je dosta jednostavniji

Ciji program je jednostavniji od ovih gore zemalja? Koreanski? Japanski? :-)

Na koju zemlju tacno mislis od one gomile sto su ispred nas na testu?

Citat:

To ti je kao kada bi dao jednom detetu da sutira na kos i posle odredjenog vremena ono ce to uvezbati i onda dovedes dete koje je za to vreme ucilo programiranje i das mi loptu da sutne na kos... Naravno da ce ono dete koje je programiralo biti losije.

Stellanova, ne radi se ovde o razlici tipa "programiranje vs. kos" - radi se o najprostijem mogucem primenjivanju elementarnog znanja matematike, na primer - svaka od ovih zemalja je ucila to sto pise u svom gradivu osnovnih skola.

I dalje pises "neko nam govori koliko smo pametni" - ne, Stellanova, niko nama ne govori koliko smo pametni - niti test to pokazuje... ovaj test pokazuje nesto drugo, koliko su nasa deca sposobna da primene najprostije znanje u praksi - i niko drugi, sem nas samih ne treba da izvodi zakljucke o tome.

E sad... necu ponovo da citiram onu "narodnu poslovicu"

[ Slobodan Miskovic @ 12.12.2004. 14:54 ] @

Evo razloga da se test uzme sa rezervom, negde ne pise iz kojih ekonomskih i geografskih zajednica su bili oni koji su radili test. takodje nisam video gde je test bio odrzan ovde u SiCG. Ja ti garantujem da ako uzmes jednog ucenika iz, recimo, nekog tamo sela iz jugo-istocne Srbije da ce taj sigurno biti na poslednjem mestu u Srbiji po znanju tj. po sposobnosti za znanje primeni. Nasa zemlja jos uvek nije toliko razvijena kao zemlje koje su clanice OECD-a.

[ Ivan Dimkovic @ 12.12.2004. 15:00 ] @

http://www.pisa.oecd.org/dataoecd/1/63/34002454.pdf

Citat:

Only 4 per cent of students in the combined OECD area, but
more than 8 per cent in Belgium, Japan, Korea and the partner
country Hong Kong-China – can perform the highly complex
tasks required to reach Level 6.

Kao sto vidis, OECD nije bas neka garantovana karta za apsolutni uspeh (uzgred 7 zemalja koje nisu clanice OECD su ispred Srbije koliko vidim). A u Kini su razlike u regionima jos vece nego kod nas, na primer.

U Srbiji je, ako me pamcenje drzi - uzet neki prosek ucenika - isto je tako nerealno, Stellanova, da se uzmu djaci iz Matematicke Gimnazije i da oni predstavljaju kombinovano znanje dece Srbije. Mislim da bi se i ti slozio da bi test bio nerealan, samo u drugoj krajnosti, zar ne?

[ Slobodan Miskovic @ 12.12.2004. 15:03 ] @

Mislim da je ovde osnovni problem sto nije postojao komkretna kriterijum za izbor dece, koliko vidim nigde i dalje ne pise ga je test radjen... Ako uzimaju prosek onda znaci uzimaju decu koja su 2.5 u osnovnoj skoli.... ja licno ne poznajem nikoga ko je imao prosek 2.5 u osnovnoj... Inace svi oni koji su bili ispod 4.5 u osonvnoj nisu pogodni za testiranje...jer je njih malo i garantujem da su nizih sposobnosti nego drugi...

[ Ivan Dimkovic @ 12.12.2004. 15:07 ] @

Odakle ti ideja da je radjen odabir po ocenama, mislim to potpuno ne odgovara statistickoj raspodeli?

U novinama pise da je radjen geografski odabir - a oko ocena, pa ako je takvih sa ispod 4.5 malo, malo ce ih biti i u reprezentativnom uzorku, zar ne? Uzmes broj 5-tica, 4-vorki i sl... i takav isti odnos napravis i u reprezentativnom uzorku.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 12.12.2004. u 16:08 GMT+1]}

[ caboom @ 12.12.2004. 15:07 ] @

stellanova, tebi je bas tako tesko da se pomiris sa cinjenicom da nam je obrazovanje otislo dodjavola u prethodnih 20-ak godina?

[ Slobodan Miskovic @ 12.12.2004. 15:52 ] @

Slazem se ja sa tim da je otislo dodjavola, to nisam uopste dovodio u pitanje...zato sam i rekao

Citat:

Ne kazem da je nas program bolji nego kazem da se razlikuju.

hteo sam reci da smo mi neuporedivi... ma sta to znacilo i koliko bilo lose...

_{[Ovu poruku je menjao STELLANOVA dana 12.12.2004. u 16:52 GMT+1]}

[ mrkidivx @ 12.12.2004. 15:52 ] @

Meni je najmorbidnije bilo kada me je pre nekoliko godina jedan prijatelj, koji je inače završio ETF, pitao šta je to činč priključak.U prvi mah sam mislio da me zeza, ali on stvarno nije imao pojma.
Toliko o našem školskom i visokoškolskom sistemu.

[ Slobodan Miskovic @ 12.12.2004. 15:55 ] @

Takodje sam kritikovao OECD a ne hvalio nas sistem. Umesto da taj OECD pomaze da se stanje popravi oni objavljuju rezultate da smo medju najgorima... Lako je reci kakvo je stanje, to svako normalan moze da kaze ako je malo upuceniji ali prava stvar je kada neko pokusa to stanje da promeni...

[ McKracken @ 12.12.2004. 15:58 ] @

Citat:

Lako je reci kakvo je stanje, to svako normalan moze da kaze ako je malo upuceniji ali prava stvar je kada neko pokusa to stanje da promeni...

Stellanova, jesi li kad cuo da se problem prvo identifikuje pa tek onda resava? Najbluplji moguci pristup resavanju bilo kog problema je da se nesto petlja i menja a da tacan problem nije definisan.

[ Ivan Dimkovic @ 12.12.2004. 16:02 ] @

Ma, cekaj... sta "OECD ovo ono" - OECD je pomogao organizovanju i izvrsio test sirom sveta (nije vezan za OECD zemlje) i objavio sve rezultate bez ikakvih komentara o Srbiji, to su rezlutati testa sa opisanom metodoliogijom i elementarnom statistickom obradom rezultata, ne komentari pojedinacnih zemalja... OECD pruza i te kako pomoc (samo ti ne pratis ocigledno), ne samo kroz ovakve testove - vec i kroz pomoc eksperata iz zemalja cija deca ocigledno imaju bolji % znanja primenjenog u realnom zivotu.

Ti rezultati treba da pomognu zemljama kao alatka uporedjivanja njihovog skolskog sistema sa drugima i kao relevantnu meru (procitaj zaboga uvod) primene osnovnih znanja u svakodnevnom zivotu.

To sto neko kod nas tu pomoc odbacuje njie problem OECD-a, zaista.

Citat:

Lako je reci kakvo je stanje, to svako normalan moze da kaze ako je malo upuceniji ali prava stvar je kada neko pokusa to stanje da promeni...

Pa procitaj par postova ranije - naravno da hocemo da se to promeni, cak je startovala i citava platforma reforme skolstva, smanjenja kampanjskog ucenja i usavrsavanja nastavnika - naravno, ta reforma je proglasena "sorosevskom" i "sredstvom zapadne kontrole" (pogodi od koga), prekinuta je (a trebao je da leti i Darvin sa informatikom iz skole), a nasi nastavnici su sebe proglasili najpametnijima na svetu - radionice za nastavnike su proglasili vredjanjem njihovog intelekta iako se pokazalo da su zemlje sa takvim metodologijama najbolje na testovima, dobro se secam izrugivanja modernim metodama - to je sve sto umeju, da se podsmevaju.

Sada su konacno izasli merodavni rezultati - i ti isti ljudi sad u glas pokusavaju da diskredituju OECD (sic), ljude koji su izvrsili test (sic #2) kao i sam test kao navodno prilagodjen USA srednjoj klasi (sic #3... posto je USA daleko od najboljih na listi)

Stvarno svasta, granici se sa neverovatnim.

Citat:

hteo sam reci da smo mi neuporedivi... ma sta to znacilo i koliko bilo lose...

Ovo je Stellanova stvarno pateticno (neuporedivi....) - znaci u test mogu da se uklope, recimo, Kanada, USA, Finska, Francuska, Slovacka, Koreja, Kina i Australija - a Srbija ne moze... nije nego.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 12.12.2004. u 17:10 GMT+1]}

[ Slobodan Miskovic @ 12.12.2004. 16:10 ] @

Citat:

jesi li kad cuo da se problem prvo identifikuje pa tek onda resava?

Uuuu ala su nas prosvetlili.... Pa oni su ga samo konstatovali...a gde je problem nisu rekli...
To je ko kada bi neko uzeo 10 kompjutera i palio jedan po jedan, tvoj kopjuter nece da se upali i taj neko ti kaze : '' E , ne radi ti komp...'' , ti ga pitas a zasto a on ti kaze ... ''Pa ne radi...uvek je vazno da se probelm identifikuje, eto ja sam rekao da ne radi...a sta u njemu ne radi...to ne znam...''

Citat:

Ovo je Stellanova stvarno pateticno (neuporedivi....) - znaci u test mogu da se uklope, recimo, Kanada, USA, Finska, Francuska, Slovacka, Koreja, Kina i Australija - a Srbija ne moze... nije nego.

Posto si toliko uporan da to priznam ...evo priznacu, sistem , nas sistem obrazovanja je neuporediv jer je najgori i kao takav ne moze da se poredi ni sa jednim... zato sam rekao da je neuporediv...

[ Ivan Dimkovic @ 12.12.2004. 16:13 ] @

Citat:

A, da ti ipak procitas PDF? :-)

http://www.pisa.oecd.org/dataoecd/1/63/34002454.pdf

Cak i preliminarni rezultati vec sasvim dovoljno otkrivaju, uz vrlo dobar opis metodologije i sta koji test ispituje - ucesnici ce sigurno dobiti kompletne statisticke rezultate iz kojih mogu da identifikuju svoje probleme i urade nesto povodom njih.

Austrija vec radi. Srbija je ipak previse pametna za takve "ankete" po recima ministra prosvete... beh.

PS: Cak i sama identifikacija da problem postoji je veliki korak, posto smo u odbrani starog sistema obrazovanja i omalovazavanja "sorosevskog sistema" (sto li tog lika uvek koriste kad treba nesto da pljunu, pitam se) slusali kako smo najbolji u svetu i kako postizemo nezapamcene rezultate, bla bla bla...

[ Slobodan Miskovic @ 12.12.2004. 17:34 ] @

Pregledao sam izvestaj i uopste mi nije jasno kako to da su neki ovde nezadovoljni rezultatima kda smo skoro kod vecine rezultata bili uvek izjednaceni sa zemljama tipa Grcke i Italije koje su mnogo razvijenije od Srbije, ciji je buzet za obrzovanje nekoliko stotina puta veci od naseg i ciji ucenici zive u okruzenju u kojem nece morati da razmisljaju sta ce sutra jesti jer roditelji jedva krpe kraj sa krajem...gde je u svakoj skoli opermljenost za nastavu takva da nase skole o tome mogu samo da sanjaju...

[ Ivan Dimkovic @ 12.12.2004. 17:40 ] @

Pa ne treba se uljuljkavati sto su Italija i Grcka tu - gomila zemalja je ispred, i skoro sve u Evropi (i to iz ex-SSSR zone uticaja) - takodje obrati paznju na zastupljenost najboljih i najgorih rezultata u tabeli po zemljama, i to nam ne ide u prilog :(

U pravu si za izdvanjanja novca, bez toga nema nista - SCG izdvaja najmanji % GDP-a u okruzenju za obrazovanje (a najveci za vojsku) - sto je samo po sebi ocajno lose... nadam se da ce da rese stambena pitanja ovih vojaka i da jednom za svagda prestanu da bacaju pare na iste i krenu da ulazu u obrazovanje.

Ako se secas, pocetkom ove godine je izbila buna jer je vlast htela jos dodatno da sasece budzete za obrazovanje, sta bi se tek onda desilo :(

Primeti i da raspodela ne ide bas po GDP-u (vidi gde su USA i Nemacka recimo, a gde je Kina) - dakle, osim GDP-a postoji jos faktora koji se moraju korigovati, a to je sama metodologija nastave IMHO.

[ Slobodan Miskovic @ 12.12.2004. 18:01 ] @

Inace budzet za Italijnsko ministarstvo za Universitet (Ministero dell'Istruzione dell'Universita e della Ricerca) za 2003. godinu je bio 2 000 000 000 eur. iliti
154 000 000 000 dinara...sto je pola budzeta za ovu godinu....znaci celokupnog budzeta Republike Srbije... :(

[ Marko_L @ 12.12.2004. 18:25 ] @

Sve to za pare stoji, ali postoje stvari koje se mogu korigovati bez mnogo ulaganja.Recimo, ok zapadne škole imaju para da opreme kabinet za informatiku sa 50 Pentium 4 računara, ali zašto onda mi ne bi mogli naše kabinete po školama da opremimo bar sa 10 Pentium II računara, koliko da se učenici upoznaju sa osnovama.Koliko poznajem situaciju, a poznajem u nekoliko srednjih i osnovnih škola, kabineti za informatiku se sastoje od par 486 računara, eventualno neki P I i po neki TIM 011.Retko gde imamo koliko toliko bolju situaciju, a negde ih nema uopšte.Dalje, sama metodologija mora da doživi korenite promene, a za to opet nisu potrebna neka prevelika ulaganja.Recimo, previše pažnje se poklanja teoriji, odnosno "bubanju", a suviše malo praksi, tačnije primeni znanja u praksi.Meni nisu ni bili potrebni ovakvi i slični testovi, oni su samo potvrdili ono što sam znao, a to je da smo na dnu dna što se tiče obrazovanja.To dokazuju brojni primeri u našoj zemlji.Svi se hvataju za neke ljude koji se mere na desetine, ljudi koji su uspeli na zapadu i ajde da kažemo, postali cenjeni u svetu, ali da li je to dovoljno da kažemo da smo u proseku među obrazovanijim, naravno da nije, jer šta je sa ovih nekoliko miliona ljudi koji su ovde.Ja lično znam gomilu ljudi koji svoje stečeno znanje u školi ne mogu da primene.Recimo, jedan drug, školovao se za servisera računara i školu završio pre 3 godine.Kada ga pitaš nešto u vezi toga, ispričaće ti sve od A do Š iz knjige kako funkcioniše procesor, kako radi memorija, kako monitor itd...ali u praksi, do skora nije znao ni procesor da promeni.Dalje, još jedan drug, završio VETŠ, a gornja granica tehničkog obrazovanja kada su kompjuteri u pitanju mu je on/off na kućištu.Takođe tek sad počeo da uči nešto više.Pa i ja lično sam primer, zato sam i u profilu naveo obrazovanje : samouk, jer sam sve što sada znam naučio sam samcijat, škola nema veze sa tim.U nekom takmičenju u bubanju bi možda i bili u vrhu, ali čemu to ?

[ Slobodan Miskovic @ 12.12.2004. 18:32 ] @

Situacija nije toliko losa sto se tice opremljenosti...bar u Zrenjaninu... U Zrenjaninskoj gimnaziji postoje dva kabineta sa ukupno ...koliko mi se cini 35 Pentium racunara....450Mhz - 2.4Ghz....
Visa Poslovna skola u Novom Sadu

15 računara Pentium4 (u mreži, pristup Internetu) izvođenje vežbi
15 računara Pentium4 (u mreži, pristup Internetu) izvođenje vežbi
13 računara Pentium4 (u mreži) izvođenje vežbi Laboratorija 3
15 računara Pentium1 (u mreži, pristup Internetu) samostalan rad studenata
5 računara Pentium4 (u mreži, pristup Internetu) Internet učionica
17 notebook računara izvođenje nastave
12 multimedijalna projektora (video-bim) izvođenje nastave i vežbi
8 grafoskopa izvođenje nastave
4 web kamere sa mikrofonima izvođenje vežbi
26 računara CeleronII (u mreži, sa laserskim štampačima, Internet) priprema nastave Kabineti nastavnika
Računar Pentium4, laserski štampač u boji, skener (u mreži, Internet) priprema nastave Multimedijalni kabinet
14 računara CeleronII (u mreži, sa laserskim štampačima, Internet)

[ Ivan Dimkovic @ 12.12.2004. 18:38 ] @

Kompjuteri, inace, treba da idu u osnovne skole, da deca nauce sta je internet, e-mail, kako se stvari traze po netu, i sl.... - srednje valjda nisu za diskusiju.

Srbiji u osnovnim skolama trebaju kabineti informatike, pod #1... i internet pristup.

To zaista ne kosta, koliko god neko ubedjivao u suprotno - PI i PII racunari se na zapadu mogu kupiti na tonu, kao scrap metal - a svakoj skoli dati 512 kbps internet vezu stvarno ne bi trebao da bude bog zna kakav poduhvat za nas Telekom Srbija, AD - mogli bi da pokazu svoj "patriotizam" jednom.

Bilo bi jako lepo podici istrazivacki i kriticki duh i uciniti nastavu zanimljivijom - rezultati bi se videli za 10-tak godina, ali bi ta generacija donela mnogo toga svezeg u zemlju kojoj je to jako potrebno.

[ Slobodan Miskovic @ 12.12.2004. 18:46 ] @

Ovako, imam nesto da kazem sto sam hteo vec duze vreme ali nikako da se smilujem...

Zar nije glupo da mi ovde diskutujemo na forumu i drvimo kada to van okvira ovog foruma nece skoro niko cuti...
Vec sam 3-4 puta rekao i predlozio da se osnuje udruzenje gradjana ES koje bi izlazilo u javnosti sa ovakvim predlozima i analizama ali izlgeda da Gojko kao i mnogi drugi misle da ES treba da bude samo jos jedan u nizu foruma koji su skroz beznacajni za razvoj bilo cega... Jos sam ponudio da ja sve organisujem....pribavljanje svih papira...i svega sto je potrebno... ali izgleda da je preovladao balkanski sindrom...

[ salec @ 13.12.2004. 11:37 ] @

Kod takvih stvari uvek se ispostavi da je enkapsulacija dobra stvar. Odnosno, pusti ES, bilo bi steta da postane meta interesnih grupa koje bi se mogle naci pogodjenim aktivnostima takvog udruzenja. Dobre stvari moraju da zadrze maksimalnu neutralnost, a aktivizam mora da bude cist i jasno definisan. Jako je dobro kad udruzenja gradjana koja se bave odredjenim problemom imaju fokus na taj problem, jer se time povecava baza podrzavalaca u javnosti a i oni koji su deo problema imaju priliku da se distanciraju i "promene misljenje" (pogotovo ako to ne bude suvise ocigledno). "Mi nismo protiv Xnnn Ynnn, nego protiv tog i takvog problema. Trazimo to, to i to." Onda i Xnnn Ynnn moze da prevrne curak i podrzi nas, ili da se suoci sa sudom javnosti i cerupanjem od strane svojih protivnika, i iz svoje i iz protivnickih stranaka . Zato je vazna neutralnost: Politicari ce rado da izadju u susret svakoj dobroj ideji ( iskljucivo ne-politicara ! ), ali moramo da im ostavimo prostora da to urade (i naravno, dobar razlog da se kaju ako to ne ucine). Mi ovde jos uvek verujemo da izbori resavaju sve...a zapravo, nesigurnost i strah od skandala, gubitka popularnosti i gubitka na izborima resavaju sve!

[ introitus @ 13.12.2004. 15:37 ] @

Citat:

STELLANOVA:
... Inace svi oni koji su bili ispod 4.5 u osonvnoj nisu pogodni za testiranje...jer je njih malo i garantujem da su nizih sposobnosti nego drugi...

Na osnovu cega mozes tako nesto da garantujes?
Znaci svi oni koji u osnovnoj i srednjoj skoli nisu bili odlicni su manje sposobni od ostalih? Svasta...
To je veoma individualno, kod nas ima puno odlikasa koji su klasicne bubalice, da ne pricamo da ima "Vukovaca" koji su manje obrazovani od prosecnih ucenika.
Secam se da je u osnovnoj i prve dve srednje ljudima bilo cudno sto citam knjige koje nisu literatura i to pogotovo sto sam to nekad radio na casovima koji su mi dosadni...
Veoma bitna stvar vezana za obrazovanje su tzv. 7 godina od kuce u koje spadaju vaspitanje, kultura, opste obrazovanje...

Citat:

mrkidivx:
Meni je najmorbidnije bilo kada me je pre nekoliko godina jedan prijatelj, koji je inace završio ETF, pitao šta je to cinc prikljucak.U prvi mah sam mislio da me zeza, ali on stvarno nije imao pojma.

Citat:

Marko_L
Recimo, jedan drug, školovao se za servisera racunara i školu završio pre 3 godine.Kada ga pitaš nešto u vezi toga, ispricace ti sve od A do Š iz knjige kako funkcioniše procesor, kako radi memorija, kako monitor itd...ali u praksi, do skora nije znao ni procesor da promeni.Dalje, još jedan drug, završio VETŠ, a gornja granica tehnickog obrazovanja kada su kompjuteri u pitanju mu je on/off na kucištu.Takode tek sad poceo da uci nešto više.

Ovde nije problem u faxu/visoj skoli vec u ljudima (ovo se ne odnosi ni na koga posebno), i na ETF-u i na Visoj student moze puno da nauci ako hoce, ima profesora koji hoce da prenesu znanje, kod kojih moze da se ode i van nastave.

Sto se tice srednje skole i sitem skolovanja evo jednog primera: iz Filozofije sam imao na polugodistu 2 a na kraju 3 jer sam, kako je razredna koja mi je predavala taj predmet rekla mojoj mami, razvio svoju filozofiju. Dao sam svoje vidjenje Zenonovih aporija, Bekonovih idola, Sokratovih vestina itd. a ljudi koji su nabubali iz knjige i sveske su imali 5-ice.
Da nije bila tako konvencionalnih shvatanja uvidela bi da ne mogu da raspravljam o necijoj filozofiji a da se prethodno delimicno (pod ovim podrazumevam iz skolskih udzbenika) ne upoznam sa istom...

[ sadux @ 15.12.2004. 03:21 ] @

Naša deca nisu dovoljno spremna za logičku primenu stečenog znanja. Obrazovni sistem nikad nije bio postavljen tako da nauči učenika da znanje primeni u praksi. Širina u znanju je dobra, ali je pitanje da li naše dete, od obilja činjenica koje nauči tokom školovanja, nešto ume i može da iskoristi - komentariše rezultate velikog međunarodnog „Piza“ testiranja Milena Bićanin, direktor Osnovne škole „Drinka Pavlović“ iz Beograda.

Obustavljanje započete reforme, preobimno gradivo, loši udžbenici, neprilagođeni nastavni planovi i programi i nenaviknutost naših đaka na ovu vrstu testiranja - razlozi su koje nastavnici navode za loš uspeh naših đaka na „Piza“ testiranju (33 do 37 mesta u svim predmetima od 41 učesnika).

Milena Bićanin kaže da niko ne tvrdi za našu decu da su glupa zato što nisu dobro uradila test, ali oni to svoje znanje, očigledno, nisu umeli da upotrebe. Ovo nije šamar za naciju, kako su to neki rekli, već je to pokazatelj da smo sistemskom organizacijom uništili dobre predispozicije koje naša deca imaju. Oni jednostavno ne umeju da se izmeste i razmišljaju kao da će im to što uče, ili nešto slično, nekad zatrebati u životu. A baš to je bilo potrebno za uspešno rešavanje ovog testa - dodaje Milena Bićanin.

Vesna Maksimović, direktor OŠ „Đorđe Natošević“ u Novom Sadu, smatra da rezultati testiranja jesu poražavajući, ali da nisu adresirani ni na jednu pojedinačnu školu ili nastavnika, već na obrazovni sistem u celini.

- Hvala ministru što čuva obraz nastavnika, ali nama su potrebni konkretni odgovori na pitanje - šta dalje? Zapažanja i zaključci o našem obrazovnom sistemu su već dati pre dve godine u pripremi reforme obrazovanja. Naše okruženje je već odavno zagazilo u reforme, a mi još čekamo - ističe Maksimovićeva.

Branislav Milojević , profesor matematike iz Niša smatra da naši učenici ne mogu da pokažu dobre rezultate u praktičnoj primeni znanja zato što još nismo sproveli reformu školstva. Programi i planovi su nam isti kao sa početka devedesetih, kaže on. Udžbenici su totalno neprilagođeni sadašnjem vremenu, a to je zato što ih pišu ljudi koji nemaju mnogo kontakata sa osnovnim i srednjim školama, smatra Milojević.

Emilija Škrbić, profesor matematike iz Novog Sada, iznenađena je rezultatima „Piza“ testova.

- Ova statistika je poražavajuća. Po mom iskustvu, učenici ovdašnjih škola koji napuste zemlju i školovanje nastave u inostranstvu, upisuju dva razreda više. Program iz matematike po kojem naša deca uče je u rangu sa Rusijom, koja je najjača u toj oblasti - kaže ona.

Mirjana Stojanović, nastavnica matematike iz Beograda misli da naša deca nisu navikla na ovakve vrste testova.

- Možda je delom kriv i naš nastavni plan i program, koji je preobiman. Mi se trudimo da deca nešto nauče od onog što ispredajemo, ali prosto nemamo dovoljno vremena da uvežbamo sa njima sve. Oni tokom osmogodišnjeg školovanja dobiju previše informacija koje im samo „prođu“ kroz glavu - ističe Stojanovićeva.

Nataša Milosavljević, profesor srpskog jezika u Nišu smatra da mlade ljude ništa ne interesuje i da je to razlog zašto su uradili slabo test. Ona kaže da su deca izgubila kontakt i sa stvarnošću i s tim šta će raditi u budućnosti. Nisu zainteresovani ni za kakva znanja, ni teorijska ni praktična. Okupirani su materijalnim stvarima i pronalaženjem načina kako da stignu do njih, kaže ona.

Miroslav Petronijević, pomoćnik direktora Prve kragujevačke gimnazije, smatra da su u osnovi za najslabiji uspeh u Evropi krivci sistem obrazovanja i opšti ambijent u kojem se deca školuju i pripremaju za buduća zanimanja. Oni uče za ocenu, a ne radi sticanja znanja, rekao je on. Između ostalog, „Piza“ testiranje je pokazalo da bolje rezultate postižu učenici iz razvijenih zemalja i iz sredina u kojima postoje veća očekivanja. Međutim, rezultati testiranja pokazuju i da velika izdvajanja za obrazovanje nisu nužno garant uspeha u školi.

Zagorka Miladinović, profesor srpskog jezika i književnosti iz Kragujevca, kaže da je očigledno da smo u raskoraku sa Evropom, da zaostajemo u svakom pogledu. Kriza, beda i nemaština i te kako se odražavaju na školstvo, misli ona. Nepostojanje opštih uslova za rad svakako ograničavaju i profesore da đacima prenesu znanje koje poseduju - precizirala je Miladinović.

Milanko Stefanović, profesor istorije iz Kragujevca, kaže da deo krivice za loš uspeh naših školaraca snose i profesori koji nemaju vremena da se bave đacima van nastave, što inače deluje stimulativnije na njih od klasične nastave.

U istraživanju OECD-a u četiri oblasti - matematici, prirodnim naukama, razumevanju pročitanih testova i interdisciplinarnoj oblasti rešavanja problema, koje je sprovedeno tokom prošle godine, učestvovalo je ukupno 250.000 petnaestogodišnjaka iz 41 zemlje sveta, a iz Srbije nešto više od 4.400 učenika iz svih regiona.

Istraživanje je rađeno na osnovu slučajnog uzorka, a učenici iz Srbije zauzeli su od 33. do 37. mesta na gotovo svim testovima.

Testovi su bili zasnovani na sposobnostima učenika, ali su podrazumevali i korišćenje koncepata naučenih u školi, što je trebalo da ukaže na efikasnost obrazovnog sistema, a ne na lične sposobnosti učenika, kažu stručnjaci.

Blic.

[ salec @ 15.12.2004. 10:18 ] @

OK, pošto se radi o međunarodnom testiranju, da li je nekom poznato kako je izgledao test, kako je izgledao i na kom jeziku je koncipiran u originalu i kako je lokalizovan (ko je taj posao uradio)? Hoću da kažem, ima tu više od jedne tačke "sa kontaktnim potencijalom". Znači,

- kao prvo, da li su testovi bili "kulturološki neutralni", odnosno da li su podrazumevali nešto što nije vezano za školsko gradivo?
- kao drugo, da li je svaka zemlja pravila svoj set testova ili je postojao jedan originalni komplet? U prvom slučaju, da li su kriterijumi strogosti testa bili isti? U drugom slučaju, da li je posao transkripcije/translacije obavljen zadovoljavajuće? Da li je više, dovoljno kompetentnih, ljudi proveravalo podjednaku težinu tih uslova ili nedvosmislenost prevedenih tekstova?

Jasno je da bez sumnje postoje razlike u kvalitetu obrazovanja u tim zemljama. Siguran sam da bi Finska svakako došla u sam vrh. Međutim, neki rezultati su jednostavno iznenađujući (pri tom ne mislim na našu zemlju, ili ne samo na nju) i neke tradicionalno visoko rangirane (Rusija, Nemačka, Švedska), a i neke koje cene i ambiciozno ulažu velike napore u poboljšanje kvaliteta obrazovanja (Turska, Indonezija) su zauzele relativno (u odnosu na ocekivana) niska mesta...

[ -zombie- @ 16.12.2004. 05:08 ] @

Citat:

salec:
neke tradicionalno visoko rangirane (Rusija, Nemačka, Švedska)

svi ovo stalno potenciraju (najčešće za rusiju), ali odakle to mišljenje (ili tačnije "mit"), da bi recimo rusija trebala da bude "visoko rangirana" na ovakvom testu?!?

jeste, ruski takmičari iz prirodnih nauka (mata, fizika, programiranje) su često "visoko rangirani" na međunarodnim takmičenjima (slično važi i za naše genijalce).

ali ovo je bilo upoređivanje PROSEČNIH učenika iz svake zemlje. nisam čuo da je ikada ranije to testirano, i da je na takvim testovima rusija "visoko rangirana".

takođe, ne znam zašto su svi tako sigurni da ta dva rezultata (upoređivanje "genijalaca" iz svake zemlje i upoređivanje prosečnih učenika..) moraju da budu u nekoj korelaciji (ne sećam se nekih uspeha genijalaca iz finske).

jednostavno, prosečan učenik je osnovni produkt svakog sistema obrazovanja, a genijalci su samo neminovan nusprodukt.. ;)

[ salec @ 16.12.2004. 12:16 ] @

Pa, koliko sam čuo od ljudi koji su putovali tamo, i dan danas je čitanje knjiga jedan od omiljenih vidova potrošnje slobodnog vremena u Rusiji. Mislim da imaju tradiciju elitizma i gledanja sa visine na one koji su intelektualno inferiorniji (to je neka vrsta igre, kao "napadni čast i junaštvo" kod Crnogoraca ili "napadni inteligenciju" kod Hercegovaca).

Sve takve igre zaoštravaju motivaciju kod ljudi u određenom smeru, stvarajući nešto kao tabu vrednost, vrednost iznad svega, bez premca, nešto prema "svi" po svaku cenu teže i pokušavaju da sakriju svaki znak slabosti u tom smislu.

Kod Nemaca je na primer bonton na takvom mestu, kod Engleza diskretnost,... mada, sve to su možda zastarele observacije koje su već postale stereotipi.

[ the.kum @ 16.12.2004. 17:01 ] @

Mislim da losi rezultati koje smo postigli na testu nisu samo indikacija loseg obrazovnog sistema, vec mnogo vise indikacija kolapsa drustva u kom zivimo. Prvenstveno mislim na nezainteresovanost profesora/nastavnika, kao i nezainteresovanost mladih za usvajanje znanja kada ne vide nikakvu perspektivu od toga. Takodje, doslo je i do eksplozije upotrebe narkotika - deca opusteno na odmoru prezalogaje koji joint u najboljem slucaju, mada je trava postala nesto kao cigare, mnogo su aktuelniji exeri, i sl...Mozda ovo nekom zvuci kao da preterujem, ali mislim da ljudi uopste nisu svesni koliko je ovo uzelo maha - diskutovalo se skoro na es-u o nekom istrazivanju gde su bili neki procenti koji su u najmanju ruku smesni, hocu reci daleko daleko ispod stvarnih procenata...Ovo nije toliko izrazeno u Beogradu, koliko je izrazeno u manjim gradovima po Srbiji, pogotovo u onim gradovima koji su ekonomski propali. Nemam nameru da branim trenutni obrazovni sistem, ali jedino realno istrazivanje bi bilo neko od pre recimo 10 godina jer se nas sistem nije menjao, a sumnjam da su se i ostali sistemi mnogo menjali. Takodje, gorim od zelje da se Gashin obrazovni sistem koji koliko sam upoznat se i dalje u potpunosti primenjuje u nizim razredima osnovne skole se uporedi sa ostalim sistemima - ubedjen sam da bismo zauzeli neko od poslednjih mesta - tj. hocu da kazem da nisam protiv reforme skolstva, ukratko teoretsko znanje koje se dobije u nasim skolama je odlicno, problem je sto se s time preteruje kasnije ( i sto se uci dosta bespotrebnih gluposti) umesto da se baci veci akcenat na prakticnu obuku, ali isto tako smatram da se ovaj problem ne resava tako sto se prva 2 razreda osnovne skole pretvore u obdaniste u kome cak nema ni discipline - to jednostavno vodi u utapanje svih pa cak i onih extra u PROSECNOST. Bas bih voleo da vidim neke privatne osnovne skole na zapadu - da li se i tamo deca igraju kao u obdanistu? Takodje slazem se i sa salec-om da prvo treba ispitati da li su ovi testovi bili kulturoloski neutralni, kao i kako su bili prevedeni i ocenjivani...

[ neo01 @ 17.12.2004. 13:22 ] @

Pored ostalih cinjenica koje smo culi ovde, motivacija i predstavlja najpresudniji faktor u celoj ovoj prici. Kako motivisati nastavnika / profesora sa tako niskim platama, a ujedno sa druge strane i ucenika / studenta? Ovi prvi zbog malih plata gledaju samo da odrade svoj posao, a deca su lenja ili zbog mentaliteta, nezainteresovanosti ili zbog toga sto vide oko sebe kako stvari stoje. Tj. da skola nije uvek merilo i primanja / para koje iz toga slede (a novac je najveci podsticaj / motivacija u ovom modernom dobu). Da ne govorimo, o tome kako svi otvaraju neke prodavnicice, ili uopste usluzne firme i kako mnogo bolje zive od toga, a da pri tom ne moraju imati ni srednju skolu. To je sve jedan zacaran ciklus. Ne moze se delovati samo na jedan faktor, vec se mora raditi celovito. Kako dete da bude motivisano da uci za one profesije koje su slabo placene (i samim tim nisu popularne)?

Sa druge strane, nije sve ni u parama. Da krenemo samo od didaktike. Prvo sredstava. Opste je poznato u psihologiji da se bolje, brze i kvalitetnije uci sto se vise cula angazuje pri istom. Kako predavac to da ucini kad radi uz pomoc table i krede, i eventualno grafoskopa, a negde se sve svodi i samo na pricu nastavnika.

Takodje, sto se tice didaktickih metoda i ovde smo jako zaostali. Opste je dokazano da je mnogo bolja koncepcija predavanja u dijaloskoj formi ili nekoj kombinaciji monolosko-dijaloske forne, pri cemu bi dominirao dijalog. A sta se kod nad desava? Samo profesor prica i predaje (u 90-98% slucajeva), i tako se ponavalja na svakom predavanju (svih nekoliko casova), umesto... Da predavac da neku uvodnu rec, i da onda zajedno sa ucenicima dolazi do novih saznanja, i da ih kroz dijalog - pitanja i odgovore, dovodi do znanja koja treba usvojiti odredjenom lekcijom. Na ovaj nacin bi se postiglo i to da se deca uce da razmisljaju i da aktivno uticu na usvajanju znanja, a ne da im se kao sada stvori navika, da on mora samo da slusa, i naravno da ce da se smori, ako vise od 90% vremena provede u takvom ambijentu, a to vremenom dovodi do pasivizacije samih ucenika, koji ce ucenje kapirati samo kao bubetanje, a ne i razmisljanje, stvorice mrznju prema znanju uopste, a sto je jako lose, po

buducnost, jer const. mora da se uci i posle diplome.

Ovakvih nastavnika / profesora sam jako malo imao, sto je porazavajuce, jer je opste dokazano da osoba moze aktivno i jako koncentrisano da prati predavanje po monoloskoj formi svega 15-tak min. ili eventualno najduze prva dva casa od 45min. posle toga ne moze... a kolicina usvojenih znanja se rapidno smanjuje. Takodje, kod onih koji su odabirali ovu formu predavanja, mnogo manje sam morao kod kuce da ucim, a da postizem odlicne rezultate.

Jos kad bi se sve to iskombinovalo i sa boljim didaktickim sredstvima, sigurno bi i kvalitet znanja bio bolji. Nije isto sigurno kad ti neko pomocu reci prica, i opisuje sta se sve npr. desava, nego kad ti uz tu pricu jos angazuje i culo vida, sluha... Ne kaze se bezveze, da nekad slika (pa i tabela), ili animacija - govori vise nego nekoliko strana suvog teksta...

[ salec @ 17.12.2004. 15:22 ] @

Možda bi trebalo da postoji zakon po kome nastavnici i profesori imaju pravo na određeni procenat (ili promil?) zarade njihovih bivših učenika i studenata. To bi ih motivisalo da daju sve od sebe i obezbede sebi srećne stare dane.

[ jablan @ 17.12.2004. 15:28 ] @

Citat:

salec: Možda bi trebalo da postoji zakon po kome nastavnici i profesori imaju pravo na određeni procenat (ili promil?) zarade njihovih bivših učenika i studenata. To bi ih motivisalo da daju sve od sebe i obezbede sebi srećne stare dane.

Ili da toliko ogade svoj predmet učeniku da se ovaj preorijentiše na oblast nekog drugog predmeta.

Bez šale, ideja je dobra, ali malo ljudi u praksi toliko ulaže u budućnost, to jest u nešto što bi se isplatilo tek nakon 10-20 godina, pa makar to bili i živi ljudi.
Na stranu tehnički problemi oko uspostavljanja takvog sistema, neprijavljene plate itd.

[ Leftist @ 17.12.2004. 23:49 ] @

Citavo skolovanje sam uzasnut krutim pristupom sistema prema znanju. Po meni je jedini pravi nacin dobrog skolovanja da se uspostavi neki minimum (citanje, pisanje, sabiranje i sl.) a da nadalje figurira potpuna sloboda odabira, i to ne u smislu hocu hemiju, a ne istoriju, nego hocu da toliko naucim o Napoleonu, a to i to o monosaharidima. Ako se izuzme zestoka neizvodljivost ovakvog sistema, rekao bih da je to jedini nacin da se smanjivanjem gradiva ne ostete ucenici koji mogu da nauce vise, a obimnim gradivom ne unisti svaka sansa da neko manje nadaren jureci ocene(fuck ocene!) iz svega na kraju zavrsi ne kapirajuci nista.
Sto se nekih realnijih resenja tice, samo sto vise izbornih predneta od najranijeg skolovanja i potpuno preuredjen sistem ocenjivanja (ni jedno ni drugo ne zahteva neka novcana sredstva).
Realno ja sam dosta dobro prosao sa nasim skolstvom jer sam ono sto me interesovalo radio sa strane, a onda je sa raznim teoretskim pikanterijama sa kojima sam se sretao u skoli, sve dolazilo na svoje mesto. Sa druge strane dosta je primera ljudi koji su citav zivot nezainteresovani, i koji odu u neku skolu onako, i sistem ga ni u jednom trenutku ne primora da zaista nesto uradi. Rekao bih da nije toliko tesko promeniti sistem (mada se ova vlada trudi da dokaze suprotno) koliko je tesko promeniti ljude (moja profesorka sociologije iz srednje, na primer, i dalje predaje marksizam i nema te promene sistema koji ce je u tome spreciti)

[ salec @ 20.12.2004. 10:09 ] @

Motivacija je ključna...i individualna. U određenom trenutku, koji može da nastupi kod nekih ljudi dosta kasno (možda kad više sazna o svetu i shvati šta bi mu koristilo u njegovim planovima), čovek može da poželi i odluči da uči, ali u detinjstvu je to ipak mučenje. Gradivo se ukucava u glave, umesto da se razgoreva radoznalost ili takmičarski duh ili koja druga vrsta motivacije. Ekonomskim terminima, ponuda znanja u školskom uzrastu višestruko premašuje potražnju, pa je stoga cena niska :-) (nekada je bilo i bukvalno: "biju k'o neće" ). Razlozima učenja pojedinih predmeta posvećuje se samo jedan čas na početku školske godine, a i to je prikazano suvoparno i neprivlačno. Treba više reklame!

Većina dece danas kao prvo ne zna šta želi da bude u životu, stvari se suviše brzo menjaju i ne možeš ni da zamisliš šta će biti aktuelno kad porasteš, a bez poznatog cilja, put je težak i zamoran.

[ jelena011 @ 21.12.2004. 01:02 ] @

O namerama...
''PISA (Programme for International Student Assessment) je program medjunarodne evaluacije obrazovnih postignuća učenika na završetku opšteg obrazovanja (petnaestogodišnjaci koji su, u našem sistemu obrazovanja, uglavnom učenici prvog razreda srednje škole). Osnovni cilj programa jeste procena različitih aspekata pripremljenosti učenika za nastavak školovanja i adekvatno reagovanje u svakodnevnim profesionalnim i životnim situacijama. Očekivana postignuća učenika nisu definisana nivoom savladanosti obaveznih školskih programa u odredjenom razredu. Ispituje se ''pismenost'' učenika u tri domena: razumevanje pročitanog, matematika i prirodne nauke (plus rešavanje problema kao 4. domen u PISA 2003). Definicija pismenosti uključuje skup kompetencija koje su neophodne za efikasno funkcionisanje u različitim tipovima obrazovnih i životnih situacija – bazična znanja i intelektualni procesi, ali ne na nivou poznavanja pojedinačnih, izolovanih činjenica, već na nivou analize, primene i izvodjenja zaključaka i implikacija različitih koncepata, modela, teorija, ideja.
...
Podaci dobijeni primenom programa PISA imaju potencijalni uticaj na sve aspekte obrazovnog procesa (udzbenike, programe, nastavne metode), kao i na sve aktere.
...Drugim rečima, ovi podaci su od ključnog značaja za kreiranje obrazovne politike na nacionalnom nivou.
Dakle, PISA služi unapredjivanju kvaliteta obrazovanja u celini zato što nam daje preciznu, jasno definisanu, razvojenu i zasnovanu sliku o uslovima u kojima se odvija školovanje naših učenika i njihovim postignućima.'' (jerbo se uzimaju podaci i o kontekstualnim faktorima – upitnik za učenike, upitnik za škole)

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije (2004): ''Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji''

[ jelena011 @ 21.12.2004. 01:18 ] @

Dalje, što se tiče zemalja čiji je sistem obrazovanja korišćen kao model za ''Gašinu'' refomu – mislim da su medju njima Finska i Kanada, ali ne smem da garantujem (nisam zapisala, a ne mogu sada da tražim...). Kako su se 'pokazale' na PISA 2003, nije teško utvrditi.

Inače, PISA 2003 je za Srbiju išla u nekoliko faza, od kojih je prva produkcija i ekspertska provera zadataka (na medjunarodnim nivou). Naravno, svaka zemlja-učesnica je procenjivala relevantnost zadataka, kao i potencijalne kulturološke, prevodilačke i ostale probleme. Dakle, o tome jeste vrlo vodjeno računa.

Btw – u Novostima od pre desetak dana je objavljen zadatak sa menjanjem novca, medjutim, nisu naglasili da je pri tom dat kurs. Znam bar jednu osobu koja se, nakon čitanja novina, iskreno zaprepastila ''kako oni očekuju od naše dece da znaju odnos tih valuta''...Ne znam da li su Novosti to slučajno izostavile, ali verujem da je dosta ljudi odreagovalo na sličan način.
(kad smo kod kulturoloških teškoća, čak mi se čini da su 'domaća deca' u izvesnom smislu privilegovana kada je ovaj zadatak u pitanju, jer se u svakodnevnom životu poprilično često susreću sa tim zadatkom u istom kontekstu u kome je dat u istraživanju ;) )

[ jelena011 @ 21.12.2004. 01:20 ] @

Citat:

hteo sam reci da smo mi neuporedivi... ma sta to znacilo i koliko bilo lose...

Mislim da komentar o neuporedivosti obrazovnih sistema ne stoji. Ispravite me ako grešim, ali sa čisto matematičke strane, PISA 2003 ne zahteva znanja koja se nisu obradjivala u nastavnom planu i programu za osnovne škole u Srbiji. Mislim da se čak nalaze poprilično ispod zahteva koji su postavljeni našim osnovcima. Eto, to je još jedna od promena koje je ova reforma predvidjala – nasuprot definisanju 'ulaza' (i skoro bez ikakvog praćenja znanja sa kojim se iz škole izlazi), sada bi se 'izlaz' stavio u centar pažnje...Ali da ne davim...

Citat:

To ti je kao kada bi dao jednom detetu da sutira na kos i posle odredjenog vremena ono ce to uvezbati i onda dovedes dete koje je za to vreme ucilo programiranje i das mu loptu da sutne na kos... Naravno da ce ono dete koje je programiralo biti losije...

Nisam sigurna ni da je primer sa 'programerom' i 'košarkašem' adekvatan...Tri osnovne oblasti koje su predmet ovog istraživanja postoje u svim obrazovnim sistemima svih zemalja koje su učestvovale, a ono što se meri jeste pismenost, odredjeni nivo postignuća, u tim oblastima (već sam napisala u kom se značenju taj termin koristi). Tako možeš da govoriš o različitim nivoima težine zadataka u okviru košarke ili programiranja, dakle izvodi se poredjenje u okviru jedne od tih oblasti, a ne izmedju njih. To jest, niko nije očekivao od programera da šutira na koš, već da pokaže osnovnu pismenost u programiranju.

[ the.kum @ 21.12.2004. 05:10 ] @

Citat:

jelena011: Dalje, što se tiče zemalja čiji je sistem obrazovanja korišćen kao model za ''Gašinu'' refomu – mislim da su medju njima Finska i Kanada, ali ne smem da garantujem (nisam zapisala, a ne mogu sada da tražim...). Kako su se 'pokazale' na PISA 2003, nije teško utvrditi.

"Koriscen kao model za reformu" - ovo je po meni vrlo rastegljiv pojam. I nasa republicka skupstina je verovatno napravljena po modelu neke evropske, pa ipak u njoj gledamo cirkus pun ovaca koje bleje. Inace, u Kanadi ne postoji nacionalno ministarstvo za prosvetu, vec svaka provincija (a ima ih 10) ima svoj plan. Nego, sta ti nije jasno kada kazem - Gashina reforma ?

[ jelena011 @ 21.12.2004. 14:20 ] @

Citat:

Nego, sta ti nije jasno kada kazem - Gashina reforma ?

A odakle ti ideja da mi nešto nije jasno?

Navodnici stoje zato što, barem koliko je meni poznato, to nije zvanični naziv reforme (ako se o zvaničnom nazivu uopšte može govoriti)...tj. koristim navodnike da ne bih pisala ''takozvana Gašina reforma''.

A mislim da neću pogrešiti ako kažem da mi se čini da ti nemaš ekskluzivno pravo na tu kovanicu, niti si njen tvorac, pa zato ne razumem zašto si se osetio prozvanim.

[ MyWay @ 21.12.2004. 14:37 ] @

Khm, možda je već rečeno (nisam baš pazio na času :) ), ali da li je neko spomenuo da su neki od razloga i to:
- što se pola godine ne ide u školu (praznici, raspusti, itd..)
- ostatak godine budu skraćivanja nastave zbog štrajka, grejanja, ovog ili onog
- profesori/nastavnici nedovoljno za rad motivisani platom se dodatno motivišu davanjem privatnih časova (svojim?!) učenicima

Tako da je rezultat verovatno vrlo realan. To je kao i ono: trula država, trulo u KSJ a mi bi da budemo svetski prvaci u košarci??? Pa ne može :)))

[ SpellCaster @ 21.12.2004. 15:18 ] @

Rezultati su stvarno porazavajuci. Mislim da su isto toliko odraz okoline, jer kao sto je receno:

Citat:

Učenici čiji su roditelji bolje plaćeni pokazuju veći stepen obrazovanja, kao i oni koji stiču šire znanje iz opšte kulture kod kuće

Jednostavno niti te roditelji motivisu i nauce pravim vrednostima, niti profesori niti drustvo uopste, tako da ni nije za ocekivati proizvodnju nekih genija (sem u tih 2.3% koji vise spadaju u domen statisticke greske). Zasto bi neko sada kao ucio kada (misli da) time ne dobija nista, kada ucenje definitivno nije cool a kako bi i bilo - kada su ljudi koji uce u manjini, i kada cak i da nesto naucis moras preko grane - meni se licno ne svidja cinjenica da da bi zaradio za dostojanstven zivot moras da ides preko grane.

Sve u svemu ocekivana posledica 90-tih. A bice jos 90-tih kada ti ljud dodju na vlast, ako na njima ostane svet, moze biti samo gore....

P.S. ZNAM da ce ovo zvucati ultra-mega-giga-tera-seljacki ali moram da konstatujem da je ovo moj prvi post sa *.ftn.ns.ac.yu - FNT and proud of it! :)))

[ the.kum @ 22.12.2004. 01:38 ] @

Citat:

jelena011: A odakle ti ideja da mi nešto nije jasno?

Navodnici stoje zato što, barem koliko je meni poznato, to nije zvanični naziv reforme (ako se o zvaničnom nazivu uopšte može govoriti)...tj. koristim navodnike da ne bih pisala ''takozvana Gašina reforma''.

A mislim da neću pogrešiti ako kažem da mi se čini da ti nemaš ekskluzivno pravo na tu kovanicu, niti si njen tvorac, pa zato ne razumem zašto si se osetio prozvanim.

Pa ja sam malo iznad napisao - Gashina reforma, da bi ti ispod toga napisala "Gashina" reforma tako da mi je to delovalo da me prozivas zbog
ove kovanice koja fakticki naravno nije tacna, ali upravo kao sto i kazes
nisam ja njen tvorac, niti je nepravilno napisati bez navodnika, analogno
kao sto kazemo npr. Seseljev zakon, Djindjiceva vlada itd...Lakse ja valjda
napisati Gashina reforma nego reforma koju je sprovelo ministarstvo
prosvete dok je na njenom celu bio Gaso Knezevic :P Slazem se da je verovatno tehnicki pravilno staviti navodnike, ali mislim da je sasvim u duhu jezika i da se izostave, mada neka pise kako ko hoce, ja sam samo odreagovao jer mi se cinilo kao da me prozivas za kovanicu.

[ Marenović Slaviša @ 22.12.2004. 19:35 ] @

A jel neko pomenuo da su bas nasi djaci postigli izuzetne rezultate na nedavnom takmicenju (gde ono bese, zaboravih) i bili su medju najboljim.
I ko to kaze da su losi?
Amerikanci?
Po njihovom standardu?
Kako kupiti patike?
Blah....

[ Ivan Dimkovic @ 22.12.2004. 20:34 ] @

Slavisa, nisi razumeo problem a tvoju gresku inace ponavlja dosta ljudi - takmicenje je jedno - takmicenje izdvaja najbolje djake od najboljih i uopste nije nikakav pokazatelj znanja proseka.

Znas, isao sam i ja na republicko iz informatike u srednjoj, ali to ne znaci da je vecina ostatka mog odeljenja znao da napise 3 linije C++ koda ili resi bilo sta na kompu. Isto je moja drugarica isla na savezno iz fizike... a vecina su imali asine dobar deo godine (ja sam samo imao bar 9 komada iz fizike jednog polugodista :-)

Dakle - uspeh na takmicenju nema blage veze sa znanjem proseka te zemlje. Drago mi je da zemlja moze da iskoluje 0.01% genijalaca - ali ti genijalci ce otici iz zemlje i ovako i onako i ostace prosek koji je, ocigledno, vrlo los u odnosu na druge.

Na stranu sto vecina pobednika na takmicenjima predstavljaju prirodne talente - dakle ne reflektuju bas puno znanje steceno u skoli, vec imaju urodjene sposobnosti daleko bolje od proseka.

[ Leftist @ 22.12.2004. 21:42 ] @

Ali bi to onda znacilo da se kod nas radja dobar procenat sjajnih genijalaca. Lepo je to za verovati, ali ja bih pre rekao da i sistem odnosi neke zasluge, jer kome se omakne da hoce da uci i da poradi sastrane, bice isforsiran makar koliko i vrsnjak preko grane, jedino sto prosek radi jedva malo smanjenim tempom sto dovodi do dubokog nerazumevanja svega sto se uci.

[ jablan @ 23.12.2004. 09:33 ] @

Citat:

Leftist: Ali bi to onda znacilo da se kod nas radja dobar procenat sjajnih genijalaca. Lepo je to za verovati, ali ja bih pre rekao da i sistem odnosi neke zasluge, jer kome se omakne da hoce da uci i da poradi sastrane, bice isforsiran makar koliko i vrsnjak preko grane,

Šta hoćeš ovim da kažeš? Ja sam u srednjoj takođe išao na takmičenja. Moji predmetni profesori iz tih predmeta jedva da su bili obavešteni o tome (pazi licemerja: posle su, zbog uspeha učenika, oni dobijali novčanu nagradu od opštine). Kod drugih profesora sam jedva opravdavao časove sa kojih sam izostajao zbog takmičenja. A sve to je bilo pre desetak godina. O kakvom forsiranju pričaš?

[ Ivan Dimkovic @ 23.12.2004. 09:43 ] @

Citat:

Ali bi to onda znacilo da se kod nas radja dobar procenat sjajnih genijalaca.

Pa sad... ovo je rastegljivo - to sto mi pobedimo na nekom takmicenju ne znaci da ne gubimo na mnogim drugim, jedino sto ce biti objavljeno samo kad pobedimo negde :-)

Rekao bih da je procenat sjajnih genijalaca manje-vise isti svuda - a kod nas oni postanu poznati jer a) mi smo mala sredina, Beograd je selo takoreci i svako svakog zna skoro, b) Imaju mentalne kapacitete da pobegnu odavde i urade nesto sa sobom preko, kada mi obicno i cujemo za njih :((

Citat:

Lepo je to za verovati, ali ja bih pre rekao da i sistem odnosi neke zasluge, jer kome se omakne da hoce da uci i da poradi sastrane, bice isforsiran makar koliko i vrsnjak preko grane, jedino sto prosek radi jedva malo smanjenim tempom sto dovodi do dubokog nerazumevanja svega sto se uci.

Pa lepo - i ja isto kao i Mladen nisam isao na takmicenja sa znanjem iz skole na zalost :( Stavise, iz istog predmeta na kome sam otisao na republicko takmicenje sam imao 2 :-)

No, uzmimo da je to tacno - reci ti meni, posto je skola jedna drzavna institucija ciji je cilj obrazovanje svih gradjana koji je finansiraju porezom (koga svi placaju) - da li je u interesu drzave da sve ucenike obrazuje tako da se pravi los prosek i par promila ljudi koji pobedjuju na takmicenjima, ili dobar prosek i malo manje ljudi koji su ekstremi? Nek se otvore privatne skole koje zahtevaju IQ test od 130+ za ulaz - pa nek furaju programe za nadarene i sta god hoce sto je prihvatljivo standardu.

Znas, jednom uspesnom drustvu je pre svega potreban dobar prosek - ekstremi su manje-vise slucajnost i svuda se desavaju.

[ Ivan Dimkovic @ 23.12.2004. 13:37 ] @

Citat:

Dotacije crkvama - 250 miliona dinara
23. decembar 2004. | 12:38 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Budžet Ministarstva vera za 2005. godinu iznosi 265 miliona dinara, od čega 250 miliona za dotacije crkvama.

Dakle, drzava sledece godine daje oko 3.2 miliona evra na nesto sto u principu ne bi ni trebalo da se finansira direktno iz budzeta, na ajatole :-)

Pretvorimo to u PC konfiguracije za skole - to mu dodje oko 10000 PC racunara snage dovoljne za osnovno obrazovanje, dakle opremanje kabineta oko 500 skola. O broju inkubatora koji su isto preko potrebni da ne govorim...

Odvratna, smrdljiva hipokrizija - oseca se cak do ovde gde zivim.

[ spartak @ 23.12.2004. 14:01 ] @

Ne znam kada ce ovde prestati da izmisljaju toplu vodu i poceti da preuzimaju dobre stvari iz zakona drugih zemalja koje dokazano funkcionisu?

Cemu recimo reforma skolstva kada to podrazumeva "kreativnost" raznih Gasha? Kada ce neko normalan da uhvati i uradi implementaciju skolskog sistema neke zemlje ciji su srednjoskolci pismeni?

[ Aleksandar Marković @ 23.12.2004. 14:10 ] @

Citat:

Ivan Dimkovic: Odvratna, smrdljiva hipokrizija - oseca se cak do ovde gde zivim.

Pa sto jes, jes

Lohn/Gegaltsabrechung

Abzüge: Kirchensteuer Orthodox

p.s
http://www.kirchensteuer.de/

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 23.12.2004. u 15:25 GMT+1]}

[ Ivan Dimkovic @ 23.12.2004. 14:13 ] @

Cuj, Secret, kirchensteuer (crkveni porez) placa onaj ko izjavi da hoce i to dodatno od svoje plate i to ide kroz posebno racunovodstvo koje blage veze nema sa normalnim porezom - sto se mene licno tice, ako neko hoce njima da pokloni celo svoje primanje - samo napred... ja imam pametnije nacine da svoj novac potrosim, pre bih ga dao u crveni krst.

Ne mozes ti od svih poreskih obveznika da uzmes novac i da se pravis pametan i delis to tamo nekakvim verskim organizacijama (sta ako nisu svi obveznici clanovi toga) dok ti se skole raspadaju, deca sede u ucionicama sa 2-3 sijalice (ej bre!!!), bez grejanja i dok je kompjuter misaona imenica, itd...

Fuj.

[ spartak @ 23.12.2004. 14:16 ] @

Zaboravih oko crkve.

Mislim da je crkva kao organizacija dovoljno potpomognuta time sto je oslobodjena svih mogucih poreza i carina. Imaju imovinu, imaju siguran biznis, imaju pravo na neoporezovane donacije i slicno.

Od drzave dovoljno.

[ Ivan Dimkovic @ 23.12.2004. 14:24 ] @

Ma, BS - nek izvole gospoda vaskoliki vernici pa nek placaju 1% od svoje neto plate kao dodatni crkveni porez u Srbiji, pa ako bude na dobrovoljnoj bazi videce se koliko ima vernika - jer je poznato da su svi uvek jaki na recima i tudjem dzepu.

Umesto da tih 265 miliona dinara ode u skolstvo radi poboljsanja kvaliteta nastave i nabavke preko potrebne opreme za generaciju na kojoj ce ostati buducnost, to se sliva kojekakvim mracnim neokupanim i neobrijanim likovima koji su i ovako i onako vec oslobodjeni svih poreza, carina i drzavnih nameta - pa ne moze jare i pare... il poresko finansiranje, ili komercijala - ako je komercijala, to znaci i placanje poreza bato, PDV & fiskalne kase - ako je finansiranje, onda zaboravite na usluge koje "ekstra" naplacujete - as simple as that.

Zasto uvek mislim da je Srbiji pod #1 potrebna teska finansijska i zakonska disciplina pa onda sve drugo @#()

[ Aleksandar Marković @ 23.12.2004. 14:25 ] @

Citat:

Ivan Dimkovic:...Beograd -- Budžet Ministarstva vera za 2005. godinu iznosi 265 miliona dinara ili oko 3.4 miliona Evra , od čega 250 miliona za dotacije crkvama.

nije Ministarsvo prosvete

p.s.
Ministarstvo vera u narednoj godini imati budžet od 265.297.000 dinara, pri čemu će dotacije za dve stavke biti uvećane:
- za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja sveštenstva i monaštva (svom monaštvu u Srbiji biće uplaćivano osnovno zdravstveno osiguranje) i
- za pomoć kulturnim ustanovama i programima.

GDE JE OTIŠAO NOVAC
- Najveći deo (oko 43 odsto) potrošen na dotacije verskim školama;
- Za ovu školsku godinu dodeljeno je 329 stipendija, što je više od ukupne sume stipendija u poslednjih 65 godina.
- Za obnovu i izgradnju hramova otišlo je 32.738.000 dinara - najviše za manastire Banjska, Devič, Sokolica i Sveti Nikola na Kosovu.
- Ukupna suma zapravo je uvećana za 25 miliona dinara, koje je prethodno Ministarstvo u januaru i februaru sa privremenog budžeta uplatilo Maloj crkvi Sveti Sava na Vračaru.

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 24.12.2004. u 16:05 GMT+1]}

[ caboom @ 23.12.2004. 14:30 ] @

mislim da bi mozda bilo ok da postoji izbor, kao i u skolama: veronauka ili gradjansko pravo - crkva ili skolstvo. jedino sto me plase rezultati takvog izbora...

[ Ivan Dimkovic @ 23.12.2004. 14:31 ] @

Secret, a jel se ti to pravis samo onako malkice neobavesten? ;) Znaci Ministarstvo Vera koristi neke marsovske pare, iz drugih izvora od ministarstva prosvete - prikupili su ih na tezgi ispred crkve Svetog Marka :).

Molim da budemo ipak malo ozbiljni - to su pare poreskih obveznika stanovnika teritorije Republike Srbije - od kojih niti svi veruju, niti imaju identicne prioritete - obrazovanje (u Srbiji bar ono osnovno) je obaveza za svakog, a vera je i te kako subjektivna stvar pojedinca.. pa ko hoce, nek finansira institucije vere od svog novca, niko ne brani.

A tek ovo:

http://www.b92.net/info/vesti/...12&dd=22&nav_id=158480

Citat:

Ministarstvo poklonilo 150 računara

Beograd -- Ministarstvo prosvete i sporta poklonilo je 150 računara osnovnim i srednjim školama u Srbiji.

Zanimljivo - ministarstvo vera ne poklanja pare crkvicama vec su to izgleda "operativni troskovi" - dok ministarstvo prosvete svoj posao trosenja budzetskih (citaj: poreskih) para u svom resoru naziva... hej.. poklonom ;) Dakle, opremanje skola im nije u opisu posla vec je to neki gest ... lovely...

Jeza :)

[ salec @ 23.12.2004. 15:27 ] @

Poklon je termin koji vlast koristi kada ne može da postupi prema svima podjednako pravično. Tada se prava i potrebe predstavljaju kao privilegija ili izraz dobre volje. Lično, mislim da kompjuteri, bez masovnog uvođenja i jasno napravljenog plana kako će unaprediti nastavu, ni ne vrede bog zna šta (u smislu uticaja na obrazovanje). Samo će uveseliti decu i ... pirate. Današnji "stari kadar" o kompjuterima, a i o veri, još više, a ponajviše o gomili para, razmišlja kao nekada o marksizmu - čudotvorni lekovi za sve, o kojima niko ništa ne zna, ne znaju kako to funkcioniše, ali su svi čuli da čini čuda.

Mislim da bi prvi dobar potez bio da se edukatorima i donosiocima odluka najpre donese opšta računarska pismenost, da prestanu da ih gledaju kao nekakvo čudo, zatim da ih se uputi u tajne načina na koji se računari koriste u njihovom domenu ekspertize, pa tek onda mogu da se efikasno uvedu u nastavu.

Inače, jedna nemačka studija pokazuje da računari, stihijski i nekontrolisano pušteni deci na snalaženje imaju samo efekat diverzije (klinci se do besvesti igraju) i koincidira sa smanjenjem uspeha u školi, naročito ako deca ne moraju nikom "da se sklone sa računara", nego imaju svoju mašinu.

Dakle, da bi se održala disciplina i mašine koristile u korist povećanja dečijeg znanja, kreativnosti i motivacije, moraju da se obezbede kompetentni nastavnici i odgovarajući sadržaji koji profitiraju od kompjuterizacije, i to u ogromnim količinama, jer se zasićenje brzo postigne! U suprotnom je gore sa njima nego bez njih. Na žalost, kvalitetnih, atraktivnih a istovremeno informativno bogatih sadržaja je zaista malo, ne samo na našem malecnom tržištu nego i šire (uporedite štampana sa multimedijalnim izdanjima, videćete da ova druga jednostavno imaju manjak podataka a višak vizuelnih ukrasa. Toliko o obilju prostora za smeštaj podataka). Internet ostaje i dalje najbolji izvor, ali tu je problem jezička barijera. Nastavnici bi trebali da budu dobro obučeni i upoznati sa dostupnim on-line sadržajima, tako da mogu da pomognu svojim učenicima kao nekakvi Internet vodiči i jezički prevodioci (tojest, ala bi bilo divno kada bi mogli !).

[ Aleksandar Marković @ 23.12.2004. 16:20 ] @

Salec verovatno si u pravu, sama pojava racunara u skolama, zasigurno nece doneti nista bolje rezultate nasih djaka na sledecem PIZA testu...ali bi za mene bilo pozeljnije da iste deca imaju zu House nego da uce pascal, cobol ili gradivo tipa NLPRO u skolama, na ... "poklonjenjim racunarima"

[ BluesRocker @ 23.12.2004. 22:01 ] @

Citat:

Ivan Dimkovic:
da li je u interesu drzave da sve ucenike obrazuje tako da se pravi los prosek i par promila ljudi koji pobedjuju na takmicenjima, ili dobar prosek i malo manje ljudi koji su ekstremi?

Dobar prosek i posvetiti vise paznje ekstremno pametnim.
Ne treba mi da izmisljamo toplu vodu. Treba da postoji neki standardan nivo znanja koji svako mora da ponese iz osnovne skole (sto bi rekli neki nastavnici - ovo morate da znate u svako doba dana i noci), strednje skole bi trebalo da nauce djake onim sto je potrebno za njihovu struku (solidno prakticno znanje), a fakultet treba da omoguci studentima slobodno vreme da sami sebe nauce. Nema smisla gubiti vreme slusajuci predavanja. Po meni bi za jednog programera semestar trebalo da izgleda ovako:
2 -3 casa uvodnih predavanja,
2-3 nedelje blok vezbi za kompjuterima,
ostatak samostalna izrada programa - seminarskog rada
odbrana rada = polozen ispit.
Sto se tice izuzetno nadarenih, njima treba posvetiti paznju u vidu sekcija, osloboditi ih slusanja nekih predmeta (muzicko, sociologija, geografija), omoguciti im da preskacu razrede (u smislu da preko leta ispolazu sve ispite, a moze i preko zime nesto, nisam mislio da preskoce i znanje).

[ Leftist @ 24.12.2004. 01:36 ] @

Bilo u mojoj osnovnoj, bilo u srednjoj, ko god je isao na neko akmicenje imao je dodatne casove, konsultacije na nastavnikom/profesorom, literaturu, a u srednjoj su ljudi koji su isli na takmicenje iz hemije dobili kljuc od skolske laboratorije da vezbaju (kol'ko je samo etra tada potroseno...).

Nisam nigde rekao da je sistem dobar ako napravi 98% retarda, samo sam konstatovao da je to tako.

[ SpellCaster @ 24.12.2004. 14:27 ] @

Hm... jedna zanimljiva stvar...

www.odlikasi.hr - akcija kojom se odlicni ucenici osnovnih i srednjih skola nagradjuju za svoje uspehe u skoli popustima na racunare. Zasto tako neceg nema kod nas? Zna li neko kako su braca hrvati prosli na testu, i da li su opste ucestvovali?

[ Aleksandar Marković @ 24.12.2004. 16:11 ] @

Braca Hrvati nisu ucestvovali na testu, ali se za sledeci test planiraju i oni i Slovenci i Crnogorci (sa podrucja ex-YU)

p.s.
Za Ivana ... imas u gornjoj poruci na sta su trosene sredstva Ministarstva Vera

[ Slobodan Miskovic @ 24.12.2004. 19:02 ] @

Citat:

to se sliva kojekakvim mracnim neokupanim i neobrijanim likovima koji su i ovako i onako vec oslobodjeni svih poreza, carina i drzavnih nameta - pa ne moze jare i pare...

Ne znam da li je ovo bila ironija ali...ne mogu da verujem da si kada si rekao ovo bio ozbiljan...ako jesi onda stvarno diskreditujes sebe...

Ko kaze da su ti ''likovi'' neobrijani i neokupani...i sta to treba da znaci? Da li si bio skoro u poseti nekoj verskoj ustanovi, npr SPC i video kako oni rade i kakvi su to ljudi, kako mozes da nekoga tako omalovazavas i vredjas kada ni ne poznajes ljude.

Citat:

Molim da budemo ipak malo ozbiljni - to su pare poreskih obveznika stanovnika teritorije Republike Srbije - od kojih niti svi veruju, niti imaju identicne prioritete - obrazovanje (u Srbiji bar ono osnovno) je obaveza za svakog, a vera je i te kako subjektivna stvar pojedinca.. pa ko hoce, nek finansira institucije vere od svog novca, niko ne brani.

Da..da..kako neko moze da se pravi tako naivan...pa jel su svi u Nemackoj bili za rat u Iraku? Nisu. A jel su svi dali svoje pare kroz porez za budzet koji je finansirao rat? Jesu... sta dalje da pricamo...

To sto ne podnosis crkvu ne znaci da treba tako da pljujes i vredjas ljude koji su u njoj.

[ Ivan Dimkovic @ 24.12.2004. 19:15 ] @

Citat:

Ko kaze da su ti ''likovi'' neobrijani i neokupani...i sta to treba da znaci? Da li si bio skoro u poseti nekoj verskoj ustanovi, npr SPC i video kako oni rade i kakvi su to ljudi, kako mozes da nekoga tako omalovazavas i vredjas kada ni ne poznajes ljude.

Jedno je sigurno - vecina su neobrijana, to ti je Stellanova preduslov za posao, ja jos nisam video cosavog popa u crkvi, a ti?

Sto se kupanja tice, kako koji - hoces da citiram delo novokanonisanog sveca o kupanju i kupatilima ;) Ipak necu - krsio bih pravilnik - ako zelis, moze na PP pa da nastavimo diskusiju tamo :-)

Citat:

Ne pravim se ja naivan uopste - Stellanova, definicija moderne sekularne drzave jednostavno iskljucuje finanisranje verskih institucija na takav nacin - sad, dobro ima izuzetaka - no problemo, kad je drzava bogata, nek placa i crkve - medjutim, Srbija nema ni za sijalice u skolama - pre neki dan su izboli dete u skoli Nikola Tesla, a oni finansiraju ekipu koja se i ovako i onako sama finansira od rodjenja, krstenja, slavi, svadbi, sveca, knjiga, sahrana, i sl... i biva oslobodjena od poreza - to je nepravda a i krsi se sa definicijom moderne drzave sto Srbija valjda jeste, ili pokusava da bude...

Poredjenje se Nemackom i akcijom u Iraku je naravno apsolutni nonsens, na stranu sto ima gomila sporova koji se vuku ovde po nemackim sudovima oko toga, pa cak i iz vremena 1999 i bombardovanja Srbije - pravna drzava, ako se dokaze da su prekrsili Ustav, ce da plate. Do sada nije dokazano da su prekrsili Ustav - a finansiranje sekti, Stellanova, jeste krsenje Ustava sekularne drzave, osim ako u Ustavu nije definisano da smo dzamahirija - kao Iran.

Kako dokazati? Nikako :-) U Srbiji je i sam sud korumpiran tako da mislim da ne bi bi bilo vajde da tuzis drzavu da nenamenski trosi pare... oh well, da smo bar bogatiji :(

Uostalom, bas nas briga - mi smo skolu zavrsili... je li tako. To sto ce deca da idu u krseve od skola od nasih para koje ce da se koriste za nesto.. well.. neprimereno nije bitno :-)

@secret - pa lepo pise, dotacije crkvama... 350 miliona dinara... Sto bi oni dotirali nekog ko zaradjuje lovu i na to jos ne placa porez?! Da podsetim: rodjenja, slave, krstenja, sahrane, svece, knjige, i sl... 170 slava godisnje, malo li je..

Pritom - crkve su privatna svojina SPC, skole su u vlasnistvu drzave Srbije dakle - drzava dotira privatnu svojinu a svojim institucijama "poklanja"... how interesting, sto mene ne dotiraju? :)

[ Slobodan Miskovic @ 24.12.2004. 19:26 ] @

Citat:

a finansiranje sekti, Stellanova, jeste krsenje Ustava sekularne drzave, osim ako u Ustavu nije definisano da smo dzamahirija - kao Iran.

Prvo, Ustav nigde ne zabranjuje finansiranje crkve, drugo, crkva nije organizacije kao i svaka druga nego je deo istorije i svesti ovog naroda isvako njeno blacenje i pljuvanje samo govori o onome ko to radi...

Sto se tice neobrijanih i neokupanih opet se pravis lud...i ja i ti znamo u kom kontekstu si to rekao...

Citat:

U Srbiji je i sam sud korumpiran tako da mislim da ne bi bi bilo vajde da tuzis drzavu da nenamenski trosi pare...

Dokazi da je sud korumpiran? Nema ih... tako da su to samo nagadjanja... Drzavu ne mozes da tuzis zbog ne namenskog trosenja para jer si ti indirektno odlucio gde ce te pare biti potrosene kada si glasao za nekoga ko ucestvuje u parlamentu koji donosi budzet iz kog se trose te pare...

Citat:

Srbija nema ni za sijalice u skolama - pre neki dan su izboli dete u skoli Nikola Tesla,

Stvarno zalim ljude koji su u inostranstvu i veruju i pale se na takve novinarske clanke... Pa ja sad mogu da izvucem koliko hoces clanaka o tome sta se ruzno desava u Nemackoj ili nekoj drugoj zemlji i da kazem da mi je to referenca da blatim i ruzno pricam o njoj...

Eto pre neki dan su odsekli glavu jednoj medicinskoj sestri u Francuskoj neuro-psihijatrijskoj bolnici... Da li to treba da znaci da ne putujem u Francusku jer tamo seku ljudima glave i posle ih stavljaju na TV?!

Dosta mi je vise tih vesti sa B92....zna se ko ih finansira i koji je cilj doticnom gospodinu...tako da oni nisu nikakva referenca...nizasta...

[ Slobodan Miskovic @ 24.12.2004. 19:31 ] @

A evo najnovijeg clanka sa b92 ....

ccc...

Citat:

18 odsto mladih ljudi napušta zemlju
24. decembar 2004. | 18:23 -> 20:00 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Mladi suočeni sa nizom egzistencijalnih problema, a političke i ekonomske elite uopšte ne brinu o tome, ocenjuju sociolozi.

Centar za proučavanje alternativa
Centar za proučavanje alternativa

Zbog toga su najbolji među njima odlučili da napuste zemlju, a političke i ekonomske elite uopšte ne brinu o tome, ocenili su sociolozi koji su učestvovali u istraživanju Centra za proučavanje alternativa.

Direktor Centra Milan Nikolić rekao je da su mladi suočeni sa problemima, poput nemogućnosti rešenja stambenog pitanja, pronalaska posla, dobijanja adekvatne zarade i napredovanja u struci za koju su se školovali. Prema njegovim rečima, 18 odsto mladih ljudi, koji su bili uključeni u istraživanje rađeno 2003. godine, odlučilo je da napusti zemlju, što će, kako rekao, najverovatnije učiniti 15 odsto. Istraživanje, koje je obuhvatilo 3.200 mladih starosti između 16 i 35 godina, pokazalo je da bi čak 43 odsto njih bilo spremno da ode iz zemlje, ukoliko bi im se za to ukazala prilika.

Sociolog Srećko Mihajlović ocenio je da je u Srbiji "na delu gerontologija" u vođenju državne politike prema mladima, koja je svoj vrhunac doživela krajem 20. veka. On je objasnio i da je istraživanjem obuhvaćena kategorija do 35 godina starosti zbog fenomena "produžene mladosti", jer ljudima te dobi društvo "ne dozvoljava da odrastu i socijalno maturiraju". "Društvo ih ostavlja u kratkim pantalonama do četvrte decenije", ocenio je Mihajlović.

Sociolog Smiljka Tomanović naglasila je da je istraživanje rađeno "iz inata i uprkos nedaćama" koje su pratile istraživački tim, budući da u zemlji niko nije želeo da ulaže u taj naučni rad. Briga države i društva o mladima je još jedna od ideoloških floskula, rekla je Tomanovićeva, ipak izražavajući nadu da će rezultati istraživanja "ponukati one koji poseduju društvenu moć da se sa ideološke razine spuste na praktično delovanje prema mladima".

Izučavajući porodični život mladih ljudi, Tomanovićeva je došla do zaključka da je u Srbiji osujećen najosnovniji oblik individualizacije mlade osobe - osamostaljenje od roditelja. Dominantna strategija mladih u tom procesu je odlaganje završetka školovanja, zaposlenja, braka i rađanja dece, rekla je Tomanovićeva.

Zbog činjenice da većina mladih živi u proširenim roditeljskim porodicama, u njima se često pojavljuju konflikti, svađe, ali i nasilje, pokazalo je istraživanje. Prema podacima iz istraživanja, kod roditelja živi polovina novozasnovanih porodica i 77 odsto neudatih i neoženjenih mladića i devojaka.

Sociolog Aleksandar Jugović ocenio je da se rizična i devijantna ponašanja omladine mogu dovesti u vezu sa društvenom krizom i dodao da je odavanje alkoholizmu najdominantnije rizično ponašanje srpske omladine.

Rezulati istraživanja objavljeni su pod nazivom "Mladi zagubljeni u tranziciji", a finansirali su ga strani donatori.

[ Aleksandar Marković @ 24.12.2004. 19:40 ] @

video sam ovo danas..

Pet, 24/12/2004 | 14:30 časova
MLADI ZAGUBLJENI U TRANZICIJI

Rezultati istraživanja
"Status i uloga omladine na prelazu vekova – potonuti ili plivati u talasima tranzicije"

Od žrtvovane generacije krajem osamdesetih do generacije koja uči da pliva početkom novog veka - istraživanje obavljeno 2003. godine među mladima uzrasta od 16 do 35 godina

KONFERENCIJA ZA NOVINARE
CENTRA ZA PROUČAVANJE ALTERNATIVA

GOVORE:
· Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa
· Srećko Mihailović, sociolog
· Dr Smiljka Tomanović, sociolog
· Dr Stjepan Gredelj, sociolog
· Aleksandar Jugović, sociolog

Pokusacu da dodjem do celog istrazivanja

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 24.12.2004. u 20:41 GMT+1]}

[ Ivan Dimkovic @ 24.12.2004. 19:41 ] @

Dobar si Stellanova :) Elem, sasvim slucajno rodjena sestra moje devojke ide u tu skolu tako da mi ne treba b92 da znam kako je tamo i sta se desilo pre neki dan...

No, dobro - evo, sve si u pravu Stellanova - skole su bogate i imaju opremu, profesori su super placeni, stanje je idealno i GDP je $20K/glava stanovnika, drzava ima pare i za kompove i za crkve i za sve... a ti testovi znanja lazu jer nas zapad mrzi jer smo mnogo jaki :) I nista nije korumpirano - to bre lazu - i telekom uveo ADSL, eno pise na sajtu... ja otis'o trazio ISDN i ADSL i dobio 5 komada.. kad je Srbin bio cicija, a dozvolu za gradnju sam dobio na usmenu molbu :)

Evo, priznajem... silly me :)

Samo da znas, tako je isto bilo i 1993, nikad bolje - pronadjena nafta a nase krave davale 2x vise mleka nego one vestacke, zapadne - nego to mi sa VR kacigama nesto utripovali pa se sve zalimo - tj. B92 izmislja i laze goloruki narod :-)

Ignorisi nas :)

[ Slobodan Miskovic @ 24.12.2004. 19:50 ] @

Citat:

a ti testovi znanja lazu :)

Cekaj bre...pa mi smo rame uz rame sa Grcima i Portuglcima po PIZA testu....koliko je njihov GNP u odnosu na nas??? A da...zaboravio sam...mi smo nebeski narod...

Inace ne znam gde to ucionica ima 2 sijalice....
U mojoj skoli...Zrenjaninska gimnazija....ucionice su sve bile osvetljene sa neonkama, a od ove godine je uvedena klima i uradjena kompletna teretana pri fiskulturnoj sali...postoje dva kabineta za informatiku sa 40-desetak kompjutera povezanih na net...tako da ...ne znam odakle ti ti podaci za dve sijalice i za druge stvari...
U osnovnoj isto tako...

E to za incidente u skolama....toga ima svuda...
Eto, prosle godine jedan pacenik skocio sa prozora skole u Perudji...i sta sad...ja sam trebao da mislim kako su oni tamo svi ludi i da napustim Italiju jer...boga mu...pa tamo deca skacu kroz prozore skola...koliko je lose...

A sto se B92 tice...zna se kako su nastali i sta im je cilj...tj. cilj onoga ko ih je osnova i placao ...idalje ih placa....da mozda doticni toliko voli Srbe pa hoce da pomogne...a? Hehe...price za malu decu...

[ Ivan Dimkovic @ 24.12.2004. 19:54 ] @

Vidi, jeste OT - ali just FYI - ucenici su platili 1200 dinara privatno obezbedjenje da ih cuva, a posle greske niko nije podneo ni ostavku niti formalno kaznjen...

A ucenici rade sa smanjenim svetlom, da dodje neka ekipa i da izmeri jacinu svetlosti po jedinici povrsine verovanto bi se krsilo i sa domacim zakonom a kamo li stranim :(

Vidi, Stellanova - da ne sirimo mi raspravu - nemoj pogresno da me shvatis, nije moja ideja da "blatim domace" - vec da to domace bude bolje, potrebna je objektivna kritika jer je lose.

Ne vezano za PISA test - probaj da vidis izdavanja nase drzve na obrazovanje pa ce ti mnogo toga biti jasnije - nismo mi losi ljudi, vec je sistem los - i treba ga menjati, pod hitno.

Citat:

A sto se B92 tice...zna se kako su nastali i sta im je cilj...tj. cilj onoga ko ih je osnova i placao ...idalje ih placa....da mozda doticni toliko voli Srbe pa hoce da pomogne...a? Hehe...price za malu decu...

Ma pusti ti B92 - i "doticnog" - nije mi jasno sto "doticnog" pominju svi diktatori, apsolutisti i zlikovci - Belorusija, korumpirani Tajland 1997, Slobina Srbija i sl... ajde da se mi bavimo nama a ne Sorosem, bice nam bolje, ok?

B92 je privatna stanica - iskljuci je, promeni kanal - svako ima pravo da gleda sta hoce, mi ovde pricamo o drzavnim prioritetima. Za*ole me za B92. Eto RTV Pink nije Sorosev pa kontaminira mase 20x vise od B92.

[ Slobodan Miskovic @ 24.12.2004. 20:02 ] @

Slazem se da smo dobri ljudi.... (kako to dobro zvuci) :) ali sistem nije dosao sam od sebe...nega su postavili isti ti ljudi...jel da..? Znas, koliko god da se meni ne svidja stanje u Srbiji ja ga sam ne mogu promeniti niti to moze i ceo ESsa svi clanovima..jednostavno...ljudi su takvi da ce ovde tek za 10 godina mozda biti bolje tj. stvorice se preduslovi da bude bolje, a to su da ljudi koji su ziveli i odrasli u vreme Tita i kompanije odu u penziju a da dodju oni koji su odrastali uz inflaciju i rat... Tada ce se svest promeniti ...

Citat:

nije mi jasno sto "doticnog" pominju svi diktatori, apsolutisti i zlikovci - Belorusija, korumpirani Tajland 1997, Slobina Srbija i sl... ajde da se mi bavimo nama a ne Sorosem, bice nam bolje, ok?

Pazi, taj doticni gospodin nije doneo nista dobro nikome ko je bio predmet njegovog interesovanja...
Nas treba da brine zasto smo mi njemu tako simpaticni pa nas on proucava...
Ja se ''bavim'' doticnim gospodinom bas zbog toga a ne zato sto mi je simpatican...
Inace sto se tice diktatora...da li tu ubrajas i Bush-a? Pale su teske reci skoro od strane doticnog a upucene bas Bush-u...

[ Ivan Dimkovic @ 24.12.2004. 20:10 ] @

Citat:

Nas treba da brine zasto smo mi njemu tako simpaticni pa nas on proucava...

Evo ja cu da ti objasnim, vrlo prosto - vrlo se isplati :) sistemi Srbije, Belorusije, Indonezije, Tajlanda, Gruzije su idealni za spekulante svih vrsta jer su zarade nevidjene. Izgleda na zalost ironicno, Stellanova, jer su ljudi u tim zemljama siromasni, ali onaj ko ima novac - a takvi su svi spekulanti sa strane, u takvim zemljama moze najbolje da se bogati.

Osim toga, kroz razno-razne humanitarne projekte pomoci i sl se oslobadjas poreza a ako si vest mozes i da peres kojekakav novac i da se nerealno i obogatis - primeti da samo proucavanje ili humanitarna akcija ne mora biti lose uopste - cak i korisno, medjutim razlozi zbog kojeg je do njega doslo mogu biti... well... ne tako humanitarni, ali skroz legalni :)

Zato "doticnom gospodinu" odgovara Srbija, kao i mnogima drugima, isplati se debelo.

Na nama (tj. ljudima koji zive tu) je da to promene da se i nama isplati...

A propo B92 i Sorosa, ne znam ko je vlasnik stanice - ali vidi, razmisli ovako - ti si bogatas.

ETA - ti ulozis u "razvoj demokratije u zemlji Krakuciji" i za to si oslobodjen poreza od tvoje drzave, a mozes i malo ... ne tako legalnih para da ulozis

ETA + 5 god - u "Krakuciji" stvari dolaze na svoje mesto, diktator pada, tvoja stanica je heroj demokratije, bla bla bla...

ETA + 8 god - u "Krakuciji" trzisna privreda sljaka odlicno, formira se berza, tvoja stanica prelazi u komercijalu - reklame, muzicka kuca, spotovi - nove ploce i kasete :)

ETA + 10 god - tvoju TV stanicu kupuje, recimo, Donald Tramp, za 10000x vise love od ulozenih para... jesam li negde pomenuo da su to bile "humanitarne pare" - dakle, ti si zaradio 10000x a jos nisi ni porez platio na investiciju.. pa gde to ima? :) U Krakuciji :) Na Zapadu, boga mi, nema :)

Valjda je sad jasnije :)

Citat:

Inace sto se tice diktatora...da li tu ubrajas i Bush-a? Pale su teske reci skoro od strane doticnog a upucene bas Bush-u...

Ne, ali opet - nije negde ovaj napisao da se bori "samo protiv diktatora" - uostalom, svako ima pravo da se polarise politicki, a ako jos od toga ima neke koristi - sto bi to bilo neuobicajeno...

Bitno je da od toga imas koristi - cude me oni sto nemaju pa se kunu u to :)

[ Slobodan Miskovic @ 24.12.2004. 20:19 ] @

Ma savrseno je meni jasno kako se doticni obogatio ali to sto si spomenuo nije sve sto je dotocni uradio...to su samo ciljevi...mene brinu sredstva...da dodje do tih ciljeva...

Recimo da je tacno da ovde sve ide usporeno...i da treba da prodje 20 godina, umesto onih 8, da bi on ostvario svoje ciljeve...
Treba da padne vlast, i sta ce on da uradi? On ne moze da je srusi...moze samo narod...a narod ce je srusiti kada bude doveden do tako teskog polozaja da ce morati to da uradi... E sad sta kazes da doticni unisti nase finaskisko trziste (nacina ima mali milion , pogotovo sto on raspolaze velikim novcanim sredstvima), kako ce se to odraziti na obicnog coveka? Katasrofalno! A da ne bi isli u offtopic recimo da u isto vreme on ''poklanja'' kompjutere i deli paketice i predstavlja se kao dobrotvor... Skola dobije kompjuter i on se lepo slika 2-3 puta, objavi to u svojim novinama i TV-u i on je car a ovi na vlasti su smradovi jer im je on smestio... da..da...

Inace kablovski sistem u Srbiji je skoro 99% pod kontrolom doticnog tako da se polako stvaraju uslovi za razne stvari koje su karakteristika doticnog...

[ Ivan Dimkovic @ 24.12.2004. 20:37 ] @

Citat:

Ma savrseno je meni jasno kako se doticni obogatio ali to sto si spomenuo nije sve sto je dotocni uradio...to su samo ciljevi...mene brinu sredstva...da dodje do tih ciljeva...

Pa vidis, sredstva - "da pera nije otisao u policiju" - dakle da Srbija nije bila korumpirana (kao sto je i dalje), ne bi mogao da koristi bog zna kakva sredstva, zar ne. Mislim, ti si sigurno svestan da sa mitom od, recimo, 10-tak miliona $ u Srbiji mozes da uradis skoro bilo sta - mozes i zakone da doneses? Pa cekaj, ko je tu kriv?

Budimo malo realniji ipak, a i da ne idemo u off-topic, mislim godinu dana rata (sa svim gubitcima) kosta vise nego sve Soroseve pare, tako da je ipak jasno sta najvise unistava ekonomiju i skolstvo i sve ostalo :(

Citat:

Inace kablovski sistem u Srbiji je skoro 99% pod kontrolom doticnog tako da se polako stvaraju uslovi za razne stvari koje su karakteristika doticnog...

Ja sam ti vec negde davno rekao nesto oko toga - meni je jako zao sto "srpska dijaspora" nije prepoznala potencijalni profit na tome - evo i ja imam neke dobre ideje za trziste Srbije, ali nalazenje investitora i nije tako lako. Sta da radis kad je ovaj ekspert (tj. ima eksperte na platnom spisku), a nasi eksperti popalili negde i ne zanima ih puno Srbija (sa pravom ili bez, nebitno)... ostaje samo on :(

Niko nije branio nekom drugom da uskoci - a to se nije desilo (da jeste, taj drugi bi se bunio da je laziran tender i sl... :-)

Da se vratimo na temu - skolstvo... :-)

Citat:

Skola dobije kompjuter i on se lepo slika 2-3 puta, objavi to u svojim novinama i TV-u i on je car a ovi na vlasti su smradovi jer im je on smestio... da..da...

Pa vidi.. u pravu si skroz, ali ne bi to bio toliki problem da drzava ne radi ama bas nista ili vuce lose poteze - ajde reci ti meni kako je Soros uticao na ex-ministarku prosvete da pokusa da izbaci Darvinovu teoriju Evolucije iz skole ?!?!?!? Ili, kako je on uticao na to da doticna izvali "Kompjuteri ne mogu u skole - zrace!" - ili kako se to bas desilo da pocetkom ove godine drzava pokusa nerealno da skrese budzet obrazovanja? Opet neko smestio, ma daj :-)

Istina je - ovu drzavu bole **** za obrazovanje, i to su budzetiranjem prosle godine i te kako dokazali - to je jako lose, i ne pomaze krivljenje Sorosa. Buducnost ove zemlje nije VSCG, SPC i slicni (na koje se izdvaja ohoho % GDP-a) - vec generacija strucnjaka u IT-u, biotehnoligijama, medicini i sl...

Ni u svojim najboljim danima SFRJ nije bas bila pretrgnuta po izdavanju za skole i broju visoko obrazovanih ljudi - tako da, da se ne lazemo.... treba tu toga dosta da se menja, a nije bas da skole kostaju tako puno.

Fora i jeste sto rapidno obrazovanje nove mlade generacije moze da nam donese outsourcing stranih radnih mesta u Srbiju - generalno super stvar, i ljudi ostaju u zemlji, a i razvija se ekonomija.

[ Slobodan Miskovic @ 24.12.2004. 20:46 ] @

Vidis to za Darvina i kompjutore koji zrace mi skroz nije bilo jasno...mislim kakav kretenizam...

Sto se tice budzwtskih izdvajanja ja mislim da bi ona trebala drasticno da se smanje za vojsku a koliko vidim i sadasnji ministar finansija misli tako a sto se tice SPC mislim da idvajanje za nju treba da ostane isto...bar jos neko vreme..znas, kada ljudi lose zive normalno je da se mole i veruju u boga...odvajanje crkve od drzave ide sa ekonomskim razvojem...

[ Aleksandar Marković @ 24.12.2004. 21:07 ] @

Pitanje učenja stranih jezika u osnovnim školama biće rešeno na sledeći način:
- od prvog razreda bi se učio engleski, a
- od petog razreda obavezni drugi strani jezik.

Nemački jezik je vrlo moguće rešenje za drugi jezik.

[ caboom @ 24.12.2004. 21:46 ] @

Citat:

STELLANOVA:
Sto se tice budzwtskih izdvajanja ja mislim da bi ona trebala drasticno da se smanje za vojsku a koliko vidim i sadasnji ministar finansija misli tako a sto se tice SPC mislim da idvajanje za nju treba da ostane isto...bar jos neko vreme..znas, kada ljudi lose zive normalno je da se mole i veruju u boga...odvajanje crkve od drzave ide sa ekonomskim razvojem...

ne mogu da verujem sta citam... pa takvo gubitnicko ponsanje sa prepoustanjem veri nas je i dovelo velikim delom u situaciju u kojoj se nalazimo. umesto da se borimo za sebe, prepustamo se patetici i samosazaljenju sa obaveznim tapsanjem po ramenu "sve ce biti u redu...". i jos to treba da finansiramo ?!? neverovatno... nije NORMALNO da ljudi veruju u boga kada lose zive, nego da rade nesto po pitanju svojih zivotnih uslova i svoje buducnosti. ovde se rasipa njihov novac koji nemaju na halapljivu, licemernu instituciju - umesto da taj novac ide u skolovanje njihove dece, u zdravstvo, u nauku, name it... ZASTRASUJUCE!
slazem se samo sa jednim malim delom posta, a to je da drzava obicno tone u religiju (i ekstremnu desnicu) u trenucima ekonomskog sunovrata.

[ Leftist @ 25.12.2004. 00:14 ] @

Mozda, ali samo mozda bi toliko para za crkvu bilo opravdano, da oni sa tim parama cuvaju kulturno nasldje i gore pobrojane stvari i pri tom se ne mesaju u politiku i svetovne zavrzlame.

Oni nasuprot tome zapostavljaju istorijske vrednosti (pricao mi lik sto studira istoriju umetnosti koji je obilazio manastire), ali zado se gradi crkva na svakom drugom cosku, mesaju se u politiku, bacaju anateme na rostiljdzije i sta sve ne.

Secam se kad su Makedonci uhapsili onog SPC episkopa zbog ultra nacionalizma (dobro nije bas zato, tako nesto, ne secam se), a po meni se takva mera ladno moze primeniti na jos gomilu ovdasnjeg svestvenstva. Setite se samo nadahnutog govora Amfilohija Radovica na Djindjicevoj sahrani, pa sami procenite zasto su u Crnoj Gori (njegovoj arhiepiskopiji) pozurili sa odvajanjem crkve......

Mrzi me da nabrajam ostale stvari zbog kojih ne volim crkvu.....
oduzilo bi se......

[ Ivan Dimkovic @ 25.12.2004. 00:25 ] @

Ma ljudi, voleli ili ne voleli crkvu bitna je cinjenica:

SPC je organizacija koja ima privatnu svojinu nad svojom imovinom

Mislim, ne kontam sta drzava ima njima da placa, trebalo bi valjda oni da placaju porez drzavi i na imovinu i na usluge koje "pruzaju" (citaj: prodaju)?!?! Ok, i da ne rade to - ali ekstra finansiranje...

#1 Organizacija sa privatnom svojinom i posedima (i to dosta svojine i dosta poseda)
#2 Bave se privrednim delatnostima (naplacuju SVE - od svece do svadbe)
#3 Nisu svi gradjani Srbije njihovi vernici

I oni dobijaju pare iz budzeta, tj. poreskih primanja svih gradjana... ok, nek mi neko objasni ko je lud ovde... jel to drzava vlasnik SPC-a, investitor ili sta vec? Ako jeste, zasto se gradjanima naplacuju usluge iste organizacije? Jesu li i gradjani onda akcionari, mislim... da li imaju pravo na neku uslugu posto investiraju, ili dividendu? Nisam dobro cuo?

Vazi, nek se placa - al svaki put kad ne dobijete lek u apoteci, kada kasni plata u drzavnoj sluzbi, kada vas doktor posalje da "se snadjete" za anesteziju, kada vam amortizer od kola pukne na putu, kada vam smrdi djubre iz kontejnera, kad vam se dete prehladi u skoli zbog 'adekvatnog' grejanja, kad se raspadne trolejbus - onda lepo pomislite na to kako se drzava brine i o jadnim popovima i njihovom standardu i ima da vas uhvati nesto fino.. toplo oko srca - warm'n'fuzzy feeling...

A kamo dodaci za decu, inkubatori, lekovi za bolesne - najvise volim kad se to pomene a ovamo pare u manastire i za premestanje kojekakvih leseva sa mesta na mesto...

E pa, ako - tako i treba...

Ne razumem kako to za skole i bolnice nema para kad ima za nekog ko vec pravi pare (i to ne male pare) - skolama treba oprema, potrebne su stimulacije nastavnika i menjanje programa - dakle potreban je $$$ - kako je drzava oko 5 milijardi $ u deficitu nije mi bas najjasnije kako se to luksuzira sa davanjima kleru.

[ Slobodan Miskovic @ 25.12.2004. 01:55 ] @

Cek...samo malo, nije SPC kriva sto nema grejanja u skoli, sto smrdi djubre u kontejneru jer komunalci nemaju para... Kriv je ministar finansija kao neko ko je odgovoran za finansijske isplate drzavnim ustanovama, ministarstvima i preduzecima.

Sto se tice svojine, crkva je postojala mnogo pre drzave tako da ne znam kako bi se to resilo da svi pravedno budu zadovoljeni.
Sto se tice manastira oni se uglavnom grade od donacija...
I mislim da ovo prozivanje SPC za nedostatak novca uopste ne stoji...male su to pare u odnosu na to koliko se trosi na neke druge stvari...
Takodje nisam jos cuo da se neko javno oglasio sa ovakvom zamerkom da SPC ''uzima'' od drugih...tj. da zbog nje nema pare za nesto drugo....mozda zato sto je narod odlucio tacnije sto je vecina odlucila da tako treba...to sto ja i jos neki ovde ne spavamo u tu vecinu nije neka uteha...

[ Ivan Dimkovic @ 25.12.2004. 13:58 ] @

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/D04122408.shtml

Citat:

Akademci žele da promene duhovnu i političku klimu u zemlji, pa su okupili studentsku elitu
Udružili se najbolji studenti Srbije

BEOGRAD - Grupa najboljih studenata Srbije rešila je da uzme stvar u svoje ruke, okupi studentsku elitu na jednom mestu i pokrene akciju za promenu duhovne i političke klime u zemlji i tako spreči odliv mozgova i ponovo uspostavi sistem pravih vrednosti. U jučerašnjoj promociji na Građevinskom fakultetu, idejni tvorci Organizacije "Najbolji studenti Srbije" najavili su osnivačku skupštinu za narednu nedelju i pozvali sve, od političara do akademika, da pomognu u ostvarivanju ovog svojevrsnog projekta koji mladi svrstavaju u kategoriju nacionalnih interesa. Iako su usmeno prihvatili poziv da dođu na jučerašnji skup, niko od političara iz vrha vlasti nije se pojavio niti je poslao reči izvinjenja, pa je prvi red ostao potpuno prazan.

Ideja o udruživanju najboljih rodila se posle prošlogodišnje akcije Centra za brigu o deci, koji je stipendirao pobednike srednjoškolskih takmičenja i nagradio ih kompjuterima. Pošto firme nisu bile bog zna kako zainteresovane da stipendiraju studente, novopečeni akademci iz te grupe nagrađenih, ove godine su se dosetili kako da pokrenu nacionalnu medijsku kampanju i prekinu indolentno ponašanje nadležnih prema naj akademcima.

U planu "Najboljih studenata Srbije" je da zatraži od države i drugih interesnih grupa da im mimo budžeta obezbede bar besplatno korišćenje Interneta, nove računare, stručnu literaturu i odgovarajuće stipendije.

QED ;)

Citat:

Izboksovali su neplacanje poreza a bave se profitabilnim poslom i trgovinom - meni je to podrivanje drzave, bilo da to trazi taksista, pop, trgovac ili privatni lekar - porez ima da se placa a ne da se taji, inace nista od skole i drugih budzetskih davanja.

I povrh neplacanja poreza na usluznu delatnost, i posedovanja privatne svojine sa kojom mogu da rade sta hoce (hint: ribnjaci i onaj incident sa njima) oni jos dobijaju i pare xtra... pa mislim...

Jebga - to ti je ko kuca, imas porodicu i budzet - moze klinac da ne radi i da trosi sve pare, ali one nece da padnu sa neba, i neko mora da ih zaradi. Ako hocete da imate struju u kuci, moraju svi da se drze finansijske discipline - isto tako i u drzavi, 'oces dobru skolu - moras da platis i porez.

[ MyWay @ 25.12.2004. 22:12 ] @

Citat:

Ivan Dimkovic
A kamo dodaci za decu, inkubatori, lekovi za bolesne - najvise volim kad se to pomene a ovamo pare u manastire i za premestanje kojekakvih leseva sa mesta na mesto...

Pa šta je prosečnih 70-tak godina ovozemaljskog života naspram večnog zagrobnog?
Tako mu ulaganje u gorenavedeno dođe kratkoročna a ulaganje u crkve dugoročna investicija :)

[ Ivan Dimkovic @ 25.12.2004. 22:20 ] @

Hehe - u pravu si MyWay, to mu dodje kao neki "Zagrobni Fond" ;-)

Heh... eto smislio sam - SPC Osiguranje, AD -- "Ulozite u vas zagrobni zivot - ako ne budete zadovoljni, vracamo pare"

:-)

[ vidor @ 25.12.2004. 22:44 ] @

Cujte ljudi,eto ima vec sedam godina da sam zavrsio skolu i mogu vam reci da mi ne treba 70% onoga sta sam ucio!to je i najveci problem naseg skolstva,uce te gomilu gluposti koja ti najverovatnije nikada nece ni trebati.a kada sam poceo da radim nisam imao pojma sta se odmene ocekuje,praksu sam imao svake druge nedelje u 1 razredu a posle jedanput nedeljno,sramota,nasi ljudi u inostransvu su onda trazeni ako vec imaju nekog prakticnog znanja i zato sto su vredni radnici a ne zato sto su pametniji od drugih.oni koji napolju dobiju poso odma posle skole uopste se ne razlikuju od ostalih,vec i ponekad zaostaju upravo zbog tog prakticnog dela koji je kod nas zanemaren.sto se tice testa mogli smo i gore proci posto smo u mnogim stvarima zaostali za svetom.ali ima jos jedna stvar koju niko nije spomenuo a to je OZBILJNOST testiranih ucenika,posto je test bio praktican po meni to je odlucilo najvise ko je sa koliko ozbiljnosti resavao test,mozda lupam gluposti ali kada recimo radis nesto rezultat najvise zabisi od toga sa koliko ozbiljnosti pristupas datom zadatku,ako te zaboli k---c za ono sto radis onda od toga nece biti nista!

[ Slobodan Miskovic @ 26.12.2004. 01:14 ] @

Citat:

Cujte ljudi,eto ima vec sedam godina da sam zavrsio skolu i mogu vam reci da mi ne treba 70% onoga sta sam ucio!to je i najveci problem naseg skolstva,uce te gomilu gluposti koja ti najverovatnije nikada nece ni trebati.

Vidis, ne moze skola da tebi odredjuje cime ces se baviti, zato i u stucnim skolama postoji opsirnost u gradivu. Ako ti nesto nekada zatreba a skola to nije tebi obezbedila ti ces pljuvati skolu a ovako su svi zadovoljni, skola-koja je obuhvatila vecinu onoga sto ce ti trebati i ti kao ucenik jer si naucio sve sto ti ikada moze zatrebati. Od viska glava ne boli, narocito ne od znanja...

[ Slobodan Miskovic @ 26.12.2004. 01:19 ] @

U vezi crkve mislim da trenutno ukidanje nekih finanskijskih sredstava nebi bilo korisno, jednostavno se moramo pomiriti sa cinjenicom da je vecina stanovnistva ovde za to da crkva bude u povlascenom polozaju (ne placa porez). Zar stvarno mislite da se ministar tako lako odrice novaca...ma zabole njega za SPC ali ako ukine neke privilegije SPC-i onda ce doci do protesta, kritika,itd... a vremenski period koji je potreban za dokazivanje opravdanosti takvog postupka je prevelik da bi se bilo koji politicar upustao u ''cackanje mecke''

[ vidor @ 26.12.2004. 08:07 ] @

citat:
Vidis, ne moze skola da tebi odredjuje cime ces se baviti, zato i u stucnim skolama postoji opsirnost u gradivu.

sa ovim se ne slazem,pretpostavljam da ako se upises u neku strucnu skolu onda i oces da se bavis tom strukom,znaci onda i treba da ucis ono sta ima veze sa tvojim poslom a ne nesto sasvim drugo,zar ne?
i jos nesto,da li je na testu postojalo neko vremensko ogranicenje za izvrsavanje zadataka?to pitam zato sto to jos niko nije spomenuo.

[ MyWay @ 26.12.2004. 10:39 ] @

Citat:

STELLANOVA: Vidis, ne moze skola da tebi odredjuje cime ces se baviti, zato i u stucnim skolama postoji opsirnost u gradivu.

Vrlo tačno.
Sve drugo vodi u generisanje fah idiota - verovatno poželjnu vrstu za poslodavca, ali ne i za samog čoveka.

[ Ivan Dimkovic @ 26.12.2004. 10:52 ] @

Interesantno je primetiti i da su neke strane skole komplikovanije i sa vecim obimom gradiva od nase - ali je ocigledno optimizacija procesa usvajanja znanja daleko bolja.

A propo fah idiota - fora je sto treba imati sistem koji efikasno "sortira" ljude kojima je (u njihovom interesu) bolje da budu "fah idioti" nego da, recimo, upisu neadekvatne skole i kasnije ih ne zavrse - sto se vrlo cesto desava.

Jednom uspesnom drustvu je potreban i % fah idiota kao i % izuzetno opste obrazovanih :-)

Neke zemlje imaju sistem standardizovanog testiranja na kraju osnovne gde deca dobijaju preporuke (koje ne moraju da postuju, ali ih obicno postuju) a skole prioritet daju onima sa sa boljim skorom za njih (hint: gimnazije) -

U vreme kad sam ja zavrsavao osnovnu je problem bio sto je ceo taj sistem (prijemni i ocenjivanje iz skole) bio totalno nestandardizovan i, recimo, "Odlican - 5" u nekoj osnovnoj skoli ne bi uopste znacio istu meru znanja kao "Odlican - 5" u drugoj, a to je nosilo valjda 60% bodova - zato mislim da je mnogo efikasnije uvesti standardizovane testove na nivou drzave, ako to vec nisu uradili, cisto tacnosti radi - a i mogla bi da se radi analiza uspeha na testovima tokom godina kao direktno merilo usvojenog gradiva.

[ Aleksandar Marković @ 26.12.2004. 13:07 ] @

Devojčice i dečaci postavljaju sto. Ne zaboravljaju ni svećnjake. Sve je veoma svečano, bez obzira na to što se nalazimo u školskoj kantini. Deca nas pozivaju da im se pridružimo i probamo riblju čorbu i jedan od, kako kažu, njihovih omiljenih ribljih specijaliteta. Sa nama za sto sedaju i nastavnici. Jelo je veoma ukusno. Pitamo šta se slavi i ko je domaćica. I onda shvatamo da smo zapravo na času domaćinstva. Po završetku obeda, đaci su raspremili sto, oprali sudove, počistili pod.

Ovako se uči u školama u Finskoj koje smo kao gosti finske vlade nedavno posetili. Domaćinstvo deca obavezno uče od osmog razreda devetoletke, ali mogu da počnu da uče i ranije. Zavisi od školskog nastavnog plana i programa koji prave nastavnici, a prihvata ga opština. Roditelji se o tome obaveštavaju. Ta fleksibilnost je zapravo osnovno obeležje finskog obrazovnog sistema koji ćemo pokušati da prikažemo, jer su finski učenici briljirali na jednoj od međunarodnih provera znanja đaka.

Pogrešan trenutak

Prema nedavno objavljenim rezultatima sa polaganja „pisa” testova koje je OECD prošle godine organizovao i sproveo u 41 zemlji u celom svetu, učenici iz Finske su šampioni, dok su đaci iz Srbije neslavno prošli. Sa Balkana su „pisa” testove rešavali jedino devojčice i dečaci iz Srbije. Ovo testiranje se radi svake treće godine. Već se najavljuje da će sledeći put sa Balkana, osim naše dece, učestvovati i njihovi vršnjaci iz Crne Gore, Hrvatske i Slovenije.

Učenici su se lane nadmetali u četiri kategorije:
- matematici,
- prirodnim naukama,
- rešavanju problema i
- tumačenju pročitanog teksta.

U svim ovim kategorijama Finci su po pokazanim znanjima i veštinama u vrhu – ili su osvojili prvo mesto ili zauzeli neko od prva tri mesta. Zato se i smatra da su najbolji. Veoma dobre rezultate su pokazali i učenici iz Hong Konga, Koreje, Japana. Recimo, u testiranju iz matematike mladi iz Hong Konga bili su bolji od Finaca i osvojili su prvo mesto.

Đaci iz Srbije su iz matematike na „pisa” testovima na sedmom mestu, ali otpozadi. Dakle, zauzeli su 34. mesto, ali ako je za utehu ni Amerikanci se nisu proslavili sa 29. mestom(Koliko je broj racunara u amercikim skolama i osposobljenost njihovih kabineta?). Po tumačenju pročitanog teksta naša deca su na petom mestu, ako se rang lista čita od kraja. Ni u takmičenju u ostale dve kategorije nisu slavnije prošli.

Testiranje u našoj zemlji tehnički je organizovao beogradski Institut za psihologiju, uz podršku ili pokroviteljstvo ondašnjeg sastava Ministarstva prosvete i sporta Srbije. Bar to tako sada izgleda, s obzirom da sadašnji ministar prosvete dr Slobodan Vuksanović i njegovi najbliži saradnici kažu da nisu zvanično obavešteni o učešću pomenutog Ministarstva u sprovođenju testiranja, niti o rezultatima testa, kao ni o načinu organizovanja ove provere učeničkih znanja.

Finoća nije proverena

Sadašnje prosvetne vlasti, ali i mnogi stručnjaci za obrazovanje, pre svega pedagozi, ukazuju da su naša deca u lošem trenutku testirana, jer su se deceniju i više školovala u nenormalnim uslovima, u izolaciji i pod bombama. Upozoravaju, takođe, da se ne može na osnovu rezultata testiranja govoriti o valjanosti školskog sistema. Škola nije samo obrazovna, već i vaspitna ustanova, a to, vele, „pisa” nije merila. Zatim sticanje znanja zavisi i od opremljenosti škola, a ne samo od metoda rada i sposobnosti nastavnika. Zavisi i od mnogih političkih i socijalnih faktora, tačnije, uslova u kojima deca rastu i uče. Zagovornici škole za koju se, sa svojim saradnicima, zalagao profesor dr Gašo Knežević, kada je bio ministar prosvete, smatraju da ovaj fijasko naših đaka nedvosmisleno ukazuje na to da školu treba odmah u potpunosti reformisati upravo onako kako su to oni svojevremeno zamislili.

Bez želje da prosuđujemo i presuđujemo, ovom prilikom ćemo ukazati na, za nas, najzanimljivije osobine obrazovnog sistema Finske.

U Finskoj se u školu polazi sa sedam godina, ali može i sa šest i sa osam. Osnovna škola traje šest godina, niža srednja – tri. Niža srednja škola je obavezna za svu decu i zajedno sa osnovnom čini devetogodišnje obavezno obrazovanje, odnosno, devetoletku. Ali svih devet godina se može, ali i ne mora pohađati u istoj zgradi. Najčešće su osnovne škole (prvih šest razreda devetoletke) u jednoj zgradi, a sedmi, osmi i deveti razred devetoletke (niža srednja škola) smešteni u zgradi u kojoj je i gimnazija. Može da bude i svaka obrazovna celina u posebnoj zgradi, uključujući i gimnazije i stručne škole.

Aleksandra Brkić

[ Ivan Dimkovic @ 26.12.2004. 13:22 ] @

Citat:

Škola nije samo obrazovna, već i vaspitna ustanova, a to, vele, „pisa” nije merila.

A tu bi se proslavili ne zna se :-) Svako malo neki incident ili korupcija - od obezbedjenja, odrzavanja pa do ekskurzija - vaspitna uloga do... :)

E mislim, ne preterujem ali za moje bivstvovanje u osnovnoj sam svojim ocima video igranje sa kasikarom na velikom odmoru, vadjenje pistolja u ucionici, bezbroj "ferova" posle skole, i neogranicen broj petardi, lomljave stakala, pretnji nastavnicima - cak se neka ekipa i "olaksala" na stolu nastavnika par puta... Voleo bih da ove pedagoge neko odvede na neki cas, posto ocigledno samo ispijaju kafu za male pare :)

Dobro, priznajem da je to bio los kraj grada - verujem da je i u Brixtonu u Londonu zanimljivo ;)

Mislim, dobra je nasa skola u ovom stanju vaspitna ustanova - za takticko ratovanje ;)
Naravno, nije skola kriva za ovo - ali pominjati "vaspitnu ulogu" je... hehehe :)

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 26.12.2004. u 14:25 GMT+1]}

[ Nabukodonosor @ 26.12.2004. 13:24 ] @

Ma kakve bombe, kakvi bakraci?! Vecito se mi nesto vadimo i trazimo izgovore. Evek nam je neko drugi kriv, ali nikad i nikako mi! A jel pominju ti prosvetni radnici cinjenicu da barem 20 puta godisnje strajkuju i traze vece plate? Naravno da ne pominju. Pa za vreme moje srednje skole, vise sam bio u dvoristu nego u skoli, bas zbog tih strajkova. Kad nije bilo strajka 10 dana, svi smo mislili da nesto nije u redu. But nooooo....nisu oni krivi. Krive su bombe. Jednostavno nas sistem skolovanja je los i to je fakat. On mora biti spusten na nivo ucenika i sve to mora da bude mnogo zanimljivije nego sto jeste. Treba takodje da postoji drugaciji odnos izmedju ucenika i profesora, a ne kad ides u skolu kao da ides na streljanje! Pa secam se da jedan moj drugar na pismenom iz elektrotehnike doziveo srcani napad! Pa vidite vi koji je tu pritisak na ucenike. Pa iz toga nista dobro ne moze da izadje.
Zamislite kada oni uvode engleski jezik u PRVI razred osnovne skole?!? Ej bre!! Pa kako ce dete da uci engleski jezik kada jos ne zna gramatiku ni maternjeg jezika. Prosveta je na istom nivou na kom su i ucenici, na dnu!

[ Ivan Dimkovic @ 26.12.2004. 13:30 ] @

Pa to ti je "excuses, excuses" - svako trazi nekog krivca :-)

A propo engleskog - u principu nije nikakav problem, ovde u Nemackoj uce 2 jezika pored nemackog - ali "smanjenim tempom" - tj. to u prvom razredu ti je kao "englesko obdaniste" - bez gramatike ili tako necega, ili strogog ocenjivanja - vec samo upoznavanje sa jezikom, sto je dobro jer se u tim godinama formira taj aparat najbolje. Ako krenes kasnije da ga ucis - obicno ga slabije usvajas.

Bitno je da se ne ocenjuje rigorozno i sl - vec da bude lagano upoznavanje koje ce ljudima izbaciti strah od stranih jezika - mada je za to potrebna i obuka nastavnog kadra - ako primene nazi rezim, nista od toga :(

Vecina dece pre osnovne skole zna da cita i pise na srpskom u svakom slucaju.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 26.12.2004. u 14:37 GMT+1]}

[ Bilypiton @ 26.12.2004. 13:36 ] @

Citat:

Nabukodonosor: Evek nam je neko drugi kriv, ali nikad i nikako mi! Pa za vreme moje srednje skole, vise sam bio u dvoristu nego u skoli

Pa ne znam Bazalac,bio si los u skoli,izbacivali su te sa casova pa si zato bio non-stop u dvoristu,u sustini oduvek si bio problem i u vojsci si bio problem...

[ Nabukodonosor @ 26.12.2004. 14:14 ] @

Kad te sutnem.... :-)))))

[ Slobodan Miskovic @ 26.12.2004. 16:27 ] @

Mozda ima nade....

Citat:

INTERVJU POKRAJINSKI SEKRETAR ZA NAUKU I TEHNOLOŠKI RAZVOJ PROF. DR DRAGOSLAV PETROVIĆ
Vojvodina uvodi naučničke legitimacije

Novo Izvršno veće Skupštine AP Vojvodine u opštim planskim okvirima aktivnosti, a sada već i s budžetskom podrškom, afirmisalo je do kraja ofanzivnu orijentaciju u odnosu na maksimalno korišćenje svih naučnoistraživačkih kapaciteta koje Pokrajina ima, i to u širokom spektru neposrednih potreba razvoja nauke, razvoja tehnologije, pa i visokog obrazovanja, s obzirom da je u našoj pokrajini nauka upadljivo dominantno orijentisana na univerzitetske kapacitete, kaže za “Dnevnik” pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj prof. dr Dragoslav Petrović. Vojvodina je sada za nauku i tehnološki rezvoj izdvojila novca u onom nivou u kojem izdvaja i Republika Srbija. To, kaže Petrović, nije bog zna šta, ali kada se uzme u obzir da omnibus zakonom Pokrajini nisu preneta ovlašćenja u ovoj oblasti i da izvorni prihodi nisu “transferno” upućeni ka ovome, pokušaće se da se iz drugih izvora obezbedi taj novac, čime je i odgovornost nove pokrajinske uprave veća.
- Naravno, naše naučne institucije i dalje će s punim pravom biti ravnopravni korisnici republičkih sredstava, a na nivou regiona podstičemo izdvajanje novih sredstava, u opštinama u gradu Novom Sadu... Mislim da je to dobar sistem. Mi smo sada, za 2005. predvideli 110 miliona dinara za nauku, što je spram 43 miliona koliko je bilo prošle godine povećanje od čak oko 250 posto. Moram istaći da smo imali punu podršku i razumevanje Izvršnog veća da to učinimo.
Kako je planirano trošenje ovog novca, kakva je strategija naučne politike i koji su njeni prioriteti u narednom periodu?
- Pedeset odsto tih sredstava, znači više od 50 miliona dinara, biće usmereno na nove regionalne projekte, računamo na šest do osam, koji će, decidirano biti usmereni na susedne regione. To znači da kapaciteti Vojvodine moraju da se udruže s kapacitetima, odnosno naučnim institucijama pre svega iz susednih zemalja na rešavanju zajedničkih problema ili korišćenju zajedničkih mogućnosti u tom poslu. Za očekivati je da ćemo otvoriti makro projekat, koji će verovatno tretirati više problema, sa Rumunijom, Mađarskom, Ukrajinom, Austrijom, Slovačkom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i sa Nemačkom, koja jeste malo dalje ali s regionom Štajerske, kao i sa svim ovim zemljama koje sam nabrojao imamo, po našim procenama u ovom trenutku, interesa da otvorimo regionalnu saradnju. Ti projekti će, po sistemu po kojem smo izvršili izmene u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj, biti podeljeni na posebne sektore: društveno-umetničke nauke, medicina... U svakom tom sektoru imaću po jednu ekspertnu komisiju, sa troje do petoro ljudi, koji će biti zaduženi da naprave projekciju prioritetnih istraživanja prema svakom projektu, prema svakom susedu i da mi sugerišu kome da se odobri novac i koji iznos . Neće to biti nikakvo samoupravno odlučivanje, nego tim koji je formalno savetodavan, a suštinski će odlučivati. To znači da ja donosim odluku da li hoću ili neću, ali ću imati sistem koji će mi omogućavati da donesem odgovarajuću odluku. Ići ćemo i dalje od toga, napraviće se pravilnici o načinu korišćenja tih sredstava, koji će biti obznanjeni i javno dostupni, poslati naučnim institucijama da se to vidi.
Koji će biti prvi korak u ovom velikom poslu?
- To svakako mora biti valorizacija kompetencije istraživača pojedinaca. Nameravamo da napravimo baznu ekspertnu mrežu Vojvodine i pozvali smo sve istraživače, sa državnih i privatnih fakulteta, viših škola, iz naučnih jedinica... da dostave svoje osnovne podatke, stručnu biografiju i spisak istraživačkih rezultata i radova kao i citiranosti. Na Univerzitetu u Novom Sadu formalno je već završeno prikupljanje podataka o istraživačima. U našoj bazi podataka trebalo bi da se nađu svi magistri i doktori nauka u APV. Svaki od njih će biti vrednovan po barem dva merila kompetencije. Jedno će biti citiranost, i taj posao će uraditi Matica srpska, a drugo su sadašnja merila Republičkog ministarstva za nauku i tehnologiju u odnosu na R-faktore, što su različiti istraživački rezultati, objavljeni radovi, knjige, tehnički rezultati...
S obzirom da istraživači iz društveno-humanističkih nauka smatraju da su ta dva kriterijuma jasna pre svega kod tehničkih, tehnoloških i prirodnih disciplina, uveli smo i treće merilo. Napravili smo poseban projekat, koji ćemo takođe finansirati, gde će se citiranost i kompetencija u društvenim naukama iskazati isključivo preko domaće produkcije. Zato je 60 domaćih časopisa ponovo u bazi podataka, kao i sve monografije iz društvenih i humanističkih nauka objavljene u poslednjih 15 godina. Tako će svaki pojedinac dobiti svoju naučničku “legitimaciju” i kada se budu pravile istraživačke ekipe za svakog pojedinca moći će da se proveri šta mu piše u legitimaciji. To će biti osnovni kriterijum, a onaj ko ne bude ispunio propisane kriterijume neće imati legitimaciju da učestvuje u ovom našem sistemu. Takvi neće moći da dobiju projekat, bar dok sam ja na ovoj funkciji, pa bili oni akademici srpski, vojvođanski, ukrajinski ili francuski. Bogme ne.
Onaj akademik srpski ili vojvođanski koji po tom kriterijumu bude na petstotom mestu može da računa da ću ga dati u štampu! Pa nek se vidi po kojim kriterijumima je nako dospeo u akademiju. Onaj ko je kvalitetan nema razloga da se boji nabrajanja svojih istraživačkih rezultata. Ta baza podataka o vojvođanskim istraživačima i njihovoj kompetentnosti ne pravi se samo da bi nama olakašala posao, već je smatram prvim projektom ovog sekretarijata.Ona će biti na raspolaganju i drugim sekretarijatima, ministarstvima i svima koji ovamo dođu, a podaci će biti dostupni i preko interneta.
Šta će biti presudno u odabiru istraživačkih tema i projekata?
- Prednost će imati aktuelni problemi i već sam od nekih opština u Vojvodini tražio, a i od ostalih ću, da nam kažu šta je to njima goruće. Očekujem, na primer, da će se kao problemi pojaviti zagađenost Begeja i Tise, a to očito traži neku saradnju sa Mađarskom ili Rumunijom. Medicinari su mi govorili da postoje neke bolesti bubrega karakteristične za stanovništvo Slavonije i Vojvodine... Ovakvi aktuelni problemi imaće prednost, ali će odlučujući faktor za pokretanje određenog projekta biti postojanje uslova za direktnu saradnju s nekim iz pomenutih regiona. Imam eksplicitna obećanja ministra za nauku dr Aleksandra Popovića, da će svaki ovakav međuregionalni projekat i Republika Srbija finansirati sa još 25 posto. Očekujem već u martu velike aktivnosti u dogovaranju ovakvih projekata, u maju ugovaranje i rad na regionalnim projektima kakvi u poslednjih 15-20 godina nisu zabeleženi ovde. Ako se to ne desi smatraću to svojim propustom i svojim neuspehom.
Koliko će biti mesta za mlade istraživače u tim projektima?
- Neophodno je kadrovsko osvežavanje u nauci i ja očekujem da i u ovim projektima o kojima sam govorio učestvuju mlađi ljudi. Ne može neko kome je do penzije ostalo tri godine da kaže da su mu se baš sad otvorili entuzijazam i perspektive. Stariji su tu da, sa svojim iskustvom, znanjem, idejama, poznanstvima, budu organizatori, koordinatori svega toga, ne treba sada u zrelim godinama da iskazuju svoje komplekse zbog nečeg eventualno propuštenog u proteklim teškim godinama. Oni koji će trošiti novac, odnosno neposredno razvijati projekat, trčati, raditi moraju biti mlađi ljudi. Mi, na žalost, u ovom trenutku, iz raznoraznih razloga nemamo dovoljno takvih ljudi. Zato ćemo iznova raditi projekat za “400 mladih istraživača”, koji smo pokrenuli pre dve godine. Taj projekat ćemo osvežiti i mislim da je realno, ako ovo Izvršno veće potraje četiri godine, da u tom periodu nauka u Vojvodini dobije 350 novih mladih istraživača do 30 godina, a da nam se vrati još 50 onih koji su proteklih godina otišli u svet. Ovi povratnici mogu biti stariji, 40-50 godina, dakle u najzrelijim stvaralačkim godinama. Mislim da ćemo sledeće jeseni raspisati konkurs za prijem u radni odnos 30 mladih istraživača i za povratak 20 naših naučnika iz inostranstva. Imam već pet-šest pisama istraživača koji su zainteresovani da se vrate. Prema tome nije istina, kako to neki tvrde, da oni koji su otišli ne žele da se vrate.
Odmah po dolasku na funkciju pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj razgovarali ste s rukovodstvima najznačajnijih institucija u nauci i kulturi Vojvodine. Kakvu saradnju sa njima očekujete?
- Sa Maticom srpskom koja je institucija od izuzetnog ugleda i značaja za našu nauku i kulturu već smo potpisali protokol o saradnji. S njom smo dogovorili mnogo značajniju saradnju nego što je dosad bila, a i finansijski i na druge načine ćemo više pomagati aktivnosti Matice. Sa Ogrankom Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu takođe smo spremni da potpišemo protokol o saradnji. To je respektabilna institucija, a po kriterijumima po kojima su izabrani njeni članovi apsolutno uliva poverenje u njihov naučni i umetnički kvalitet. I sa Ogrankom SANU očekujem veću saradnju nego što je to bilo dosad.
Posebno bih želeo da naglasim da će, u okviru preuzimanja inicijativa oko podsticanja pre svega visokog tehnološkog razvoja Vojvodine, ovaj sekretarijat pre svega učestvovati u organizovanju istraživačkih ekipa za dva strateška projekta, koja očekujemo u okviru 14 međunarodnih strateških projekata ove godine. Vojvodina kao značajan evropski region mora popuniti neki prostor visoke tehnologije i zato ovo Izvršno veće mora identifikovati i pokrenuti neku takvu proizvodnju, u okviru državnih kapaciteta ili s privatnim partnerima.

Dve akademije, a „ne divane”

- Vojvođanska akademija nauka i umetnosti ušla je u budžet za 2005. kao mogući korisnik, a ne kao institucija koja se budžetski finansira, to mora biti jasno svima koji podržavaju VANU, a posebno njenim članovima i rukovodstvu. Članovi VANU će po automatizmu dobijati svoje akademijske dodatke, koje ja ne sporim, ali ova institucija ne može napraviti finansijski plan pa da im se za to da novac iz vojvođanskog budžeta. A to da li će dobiti novac za pojedine aktivnosti zavisiće od toga na koji način oni dokažu svoj kvalitet, organizovanost, kompetenciju, kako pojedinačnu tako i istraživačkih timova koje će praviti. Nikakvih izuzetaka ni povlašćenog položaja neće biti, a tako će biti sve dok se konačno ne reši status VANU, o kojem odlučuje Ustavni sud Srbije. Na ovom malom vojvođanskom prostoru ne možemo imati dve ustanove koje će biti konkurentne u negativnom smislu te reči, a one danas to jesu. O načinu na koji je konstituisana VANU i kako su izabrani njeni članovi sada ne treba raspravljati jer je to prošlo, već moramo rešavati ovu “geometriju” koju imamo i propuste sanirati. U tome očekujemo odgovornost i spremnost za ovakav pristup svih strana, kako bi se problem rešio racionalno, na način koji odgovara interesima i Vojvodine i Sekretarijata za nauku i naučnih potencijala koje ovde imamo.

Vesna Čekić

[ MyWay @ 26.12.2004. 21:29 ] @

Citat:

Ivan Dimkovic: Vecina dece pre osnovne skole zna da cita i pise na srpskom u svakom slucaju.

A jel neko zna zašto je tako? Nepoverenje roditelja u učitelje? :)
Lično smatram da je nepotrebno učiti decu tome pre polaska u školu (osim ako dete to zahteva).

[ jelena011 @ 26.12.2004. 23:59 ] @

Citat:

Pa kako ce dete da uci engleski jezik kada jos ne zna gramatiku ni maternjeg jezika.

Nemoj da mesas spontanu upotrebu gramatike i ono sto bi se mnoglo nazvati teorijskim poznavanjem gramatickih pravila. Naravno da tokom odrastanja i skolovanja dolazi do poprilicnog napretka u poznavanju sopstvenog jezika (bogacenje recnika, ovladavanje odredjenim konstrukcijma, apstrahovanje gramatickih pravila itd), ali sedmogodisnjaci se sasvim fino sluze maternjim jezikom, i tu usvajanje stranog jezika tesko da predstavlja pretnju. Tim pre sto bi se engleski ucio

Citat:

"smanjenim tempom" - tj. to u prvom razredu ti je kao "englesko obdaniste" - bez gramatike ili tako necega, ili strogog ocenjivanja - vec samo upoznavanje sa jezikom, sto je dobro jer se u tim godinama formira taj aparat najbolje.

Dalje,

Citat:

zato mislim da je mnogo efikasnije uvesti standardizovane testove na nivou drzave, ako to vec nisu uradili, cisto tacnosti radi - a i mogla bi da se radi analiza uspeha na testovima tokom godina kao direktno merilo usvojenog gradiva.

Centar za evaluaciju (osnovan avgusta 2003. godine) trebalo bi da se bavi sledecim aktivnostima:
1. nacionalnim ispitima (predvidjena je transformacija klasifikacionih ispita u zavrsne ispite)
2. nacionalnim i medjunarodnim testiranjima
3. skolskim ocenjivanjem

E, sad, koliko je ovoga ostalo u reformisanoj reformi (a pogotovo s obzirom na to kako je PISA docekana), pojma nemam…

[ Leftist @ 27.12.2004. 02:06 ] @

Moja sestra je (iako za vreme Slobe krenula u skolu) ucila engleski u skoli od prvog razreda (sto nije bila redovna praksa, ali satro prosvetni eksperiment ili sta god), bas po takvom usporenom programu, kakav je za vreme Gase i usvojen kao zvanicni program, ali je zato nova vlada nasla za shodno da nije dobro za decu da od ranih nogu uce strane jezike?!???? Uz ukidanje informatile (aka. ucim kroz igru, ili kago god se taj predmet zvao za prvake - zog zracenja monitora?!) i Darvina (samo ?!), nasa reformisana skolska reforma bez dileme jurisa na prvo na skali univerzalne ljudske gluposti.

Svim djacima mnogo srece u narednom skolovanju...
Trebace im...

[ -zombie- @ 27.12.2004. 08:12 ] @

Citat:

Nabukodonosor:
Zamislite kada oni uvode engleski jezik u PRVI razred osnovne skole?!? Ej bre!! Pa kako ce dete da uci engleski jezik kada jos ne zna gramatiku ni maternjeg jezika. Prosveta je na istom nivou na kom su i ucenici, na dnu!

o bože, šta sve još neću čuti kao kontra-argument "gašinoj" reformi..

pa odakle ikome ideja da se bilo koji jezik (a naročito strani) uči tako što se počne od gramatike (a poražavajuće je što takav način učenja ipak preovladava u našim školama).

da li je iko živ naučio MATERNJI jezik tako što mu je majka od prve godine sedele pored kolevke i čitala gramatiku??

"subjekat, predikat, objekat.. past, prezent, futur.. nominativ, genitiv, dativ.."

ja engleskim vladam prilično dobro, a za to verovatno najviše mogu da zahvalim što sam počeo da ga učim još u OBDANIŠTU (neki tromesečni kurs)! naravno, nikakva gramatika, učili smo pesmice, igrice, sto ili dvesta osnovnih reči, brojeve i kazivanje vremena (zato i dan danas kada brojim na engleskom, blago zastanem između 12 i 13 :-P), itd..

na žalost, nastavio sam tek u 5. razredu, ali su me izvadili svi oni silni crtaći bez prevoda, vikendom ujutru na trećem kanalu (transformersi, voltron, i još par komada.. cirka 1990. godina.. ;)

[ Ivan Dimkovic @ 27.12.2004. 10:16 ] @

Citat:

A jel neko zna zašto je tako? Nepoverenje roditelja u učitelje? :)

Hmm ne verujem, osim u nekim ekstremnim slucajevima - mozda jednostavno zato sto je IQ vecine dece malkice veci od "u 7 godina me zanima da citam kad me uciteljica prisili" ? :-)

Osnovna skola treba da pocinje od 6-te godine u svakom slucaju.

Citat:

Lično smatram da je nepotrebno učiti decu tome pre polaska u školu (osim ako dete to zahteva).

Pa obicno deca to, ne "zahtevaju" , nego jednostavno zele da uce novo - pa sto im to i ne pruziti :)

Elem, takodje sam i ja engleski ucio od 6-te godine, i pravo da ti kazem mogu tome i stranim filmovima da zahvalim vecinu mog znanja engleskog - ono sto smo ucili od 5-tog razreda je bilo tako koncipirano da ti se engleski zgadi (odmah neka gramatika, pismeni, bubanje predloga), ako ga nisi znao do tad - imaces problem.

Sto se i jako lako vidi cinjenicom da su neki i posle 8 godina obaveznog ucenja u nasim, hm, dobrim skolama :) imali jezicke mogucnosti tarzana.

[ Mijat @ 27.12.2004. 17:43 ] @

A jel zna neko po kom kriterijumu su birani ucenici za taj test? Ja znam ko je pre tri godine to radio iz mog odeljenja - DVA OGRANICENA RETARDUSA (bolje da su telice uzeli) tako da mi ovi rezultati nisu ni najmanje cudni. Narocito ako su ostale zemlje (sto bi bilo i logicno) na test slale najbolje ucenike.

[ neo01 @ 27.12.2004. 22:28 ] @

Citat:

STELLANOVA:
Vidis, ne moze skola da tebi odredjuje cime ces se baviti, zato i u stucnim skolama postoji opsirnost u gradivu. Ako ti nesto nekada zatreba a skola to nije tebi obezbedila ti ces pljuvati skolu a ovako su svi zadovoljni, skola-koja je obuhvatila vecinu onoga sto ce ti trebati i ti kao ucenik jer si naucio sve sto ti ikada moze zatrebati. Od viska glava ne boli, narocito ne od znanja...

Da, ali zasto bi tebi skola odredjivala usmerenje u totalu i tako detaljno? Zasto ti npr. ne bi mogao u tim istim strucnim skolama, gde si se vec uveliko opredelio da po svom nahodjenju forsiras makar neko vece opredeljenje (za to eventualno buduce studiranje), bilo ka drustvenim ili prirodnim naukama? Gde bi npr. oni koji su se opredelili za drustvene imali vise casova iz jezika, istorije, sociologije, itd. a oni koji su se opredelili za prirodne nauke, vise iz fizike, matematike i sl.? Zar to nije mnogo razumnije, a sem toga, zasto bi svi i ucili cak i te nepotrebne predmete, ako su se vec opredelili za neku struku jos od srednje skole? Zasto npr. ne bi mogli da izaberu jos koji predmet u okviru svoje struke, ili cak uporedni kurs?

Ovako, drzava jako puno trosi para, a veoma je diskutabilno da li joj se to isplati, tj. pitanje je koliko njih iz strucnih skola uopste nastave da se skoluju, i koliko ih (sto je jos merodavnije) te vise / faksove uspe i da zavrsi kad se zna da su gimnazijalci npr. uvek jaci za spremanje bilo kojih ispita za faksove. Po meni bi bilo logicno, cak i da npr. srednjoskolci koji su se pokazali odlicni u okviru strucnih skola, ne moraju ni da polazu ispite, za faksove i vise skole iste struke...

Koliko puta vidjamo primere, gde npr. odlican ucenik srednje elektrotehnicke ne moze da polozi fiziku i matematiku, da bi npr. upisao ETF, da pri tom ima jako mnogo dokazanog interesovanja, i (pred)znanja iz oblasti elektrotehnike u srednjoj, a da mu npr. to mesto popuni neki gimnazijalac, koji nema ni predstavu kako poslovi neke struke uopste i izgledaju, i da npr. posle prve ili druge godine, napusti skolu, dok se zasigurno zna da bi je ovaj iz "Nikole Tesle" sigurno nastavio, i odlicno bi mu islo, nevezano za to sto on ne moze tako dobro da spremi matematiku i fiziku?

Nase skolstvo ima mnogo nelogicnosti...

Pre 50 god. ovde je bio na snazi eksperimentalno uredjenje, koje je htelo da napravi neku vrstu super-ljudi, onih koji bi bili sposobni i upuceni u sve, a na kraju od toga svega, ne bi znali nista, cak ni ono sto im je vezano za struku... I sam znas da je npr. informatika jako sirok pojam, i da apsolutno niko ne moze sve da zna o svim oblastima kompova tako dobro, kao npr. 2-3 stvari, npr. programiranje i baze podataka, ili web dizajn i web programiranje...

[ MyWay @ 27.12.2004. 22:50 ] @

Citat:

neo01: Koliko puta vidjamo primere, gde npr. odlican ucenik srednje elektrotehnicke ne moze da polozi fiziku i matematiku, da bi npr. upisao ETF, da pri tom ima jako mnogo dokazanog interesovanja, i (pred)znanja iz oblasti elektrotehnike u srednjoj, a da mu npr. to mesto popuni neki gimnazijalac, koji nema ni predstavu kako poslovi neke struke uopste i izgledaju, i da npr. posle prve ili druge godine, napusti skolu, dok se zasigurno zna da bi je ovaj iz "Nikole Tesle" sigurno nastavio, i odlicno bi mu islo, nevezano za to sto on ne moze tako dobro da spremi matematiku i fiziku?

Elem, nisu to nelogičnosti našeg školstva kao što kažeš, već 2 pogrešno odabrana extrema:
1. gimnazijalac koji je očito zalutao na ETF
2. Teslaš koji se nikad nije izdigao iznad nivoa lemljenja

U oba slučaja (ne samo u prvom kao što kažeš), otpadaju na prvim godinama fax-a.
Dobar ing. (student) mora biti i 'gimnazijalac' i 'Teslaš'.
geek ing. mora samo da je iz Veljka ;)

[ darkosos @ 28.12.2004. 09:53 ] @

To je sve profesionalna dezorijentacija. Niko, ama baš niko, se kod nas ne bavi makar pokušajem da sazna od školarca šta ga interesuje i gde bi pokazao najviše.

Jer to je dvostruka korist: em se baviš onim što te zanima, em privređuješ više nego što bi neko ko je tu slučajno. To je, bre ljudi, nacionalni interes!

Ovako, katastrofa:
U koju ćeš osnovnu? Najbližu. Ok.
U koju ćeš srednju? Nekada je bilo: ma najbližu; eventualno, biraš između gimnazije i stručne. Loši đaci se slivaju u iste škole. Oni (kao) bolji idu u gimnazije i odlažu odluku. Danas je: tamo gde mogu da se upišem.

Oni koji ovo prežive, a 'teli bi još, biraju fax po principu volim/ne volim matematiku.
Prvi na udaru: prava, ekonomija.
U stvari, tek se tu ozbiljno zapitaš čime bi želeo da se baviš u životu. A realno i nemaš predstavu o tome šta znači to "baviti se nečim", da ne kažem "šta ću raditi da zaradim?" I onda imaš praktične koji gledaju šta bi s' tim mogli da urade kada završe, i one koji pokušavaju da ne upišu nešto što ih baš ne zanima. Najmanje je onih koji tačno znaju šta rade.

Kao da ne postoji svest koliko je ova tema bitna. Osmišljavanje planova i programa se koristi samo u političke svrhe - u stvari, izgleda da se kod nas sve radi u političke svrhe!? Pa bre Platon je pre više od 2000 godina shvatio koliko je bitno da je pravi čovek na pravom mestu. Naravno, nije moguće ostvariti apsolutni ideal, ali to ne znači da ne treba da se trudimo.

Nije svejedno ni ko će za vodoinstalatera a kamoli nešto ozbiljnije. Pozoveš majstora i on ti izfušari. Aj' dobro, zvaćeš drugog, nije tol'ka šteta. Ali ako imaš lošeg npr. nastavnika, to su ogromne posledica. Da ne govorim o ljudima koji treba da donesu neke odluke i/ili imaju veliku odgovornost. Ili čak treba da isplaniraju budućnost ove zemlje. Šta ako je tu neki fuš-majstor?

Dakle, definitivno je apsolutni primat profesionalna orijentacija ('el ovo srpski jezik? :). Ona je ograničena samo nekim globalnim projektom o usmerenju u nauci i privredi, ako takav postoji.

Reci ti meni, bato/seko, šta bi ti da budeš kad porasteš?

Čoveku je potreban motiv, a naši školarci ga nemaju jer niko o tome ne vodi računa.
Pitaj dete pre škole šta bi da bude - i dobićeš odgovor. Pitaj ga kad krene u školu...

[ Slobodan Miskovic @ 28.12.2004. 17:35 ] @

Citat:

Pa zato ti i biras skolu a ne ona tebe...
U gimnazijama vec imas prirodni i drustveni smer, kao i opsti za one koji se nisu opredelili.

[ salec @ 29.12.2004. 10:28 ] @

Citat:

darkosos: Oni koji ovo prežive, a 'teli bi još, biraju fax po principu volim/ne volim matematiku.
Prvi na udaru: prava, ekonomija.

Ovo mi je u trenutku otvorilo oči. Matematika! Zato nam ovako i ide, zato jer već dvesta godina živimo u matematičkoj civilizaciji, a u kolektivnoj svesti našeg naroda je matematika nešto što je opciono, što se može po želji izbeći, što je oblast nekih "čudaka" sa kojima "ne želimo da se poistovetimo". Hvataj krivine, izbegni zakone, odbij da priznaš realnost, naročito nadaleko zaobilazi nepromenljive, matematičke i prirodne zakone!

Hajde, možda prava... ali, ekonomija bez matematike !!! Pa čak i pravo i uopšte, bilo kakav sistem sa unutrašnom konzistencijom, zahteva da misliš kao matematičar.

Prost odgovor na komplikovano pitanje... treba približiti matematiku masama, ali to je teško za izvesti... pogotovo kad ljudi nalaze opravdanje za svoje strahove i bežanje od iste u "prirodnim predispozicijama". Neko dospe na visoko mesto, sa koga se odlučuje o školstvu, obrazovanjem i karijerom koja je izbegla matematiku u širokom luku (politikolog, pravnik, psiholog) i normalno je da će njegov strah ili nesklonost uticati na njegovo gledište.

[ Aleksandar Marković @ 29.12.2004. 16:16 ] @

Učenici u Srbiji uspešniji su u rešavanju klasičnih školskih zadataka iz matematike i prirodnih nauka, a slabiji u primeni tog znanja, pokazalo je međunarodno istraživanje sprovedeno u 2003. godini među učenicima završnih razreda osnovne škole.

Na međunarodnom istraživanju znanja iz matematike i prirodnih nauka (TIMŠ), u kojem je učestvovalo 45 država sveta, pokazalo se da su osmaci u Srbiji bez Kosova prosečnog znanja iz matematike i prirodnih nauka.

Istraživanje je obuhvatilo 4.296 učenika osmog razreda iz 149 škola a cilj testiranja bio je da se sagleda uspešnost nastave matematike i prorodnih nauka u kontekstu kulturnih osobenosti, obrazovnih ciljeva, nastavnih programa, prakse i organizacije školstva.

Učenici iz Srbije na testu iz više oblasti matematike zauzeli su 24 od ukupno 45 mesta, a devojčice su bile uspešnije od dečaka.

[img][att_url][/img]

Na testovima iz prirodnih nauka Srbija je zauzela 28. mesto ali su, u tom slučaju, dečaci pokazali bolje znanje.

Učesnici: http://timss.bc.edu/timss2003i/countries.html

WEB:http://timss.bc.edu/timss2003.html

reports:
http://timss.bc.edu/timss2003i/conference_IR.html
http://timss.bc.edu/timss2003i/technicalD.html

Istraživački tim Instituta ocenio je uspeh učenika kao "solidan", s obzirom na društvene prilike u zemlji.

[ Aleksandar Marković @ 29.12.2004. 16:20 ] @

[img][att_url][/img]

[ caboom @ 30.12.2004. 09:36 ] @

ovo je jos tuznije... samo potvrdjuje pricu da nas sadasnji model skolovanja osposobljava da bubamo, a ne da primenjujemo znanje. tuzno, pogotovo je tuzno sto ce neko verovatno okarakterisati ovakve rezultate kao pozitivne.

[ darkosos @ 30.12.2004. 12:38 ] @

@salec

Delimično se slažem, ali mislim da nije matematika presudna. To je više nešto u duhu ovog naroda da više voli da mašta nego da realno ostvaruje. Mašta je i to da deca mogu da savladaju program i to da će povećanje obima i dubine dovesti do boljeg razumevanja. I to da može da se radi sa odeljenjima od 40 učenika; i da su deca dovoljno zrela da znaju šta hoće, bez ikakvog upućivanja.

A opet, kao da su svi spremniji da poveruju u maštu nego u stvarnost. Ne kažem da ne treba maštati, ali, generalno, ponašamo se kao malo dete koje još nije shvatilo ili i ne želi da prihvati da svet ne funkcioniše onako kako bi ono htelo. Pa zar devedesete nisu to pokazale? Pa i period socijalizma? Upliv ideologije je upravo to: držimo nešto kao ideal iznad svega, a onda se ponašamo tako da, kada se zatvori logički krug, radimo potpuno suprotno. Neki i ne čekaju krug :)

[ salec @ 30.12.2004. 12:55 ] @

Pa, nije ništa presudno, ali hoću da kažem da je fobija od matematike ovde na nivou fobije od promaje (veoma raširena)! Promena ugla gledanja bi uticala i na druge oblasti školskog gradiva i postalo bi nepristojno i očigledan znak gluposti onoga ko to propisuje očekivati od učenika bubanje gomile podataka koji ne ostavljaju mesta za "igranje" sa njima, poređenje, uporedne analize i uopšte, "primenu znanja". Dakle, učenje metode (metoda) primene (što ja možda neopravdano nazivam pristupom matematičara) je važnije od učenja samih podataka (što ionako dolazi prirodno i lako kao rezultat česte upotrebe istih. Tri puta zaviriš u podatke kada ti trebaju, četvrti put se već sećaš).
Ovo sada je kao tovarenje vojske municijom, bez davanja oružja. I jedno i drugo je važno, ali sposobnost upotrebe je ipak nešto važnija.

[ Aleksandar Marković @ 30.12.2004. 13:07 ] @

Projekat TIMŠ 2003 (Trends in international mathematics and science study) je studija o proučavanju obrazovnih postignuća u matematici i prirodnim naukama, čiji je nosilac Međunarodno udruženje za evaluaciju školskog uspeha, sa sedištem u Amsterdamu.

Od 45 zemalja, deca iz Srbije zauzela su na testu znanja iz matematike 24. mesto sa 477 poena, nešto više od međunarodnog proseka (467 poena), dok su na takmičenju iz prirodnih nauka zauzeli 28. mesto sa 468 poena (prosek 474 poena).

Srbija je prvi put učestvovala u ovom projektu i testove je radilo 4.296 učenika osmog razreda iz 149 škola u Srbiji, bez Kosova i Metohije.

U okviru pojedinih matematičkih oblasti, naši učenici postigli su najbolji rezultat u zadacima iz algebre, dok su bili najslabiji u korišćenju statističkih podataka.

Najbolji uspeh postigla su deca iz Singapura, dok su najslabiji osnovci iz Južne Afrike, a rezultati su pokazali i da devojčice iz Srbije bolje rešavaju zadatke iz matematike, dok su dečaci uspešniji u prirodnim naukama.

"Ipak, naša deca nisu pokazala zavidan uspeh u domenu samostalnog rešavanja problema, koji zahtevaju primenu stečenih znanja, odnosno rezultati su pokazali da vladaju teorijskim znanjem, ali da nisu osposobljeni da ta znanja samostalno primenjuju u rešavanju praktičnih problema" - direktor Instituta za pedagoška istraživanja u Beogradu Slavica Maksić

Cilj istraživanja bio je da pokaže funkcionisanje obrazovnog sistema jedne zemlje u poređenju sa sistemima drugih zemalja, a ne da pokaže uspeh pojedinca ili škole. Prilikom tumačenja rezultata naših učenika ne smeju se zanemariti izuzetno loši društveni i materijalni uslovi, u kojima su poslednje generacije živele i školovale se.

TIMŠ istraživanje u Srbiji sproveo je Institut za pedagoška istraživanja, koji je od Ministarstva prosvete i sporta dobio saglasnost za realizaciju ovog projekta.

[ darkosos @ 30.12.2004. 15:06 ] @

Citat:

Dakle, učenje metode (metoda) primene (što ja možda neopravdano nazivam pristupom matematičara) je važnije od učenja samih podataka

Naravno...
nego reko' bolje da se ublaži jer može izazvati flame, a onda mora da se pravda čvršća linija što je uvek teže. Posebno što sam i sam matematičar :)

Rekao bih da je sposobnost razumevanja vezana i za sklonosti, pa tako može da postoji više različitih "razumevanja", zapravo otkrivanje logike neke oblasti. Matematika je univerzalna u tom smislu i baš zato može da odbije, jer se ne vezuje ni zašta konkretno; naravno, to zato da bi bila od najviše koristi, ali to samo po sebi nije dovoljan motiv.

A onda se opet vraćamo na ono oko dezorijentacije. Pa nema li očiglednijeg zaključka: daj čoveku da savlada neki problem i on će pokušati da nađe najjednostavniji način da ga reši, posebno ako je pritisnut. A naš školarac jeste pritisnut, i to na potpuno pogrešan način. I kakva je reakcija kad mu daš gomilu predmeta i za svaki tražiš da ga savlada? Tada dobijanje ocene postaje samo sebi cilj i on uči stvari napamet, samo da bi dobio ocenu - i to važi samo ako ima nekog motiva da ima dobre ocene. Inače iznalazi sve moguće načine da prođe školu a da se minimalno njome i bavi. U svakom slučaju, jasno je zašto je kvalitet znanja tako loš iako su nastavni planovi golemi, da ne kažem ambiciozni.

[ Slobodan Miskovic @ 30.12.2004. 16:05 ] @

Evo jednog komentara, iz lista Zrenjanin, inace autor komentara je moj bivsi profesor istorije :)

PISA TESTOVI NISU TAKMIČENJE
KA EFIKASNIJEM OBRAZOVNOM SISTEMU

Sve zemlje koje učestvuju prihvataju rezultate kao dobar paket informacija koje im omogućuju da preduzmu mere za unapređenje efikasnosti i kvaliteta sistema. Rezultati ispitivanja su javni i tretiraju se kao opšte dobro.

JoŠ jednom ćemo istaći da je osnovni cilj PISA istraživanja bio procena različitih aspekata pripremljenosti učenika za izazove nastavka školovanja i snalaženja u svakodnevnom životu. Rezultati na ispitivanju govore kako se efekti pojedinačnog školskog sistema ogledaju u postavljenim i dogovorenim standardima. Sve zemlje koje učestvuju prihvataju rezultate kao dobar paket informacija koje im omogućuju da preduzmu mere za unapređenje efikasnosti i kvaliteta sistema. Rezultati ispitivanja su javni i tretiraju se kao opšte dobro.

PISA nije takmičenje među zemljama

Rezultati su takvi kakvi su i oni govore o efikasnosti sistema obrazovanja.

REZULTATI BI BILI U OVOM TRENUTKU ISTI NEZAVISNO OD TOGA KO RUKOVODI OBRAZOVANIM SISTEMOM (ko je ministar).

Rezultati odražavaju kumulativno dejstvo odluka (koje nisu bile zasnovane na objektivnoj evaluaciji sistema već na paušalnim ocenama), donetih u dužem vremenskom periodu vezanih za obrazovanje. Na nama je da ih sagledamo, da se urade analize i da se vidi šta u stvari leži iza rezultata, koji faktori utiču na postignuće učenika i kako su oni povezani sa uspehom u datim domenima vrednovanja kvaliteta obrazovanja. Te analize će omogućiti da se donesu odluke koje bi vodile konsolidaciji obrazovanja i poboljšanju kvaliteta sistema obrazovanja zbog naše dece i budućnosti ove zemlje.

Svrha međunarodnog ispitivanja NIJE DA SE PROVERE NASTAVNICI, UČENICI ILI POJEDINAČNE ŠKOLE. Rezultati govore o sistemu obrazovanja.

Dakle, rezultati ispitivanja postignuća učenika na nacionalnom i internacionalnom nivou nisu razlog niti bi trebalo da budu povod za traženje krivaca, za napad i odbranu nekoga ili nečega. Svrha ispitivanja nije rangiranje zemalja, nije mahanje rezultatima ili negiranje rezultata, već procena efikasnosti obrazovanog sistema da bi se unapredio njegov kvalitet.

Saradnici projekta, profesori koji rade u srednjim školama, prethodno su proverili da li je svaki sadržaj predviđen našim nastavnim programima.

Priprema za izvođenje osnovne studije podrazumevala je procenu prilagođenosti svih pojedinih zadataka nastavnim programima i kulturološkom kontekstu (angažovan je po jedan stručnjak za svaku oblast).

Pored testova znanja učenici popunjavaju upitnik sa pitanjima značajnim za razumevanja strategije učenja, intelektualne klime u porodici i školi, socio-ekonomskih karakteristika okruženja u kojem učenik živi i kreće se, tipa komunikacije sa roditeljima, nastavnicima i vršnjacima. U školama se popunjava upitnik o uslovima u kojima škola radi, uključujući tu i stručnu osposobljenost nastavnika i tipične socio-ekonomske karakteristike učenika.

Kako je biran uzorak?

Glavna istraživačka studija izvedena je na uzorku od 183 srednje škole koje su izabrane po dva principa: 1. Princip reprezentativnosti - izabrana je 151 škola pri čemu su varijabile za stratifikaciju uzorka bile: region (proporcionalna zastupljenost svih regiona u Srbiji), tip škole (gimnazije, tehničke, medicinske, ekonomske, poljoprivredne i umetničke) i veličina škole (velike, srednje i male). 2. Princip fokus grupe - čine je sve gimnazije u Srbiji koje su se prijavile za ogled za pripremu gimnazija za reformu. Ova grupa nije ušla u zbirni rezultat.

Po principu slučajnih brojeva i izračunatog intervala iz svake škole izabran je uzorak od po 35 učenika. Ukupno je ispitano 5.200 učenika. U 10 škola istraživanje je izvedeno i na mađarskom jeziku. Sve škole koje su ušle u uzorak dale su i pristanak da učestvuju u testiranju. Odziv učenika je bio veoma visok - oko 92%.

Ko je pregledao i ocenjivao?

Testove su pregledali posebno obučeni stručnjaci za svaku oblast a 10% testova su nezavisno ocenila 4 ocenjivača, što je u skladu sa standardima PISA e.

Autor: Rako Tomović, profesor Zrenjaninske gimnazije

[ Lazar-I @ 03.01.2005. 23:18 ] @

Naše školstvo je loše. Sistem je postavljen tako da sputava i profesore i učenike. Problem se manifestuje na sledeći način:

1.Učenici vide profesore kao neprijatelje, profesor je za njih neko od koga treba izvući što bolju ocenu.
2.Ocene učenika i uspeh ne odražavanju njihovo stvarno znanje. Recimo dvojka kod profesora A je isto kao petica kod profesora B.
3.Rad profesora niko ne ocenjuje, ono što pedagog dođe jednom godišnje i napiše izveštaj ne znači ništa jer se jedino preko uspeha učenika može suditi o radu profesora. Profesor i sam ne zna da li radi dobro ili loše.
4.Profesori nisu motivisani na pravi način. Pri tome nije dovoljno motivisati nekoga tako što ćete mu bezuslovno dati više novca. Trenutno stanje je takvo da profesor radio ili ne radio ima istu platu.
5.Učenici su primorani da slušaju i stvari koje ih ne zanimaju. Pod ovim ne mislim da je u redu da neko jednostavno ne polaže matematiku jer mu se ne sviđa već mislim da ne mora da sluša profesora ako mu se ne sviđa da sluša jer recimo to već zna...
6.Komunikacija učenika i profesora je loša u velikim odeljenjima.

Učenici su korisnici sistema i takvi su kakvi jesu. Ne možemo promeniti korisnika da bi sistem postao dobar, tako da se tu ne mogu tražiti poboljšanja i nema svrhe navoditi brojne opšte poznate mane učenika.

Šta bih ja uradio:

1.Profesori ne treba da ocenjuju učenike već samo da im pomažu da savladaju neku oblast. Na taj način oni imaju zajednički cilj i nisu neprijatelji.
2.Učenici treba da polažu standardni test za dati predmet u tačno određenim vremenskim periodima. Test je isti za sve učenike za dati predmet u svim školama u Srbiji. Učenici će verovatno biti motivisaniji kada znaju da je ocena prava.
3.Prosek ocena svih učenika koje vodi jedan profesor ulaze u godišnju ocenu rada profesora. Jedna od komponenti godišnje ocene bi trebala da bude i ocena koju profesor dobija od učenika. Ukoliko profesor ne dobije prelaznu ocenu tražiti drugog sve dok se ne nađe odgovarajući.
4.Ako želite da motivišete nekoga da radi platite mu srazmerno njegovom radu. Seminari za usavršavanje su glupost ukoliko učesnika i ne zanima da nauči nešto novo kako bi napredovao u poslu već je tu samo da bi upisali da je bio prisutan i da se "usavršio". Ako možete da primate istu platu bez obzira koliko radite razmislite koliko bi ste Vi radili. Plata profesrora treba da bude mnogo veća i da zavisi od njegove ocene.
5.Dati učenicima veće slobode, dati mogućnost izbornih predmeta, predavanja učiniti neobaveznim. Kakva je svrha primoravati nekoga da sedi u učionici ako on to ne želi. Takav čovek može samo da smeta ostalima.
6.Smanjiti odeljenja na razuman broj, mislim da ni jedno odeljenje ne treba brojati više od 20 učenika.

Propisati profesoru koje se znaje očekuje od učenika a njemu ostaviti slobodu izbora kako će to znanje preneti učenicima.

Dati velika ovlašćenja direktorima škola ali i povećati odgovornost. Tako da ako škola ima rezultate ispod proseka direktor mora snositi posledice.

Jel ima neko bolju ideju od mene ? Ili možda želi dodati još nešto?

[ markolazarevic @ 03.01.2005. 23:49 ] @

Potpuno se slazem sa Lazarom!

[ Aleksandar Marković @ 04.01.2005. 12:32 ] @

Posle 2000. u inostranstvo je otišlo preko 50.000 ljudi iz naše zemlje! Naša zemalja nema valjanu migracionu politiku. Nema nikakve programe za ublažavanje problema odliva mozgova, nema nikakve programe povratka talenata, poput drugih zemalja

U savremenom razvoju, znanje predstavlja pokretačku snagu privrednog rasta i podizanja konkurentnosti jedne privrede. Međutim, znanje kao faktor konkurentnosti je u našoj zemlji, u velikoj meri, zapostavljeno.

Štaviše, u studiji Džeferson instituta „Konkurentnost privrede Srbije” (2003) stoji sledeće: „odliv mozgova, generalno nije uočen kao ozbiljniji problem” (str. 146), mada se, dalje navodi „odliv mozgova je bio veoma izražen u periodu od 1990. pa na dalje”, kao i da „dostupnost inženjera i naučnika nije adekvatna...”.

Poznato je, međutim, da je 90-tih SCG napustilo oko 400.000 ljudi, da je više od 10 odsto visoko obrazovanih, da je među njima bio veliki broj vrhunskih stručnjaka (naučnika i inženjera). I u ovom veku, emigracija se nastavlja.

U prve tri godine ovog veka, odliv stručnjaka se nastavlja. U periodu 2001–2003, samo u SAD je 19. 649 naših građana dobilo useljeničku vizu, ne računajući one koji su dobili privremeni boravak i privremenu radnu vizu. Među njima je oko 2.000 visokih stručnjaka. U 2003, kako beleži statistika, 26 lica iz SCG dobila su privremeni boravak u SAD po osnovu „izvanrednih sposobnosti i dostignuća”.

Kad se u analizu uključe Kanada, koja je našim građanima izdala u prve dve godine ovog veka 4.406 useljeničkih viza, Australija – koja je u periodu između jula 2001. i juna 2003. izdala 3.715 useljeničkih viza i zemlje EU, kao i neke druge, moje procene pokazuju da je posle 2000. otišlo u inostranstvo preko 50.000 ljudi iz naše zemlje!

Pad konkurentnosti naše privrede je, pored ostalog, rezultat „odliva mozgova” u inostranstvo i „unutrašnjeg odliva mozgova”, tj. procesa deprofesionalizacije (napuštanja radnih mesta za koja su se školovali i obučavali i odlazak u na druge poslove za koje se ne traži njihova kvalifikacija, ali se bolje plaćaju).

Emigracija visokih stručnjaka iz manje razvijenih zemalja vodi smanjenju ljudskog kapitala što može da usporava ekonomski rast ovih zemalja. Privrede se sve više oslanjaju na znanje, tako da gubitak kvalifikovanih i obučenih radnika, naročito naučnika i inženjera, predstavlja ozbiljnu pretnju za kunkurentnost privrede zemlje porekla visokostručnih migranata. Štaviše, neki autori smatraju da rastuća nestašica visokih stručnjaka odvraća investitore od namere da ulažu svoj kapital. Kako je moguće privući investitore ako oni nisu u mogućnosti za angažuju potrebnu stručnu radnu snagu za izvršenje određenih poslova?

Mnoge zemlje su suočene s nestašicom odgovarajuće stručne radne snage, uključujući i razvijene. Zemlje EU ispoljavaju zabrinutost zbog gubitka visoko-stručnog osoblja, koje odlazi uglavnom u razvijene prekookeanske zemlje – SAD i Kanadu.

Zemlje EU menjaju, od 2000, svoje zakone radi lakšeg privlačenja visokostručne radne snage. U Francuskoj, Zakonom o imigraciji iz 1998, regulisan je specijalan status za naučnike i profesore. Regulative koje su uvedene te godine imaju za cilj da ublaže uslove ulaska za izvesne kategorije visokih stručnjaka.

U Britaniji lica „sa dobrim poslovnim idejama ili sa poslovnim iskustvom, ili lica sa visokim obrazovanjem i dobrim poslovnim idejama”, mogu podneti zahtev za useljavanje (čak i bez kapitala).

U Nemačkoj dozvoljava se radnicima iz zemalja van EU da popune slobodna radna mesta u delovima gde jasno postoji nestašica radne snage. Ovi imigranti će na početku dobiti privremenu radnu dozvolu, a visokostručni migranti odmah dobijaju stalni boravak. U Švedskoj, poreske olakšice koje se daju strancima koji rade na visokostručnim poslovima sastoje se u tome što se na prvih 25 odsto njihovog dohotka ne plaća porez.

Prema tome, promene zakonskih regulativa se kreću od uvođenja novih kategorija viza i radnih dozvola do olakšanja procedure ulaska. Sada postoje „preduzetničke vize” u Britaniji, „naučničke vize” u Francuskoj i „zelena karta” u Nemačkoj. To je dovelo do velikih promena u strukturi imigranata.

Naša zemalja nema valjanu migracionu politiku. Nema nikakve programe za ublažavanje problema odliva mozgova, nema nikakve programe povratka talenata, poput drugih zemalja.

Sve zemlje koje drže do konkurentnosti svojih privreda, razvoj privrede temelje na znanju. Savet Evrope (SE) je u Lisabonu, marta 2000, prihvatio platformu za unapređenje konkurentnosti evropske privrede, budući da je došao do zaključka da Evropa zaostaje za SAD, Kanadom i Japanom, po konceptu razvoja ekonomije zasnovanom na znanju.

Politika preduzeća je srž ove stratgegije. Nakon toga, održan je niz skupova koji su se bavili pitanjima konkurentnosti i upravljanja znanjem.

U zaključku lisabonskog skupa stoji, pored ostalog, i to da SE postavlja jasan stategijski cilj da EU postigne „najkonkurentiju i najdinamičniju privredu zasnovanu na znanju, sposobnu za održivi ekonomski rast sa više radnih mesta većom socijalnom kohezijiom”. Za ostvarivanje tog cilja sačinjen je Plan akcije EU.

Stručnjaci okupljeni za „Evropskim okruglim stolom industrijalaca” smatraju da „nova Evropa” zahteva, u ekonomskom i društvenom pogledu, „novog Evropljanina” sa posebnim sposobnostima koje ne obuhvataju samo više tehnološke kvalifikacije već i šire kulturne zahteve za preduzetništvo i preuzimanje rizika. Evropski okrugli sto industrijalaca, u smislu lisabonskih zaključaka, smatra da aktivnost treba fokusirati na: prepakivanje nacionalnih obrazovnih sistema koji će odgovarati zahtevima za nova zanimanja i potrebama neprekidnog učenja; podsticanja poslodavaca na prekvalifikovanje postojeće radne snage; kreiranje odgovarajućeg okruženja za inovacije i preduzetništvo.

Evropski okrugli sto je (2001), u materijalu za SE izneo preporuke (10) vladama za podizanje konkurentnosti. Sve se one odnose na ekonomiju znanja.

Imajući to u vidu, može se zaključiti da upravljanje znanjem sve više dobija na značaju, i to: upravljanje znanjem kao tehnologija; upravljanje znanjem kao disciplina, i u pravljanje znanjem kao filozofija, strategija i praksa.

Šta valja učiniti u našoj zemlji? Ako želimo da postanemo u razumnom roku član EU, onda treba činiti što i zemlje ove, za nas, najvažnije integracione grupacije. Politiku bi trebalo dograditi dodatnom funkcijom države u upravljanju znanjem. Jer, efikasnost upravljanja u sve većoj meri zavisi od veštine brzog formiranja partnerstva za iskorišćavanje informatičkih tokova, novih tehnologija, migracionih tokova i mogućnosti organizacije.

Vladimir Grečić
Zamenik direktora Instituta za
međunarodnu politiku i privredu
u Beogradu

[ Aleksandar Marković @ 05.01.2005. 19:24 ] @

Kako se pali lampica

Biljana, Filip i Danka upravo su se doselili u zemlju Zed. Svakome od njih potrebne su telefonske usluge. Od telefonske kompanije dobili su informacije o dve različite ponude koje kompanija nudi.

Moraju da plate fiksnu mesečnu pretplatu i imaju izbor različitih cena za svaki minut razgovora. Te cene zavise od vremenskog perioda u toku dana ili noći kad koriste telefon i od platne ponude za koju su se opredelili. Obe ponude uključuju i vreme besplatnih telefonskih razgovora.

Bojana razgovara manje od dva sata mesečno. Koja bi ponuda za nju bila povoljnija?

Posle pažljivog iščitavanja ponuda, Aleksandar je procenio da je za Bojanu jeftinija varijanta „plan B”. Ali je sada morao da objasni zbog čega bi Bojani savetovao baš taj plan, imajući naravno u vidu i mesečnu pretplatu i besplatne minute.

Zmije i žitarice

Posle toga je Aleksandra čekala sledeća pitalica: „Zajednicu čine miševi, zmije i žitarice. Šta bi se desilo sa ovom zajednicom kad bi ljudi poubijali zmije?”

Petnaestogodišnjak razmišlja. Pita se da li bi to izazvalo manji rod žitarica. Nije baš siguran. Ostavlja to za kasnije, pa prelazi na drugu, za njega, lakšu „skrivalicu” iz međunarodnih TIMSS testova. Koji je od sledećih brojeva najbliži broju deset: 0,10; 9,99; 10,10; 10,90.

Gleda u svoju simpatiju Jovanu. Ona se preznojava. Želeo bi da joj pomogne, ali ne može. Ne samo zato što su dežurni u učionici veoma strogi, već i zbog toga što on i Jovana ne rešavaju iste probleme. Znao je da potpuno iste zadatke ima tek svaki 12 učenik u odeljenju, pošto je pripremljeno 12 svezaka sa različitim kombinacijama zadataka iz matematike i prirodnih nauka. Ukupno ima 194 zadataka iz matematike i 189 iz prirodnih nauka. Za svakog osmaka između 70 i 80 pitanja „skupljenih” u neku od 12 svezaka.

Stiže Aleksandar i do crteža džepnih lampi i tri načina kako se u njih mogu staviti dve baterije: da se dodiruju „plus” i „minus”; „minus” i „minus”; ili da se dodiruju „plus” i „ plus”. Pitanje glasi: da bi lampa normalno radila na koji se način moraju postaviti baterije?

Aleksandar treba da zaokruži jedan od četiri ponuđena odgovora. Četvrti odgovor sugeriše da nijedan od pomenuta tri načina stavljanja baterija nije dobar.

Ni ovaj zadatak, kao ni onaj sa brojevima nije za Aleksandra težak. Ne bi trebalo da zadaje glavobolju ni ostalim osmacima, jer pripada grupi zadataka koja „meri” nizak nivo znanja. Tako bar smatraju sastavljači testova. Prva dva gorenavedena pitanja su iz grupe takozvanog visokog nivoa znanja.

Zlatna sredina

TIMSS testiranje je organizovano u 45 zemalja sveta: Singapuru, Koreji, Hong Kongu, Tajpeju (Tajvan), Japanu, Belgiji, Holandiji, Estoniji, Mađarskoj, Maleziji, Letoniji, Ruskoj Federaciji, Slovačkoj, Australiji, SAD, Sloveniji, Švedskoj, Italiji, na Novom Zelandu, u Egiptu, Južnoj Africi, Bocvani... Testirani su učenici četvrtog i osmog razreda.

U Srbiji su na testiranje izašli samo osmaci. Njih 4.296 iz 149 škola u Srbiji bez Kosova. I po ostvarenim rezultatima zauzeli su, kako je „Politika” već objavila, takozvanu zlatnu sredinu. Mnogi stručnjaci kažu da to nije loše, s obzirom na to da su deca iz Srbije prvi put izašla na TIMSS testiranje i da su prethodno učila u veoma teškim uslovima, u ratnim vremenima, pod bombama i sankcijama.

Škole i odeljenja koja su obuhvaćena studijom TIMSS odredili su statističari Kanade i poseban program za izbor uzorka. Taj poseban program uradilo je Međunarodno udruženje za evaulaciju školskog uspeha (IEA), odnosno njegov centar za obradu podataka u Hamburgu. Prema tom programu je zapravo određeno i koji će učenik koju svesku s pitanjima dobiti na testiranju. A TIMSS je zapravo projekat Međunarodnog udruženja za evaulaciju školskog uspeha čije je sedište u Amsterdamu. Osim što su deca polagala pomenute testove, ona su, kao i njihovi nastavnici i direktori škola odgovarali na upitnike iz anketnih listića, pošto se valjanost školskih sistema ne može proceniti bez sagledavanja uslova života i rada, ekonomskih i socijalnih uslova u kojima odrastaju deca.

Cilj ovog istraživanja bio je sagledavanje uspešnosti nastave matematike i prirodnih nauka u četvrtom i osmom razredu obaveznog školovanja, kao i tumačenje postignuća u zavisnosti od kulturnog miljea, obrazovnih ciljeva, nastavnih planova i programa, nastavne prakse i institucionalne organizacije školstva. Ostvarivanje projekta u Srbiji je tehnički organizovao beogradski Institut za pedagoška istraživanja uz saglasnost republičkog Ministarstva prosvete i sporta.

Rezultati istraživanja još nisu kompletirani, niti u celosti sagledani. Prema prvim podacima upravo objavljenim, može se videti da su naša deca bolje rešila matematičke probleme od zadataka iz prirodnih nauka. Iz matematike su osvojila 477 poena, što je iznad međunarodnog proseka od 467 bodova.

Tako su đaci iz Srbije u pomenutoj oblasti zauzeli 24. mesto i bolji su od vršnjaka iz Bugarske, Rumunije, Norveške, Moldavije, Kipra, Makedonije, Libana, Jordana, Irana, Indonezije, Tunisa, Egipta, Bahreina, Palestine, Čilea, Maroka, Filipina, Bocvane, Saudijske Arabije, Gane i Južne Afrike. Lošiji su međutim od Jermena, Italijana, Slovenaca, Novozelanđana, Izraelaca, Škota, Šveđana, Litvanaca, Amerikanaca, Australijanaca, Slovaka, vršnjaka iz Ruske Federacije, Letonije, Malezije, Mađarske, Estonije, Holandije, Belgije, Japana, Tajpeja, Hong Konga, Koreje i Singapura.

Osmaci iz Singapura su prvaci na TIMSS-u, jer su prvo mesto osvojili i iz matematike i iz prirodnih nauka.

U vrhu rang-liste iz prirodnih nauka su Tajvan, Koreja, Hong Kong, Estonija, pa Japan. U kategoriji prirodnih nauka su naši osmaci zauzeli 28. mesto i sa osvojenih 468 poena ispod su međunarodnog proseka od 474 boda. Ispod njih na listi su Jermeni, Iranci, Makedonci, Kiprani, Bahreinci, Palestinci, Egipćani, Indonežani, Čileanci, Tunišani, učenici iz Saudijske Arabije, Maroka, Libana, Filipina, Bocvane, Gane i Južne Afrike. Mađari su zauzeli sedmo mesto, Šveđani – 11, Slovenci – 12, Slovaci – 15, Belgijanci – 16, a recimo Škoti – 19, dok su Norvežani iz prirodnih nauka osvojili 21. mesto.

Aleksandra Brkić

[ Aleksandar Marković @ 08.01.2005. 13:37 ] @

Od nama najbližih gradova sa visokoškolskim ustanovama najviše se na lestvici uspeo Segedin

Čitajući i slušajući izjave pojedinih zvaničnika i predavača, naše visoko školstvo je u samom evropskom i svetskom vrhu. Harvard i Stenford u SAD, Oksford i Kembridž u Velikoj Britaniji, Sorbona u Francuskoj i, kao da se podrazumeva, odmah neki srpski univerzitet. Ne zaboravimo da su kod nas oduvek na dobrom glasu bili i Pešta i Beč.

Niko se, međutim, nije zapitao prema kakvim merilima su izricane takve samohvale. Umesto dokazivanja, naširoko su se raspredale bajkovite priče u kojima je taj i taj slavni preteča (imenom i prezimenom) zadivio svoje ispisnike, a još više profesore, da ga se i dan-danas, posle tolikih godina, rado sećaju.

Skorašnje upoređivanje ovdašnjih osnovnih škola sa ostalim evropskim najednom je zatamnilo decenijama gajeno rodoljubivo samoveličanje. Kad je izmereno znanje, ispostavilo se da su đačići iz Srbije iza svojih vršnjaka, najčešće bliže začelju.

Nobelovci i citati

Za novu, žešću pljusku, nadležni ne znaju, zato hitamo da je prvi obznanimo. Krajem minule godine, naime, obelodanjeni su nalazi istraživanja u kojem su razvrstane visokoškolske ustanove u svetu. Među pet stotina sa svih kontinenata nema nijedne, slovima i brojevima, sa ovih prostora, a isti je ishod i u redosledu stotinu odabranih iz Evrope!

Istraživači sa Šangajskog univerziteta (Kina) http://ed.sjtu.edu.cn/ranking.htm
godinama sastavljaju ovakve liste, uzimajući su u obzir najstrože naučne zahteve prema kojima sameravaju učinak visokih škola:
- kakvoća obrazovanja,
- vrednost fakulteta,
- naučni doprinos i
- veličina ustanove.

Kakvoća obrazovanja potvrđuje se brojem svršenih visokoškolaca nobelovaca (fizika, hemija, medicina i ekonomija) i nosilaca najvišeg odličja za matematiku.

Vrednost fakulteta iskazuje se zbirom jednih i drugih i listom najpominjanijih (citati) naučnika u dvadeset jednoj istraživačkoj oblasti.

Naučni doprinos meri se skorom objavljenih članaka u „Sajensu” i „Nejčeru” i u časopisima koji se citiraju.

U veličinu ustanove ulazi srazmera između prethodnih pet činilaca i zbira zaposlenih s punim radnim vremenom.

Kada je sve to zbrojeno, ispostavilo se da na spisku petsto izabranih ubedljivo prednjače:
- SAD sa 170 univerziteta,
- Velike Britanije sa 42,
- Japana sa 36,
- Nemačke sa 43,
- Kanade sa 23,
- Francuske sa 22,
- Australije sa 14,
- Holandije sa 12,
- Švedske sa 10,
- Švajcarske sa 8,

Redosled u nabrajanju najvažnije imate li visokoškolsku ustanovu u prvih 20, pa tek u stotinu, dve, tri, četiri i, na kraju, u pet stotina.

Iz tabora bivših socijalističkih zemalja jedino su se probile:
- Rusija (2),
- Mađarska (3),
- Poljska (2) i
- Češka (1).

Dakle, nema nijedne koja je nastala rastakanjem Jugoslavije.

Od zemalja s kojima se Srbija (Jugoslavija) nekad poredila, svoje predstavnike imaju:
- Meksiko (1),
- Mađarska (3),
- Irska (3),
- Grčka (2),
- Poljska (2),
- Češka (1) i
- Portugalija (1).

Na evropskoj „Listi sto univerziteta” vodi:
- Velika Britanija sa 29, ispred
- Nemačke sa 27, i tako redom.

Pogledaju li se pojedinačne visokoškolske ustanove, prvih deset mesta zauzimaju:
- Harvard, Stenford (SAD),
- Kembridž (Velika Britanija),
- Berkli, Masačusets,
- Kalifornijski tehnološki institut, Prinston (SAD),
- Oksford (Velika Britanija),
- Kolumbija i Čikago (SAD).

Sledećih deset su, isključivo, američki.

U evropskih prvih deset su:
- Kembridž, Oksford,
- Imperijal koledž London,
- Koledž univerzitet London (Velika Britanija),
- Savezni tehnološki institut (Švajcarska),
- Utreht (Holandija),
- Pariz 6 (Francuska),
- Tehnički univerzitet Minhen (Nemačka),
- Karolinska institut Stokholm (Švedska) i
- Edinburg (Velika Britanija).

Od nama najbližih najviše se na lestvici uspeo Univerzitet u Segedinu (Mađarska).

Glavom za znanjem

Kakve pouke možemo da izvučemo?

Prvo, malo ulažemo u nauku (i tehnologiju) i visoko obrazovanje, tako da će Srbija – ukoliko to ne promeni nabolje – sve više zaostajati i sve češće se suočavati sa „odlivom mozgova”. Naučnoistraživački izazov je, prema svim dosadašnjim ispitivanjima, najpreči razlog odlaska naših darovitih visokoškolaca u svet. U ovoj vrsti iseljavanja nije presudna krilatica „Trbuhom za kruhom”, već „Glavom za znanjem”.

Drugo, nema naučnog napretka bez najboljih, a takvi se odgajaju na priznatim univerzitetima. Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine je tek prošle godine prvi put sačinilo listu istraživača koju je, u najvećoj meri, odredio naučni doprinos na osnovu citiranja. Izabrani su, ujedno, novčano nagrađeni. Prethodnih decenija je naučni učinak (i napredovanje) ocenjivan po ko zna kojim merilima, često su presuđivale ideološke, političke, lične i svakojake naklonosti.

Treće, sveopšti (društveni) boljitak nije ostvarljiv bez visokog vrednovanja znanja i obrazovanja; uzalud političari najavljuju „čarobne štapiće” kojima će ubrzati naš korak u budućnost. U Evropu (i svet) Srbiju jedino mogu da uvedu visokoobrazovani i tehnološki opismenjeni ljudi. Ko to ne shvata, svakim danom i izjavom odvlači nas u mračnu prošlost.

A nobelovce ionako nemamo, zar ne?

Stanko Stojiljković

http://ed.sjtu.edu.cn/ranking.htm

[ Aleksandar Marković @ 11.01.2005. 14:46 ] @

Nespremni za život

Da podsetimo: pomenuto istraživanje OECD-a, poznato kao PISA projekat, sprovedeno je u 40 zemalja sa ciljem da uporedi postignuća petnaestogodišnjaka iz oblasti matematike, prirodnih nauka, razumevanja pročitanih tekstova i u interdisciplinarnoj oblasti rešavanja problema. Cilj nije provera teorijskih znanja, već, prema rečima Dragice Pavlović Babić, nacionalnog koordinatora PISA projekta, da se stekne uvid koliko škole osposobljavaju učenike da primene ono što su naučili i "misle svojom glavom".

Stoga u postavljenim zadacima nema provera teorema koje se uče napamet, trik-pitanja ili logičkih zamki, već je "trik" u tome da se jasno pokaže koliko "đaci uče za ocenu, a koliko su od stečenog znanja u mogućnosti da korisno upotrebe", precizira Pavlović Babić.

Prema dobijenim rezultatima, postignuća naših učenika su na pretposlednjem mestu u Evropi, ispred Turske i daleko iza drugih zemalja u tranziciji, uključujući i najbliže okruženje. Kao jedan od najindikativnijih primera lošeg plasmana naših đaka, navodi se zadatak u kome su date ponude dveju fiktivnih telekomunikacionih kompanija. Na osnovu parametara o tarifama i cenama paketa vezanih za usluge mobilne telefonije u kraćim i dužim vremenskim intervalima, učenici su trebali da se opredele koja je ponuda za njih, kao korisnike - povoljnija. Zadatak je pravilno rešilo svega tri odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji, iako gotovo svi, u svakodnevnom životu, već duži period koriste mobilne telefone!

Finska za uzor

Želja da se po prvi put napravi objektivna komparacija sa drugim obrazovnim sistemima u Evropi i na osnovu činjenica definišu prioriteti domaćih obrazovnih reformi, bio je glavni razlog odluke prethodnog Ministarstva prosvete da se Srbija uključi u ovaj projekat.

Sam projekat je osmišljen 1999. godine i sprovodi se u trogodišnjim intervalima, a prvi ciklus ispitivanja je sproveden 2000. godine u 32 zemlje. Drugo istraživanje, u koje se uključila i naša zemlja, sprovedeno je 2003. godine, a u oba ciklusa najbolja postignuća na globalnom nivou su pokazali učenici Finske, Velike Britanije i Japana.

Ovakvi rezultati naših učenika nisu iznenađujući, budući da je nastava u našim školama usmerena na gradivo, a ne na proces učenja, kao što je slučaj u najuspešnijim obrazovnim sistemima.

Naime, 2000. godine, nemačka javnost je doživela šok kada je saznala da su njeni đaci "prošli kao bosi po trnju", plasiravši se tek među poslednjom trećinom u konkurenciji svojih vršnjaka iz 32 zemlje. Ali, za razliku od nas, nakon prvog šoka, umesto da optužuju OECD za tendencioznost i traže zakrpe za povređeni nacionalni ponos, Nemci su krenuli u ozbiljne stručne rasprave kako da se postojeće stanje popravi.

Prevaziđena tradicija

Najvažniji zaključci do kojih se došlo, kako je naveo nemački stručnjak Andreas Šleher, prvi čovek Odeljenja za analizu i obrazovne indikatore u OECD-u, je da su vrednosti takozvanog klasičnog obrazovanja potrošene i da se mora ozbiljno pristupiti istraživanjima "koje su to odlučujuće kompetencije za budućnost i razvoj jedne zemlje".

Prelazak iz industrijskog u "društvo znanja" zahteva potpuno drugačiji pristup učenju, a "već sada postaje jasno da će u budućnosti mnogo važnije biti zajedničko korišćenje znanja od dobro obrazovanih pojedinaca", kao i da "obrazovni sistem koji na kraju školovanja nije razvio potrebu da se uči celoga života ne vredi ništa, a još će manje vredeti u budućnosti", upozorava Šleher.

Njegov kolega Jirgen Baumert, koordinator PISA projekta u Nemačkoj, ističe da se "svaki evro uložen u promišljenu reformu školstva isplati", s tim da su, nakon "suštinskih rezova", prvi rezultati vidljivi tek nakon deset godina, a radikalniji pomaci posle dve decenije intenzivnih reformi!

Stoga, umesto da se u domaćoj javnosti maše izjavama poput onih da nas je MENSA proglasila najinteligentnijim narodom na svetu, za sve bi bilo bolje da se suočimo sa činjenicama sa kojima su morali da se suoče i drugi. A to je, kako upozorava Andreas Šleher, da se "umesto fiksiranja na neuspeh", energija usmeri na izradu uspešne strategije.

Tim pre, što je u Evropi u pripremi nacrt za "globalno društvo znanja", koji podrazumeva i proširenje PISA projekta na ostale starosne grupe, uključujući i populaciju preko pedeset godina starosti. Cilj je da se istraži koje se kompetencije danas traže u poslovnom svetu i stepen njihovog deficita u pojedinačnim zemljama, a autori predviđaju da će rezultati ponovo izazvati šok kod mnogih, naročito kada je u pitanju populacija od 35 do 50 godina.

Zorica Žarković

[ salec @ 13.01.2005. 13:55 ] @

OK, jasno je sta treba da uradimo: treba da proucimo metodologiju koju su Nemci koristili da poboljsaju svoj obrazovni sistem. Pri tom ne mislim (samo) na konkretne mere koje su proizasle iz te analize, nego bukvalno ko je bio zaduzen da ucini nesto, kako je doneo odluku (na osnovu kojih jos dodatnih istrazivanja) sta treba da se menja i kako su uspostavili sistem provere efekata novih mera...

A sto se tice MENSE, visoka inteligencija je samo jedna komponenta uspeha, ponekad cak nije ni neophodna (ali pomaze i skracuje put). Peyo je u svojoj knjizi "Vaspitanje volje" napravio paralelu izmedju zapadnoevropskih naroda koji su dostigli visok stepen organizacije drustva i nekih istocnih naroda koji su imali svoje zvezdane trenutke i eksplozivan rast i uspeh, da bi zatim brzo, obicno posle neke odsudne izgubljene bitke koja bi im slomila zamah brzo degradirali u zaostala i korumpirana drustva. Tamo gde je inteligencija opsteprihvacena vrhunska vrednost i pozeljna osobina, ona se mahom trosi na intrige i sebicne poduhvate ogranicenog dometa, dok drustva kao celine propadaju (osim ako ne prevlada osecaj zajednicke ugrozenosti spolja). Mozemo o njoj razmisljati kao o "ubrzivacu". Ubrzava uspeh, ubrzava propast. Ako je MENSA u pravu u vezi nas, to je velika sansa... ali moramo jos mnogo toga obezbediti.

Inteligencija i aktivni timski rad obicno stoje u reciprocitetu. Razlog za to je u psiholoskim korenima motivacije razvoja inteligencije - kompetitivnosti i narcizmu. Heh, pa ipak, nisu najinteligentniji uvek oni kojima je najvise stalo... takav je zivot

[ JimRainor @ 15.01.2005. 07:58 ] @

Ljudi gledao sam testove.. JOS NE MOGU DA VERUJEM. Za peti nivo matematike (koji je u nasoj zemlji resilo njih 2%) trebalo je samo zameniti neke brojeve u formulu uz simbolicnu kolicinu razmisljanja. Mozda ja nisam kompetentan jer imam 17 god ali mi ni za jedan zadatak koji sam uspeo potpuno prevesti sa engleskog nije trebalo vise od 5 minuta.
I zasto je tako tesko nesto promeniti? Prevesti udzbenike neke strane zemlje koja je dobro prosla na testu je jos jeftinije nego pisanje novih od nule, a promeniti nacin ocenjivanja je skroz dzabe.

[ BluesRocker @ 15.01.2005. 12:49 ] @

Mislim da bismo jos gore prosli da su testove radili profesori a ne ucenici.

[ Slobodan Miskovic @ 03.12.2007. 11:41 ] @

Uskoro ce biti objavljeni rezultati testova za 2006.

http://www.oecd.org/pages/0,29...351_32236191_1_1_1_1_1,00.html

[ Slobodan Miskovic @ 04.12.2007. 09:21 ] @

OECD: Srbija zaostaje u obrazovanju
4. decembar 2007. | 09:38 | Izvor: Beta
Beograd -- Prema studiji OECD-a o obrazovanju PISA, Srbija "statistički znatno zaostaje za prosekom OECD-a".

Prema prelimiranim podacima, Srbija je rangirana na 41. mestu, u delu tabele koji, kako se navodi, "statistički znatno zaostaje za prosekom OECD-a". U poređenju sa Finskom, koja je prikupila 563 poena, Srbija je rangirana sa 436 poena. Od republika bivše Jugoslavije, Slovenija je na tabeli 12, Hrvatska 26, a Crna Gora je na 48 mestu sa 412 poena.

Učenici iz Srbije nalazili su se pri dnu tabele i u istraživanju PISA iz 2003. godine, koje je tada obuhvatilo 41 zemlju. Oni su te godine, kada je Srbija prvi put učestvovala u projektu PISA, bili rangirani od 33 do 37 mesta.

Studiju je među više od 400.000 srednjoškolaca u 57 zemalja sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sa ciljem da ustanovi efikanost obrazovnih sistema u svetu.

OECD istraživanje sprovodi svake tri godine, a ovaj izveštaj obuhvata zemlje koje objedinjuju gotovo 90 odsto svetskog društvenog proizvoda.

Finski učenici zauzeli su prvo mesto, a odmah za Finskom slede Hongkong i Kanada. U gornjem delu tabele nalaze se još i Tajvan, Estonija, Japan, Novi Zeland i Australija.

SAD se nalaze na 29 mestu, Rusija na 35, a Italija na 36 mestu, dok nove članice EU Bugarska i Rumunija zauzimaju 42 i 47 mesto.

Kometarišući rezultate testa PISA, generalni sekretar OECD Anhel Gurija izjavio je da je to oruđe koje pomaže vladama u donošenju odluka u vezi sa obrazovnom politikom.

"U današnjoj kompetitivnoj globalnoj ekonomiji, kvalitetno obrazovanje je jedno od najvrednijih dobara koje društvo i pojedinac mogu da poseduju", rekao je Gurija.

U tom svetlu, dodao je generalni sekretar, "PISA je mnogo više od pukog rangiranja. Reč je o tome u kojoj meri obrazovni sistemi pripremaju mlade ljude za sutrašnjicu. Prvo i najvažnije, ona ukazuje zemljama gde leže njihova snaga i njihove slabosti".

http://www.b92.net/info/vesti/...12&dd=04&nav_id=274951

[ Ivan Dimkovic @ 04.12.2007. 18:32 ] @

Verovatno ce i ovo biti proglaseno za zaveru i "pritiske zapada" u toku "borbe za kosovo" - kao i onaj izvestaj o ocajnom stanju u mentalnim institucijama od pre koju nedelju...

Ocekujem da Srbija izadje iz svih tih testova - onako autisticki, lakse je zabiti glavu u pesak :(

Za ovo bi trebalo otpustiti ministra prosvete odmah. Za 4 godine se stanje nije pomaklo ni za milimetar... cak je i gore.

Sramota.

[ Slobodan Miskovic @ 04.12.2007. 18:35 ] @

Cek polako da pobedimo u bitci, najvaznijoj, onda cemo da formiramo komisiju za konsultacije oko planiranja reforme prosvete. Mozda neke 2050. ta komisija i pocne da radi. Sramota.

[ Ivan Dimkovic @ 04.12.2007. 18:43 ] @

Ne ne...

Prvo ce ministar prosvete da kaze da je to glupost, a onda ce sa ekipom RTS-a da ode "nenajavljeno" u neku skolu, i da u toku Dnevnika II propita decu sta znaju - deca ce se utrkivati da odgovore na svako pitanje, i zakljucak ce biti "eto vidite, dragi gledaoci, kako su nasa deca pametna i kako smo zrtva jedne prljave belosvetske propagande"

Onda ce da se formira anketni odbor u Skupstini Srbije, koji ce posle serije ozder... pardon, sastanaka, da konstatuje da je OECD-ov test znanja zapravo planiran medijski rat u odlucujucoj bitci za Kosovo, i kako su u Srbiji skole najbolje na svetu - pomenuce verovatno i Nikolu Teslu i fakat da bi ti zlikovci u OECD-u sedeli u mraku da Nikola Tesla nije "izmislio struju".

Dnevne novine ce imati par nedelja feljtona o srpskim velikanima nauke i o prljavom ratu u vidu OECD testova koji nastoje da blate nase skolstvo. Eventualno ce neko u domacoj ekipi biti okrivljen da namerno plasira ove lazi, i bice optuzen za nesto deseto, i onda ce nastati klanje u novinama i cela tema ce se zaboraviti.

:-)

--

Alternativa ovom scenariju je... sistem "nemam pojma" - niko od ministara nece biti dostupan za komentar - eventualno ce se javiti neki Ministar za Sumarstvo, recimo, da izjavi da Vlada naporno radi na resenju rpoblema i to je to..., ide i ovako i onako sezona slava - posle par ciklusa opijanja i praseta nema vise nista da bude problem...

[ Fuzz @ 04.12.2007. 23:05 ] @

Ne morate uvek u krajnost.

[ tdjokic @ 05.12.2007. 07:48 ] @

Nisam procitao sve postove. Unapred se izvinjavam ako sam nesto vazno prevideo i slicno (procitao sam vest i vecinu komentara na b92). Ipak, evo mojih "par reci":

Citat:

Srbija je rangirana na 41. mestu,
SAD se nalaze na 29 mestu, Rusija na 35, a Italija na 36 mestu,

Ako je za nas sramota 41. mesto, sta onda reci za ove tri zemlje? Hajde, Rusija je isto tako "prokleta zemlja" kao mi, ali prosvecena i cuvena Italija na 36-om? A onda jos i ovo:

Citat:

nove članice EU Bugarska i Rumunija zauzimaju 42 i 47 mesto.

Pa, zar nije uslov za prijem u EU tamo neko ispunjavanje visokih zahteva te iste EU, gde ocigledno ne spada obrazovanje!

Za mene je ovo luk i voda i neko bezvezno gubljenje vremena i para.

[ Slobodan Miskovic @ 05.12.2007. 07:51 ] @

"Bubanje podataka nije više učenje"
5. decembar 2007. | 07:14 | Izvor: B92
Beograd -- Srbijanka Turajlić kaže da je obrazovenje u Srbiji potpuno neadekvatno i neprimereno potrebama savremenog društva.

Prema preliminarnim istraživanjima studije OECD-a o obrazovanju koje je sprovedeno među više od 400.000 srednjoškolaca iz 57 zemalja, Srbija se nalazi tek na 41. mestu, među državama koje prema Studiji "statistički znatno zaostaju za prosekom OECD-a".

Bivša pomoćnica ministra obrazovanja Srbijanka Turajlić kaže da je za Srbiju jako loše to što mnogo zaostaje za bivšim jugoslovenskim republikama Slovenijom i Hrvatskom, koje su plasirane na 12, odnosno 26. mestu. Prema istraživanju, finski učenici zauzeli su prvo mesto, a odmah za njima slede Hong Kong i Kanada.

Rezultati tog istraživanja za bivšu pomoćncu ministra obrazovanja Srbijanku Turajlić ne predstavljaju nikakvo iznenađenje. Ona je izjavila za B92 da sam proces školovanja deteta sam po sebi, bez ikakvog istraživanja, ukazuje na to da je obrazovenje u Srbiji potpuno neadekvatno i neprimereno potrebama savremenog društva.

"Potpuno je fascinantno da u zemlji u kojoj se stiče utisak da obrazovanje ne postoji, najedanput objave neki rezultati koji naravno pokažu da smo mi tamo gde moramo biti sa tim stavom spram obrazovanja i onda se svi uzbude. Možda nije toliko strašno što komparativno stojimo sa svetom loše, ali strašno je što stojimo loše u odnosu na one sa kojima smo bili na potpuno istom mestu do pre 15 godina, a tu mislim konkretno na Sloveniju i Hrvatsku. Mi nismo razumeli da su tehnologija i moderno društvo promenili potrebu za vrstom obrazovanja", kaže Turajlićeva.

Srbijanka Turajlić ističe da se srednjoškolci u Srbiji isuviše mnogo bave činjenicama, dok činjenice u svetu više nikog ne zanimaju.

"Enciklopedijsko gruvanje podataka je moglo biti zanimljivo pre dva veka, danas više ne treba nikome. Ono što je danas u savremenim tehnološkim uslovima potrebno je mogućnost uočavanja složenih problema i rešavanja složenih problema - potrebno je razmišljanje. To se nažalost u našim školama niti uči, niti se smatra nekim pozitivnim kvalitetom", kaže ona.

"Kada se govori o pismenosti, ne govori se o tome da li ste vi u stanju da pročitate tekst, govori se o tome da li ste u stanju da razumete tekst i koju vrstu asocijacija vi imate u vezi sa tim tekstom. To je nežalost nešto što se nije pitalo kada sam ja išla u školu, a ne pita se ni danas kada je to veoma važno", smatra Srbijanka Turajlić.

U emisiji "Kažiprst" od 9:30 gostovaće Martina Vukasović iz Alternativne akademske obrazovne mreže, a tema emisije biće analiza studije OECD-a o obrazovanju.

http://www.b92.net/info/vesti/...12&dd=05&nav_id=275103

[ WOW @ 05.12.2007. 08:14 ] @

...eto ja sam bas pre neki dan blatio obrazovni sistem u srbiji ( http://www.elitemadzone.org/p1782799 ) ...drago mi je da se i oecd slaze sa mnom :P

samo voleo bih jednu stvar da napomenem -
na ovaj rezultat utice i nacin prikupljanja podataka, to jest nacin testiranja ucenika...
kada smo mi radili PISA test pre par godina (u matematickoj gimnaziji) radili smo ga na gradjanskom (!), znaci nas 5 od ukupno 21 i to na sledeci nacin...

prof: deco dobar dan evo danas cemo imati da uradimo neki test, ali nemojte vi nista da se uzbudjujete, evo tu su neki ljudi koji ce to da rade sa vama, ali nemojte vi nista da se uzbudjete nije to nista vazno, rezultati su nebitni, evo... pa evo ovako cemo... hajdemo svi zajedno da uradimo... opet, nije to nista strasno, NEMOJTE NISTA DA SE UZBUDJUJETE...

...i onda je taj decko seo sa nama i u prinicipu pricao sam sa sobom... mi smo samo klimali glavom i jedva cekali da se cas zavrsi.
pogledao sam test - bilo je nesto o doplerovom efektu, nesto o rotaciji zemlje i jos par nekih stvari (ne secam se tacno) ... u prinicpu nista tesko, ali ako je prof rekla da je nebitno - sto bih ga i radio... secam se da sam nazvrljao neku glupost i potpisao se

i posle toga kada smo je pitali o cemu se radi - rekla nam je, a pa ne ja cu to sad da posaljem nemam-pojma-gde i to je uci u nekakvu zvanicnu listu svih zemalja po obrazovanju

...ne mogu da verujem, sada neko tamo misli da sam ja debil...

[ Slobodan Miskovic @ 05.12.2007. 08:19 ] @

Citat:

...ne mogu da verujem, sada neko tamo misli da sam ja debil...

Ma ne, samo si neogovoran i nezreo. Kako mozes da se potpises na nesto a da to ne prihvatis ozbiljno i profesionalno odradis?

[ Ivan Dimkovic @ 05.12.2007. 08:36 ] @

Citat:

tdjokic
Za mene je ovo luk i voda i neko bezvezno gubljenje vremena i para.

Nije uopste gubljenje vremena i para... vec je jako dobar nacin da se proveri koliko je neki obrazovni sistem dobar u odnosu na druge koristeci metriku koja je vrlo pazljivo utvrdjena tako da pokaze sposobnosti koje jesu bitne u danasnjem svetu.

Na kraju krajeva, nije uopste tragedija sto je Srbija na 41-vom mestu, ako se uzme u obzir u kakvom je stanju drzava, da "prosvetari" svako malo strajkuju ostavljajuci decu na ulici i puni su ljudi vrlo sumnjivih kvalifikacija i uopste sa malo podobnosti da budu nastavnici/profesori, gde su plate i uslovi rada mizerni, itd...

Ono sto jeste tragedija, medjutim, je da su neki nasi bivsi "saputnici" u SFRJ uspeli da se odlepe iz te kolotecine i naprave kvantni skok, a mi ne... I, takodje, da smo u istoj kolotecini kao i 2003-ce godine... dakle, za 4 godine "reformi" se desilo jedno veliko - nista. Bar sto se obrazovanja tice.

Iskreno, bas me briga sto je USA na 36-tom mestu po srednjoskolskom obrazovanju - USA srednje skole su ocajno lose (za razliku od fakulteta koji su odlicni) i poznato je da tamo kvalitet obrazovanja varira i od kvarta u kome se srednja skola nalazi... USA je na drugom kontinentu, i sta se tamo desava nije puno bitno za nas.

Takodje, jos jedna velika tragedija je nacin na koji se ovi rezultati primaju - pogledao sam komentare na ovu vest, i vecina su u nekom fazonu mozga u kutiji - od teorije da je ovaj test radjen sa ciljem da se naskodi Srbiji (?!?!) do objasnjenja kako smo mi jako pametni i da ovaj test nema veze sa vezom, jer, eto, nasi strucnjaci super prolaze u svetu (test ocenjuje kvalitet proseka, a ne prirodnih talenata) a "deca u Finskoj / Kanadi / ... nemaju pojma nista u poredjenju sa nasom" (mozda nemaju pojma koliko je banana izvezla Panama 1974-te...)

Jebi ga, sa takvim prihvatanjem stanja stvari ne moze da se stigne nigde, osim tamo gde Srbija vec jeste :(

Citat:

Pa, zar nije uslov za prijem u EU tamo neko ispunjavanje visokih zahteva te iste EU, gde ocigledno ne spada obrazovanje!

Bolje bi nam bilo da se ostavimo price o "uslovima za prijem u EU" i da se vise paznje posveti konkretnom poboljsanju drzave. "Provlacenje", inace trademark iz ovih krajeva nikom nije pomoglo - ponajmanje onom ko se "provukao", bili to Bugari ili Srbi.

[ WOW @ 05.12.2007. 09:08 ] @

Citat:

Slobodan Miskovic: Ma ne, samo si neogovoran i nezreo. Kako mozes da se potpises na nesto a da to ne prihvatis ozbiljno i profesionalno odradis?

pa imao sam 15 godina... a sem toga ona skoro pa da je rekla da ce baciti testove u djubre kad zavrsimo sa njima, da je lepo rekla da ce se oni rangirati po zemljama i da nas je taj covek pustio na miru da lepo uradimo test sigurno bih uradio mnogo bolje...

[ Ivan Dimkovic @ 05.12.2007. 09:43 ] @

Inace,

Mislim da je ovde u stvari najveci problem u samom obrazovnom sistemu i zakonu koji diktira odredjene programe.

Nas danasnji obrazovni sistem je nastao pre vise decenija i baziran je na jednom zastarelom metodu ucenja koji smo, ocigledno, prepisali od nekog drugog. Taj obrazovni sistem forsira:

a) Rutinu - pogledajte samo zadatke iz matematike na prijemnim, npr. 80% njih su cisti rutinski zadaci bez ikakvog uplitanja razmisljanja - samo treba da prepoznas da je to, recimo, kvadratna jednacina ili zapremina kupe na primer - i da rokas ono sto si naucio na pamet (sistem resavanja) - samo mali broj zadataka sadrzi prave probleme, a takve zadatke obicno vecina i ne resava jer ne moze da se snadje u tome (da primeni znanje - jer ga i nema, ima samo "rutinu")...

b) Bubanje - iliti fotografsko pamcenje i identicnu reprodukciju uz preteranu paznju na detalje. Gradiva su puna gomile cinjenica, i ocenjivanje se zasniva na reprodukciji tih cinjenica, a uopste se ne forsira razmisljanje i diskusija. Za svoje 4 godine skolovanja u jednoj "elitnoj" beogradskoj gimnaziji se ne secam da smo ikada vodili neku diskusiju sa profesorom, vec je ceo sistem ucenja bio baziran da profa izvrlja na tabli, ili isprica, to sto hoce - a onda se ocenjuje ko je pohvatao to sto je on rekao. Stavise, oni koji previse "pitaju i raspravljaju" bivaju obelezeni kao nekakvi buntovnici i nepodobni, i u samom startu bivaju diskvalifikovani - potencira se profil "bubatora".

c) Zastarele metode - prosto sam obozavao "zabranu upotrebe digitrona" i slicne gluposti u nasim skolama - umesto da se deca nauce da koriste savremena sredstva koja nam je podario progres covecanstva, mi se ucimo da sve resavamo "peske" - naravno, nekom genijalnom "rutinom" koju su nam isprosipali profesori - i time preokupiramo vreme dece alocirano za ucenje (koje jedva cekaju da prodje), umesto da se deca bave razmisljanjem i ucenjem kako da znanje primene i da im to bude zanimljivo.

Rezultat ovih metoda je da deca provode 99% vremena u ucenju rutine i bubanju gomile cinjenica koje bi nasli za 1sec u nekoj enciklopediji da im stvarno treba (naravno, ne uce se da to znanje traze), sto prirodno em sto stvara averziju prema obrazovanju, em sto ubija kriticki duh i zelju za razmisljanjem - i na kraju pravi generaciju ljudi koji nisu u stanju skoro nista da primene i da zakljuce, to sto su nabubali im izvetri jako brzo iz glave (cim prodje pismeni) i, naravno, posle skole ostaju bogalji u smislu da im ta skola nije sluzila ni za sta drugo osim da se, "provuku"

O korupciji, totalno nekriticnom odnosu prema svom znanju i sposobnostima, popravljanju ocena i subjektivnom ocenjivanju, obavezi kupovine "profesorove zbirke" inace ti se smanjuje ocena i da ne govorim - to su samo jos dodatne muke koje pogorsavaju stanje i cine ukupan kvalitet proseka jos losijim.

--

Kako je vecina profesora obrazovana istim ovim metodama, nema teoretske sanse da reforma ovog arhaicnog sistema u Srbiji prodje bez primene sile tj. pritiska "odozgo" - a kako je i vecina politicara samo produkt naseg "idealnog profila obrazovanja" - tj. bubatora koji ponavlja i ne zamera se nikom, od toga definitivno nema nista na duzi rok IMHO :(

Ovaj sistem je, naravno, samo jedan od mogucih - postoji jos zemalja koje ga primenjuju... I videcete da mnogi ljudi u tim zemljama misle da je taj sistem zapravo superioran - nema nista bolje kad "nasa deca znaju da rese diferencijalnu jednacinu na papiru, a glupi zapadnjaci moraju da pale kompjuter"...

Ne zaboravite - nisu deca u Srbiji nista pametnija ili gluplja od dece bilo gde drugde. Ono sto ih cini sposobnim ili nesposobnim u zivotu je obrazovni sistem. Koji je u Srbiji ocajan... ako uopste vise i postoji :(

[ WOW @ 05.12.2007. 10:34 ] @

slazem se sa tobom, ali to sto si naveo su samo posledice neceg mnogo veceg... nepostojanja demokratije, centralizovano drustvo, a tu je i "los dizajn" zemlje, insfrastrukture to jest... i to ne mislim samo na komunikacijsku infrastrukturu, vec bukvalno i na putnu mrezu i dizajn gradova...

sad ja znam da pola vas nema pojma o cemu ja pricam, a mene stvarno mrzi da objasnjavam...
hajde ako nekog nesto detaljnije zanima zasto ja tako mislim neka pita :P

[ BluesRocker @ 05.12.2007. 14:51 ] @

@ID
Svaka ti je na mestu. :)

[ Zorzo @ 08.12.2007. 12:51 ] @

Radio sam ovaj test prosle godine. Zivim u Crnoj Gori. Pored loseg sistema obrazovanja, uticaj na los plasman, imala je i neozbiljnost. Dosli su neki od nasih profesora, i rekli nam da su to nekakvi testovi, i da se ne bojimo, od njih nam nece zavisiti ocjene. Vecina je bila nezainteresovana da ih uradi ozbiljno. Mnogi su izlazili, prije nego je bilo teoretske sanse da ih rijese. Nismo imali pojma da je to test koji ce rangirati nasu zemlju po sistemu obrazovanja.
Mi smo na 48 mjestu, ali mislim da Finci ne znaju 100 poslovica na latinskom napamet, koje smo mi u drugom gimnazije morali nauciti, da ne bi pali razred. (salim se, ovo je glupo, jedino sto smo vjezbali memoriju)
Jedan od problema u nasem skolstvu, je i to sto nam se za upis gleda cjelokupni uspjeh, a ne ona materija koju cemo da studiramo. To je veoma glupo, ucenik ne moze da se potpuno posveti onome sto voli, da bi imao i druge ocjene bolje. (Krcun voli matematiku, oce da je studira, ali mora da ima 5 iz istorije, 5 iz biologije, da zna svakakve gluposti koje ce ubrzo zaboraviti, da bi se mogao upisati na fakultet.)
Nije sve tako mracno, ali trebalo bi biti mnogo bolje. Bice bolje, jer tesko da cemo nazadovati, jer to je iz ove pozicije tesko, mada me ni to vise ne bi iznenadilo.

[ Zorzo @ 08.12.2007. 13:31 ] @

Zaboravih da kazem u prethodnom postu, imamo mi sjajnih pojedinaca, ali imamo i veliko stado. Gimnazija iz Budve (koju ja ucim), je pobijedila prije par godina na takmicenju `Zdravo Evropo`. Prvo su porazene cuvenije gimnazije iz SiCG, a onda i na evropskom takmicenju. Sa druge strane imamo i stado koje svakodnevno gleda (to se tesko slusa) turbo folk (onu gomilu budala), emisije tipa `Veliki brat`, i jos slicnih gluposti sa Pinka, i kanala slicnih njemu.
I da ne zaboravim, na obrazovanje ne utice samo skola, utice vaspitanje, drustvo i mediji. Mediji igraju ogromnu ulogu, to je ono sto se servira svakog dana. A covjek je kad se rodi kao vosak, u sta ga stavis, takav ce i biti. Takodje ovo nije rezultat samo Srednje skole. Test rade 15-godisnjaci, a Osnovna se zavrsava sa 14!

[ vindic8or @ 08.12.2007. 15:20 ] @

Citat:

Zorzo: Radio sam ovaj test prosle godine. Zivim u Crnoj Gori. Pored loseg sistema obrazovanja, uticaj na los plasman, imala je i neozbiljnost. Dosli su neki od nasih profesora, i rekli nam da su to nekakvi testovi, i da se ne bojimo, od njih nam nece zavisiti ocjene. Vecina je bila nezainteresovana da ih uradi ozbiljno. Mnogi su izlazili, prije nego je bilo teoretske sanse da ih rijese. Nismo imali pojma da je to test koji ce rangirati nasu zemlju po sistemu obrazovanja.
Mi smo na 48 mjestu, ali mislim da Finci ne znaju 100 poslovica na latinskom napamet,

Nemoj da mislis da su srednjoskolci u Finskoj ili bilo kojoj drugoj testiranoj zemlji taj test shvatili ista ozbiljnije od vas u CG. 15godisnjaci su svuda isti i podjednako ih zanima testiranje koje nije za ocenu, rezultati ne gube na autenticnosti nista.

[ Zorzo @ 08.12.2007. 20:29 ] @

Da smo bar znali o cemu se radi, vjerujem da bi malo ozbiljnije uradili. Ipak ne trazim nikakvo opravdanje u ovome, niti sam ja kriv.
Zasto si otkinuo zadnji dio poslednje citirane recenice? Bez tog dijela ima drugi smisao.

[ WOW @ 09.12.2007. 11:18 ] @

...izgleda da je ta fraza "ne bojte se, nije nista strasno, bacicu testove u djubre kad zavrsite" univerzalna za sve :(

...pffft, a nije da nisam mogao bolje da uradim, s obzirom da je sve bilo lagano... Mozda da se onaj lik nije petljao, i da nas je pustio na miru da radimo...

Ok, never mind, life goes on...

[ tune @ 09.12.2007. 12:32 ] @

Citat:

Zorzo: ...Mi smo na 48 mjestu, ali mislim da Finci ne znaju 100 poslovica na latinskom napamet, koje smo mi u drugom gimnazije morali nauciti, da ne bi pali razred.

Ha ha :D :D :D

1972 godina,gimnazija drugi razred prirodno-matematicki smer, dali su nam zadatak za zimski raspust da naucimo ceo
od korica do korica Gorski Venac napamet.
Te zime na radiju ceo dan svaki dan cepa Alice Cooper: School's Out,
napolju pao nov sneg, opste veselje i dobra atmosfera ko da uci (buba) na raspustu.

Procitao: Da
Naucio napamet: Ne
Dobio jedinicu iz srpskog: Da

Posledica tog prvog i poslednjeg keca u mojoj skolskoj karijeri:
Mirno i dostojanstveno sam se ispisao iz skole sa 12 keceva i trojkom iz engleskog.

Gospodo, pardon... deco,
proslo je 35 godina i ja sam mislio da se tamo nesto promenilo.

Uzdajte se samo u se i u svoje kljuse.

Bubalice i štreberi na vlasti vas nikad nece razumeti jer to im i nije u interesu.

Nego, da ne gnjavim dalje sa mracnim uspomenama:
Hvala im, bubalicama i štreberima sto su me izbacili iz skole a nesto malo kasnije i iz zemlje.
Lepo vreme napolju, odoh ja malo na plazu... ;)

[ Emil Ranc @ 09.12.2007. 13:53 ] @

Citat:

Pored loseg sistema obrazovanja, uticaj na los plasman, imala je i neozbiljnost. Dosli su neki od nasih profesora, i rekli nam da su to nekakvi testovi, i da se ne bojimo, od njih nam nece zavisiti ocjene.

E, tu leži jedan od glavnih problema - deca školu shvataju ne kao nešto što je korisno, već nešto što mora da se završi. Znanje koje treba da stiču, ne stiču ga zbog sebe, već zbog nekakvog tamo ocenjivanja.

Za ovakvo razmišljanje, naravno, nisu kriva deca, već ceo obrazovni sistem.

A evo, čak i u režimskim Novostima, ova tema je realno prokomentarisana. Prenosim odlomke iz tog članka u Novostima:

Odlikaši “tankog” znanja
B. BORISAVLJEVIĆ, 4. decembar 2007

ZNANJE koje naši đaci stiču u osnovnoj školi nefunkcionalno je i neupotrebljivo u svakodnevnom životu i rešavanju konkretnih problema.
...
- Naš obrazovni sistem zahteva od dece da memorišu podatke, a ne da uče i stiču znanje koje će moći da primene u praksi. Deca do tančina znaju sve o prirodnim bogatstvima Namibije, a da ih pitate gde je Kosmaj oni to neće znati. Deca treba da se uče da stiču znanja, da razmišljaju, da povezuju činjenice, a ne da uče napamet i samo za ocenu.
...
Deca memorišu more podataka, godina i datuma, a ne stiču jednu sliku o prošlosti, što bi istorija trebalo da ih nauči. Dešava se da đaci ne znaju da odgovore na pitanje ako je ono drugačije formulisano.
...
Osnovni problem je što su naši đaci skoncentrisani na sticanje teorijskih znanja. Sistem ocenjivanja mora biti redovan, kroz testove, a ne periodičan. Deca uče kampanjski, samo za ocenu i znanja koja stiču su prolazna. Nastavni programi su zastareli neki i duže od 10 godina nisu menjani.
Vlahović naglašava da je neophodno modernizovati metode rada i đacima davati testove sa praktičnim zadacima, kako bi mogli da povezuju činjenice i primenjuju ono što su naučili u rešavanju nekih svakodnevnih problema i situacija.
Prema mišljenju Danke Vlahović, Srbija mora težiti modelu obrazovanja u skandinavskim zemljama, čiji učenici na testiranjima postižu najbolje rezultate. Mora se težiti ka tome da prosečan, a ne nadaren učenik, može uvek da se snađe u praktičnoj situaciji, zahvaljujući znanju koje je stekao u osnovnoj školi.

LOŠI I PETIČARI
- NAŠU školu upisuju đaci koji imaju petice, a ne znaju da povežu činjenice. Takođe, oni ne razvijaju kreativnu komunikaciju, slabo čitaju knjige. Ovi rezultati su realna slika znanja naših osnovaca. Mnogi misle da su naši đaci bolji, ali mi koji radimo sa njima znamo da to nije tačno. Postoji jedan procenat sjajnih učenika, koji odlaze u inostranstvo, osvaja medalje, ali to su đaci koji bi u svakom sistemu bili uspešni.