Pazi za taj sport ti treba mašina i materijal. Sumnjam da možeš negdje da kupiš korice na malo, to je za ručno raditi jako komplikovano....

Ne znam kako ti se samo isplati?

Recimo da imam korice, sta bi zatim trebao raditi?

kako da stampam
kako da secem
kako da sijem
kako da lepim
kako da savijam

a da to lici na nesto!

I povezivanje spiralom je koričenje. Ne znam na koje si konkretno mislio (pretpostavljam na broširani povez), ali uglavnom nećeš moći to da izvedeš bez mašine za određeni tip koričenja.

Pošto moram da otkrijem detalje, ajde .......

Interesuje me autentično koričenje koje se koristilo za koricenje knjiga starih 200 godina. Dakle, interesuje me zanat i zeleo bih da pocnem time da se bavim. Imam prijatelja u Irskoj, koji u 2004-toj godini iz HOBIJA kortici cinjege, na nacin na koji su se obne koricile pre 315 godina.

On mi je pokazao neka njegova remek dela, koja u Irskoj vrede oko 500 funti. Dakle, ne reba da zavrsim posao, vec me interesuje zanat i molim sve koji mogu da mi pomognu nekim korisnim linkovima da to ucine.

PS.
Tip je napravio mastilo za pero po receptu iz 16xx godine. Priznajem da je otkacen totalno, i da me je upalio.

PPS.
Obzirom da se na ovom forumu krecu ljudi koji su koliko toliko u tim vodama smatrao sam da je ovo pravo mesto za ovo pitanje.

S obzirom da hoćeš metod koričenja od pre 315 godina, teško da je ovo mesto gde ćeš naći nešto. Zašto ne pitaš tog prijatelja iz Irske da te malo uputi?

Kad sam bio kod njega, naucio me je par stvari, ali vrlo sam kratko bio u Irskoj, a samo dva dana kod njega.

Inace, preporucio mi je on par knjiga o ovom zanatu, ali izgleda da u istočnoj evropi ne mogu da nađem ni jedan primerak......

tako da sam prepusten sam sebi .... odnosno traganju za majstorom, koji bi da podeli svoje zbanje sa nekim...


pozdrav

Naruci knjige preko neta

Neznam sta si mislio kada si ovo napisao. Verovatno si mislio na knjige o koricenju. Ukoliko je tako, molim te preporuci mi neku dobru!

Pozdrav

Pazi marko to što tebi treba jako je rjetko i neobično. Mislim koričenje u 21 veku rade naravno mašine, da li u štamapraiji ili na nekom drugom mjestu, ali i čovjek koji radi na tome vjerujm da ne zna baš najbolje sastav ljepila, u kakav štep :)

Probaj na google da nađeš nešto više o tome, možda postoji neka grupa, komuniti, forum... mislim probaj na sajtovima univerziteta koji imaju smjerove istorije ili šta ja znam. Takođe nagovori svog prijatelja da dođe na chat ili tako nekako pa neka ti objasni pomogne malo...

Evo ukratko po maglovitom sećanju iz nekih davnih "Tehničkih novina", neke prve aproksimacije klasičnog procesa koričenja u tvrdom povezu. Dovoljno da počneš sa vežbanjem, pa ćeš verovatno doći do nekih iskustvenih saznanja:

Koliko se sećam, imaš osnovne delove: sveščice, korice, dva ona dupla čvršća lista koji se lepe jednom stranom na unutrašnjost korica , onda "forzec" (kartonski/čvršći papirni valjak na zadnoj strani, između korica i povezanih sveščica) i one dve krpice gore i dole, koje se presaviju i zalepe između forzeca i sveščica... i eventualno ona vrpca za označavanje dokle si stigao sa čitanjem.

Same korice su područje svakojakog iživljavanja i ukrašavanja, a ovo ostalo je uglavnom isto kod svih knjiga. Vanjski, čvršći papir (onaj na kome se obično upisuje posveta na knjigama koje poklanjamo, ili udara ex libris) će se se zalepiti celom površinom jedne svoje polovine za unutrašnji deo korica, ALI TEK NA KRAJU. Sveščice se izbuše sve na istoj visini, šilom, a onda se tupom iglom (za goblene) i belim koncem (sintetičkim, obućarskim, ili prirodnim ali navoštenim) prošiju, pa se ostatkom konca ulančaju (zato rupe moraju da budu na istoj visini). Na spojevima se sveščice slepe lepkom (samo pri uhvaćenom delu!), a isto tako prva i poslednja za slobodne polovine onoih papira koji će biti zalepljen za korice. E sad, pripremiš one krpice i zalepiš ih za tako povezan tom, na uhvaćenu stranu. Onda ih presaviješ prema spolja i zatim zalepiš forzec za sve to (uhvaćene strane toma, "krpice"). Preostaje "samo" da se sve to zalepi za korice. Mislim da najpre treba zalepiti forzec za središnji deo korica, pa onda, kad je knjiga maksimalno raskriljena, zalepiti one početne i krajnje čvršće strane toma za unutrašnja krila korica. Na taj način se neće pokidati ni kada se knjiga maksimalno otvori. Čini mi se da forzec treba da je malo kraći, da se ne bi video na krajevima. Najistureniji prema vrhu i dnu treba da budu pregibi krpica.

Problem lepka... mislim da može bilo koji lepak koji lepi papir, samo ako je dovoljno elastičan (jer, knjiga "radi") i ne degradira sa vremenom. Ipak, ne bi valjalo da bude sa oštrim mirisom.

Uhh, ovo je puno posla i samo za napisati...

Nisam ništa napisao o izradi korica, a to verovatno i jeste najveći "kunst" i ujedno mesto gde se kreativnost najviše da iskazati. Čini mi se da je tu najveći problem pronaći dovoljno tanku kožu za koričenje ili odgovarajuću tkaninu

Postoji nekoliko načina za koričenje knjiga, to su meki i tvrdi povez. Meki povez se mnogo lakše radi i to možeš i sam da uradiš, jeste na malo primitivniji način ukoliko nemaš knjigovezački nož, ali to si hteo. Naravno govorimo o novoj knjizi, odnosno zbiru listova štampanih ili fotokopiranih. Listovi se uštosaju (postave jedan pored drugog tako da sa svih strana izgleda ravno i da ne štrči ni jedan list), zatim se knjiga (buduća) postavi na ravnu površinu, s tim da strana koja se lepi viri, preko knjige se stavi neki teški predmet. Kasnije nekim šiljatim predmetom izgrebsti knjigu na mestu gde se lepi i to što više, vodeći računa da se knjiga ne ošteti u dubinu puno. Kasnije premazati lepkom, tako da lepak uđe što dublje u pukotine i između listova, za to je najbolji knjigovezački lepak, mada njega je nemoguće naći u malim količinama, u nedostatku može da se koristi i univerzalni lepak npr. sintelon ili tigar jedina mana kod ovih lepkova je težak i oporit miris. Posle sušenja lepka, opet se izvrši premazivanje lepka, a zatim preko lepka postaviti gazu, pa opet naneti lepak i ostaviti da se osuši. Posle sušenja knjiga je gotova, ostaje samo da se nabace korice. To možeš uraditi pomoću nekog debljeg papira, koji možeš naći u bilo kojoj bolje snabdevenoj knjižari. Koricu isavijaš tako da odgovara debljini knjige, namažeš lepkom i zalepiš. Posle svega ovoga trebalo bi da se knjiga obseče sa tri strane. Međutim ako nemaš nož, obseči samo korice i to je to.
Trvdim povezom je mnogo lepše ali i mnogo teže, ako te ineresuje pošalji e-mail.

Postoji stara radnja u centru Beograda. Neka paralelna ulica sa Knez Mihajlovom ili
Obilicev Venac. Radnja se zove Dositej Obradovic.
Gledao sam na TV-u pre neki dan. Hvale ih iz Arhiva Srbije, univery. biblioteke i
opstine grada BG. Bave se reparacijm knjiga za Arhiv Srbije.

Mislim da je to ono sto trazis.

pa zar je toliko komplikovano koristiti google.......... a tamo medju gomilom i http://www.bookbinding.net/ a tu bas sve ono sto covek trazi..... Ili on hoce to na srpskom;))

ja imam te casopise tn(tehnicke novine) i znam da sam video kako se korici pokusacu da nadjem pa da skeniram

http://postimage.org/image/fnwvwrv4b/
http://postimage.org/image/6hel9hpvv/
evo nasao sam upustva u knjizi