Tehnika je u sustini vrlo prosta - nabavis DVD specifikaciju gde je sve lepo objasnjeno
gde se sta nalazi, pa zasuces rukave i udri.

Nazalost, postoji jedna vrlo velika legalna kvaka 22:

Konzorcijum firmi (DVD-Forum) koje su ustanovile standard naplacuju papreno nabavku
specifikacija. Postoji nekoliko knjiga (physical layout, DVD-Video, DVD-Audio, Packed
PCM, razni addendum-i) i za prvu od knjiga koju narucujes, prvo podpises tzv.
non-disclosure agreement, a zatim se placa se 5000 USD, a za svaku narednu 500
USD. Ocito, mali broj firmi (uglavnom iz tzv. razvijenog sveta) moze da sebi priusti
tako nesto. Referentne aplikacije (naprimer Philips DVD-Verifier) kostaju gotovo isto
toliko (rang nekoliko hiljada USD).

Poredjenja radi, velika vecina drugih multimedia specifikacija kosta nista (AC-3) ili
gotovo nista (AAC) ili niko ne ganja dzabe primerke po web-u (MPEG 1,2).

DVD-Forum je mnogo gori - prate sve sto se desava na webu, i zatvaraju mnoge
komercijalne aplikacije ciji autori nisu platili licence za koriscenje specifikacija, a
koje diraju u sadrzaj VOB ili IFO fajlova. Nije ni cudo sto postoji jedan broj dobro
napisanih freeware-ova koji su shvatili da im se prodaja nikada nece isplatiti zbog
ogromnih pocetnih troskova koji bi morali da plate da bi stekli pravo na komercijalnu
distribuciju.

Daleko najrigoroznije je clanstvo u telima koje regulisu DVD enkripciju/dekripciju kakvi
su 4C (CPPM dekripcija). Sistem je takav da se bilo kakva provala diskova otkriva na
nacin koji lako ukazuje na stranu sa koje su dekripcioni kljucevi 'procurili' u javnost.
Nacin na koji se legalno registrovanim firmama doturaju informacije je 'preko sedam
brava'. Menadzeri su upozoreni da sprovode striktna pravila o tome ko od clanova
razvojnog tima ima pristup bitnim materijalima, i uglavnom su to tipovi vezani raznim
dugorocnim aranzmanima za firmu.

Koliko mi je poznato, par sajtova koji su otvoreno iznosili sadrzaje su dobili zahtev
za zatvaranje (iako su u disclaimer-u navodili da 'nikada nisu videli DVD spec, nego
su sve sto su izneli otkrili posle godina upornog dump-ovanja i analize binarnih fajlova
kao i kroz razgovore sa kolegama DVD profesionalcima', sto je vrlo smesan argument,
i lako se da pobiti).

Direktniji odgovor na tvoje pitanje:

VOB je skladiste video, audio, subtitle, highlight materijala. U opstem slucaju, samo
odredjeni delovi tih materijala se ulancavaju tokom reprodukcije, sto zavisi od
parental guide ogranicenja, od izabranog ugla kamere i slicno. Ta ogranicenja, kao
i druge informacije su uglavnom u IFO fajlovima. Parsovanje VOB fajlova samo po
sebi ne donosi mnogo dobiti dok se ne kombinuje sa informacijama iz IFO fajlova.

Teskoce:
Masu VOB fajlova ne mozes uopste da otvoris, zato jer pokusaj citanja sprecava
CSS enkripcija. Ima diskova koji nisu zasticeni CSS-om (znam samo za nekoliko njih i
to su uglavnom ili test diskovi, ili bas onih prvih 5-6 komercijalno izdatih). Gomila
novijih diskova, narocito DVD-Audio stizu enkriptovani CPPM-om. Rezultat: ako se
ne uradi dekripcija, svakih 0.5-1 sekunde imas los audio, a video je jos i gori, zato jer
su slike enkodovane kao razlika u odnosu na predhodne slike.

(... ne mogu da ti vise kazem, zato sto radim za DVD firme preko kojih sam potpisnik
gore navedenih dokumenata...)

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 11.01.2005. u 22:16 GMT+1]}

Hvala mnogo milanche.