Ako su tiristori i trijaci u pitanju, njihova pobuda ne reguliše direktno struju, ili napon, već vreme, tj. momenat uključenja. Oni znaju samo da se otvore i ništa više. Čak ne možeš ni da ih isključiš, već se to dogodi kada struja kroz njih opadne ispod nekog nivoa. Zato se uglavnom koriste u naizmeničnim strujnim kolima.
Najjednostavniji način, a sasvim dobar, za regulaciju je spoj sa diacom, otpornikom potenciometrom i kondenzatorom, kao što rade regulatori osvetlenja. Sa njima regulišeš zakašnjenje uključenja u odnosu na sinusoidu mrežnog napona, i tako dobiješ iseckane parčiće iz mreže. Pošto su ti prelazi oštri, neminovne su radio smetnje, koje oni prave. Zato se obično stavlja LC filtar, da bi smanjio emisiju radio smetnji. Takve šeme možeš lako naći, a možda ih već i imaš.

Odgovor na privatnu poruku. Pišem ga ovde, jer dopunjava prethodni post:
Problem nekontrolisanog uključenja i neuključenja se javlja kada dolazi do pomeranja faze struje u odnosu na napon (induktivni i kapacitivni potrošači). To sa pobudom nema veze. Može se donekle otkloniti dodavanjem termogenog potrošača (sijalica).
Može se pojaviti i usled jakih smetnji (varničenja), i tu se može nešto uraditi u kolu pobude. Treba oklopiti to kolo, smanjiti otpornik između gejta i katode i istovremeno povećati struju pobude (da bi impuls smetnje bio relativno manji), ubacivanjem blok kondenzatora u kolo gejta prema masi. Ovo poslednje pomera skalu regulacije!
I jedno pojašnjenje:
Nisam bio dovoljno precizan, kada sam rekao da se koriste u naizmeničnim strujnim kolima zbog nemogućnosti isključenja u kolu jednosmerne struje. To što je bitno je da se ne mogu isključiti preko gejta (izuzev specijalnih tipova, koji i nisu "čisti" tiristori). Isključuju se sami kada anodna struja opadne ispod granice držanja. To je podatak (struja držanja) koji se obavezno stavlja u data-sheetove.

Za lazna okidanja treba upotrebiti ili manje osetljiv tiristor ili "ubiti"osetljivost tiristora otpornikom!Pre toga se treba uveriti osciloskopom sa bar 10Mhz sirine dali ne postoje neki "spajkovi" iz pobudnog kola a da tiristor u stvari pravilno radi!

I moram da dopunim-svima koji misle i/ili trde da se tiristori ne koriste u kolima ciste jednosmerne struje ,najtoplije preporucujem da potraze semu neku GRUNDIG televizora iz serije SUPERCOLOR,tamo se lepo i skolski vidi kako se tiristor pali i kako se gasi,jer je ceo horizontalni izlaz uradjen sa tiristorima!

Izvini što pitam, ali jesi li posmatrao osciloskopom šta se događa na tim tiristorima u Grundigovim i ostalim televizorima sa tiristorima? Na nekim šemama imaš i date dijagrame. Oni tamo prebacuju energiju s jedne strane na drugu i između svake periode postoji napon 0V na tiristoru, dakle i struja 0, i tada se tiristor isključi. To što se ceo sklop nalazi u okviru jednosmernog napajanja nema nikakve veze, pa po toj logici ceo televizor se napaja sa naizmeničnom strujom, pa ni to nema nikakve veze!
Pa nije to tako teško ispitati: stavi tiristor u kolo jednosmerne struje (baterija, sijalica) i aktiviraj gejt da se tiristor uključi.
Napiši ovde molitvu pomoću koje se tiristor isključio a da se ne prekine glavno strujno kolo.

Nemam ni vremena ni volje da mlatim praznu slamu!Ni kod tog GRUNDIGA se ne prekida napajanje a strujno kolo se tiristorom kroz primar trafoa vrlo lepo zatvara,pa se tiristor gasi i ciklus ponovo pocinje!To za TV bas i nije opste prihvacen princip ali su nemci to uradili i to radi dosta dobro jedino su vrednosti elemenata vrlo kriticne!To sa kolom jednosmerne struje i tiristorom je vrlo simpaticno - za osnovce-,a oni napredniji bi upotpunili radni zadatak sa gasenjem tiristora,ima i toga,nije to neka HIGH END tehnologija vec spada u jednostavne stvari!

Pa objasni, nama kojima to nije poznato, kako se gasi tiristor.
A kod TVa sa tiristorima jeste tačno da se ne prekida napajanje, već se tiristori nalaze u takvom spoju da struja koja prolazi menja svoj intenzitet, i kada padne ispod "struje držanja" tiristor se isključuje. Pogledaj malo te sklopove, i to nije mlaćenje prazne slame, to je odbrana tvog stava. Nije odbrana kada kažeš da je to previše jednostavno i ne želiš o tome da pričaš.
Ima dosta ljudi koji neznaju o tome mnogo, i nije u redu kada širiš dezinformacije. A priča o isključenju tiristora jeste upravo to. Postoje neki koji se mogu isključiti preko gejta (SONY), ali to nisu obični tiristori, i nisu u svakodnevnoj upotrebi.

Nikad ne sirim dezinformacije,ovde dodjem da se malo odmorim pa natrag na posao!U kolima jednosmerne struje se jednim tiristorom vrsi ukljucenje a drugim se gasi ovaj prvi!Pa to imaju srednjoskolci za vezbe kako se gasi tiristor!Dalje,ko je radio u industriji,razne peci za VF grejanje ako su velike snage se u pravilu realizuju tiristorima i tada se napajuju jednosmernom strujom i opet ima dva tiristora koji rade po sistemu pali-gasi!Ja cak koristim nekad tiristore kao obicne prekidace za AC,to su divni poluprovodnici uz neka ogranicenja,ali pruzaju carobne mogucnosti ako se pravilno primene!Mada sam imao i smesna iskustva sa njima od onih koji toliko "znaju" da ne moze na pedeset metara da im se pridje!Recimo jedna vrlo velika firma u Srbiji,stalno im se pali tiristor za u jednom sklopu,i posto pazljivom pretragom kontrolne elektronike nije nadjeno nista sumnjivo zamenio sam tiristore,i oni su se grdno zacudili sta ce mi tu kilo-kljuc!Tada sam shvatio zasto im se tiristor palio,nisu ga propisni stegli za hladnjak!

Ajde budi drug pa skiciraj to nama kako se gasi tiristor DOK KROZ NJEGA TEČE jednosmerna struja. Ima nas kojima to nije poznato.

Pobogu, dva su nacina da se ugasi Thy:
1. prekidanjem njegovog strujnog kola (struja kroz thy pada na 0)
2. inverznim polarisanjem istog, cime isti ide u gasenje trenutno (to je u stvari princip rada 'gasenja thy drugim thy')
Pogledajte malo bilo koji datasheet bilo kog thy.
Poz.

Obicno tako mada ima principijelno i drugacijih izvodjenja,npr na red sa THY ide dioda ili neki damping pa se na njima gubi napon za vrednost Uak min tako da THY ne vidi napon na krajevima,ili ako je induktvan teret da se pod kontra-EMS inverzno polarise THY pa opet zbog razlike potencijala "vidi"da nema napona,mada ovim nije sve iscrpeno sto se mogucnosti tice!

Upravo to sam hteo da "izvučem" kao odgovor od nekih učesnika u ovoj diskusiji:tiristor nije moguće isključiti preko gejta, već se mora glavni strujni tok prekinuti.
Na koji će se to način izvesti stvar je nebitna za ovu priču. Ako ste shvatili da tu mora biti prekidač, pa još da ga neko i okrene, žao mi je, ali dok kroz tiristor teče struja, on je "otvoren".

Kakve čiste jednosmerne struje? Pa tu ima svega, sem jednosmerne struje. (Jeste, napajanje je jednosmerno). I kako bi takav spoj iskoristio za uključivanje i isključivanje nekog potrošača u kolu jednosmerne struje? Ako ja pitam: može li ovaj automobil da ide "bočno", a odgovor je: da, ako se u cilindru krećeš određenom brzinom...Nije tačno! Njegov koordinantni sistem se promenio, i on opet ide normalno u odnosu na podlogu.
Zato sam ja postavio pitanje sa običnom sijalicom i baterijom, međutim to je nekima "za osnovnu školu". Hajde, isključi tako spojen tiristor, pa da pričamo...

Ja cu jos samo sad da repliciram-postaje dosadno!Dakle,nigde gore ne stoji da se preko gejta gasi THY,lepo stoji da mora napon na njegovim krajevima da prodje kroz nulu-i sve receno o iskljucenju sa kontra-EMS objasnjava kako u konkretnom slucaju THY "vidi" nulu napona i kad ona ne postoji!Inace-struja drzanja je minimalna struja koju THY moze da da kad su svi ostali kriterijumi zadovoljeni a nema mnogo veze sa gasenjem,da bi se ugasio MORA napon na krajevima da prodje kroz nulu i uloga kola za gasenje se sastoji u tome da obezbedi tu nulu dovljno dugo da se THY ugasi!U kolu sa sijalicom i THY moze da se THY ugasi ako se doda kolo za gasenje,normalno da kolo ne moze biti tako prosto i da tu ne moze da bude samo THY i sijalica!Ja sam i naveo GRUNDIG kao primer drakonski smelog spoja sa THY,to je po meni od strane konstruktora besprimerna hrabrost!\,ali je svakome skolski primer kako moze THY da bude prekidac i u DC kolima!

Jeste dosadno, ali zahvaljujući tebi. Pišeš gomilu neistina i očekuješ da niko ne reaguje. Ja sam upravo sada, iako vrlo dobro znam rezultat, spojio tiristor i otpornik na "školski način" i stvari stoje ovako: smanjivanjem struje do 20mA (toliko je za taj tiristor) tiristor se isključio i napon na njemu koji je bio oko 1,2V je porastao na napon napajanja sklopa. Znači da struja držanja jeste podatak pri kojoj struji se tiristor sam isključuje, i ima ISKLJUČIVU vezu sa gašenjem. Napon na tiristoru NIJE ni u jednom trenutku bio nula, i tako redom...Stvarno nema više smisla raspravljati sa tobom, ali te ipak molim proveri sam. Nije teško i ne boli, osim možda saznanja da nisi u pravu.

Javljam se i ako sam rekao da necu!Dakle ovako- za tih 20mA,treba te podsetiti da i tiristor i nije idealan prekidac pa kao takav ima i neki svoj unutrasnji otpor!Pogledaj dali slucajno tih 20mA nisu naponska nula za tiristor?Mislim da jesu sigurno,i konacno nacrtaj tiristor onako sa dva tranzistora kako on i izgleda inace pa ce biti neke stvari jasnije!A meni je nadalje ispod intelektualnog nivoa da raspravljam sa nekim ko pledira da nesto zna a vezuje THY i sijalicu!Elektronika te vrste je ipak nesto slozenija,a iza nekih ljudi stoje i neke konkretne primene THY a iza nekih samo sijalice!I ubuduce malo vise kulture i postovanja molim,jer ukoliko mislis da iznosim neistine ja onda smatram da ti iznosis gluposti,pogledaj literaturu od SEVER SUBOTICA recimo-pa dali si ti radio nesto ozbiljno sa THY u zivotu-izuzimajuci ovo skorije tehnolosko cudo sa tom sijalicom?

Odluči se, jesu li krajevi unutra ili spolja. Naravno da je za držanje tiristora potreban određen napon (1,2-1,5V), ali to nije nije nula, gledajući spolja.
Ako neko pokuša stvari da objasni na jednostavan način, to ne znači da je glup ili neznalica. To samo znači da ima više obzira prema ostalima, i da možda bolje razume te stvari od onoga što ni sam sebi nije jasan i u mnogome kontradiktoran.
Šta ću da vežem za tiristor ako ne potrošač (otpornik, sijalicu)? Da nije možda trebalo iznajmiti spejs-šatl da bi ti bio fasciniran?
Pa čoveku je trebao prekidač (verovatno je odavno napustio ovu temu), i ja sam mu rekao da sa tiristorom nije moguće isključiti kolo jednosmerne struje već se mora prekinuti sama ta struja da bi se i tiristor isključio. Šta je tu netačno? Da li je trebalo da mu ponudim šemu TV Grundiga, a i tamo se sa tiristorom ne isključuje njegova sopstvena struja. Ili je možda trebalo da mu pričam da je tiristor četvoroslojna dioda, da ima PNPN slojeve, šupljine i elektrone...
Ono sa tranzistorima jeste model tiristora i on se MOŽE isključiti preko bilo koje baze za razliku od tiristora. (Toga se nisi setio, inače bi se uhvatio za to.)
Takve tiristore sam ja "pravio" pre 30 godina kada tiristora nije bilo na svakom ćošku.
Mislim da bi na ovom forumu trebalo da pomognemo jedni drugima (ako znamo), a ne da nam posle odgovora bude još manje jasno.

Moguce je mozda gasenje postici superponiranjem kratkog impulsa struje suprotnog smera na krajevima tiristora.

Moguce je i to sam u jednom ranijem postu i pomenuo,da se kod induktivnih tereta koristi osobina samog tereta u kome se zbog indukcijekontra EMS tiristor dovodi u stanje da "vidi"nulu pa se sam ugasi!Ko nije u stanju da prati materiju ne mora ni da se ovde "macuje" i ja licno ovo mesto tako i ne dozivljavam!O kontradikcijama nema smisla pricati,a jos manje o nasim strucnjacima koji su davno izmislili toplu vodu pa smo tu gde smo!U skolskim udzbenicima postoji kako se pravi tiristor sa dva tranzistora ali i dalje ima samo tri izvoda kao i svaki THY!Inace su tetrode koje pominjes same za sebe specijalni elementi i ne mogu da ih svedem pod THY nikako!U mom nijednom postu nema kontradikcija sto se tice THY,uvek je sve /dobronamernom/jasno!Doduse slazem se da je tesko i nemoguce odvojiti proticanje struje od postojanja napona,pa je prica o tome dali opada struja pa se on ugasi,ili napon prodje kroz nulu pa se ugasi isto kao i prica dali je starija kokoska ili jaje,to je jedino mesto gde mozda ima nesuglasica!I konacno,dali hoces da pokusam da pronadjem semu od jednog starog velikog UPS,ima ga ovde u jednoj banci i mislim da ima i sema!To je znaci UPS ,radi na 24VDC,daje 220v AC a nema tranzistore jer je starije konstrukcije nego su tranzistori u kontrolnim i okidackim kolima a THY su prekidaci snage!To odrzava jedan moj prijatelj i verujem da ima semu od toga ,pa da skratimo pricu i prodiskutujemo o tome kako THY prekida DC!

Neznam šta znači "macuje", ali ti si izgleda od onih što ne umeju da čitaju već samo da pišu. Već ko zna koliko puta sam rekao da se tiristor ne može isključiti dok kroz njega prolazi struja veća od struje držanja. Svaki prekid te struje prouzrokuje isključenje tiristora. U ovoj priči nije bitno ko je prouzrokovao taj prekid, da li je to prekidač, ili okolni elementi, ili nešto treće. Kakvu vezu imaju aplikacione šema, pa one samo mogu potvrditi da je to tako.
Kako misliš da spojiš dva tranzistora a da ti i dalje ostanu tri izvoda? To što ćeš jedan da zanemariš, to je druga priča. Viđao sam šeme, a i sam koristio, gde se obe baze upotrebljavaju.
Nisam spominjao nikakve specijalne tetrode, već četvoroslojnu diodu, odnosno tiristor. Imaš dole skicu koju sam skinuo sa nekog nemačkog sajta i to je ono što se uči u školi. Možda si ti drugačije učio, ali ovo RADI. I zamisli koliko su Nemci primitivni kad objašnjavaju tiristor pomoću sijalice!

JA ne sporim da se tako pokazuje princip rada THY ,to verovatno niko pametan i nece da uradi!Ja samo istrajavam u tvrdnji cinjenice da se THY koriste u DC kolima vrlo uspesno ali da ih tada prati elektronika za gasenje koja da pomenem potice jos iz vremena kad se nije znalo za THY nego su korisceni vakumski TIRATRONI,ali je princip potpuno isti!Nemoj da pominjes Nemce kao elektronsku velesilu.Povrsni poznavaosi se secaju kako su Nemci prosli sa Japancima u "ratu"izmedju VIDEO2000 i VHS!To je znacilo pocetak kraja za SOHO i CONSUMER elektroniku-made in germany!Doduse po Evropi oni tu nesto i vrede,ali jos nisu uspeli da na mestima gde japanski proizvodjaci ugrade jedan tranzistor oni ugrade manje od tri!Ovo se prica kao vic na svim skupovima po svetu-provereno,tamo sam to i suo!Zato su poceli da prave profi konektore kojih vise nigde nema ,procesore kojih nigde nema itd a sve u cilju da kupce vezu samo za svoju industriju!No to nas udalji od teme!Ja moram da naucim kako se uz ovakav post dodaje JPG pa da ti posaljem kako se pravi THy sa dva tranzistora ali ne ovako kako si ti meni poslao!I nisi odgovorio dali da pojurim ovu semu iz prethodnog posta?Interasnatno bi bilo,THY u DC kolu a radi i to se u sekundi dosta brzo iskljucuje i ukljucuje,prosto da ne poverujes!A sto se "macevanja"tice,ja sam ovde u trenucima dokolice pa shvati kako hoces,ali svakako dobronamerno!

U firmi koristimo energetske pretvarače napona i frekvencije sa tiristorima.gašenje je obezbeđeno dodatnim kolima.

HORVAT I -Hvala lepo na podrsci!I ja sam samo pomenu da THY mogu i rade u DC kolima i ispade to je to velika jeres!Ne uspevam da se "spasem"!
Pozdrav

Tiristori svakako mogu da rade u DC kolima. Postoje tiristorski DC/DC pretvaraci.
Medjutim, da bi se tiristor ugasio neophodno je da struja padne ispod struje drzanja.
Uloga eksternog kola je upravo u tome da to obezbedi. Dakle, u DC kolu se tiristor gasi inverznim polarisanjem ( + na katodi, - na anodi ) i to traje sve dok struja kroz tiristor ne padne ispod struje drzanja. Tek tada je tiristor ugasen. Da bi tiristor mogao ponovo da se upali mora biti direktno polarisan.

ajde ljudi okačite neku šemu za regulaciju svjetla,al nek bude što jednostavnije

zar ti ovo nije dosta? ili nisi ni procitao? ako jesi,a ne razumes, to je vec drugo, kolo radi tako sto se kond. puni do nekih 30V kada diac provede i pusti struju na gate triaca, potenciometrom bi trebalo da se regulise brzina punjenja kondenzatora, kada triac provede kond. se isprazni - napon padne na diacu i on ugasi triac, sve ovo se desava dosta brzo pa od 50Hz naizmenicnog napona dobijas samo isecke sinusoide kako je i rekao gosn Proko

U kolima jednosmijerne struje se može kontrolisati trenutak uključenja ali i isključenja tiristora, ako se kao što je neko prethodno rekao superponira kratak impuls struje suprotnog smijera na krajevima tiristora.

Zakačio sam tri osnovne šeme pa pogledajte.

Dakle Sl. 1 prikazuje takav način korišćenja gdje se jasno vidi da je potrošač aktivna otpornost a kondenzator koji bi trebao da bude malo većeg kapaciteta ( zavisno od struje u kolu prvog tiristora ) i bipolarni zbog stalne promjene polariteta na njemu jer je isti vezan paralelno čas sa jednim čas za drugim tiristorom i naravno sve pada u vodu ako bi signal iz takt generatora uključio gejtove na oba tiristora, dakle mora da obezbijedi naizmjenično aktiviranje gejtova da bi šema funkcionisala.

Šeme 2 i 3 prikazuju i korišćenje sa transformatorima , mada napon na sekundaru naravno nije sinusoidalan.

Nadam se da ovo moje javljanje i okačene šeme neće izazvati negativne replike nego doprinijeti razjašnjenju u pozitivnom smislu.

POZDRAV !


_{[Ovu poruku je menjao Slavenko dana 14.04.2006. u 00:07 GMT+1]}

Stvarno ne vidim čemu ovo objašnjenje, kada je već sve više puta razjašnjeno, i to prilično davno.
A šta je dovođenje impulsa suprotnog smera nego prekid struje kroz tiristor. Gledajući sa strane tiristora to jeste prekid glavne struje, i to sam više puta ponovio. Kako ćeš to izvesti, to tiristor ne zanima, a verujem ni većinu čitalaca ovog foruma.

Ja sam shvatio da je ovdje tvrđeno da se tiristorom ne može upravljati na DC napajanju i zbog toga sam i zakačio prethodne šeme koje pokazuju suprotno i kao što sam rekao nemam namjeru da se svađam ali možemo da diskutujemo u pozitivnom pravcu.

Tačno je da se dovodi impuls suprotnog smijera kao što si i napisao da bi se tiristor zatvorio i tu je sva poenta i po mom mišljenju to je upravo dio zbog koga je došlo do nesporazuma i naravno da se ne može prekinuti struja kroz tiristor preko gejta.

Deo sa kojim se sa tobom ne slažem je da većinu čitalaca ovog foruma ne zanima kako ovo izvesti, baš smatram suprotno !

Dal se mogu tiristori koristiti kao diode za elektricne i co2 aparate posto sam ih vidjao po aparatima za varenje, ovako nekako.
http://www.kupindo.com/kupovin...nika/Iskrini-tiristori/9338948
http://www.kupindo.com/kupovin.../Tiristori-SKT-160-12E/9345847

Postoje neki koji se mogu isključiti preko gejta (SONY), ali to nisu obični tiristori, i nisu u svakodnevnoj upotrebi.
--------------------------------------------------------------------------------
Mozeli tacna oznaka ovih tiristora?

Moze li neka sema za finu regulaciju brzine obrtaja brusilice na 220~, snage do 3000W, sa mozda pikom i do 4000W...

Bio bi zahvalan.

Naravno da je proverena, da mi se ne bi desavalo neko trzanje ili slicno, sa diskom od 230mm nije se bas zgodno saliti.

Pitam cisto iz radoznalosti, vidjao sam po pijacama i otpadima za sitne pare tiristore velike snage i po 400A pa rekoh mogu li se iskoristiti za sta ili ne

Zdravo!

Uradio bih žmigavac na žarulji od 220V, upravljao bi sa 12V. I imam timer 555 sa potenciometrom kojim regulišem brzinu treptanja, a na izlaz sam spojio gejt od tiristora tic106M, Mg1 mi je nula, a Mg2 faza. Mjerio sam unimerom i pulsira izlaz, ali kad spojim žarulju ona samo svjetli. Jel mi treba neki brži tiristor ili je to zato sta nemam dovoljno nisku struju za prekid?

Ne bi bilo loše da to nacrtaš i uslikaš.
Ne moraš celu šemu,okači barem deo za napajanje 555,njegov izlaz
i vezu sa tiristorom.

555 kad "trepče" onda mu izlazni napon ne ide skroz dole do nule,
zbog toga je potrebno videti kako si spojio 555 i tiristor.

I pazi na taj 555 i sve oko njega--sad je sve to povezano sa Fazom !

pOz

Evo ovako izgleda izvor, i na pin 3 sam kacio relej preko tranzistora, ali me izludi cvakanje. Pa bih htio neku elektronsku sklopku da se ne cuje

555 možeš povezati na Triak ili tiristor (bolje na trijak) na 2 osnovna načina:

1) Galvanski spojeno_____(što Ti NE preporučujem)
2) Galvanski razdvojeno___(što PREPORUČUJEM !!!)

Izvoli par šema iz kojih ćeš uspeti da "povadiš" ono što tebi odgovara:







Elemente oko 555 zadržavaš one iz tvoje šeme da bi frekvencija treptanja ostala ista.

Izlaz 555 (Pin-3) vezuješ preko otpornika na ulaz MOC3021, koji drajvuje Trijak.

Šta god budeš odabrao Pazi na mogući udar struje i NE pipaj rukama elemente niti štampanu ploću ili proto-bord!

Ne zaboravi:
Nema lemljenja za vreme uključenog sklopa ! Možeš SAMO pažljivo da meriš napon na pojedinim tačkama.

pOz

Zahvaljujem se, danas ili sutra cu to uraditi sa velikom pažnjom :)

Drago mi je da češ to sa pažnjom raditi.

Samo polako,ne brzaj, " i sutra je dan",
a ako nešto zapne pitaj,pomoći če ti bilo koji član foruma.

pOz

@Trick Fix

Prijatelju,

Uvek si spreman da ponudiš korisnu šemu.

@Ostali koji će čitati temu od početka,

Čitajući ovu temu od prvog posta, videh da je došlo do žestoke rasprave između par članova.

Gospodin @Proko je u prva dva svoja posta dao sasvim korektno i prilično kompletno objašnjenje.

Svaka reč koju je napisao je korektna.


Da ne bi ona silna rasprava zbunjivala čitaoce teme, evo neke stvari ću ponoviti a neke dopuniti:

-Postoje i tiristori sa mogućnošću gašenja pomoću gejta. To su GTO (gate turn off) tiristori.
Kod njih je struktura gejta napravljena tako da kroz izvod gejta može poteći struja jednaka radnoj struji tiristora, i to u inverznom smeru od struje paljenja. Skupi su i teško se nabavljaju kod nas. Razvio ih je nekada davno Philips, potom primenio Sony i ostali. Tipični predstavnici GTO (Philips 1984-1986.) su: BT157, BTW58, BTV58, BTR59, BTS59, BTV60, BTV60D, BTV70, BTV70D...
Takvi tiristori se gase snažnim negativnim strujnim impulsom, plasiranim u gejt izvod, gde kolo za gašenje na kratko preuzme kompletnu radnu struju tiristora svodeći je na struju manju od struje držanja.

-Svi tiristori, pa i sam GTO tiristor, se dakle gase tako što im se za neko vreme smanji anodna struja ispod struje držanja (i hold). Neophodno je neko kratko vreme za to da bi došlo do uspešne rekombinacije nosilaca. To vreme je u dokumentu obično označeno kao tQ (vreme komutacije). Na osnovu dužine potrebnog tQ razlikujemo spore i brze tiristore.

Sve vrste tiristora se primenjuju i u kolima jednosmerne struje, kao i u kolima naizmenične struje. Metode gašenja se sve do jedne svode na smanjenje anodne struje ispod struje dtržanja i to se može postići "prirodnim" putem u kolima naizmenične struje, jer tamo dolazi do promene polariteta napona napajanja.
U kolima jednosmerne struje se koristi "prinudna", forsirana komutacija, tj. gašenje, raznoraznim kolima kao što su: rezonantna kola ili pomoćni prekidački elementi koji ne moraju biti tiristor, već mogu i BJT, IGBT, Mosfet i slično.

Tiristor se ne može ugasiti dok je struja anode veća od struje držanja.

O tiristorima je izvrsnu knjigu na našem jeziku napisao Mr Radojle Radetić "Tiristorski pretvarači", i kome treba još informacija, a i korisnih šema, savetujem da kupi tu knjigu jer nije skupa a puna je dobrih informacija.

Pozdrav svima

Još malo toga o tiristorima:

Tiristori, osim elektronskih cevi, spadaju među elemente sa najrobusnijom strujno naponskom karakteristikom u smislu preopterećenja. Za razliku od cevi i mehanički su kompaktni tako da su u prednosti kod mehaničkog stresa.

Sasvim uobičajena mogućnost svakog, pa i najmanjeg tiristora je da u kratkom vremenskom intervalu (tipično 8,3 ili 10mS, jedan mrežni polutalas 60 ili 50Hz respektivno) može podneti bar 10 puta veću struju od svoje nominalne.

Ta osobina veoma zavisi od kućišta u kom je tiriristor, pa u nekim slučajevima gde je relativno slab tiristor u kućištu namenjenom za jači (poput iskrinog tiristora za 40A u metalnom kućištu, koji je stavljen u kućište za tipičan 80A tiristor) taj faktor dozvoljenog overload može biti i mnogo veći.
Na primer pomenuti Iskra tiristor za 40A ima dozvoljenu ITSM (Non repetitive surge peak on-state current) 27 puta veću od nominalnih 40A, tj. 1080A.

Ta sposobnost je pretežno određena termičkim osobinama pelete i kućišta.

Kada je potrebno napraviti neki generator koji će proizvoditi kratke impulse enormnih snaga, u oblasti vremena većih od nekoliko uS, varničari i tiristori su nezamenljivi.

Tiristori se prave za napone reda nekoliko KV i struje reda nekoliko desetina KA.

Njima se još uvek prave pretvarači u oblasti snage reda stotina MW (iznad toga su još uvek samo elektronske cevi).

Za malo manje snage (reda MW) se još uvek koriste moćni GTO, koji ipak nisu toliko snažni kao klasični tiristori, ali su upravljiviji.

Tiristori se povezuju serijski i paralelno, u cilju dobijanja rada sa visokim naponima ili enormnim strujama. Tako se njima kontrolišu i stotine KV napona i MA struja.

U poslednje vreme bivaju sve više potisnuti razvojem modernih elemenata.
U igri su ponovo neke germanijumske supersnažne prekidačke strukture, Silicijum-karbidni prekidači, IGBT i slično tome (ABB grupacija), no i pored velikih napona i struja, ti elementi još uvek nisu dostigli izdržljivost običnog tiristora.

Na žalost, od samog njihovog nastanka, primenu tiristora je otežavala složena kontrola njihovog gašenja, te se kod manjih snaga izbegavaju i umesto njih koriste lakše upravljivi prekidači.
Sada su u oblasti srednjih snaga dominaciju preuzeli IGBT, a i njih će uskoro potisnuti SiC elementi.

Međutim, uvek kada nam je potrebno rešenje koje može podneti strahovite šokove preopterećenja, setićemo se starog dobrog tiristora, kome je (ako se sve dobro dimenzioniše) sasvim dovoljan obični topljivi osigurač kao zaštita...

Pozz

TO potvrđuje i ova knjiga !
Mađarsko izdanje o "Trikovima i Frikovim! u koriščenju,exploataciji,vezivanju i "Turiranju" Tiristora i Trijaka.

Ako nekome treba nešto iz teorije ,rado ču prevesti tekst iz knjige i okačiti korisnu šemu.
Ima 100+kusur čudnih,korisnih aplikacija,
Ako se neko nečeg seti u vezi Tiristora/Trijaka____nemo da se ustručava.

Na "Izvolite Sam" za pomoč.

Svako Dobro,

pOz

Kratka opaska: Od 2009.god. , u gore pomenutom Macolakg postu, gospodin Mr Radojle Radetić je postao Doktor tehničkih nauka na Univrzitetu u Novom Sadu!

Dugujem izvinjenje gospodinu Radetiću jer za njegov doktorat nisam znao.

To i dalje ne menja Radojletov kvalitet kao autora i stručnjaka, samo ga povećava.

Pozz