na zapadu (amerika, australija, novi zeland) se koristi mathlab pa ako planiras da palis tamo bolje to koristi jer tamo svi to imaju. na univerzitetima se podrazumeva
da obavezno znas da radis u mathlab-u ako si na engeenering ili computer science.
ne znam da li planiras kad tad negde da palis ali ako hoces onda radi mathlab jer ce to najlakse tamo moci da nadjes ako ti bude zatrebalo. pritom ne mislim da nadjes da kupis program nego u racunarskim laboratorijama je obavezno to instalirano a obicno mozes da udjes sa tudjom acces card.

a ako neces mathlab koristi mathcad jer sada moze sve sto i mathematica ali je mnogo laksi. ja koristim mathcad jos od srednje skole a to je od pre 6-7 godina i super je. nekad su se ovako svrstavali ti programi. mathcad su koristili studenti i bila je za kucnu upotrebu a mathematica su koristili u laboratorijama naucnici i slican tip ljudi. mathematica je bila jako teska za upotrebu ali je imala mnogo toga vise (svoj programski jezik) i tu je sve moglo da se uradi ili isprogramira a mathcad je bio veoma lak program za upotrebu. danas mathcad moze sve sto i mathematica a ostao je veoma lak za upotrebu pa zato ako se dvoumis izmedju ova dva preporucujem mathcad.

Matlab (ovo 'Mat' u imenu dolazi od reci 'matrix' a ne 'mathematics')
je program koji je prevashodno namenjen inzenjerima. Zato je notacija
siromasnija, akcenat je na numerici i na mnogobrojnim paketima
(toolbox) koji resavaju svakodnevne inzenjerske probleme. Samo da
pomenem neke: ispitivanje stabilnosti sistema, modelovanje sistema
(simulink), obrada signala i pravljenje filtara (DSP toolbox,
FDAtool), rapid prototyping sa 'matlab compilerom' itd.

Mathematica je po svoj prilici namenjena matematicarima. Raskosna
notacija i jak simbolicki racunski aparat su stvari koje su mi prvo
pale u oci. Cini mi se da je program preterano komplikovan i uzasno
skup, a uz kod nas katastrofalne piratske kopije koje su po kvalitetu
ispod svake kritike i potpun nedostatak literature.

I Matlab kosta kao svetog Petra kajgana, ali postoje studentska
izdanja koja se mogu kupiti na indeks po mnogo manjoj ceni kao i
besplatna alternativa koja se zove Scilab i vrlo je solidnog
kvaliteta. E, da. I piratske kopije su mnogo bolje.

poz.

Postoji li nešto što može MathLab a nemože Mathematica?
Nije mi jasno zašto svi pričate da je Mathematica komplikovana, evo ja je koristim jedno dve nedelje i uglavnom znam da uradim skoro sve što mi treba.

poz.

A pogledajte i SciLab, koji je besplatna kopija MatLab-a.

http://www-rocq.inria.fr/scilab/

pa ne znam mnogo o mathematici ali probao sam je dok sam bio u srednjoj skoli. mozda su se dosta stvari promenile ali tada kad sam je ja probao je bila stvarno mnogo komplikovana a sa mathcad-om sam se odmah oduseio. koliko se secam mathcad je mnogo mladji program i zato tada nije imao sve mogucnosti kao mathematica ali je bio mnoooogo laksi za rad a vremenom je zbog popularnosti unapredjivan i sada je rame uz rame sa mathematicom ako ne i bolji. kajlo, ti si radio dve nedelje za mathematicom ali mozda ti jos nije trebalo nesto komplikovanije da moras da moras da se pomucis da to isprogramiras. fora je sto mathcad stvarno ima mnogo opcija i maltene sve sto ti treba. necu da gresim dusu i mozda su unapredili i mathematicu ali sa mathcad-om sam uzivao radeci. a sa matlabom sam krenuo da se igram zato sto planiram da iden na postdiplomske u inostranstvo a tu se svuda koristi matlab. znaci moje licno misljenje je da je mathcad najbolji a verovatno i drugi imaju svoje misljenje pa ti vidi sta vecina koristi. mada posto nisi ti toliko dugo radio sa mathematicom i nisi se previse navikao na nju predji na mathcad ili matlab ako planiras da ides negde. mnogi traze da znas da radis u matlabu. mathematica je nekad bila najpopularnija ali to je zato sto se pojavila medju prvima i nija imala pravu konkurenciju ali to ne znaci i da je sada najbolja (mozda i jeste, odavno je nisam koristio).

zasluzio si 5! :-) tj. zasluzio si odavno a nisam imao pojma da sam ti vec dao ocenu tako da nisam mogao sad da ti podignem prosek :-)
a ti kajlo si zasluzio jer si se bas trudio na ovom forumu i davao si zanimljive zadatke. mada je mene cesto mrzelo da pisem resenja a i komplikovano mi je da pisem kad ne mogu lepo matematicke formule da pisem ali nemoj da mislis da se niko nije potrudio ni da procita zadatak. znam kad si dao neki iz kombinatorne geometrije pa si se cudio sto niko nije ni pokusao. e pa ja sam pokusao ali sam tada bio nesto previse lenj da bih nesto napisao. nadam se da te nisam pomesao ali mi je u secanju da si ti dao taj zadatak. e da i nervoznu da pohvalim ona se isto dosta trudi.

A da li svi ovi programi mogu da izračunaju integrale?

admin: iz poruke izbačen deo koji se tiče softverske piraterije. pročitaj pravilnik foruma

[Ovu poruku je menjao Gojko Vujovic dana 27.06.2004. u 02:22 GMT]

Nemojte se ljutiti, ali ja smatram da su svi ti alati Mathematica, Matlab, Maple, Mathcad namenjeni inženjerima, a ne matematičarima. U prilog tome ide i činjenica da ti alati imaju podršku samo za one matematičke trikove koji su našli primenu u inženjerskoj praksi. Tu nema ozbiljnije Matematike. Od ozbiljnijih matematičkih trikova, ti programi su dobili recimo podršku za Grebnerove baze, a Mathematica, počev od verzije 5 i za eliminaciju kvantora za neke matematičke teorije koje dopuštaju eliminaciju kivantora. Naravno, najvažniji primer je eliminacija kvantora za realno zatvorena polja.

Međutim, te tehnike su implementirane samo zato što su ih inženjeri negde primenili. Dakle, matematičarima ostaje ili da čekaju inženjere da primene neki matematički štos, pa da ovi paketi dobiju podršku za to, ili da sami napišu toolbox-ove za te tehnike. No, to u praksi nije slučaj. Najmoćniji matematički programi se tipično i ne mogu naći u verziji da DOS/Windows, već samo za UNIX/Linux, besplatni su, otvorenog koda (obično se pišu na jezicima C/C++), usko specijalizovani (dakle, nisu opšteg karaktera kao pomenuti komercijalni paketi) i razvijeni u okviu istraživačkih akademskih projekata.

Recimo, Mathematica nije uspela da eliminiše kvantore ni iz formule


Inače, ovom formulom se tvrdi da sistem linearnih jednačina

ima jedinstveno rešenje, odakle je ta formula ekvivalentna formuli bez kvantora.

Sa druge strane, najmoćniji eliminator kvantora za realno zatvorena polja za koji znam je qepcad koji postoji samo u verziji za Solaris i Linux. Radi se o izuzetnom programu koji nisu pisali programeri Wolfram Research-a, već ozbiljni ljudi, matematičari koji su otkrili do sada najbrži algoritam za eliminaciju kvantora u realno zatvorenim poljima.

Mežutim, qepcad vam ne može izračunati integral niti rešiti diferencijalnu jednačinu. Njegova je namena samo ono što sam malopre opisao. Dakle, vrlo je usko specijalizovan. Ima i drugih takvih alata recimo za okazivanje algebarskih identiteta, konstrukciju konačnih algebri koje zadovoljavaju dati sistem uslova (koristio ih je jedan naš matematičar da bi pronašao sve algebarske varijetete od zakona kvazi grupa do zakona grupa).

No, znam i ozbiljne matematičare koji koriste pakete Mathematica ili Matlab u istraživanjima da bi na primerima "napipali" šta bi trebalo da važi, da bi potom to pokušali i da dokažu da važi u opštem slučaju. Ipak, upotreba tih alata u ozbiljnim matematičkim istraživanjima je marginalna. Ti alati su orjentisani ka inženjerima i primenjenoj Matematici. Numeričari će recimo za svoje projekte da koriste Matlab.

Ipak, odgovor na pitanje koji j alat za tebe najbolji zavisi od toga čime se baviš i šta ti treba.

Uzgred, kao open source alternativa paketu Matlab pod operativnim sistemom Linux se koristi Octave. No, SciLab izgleda lepše, a možda je i bolji.

Generalno programi za matematiku mogu da se podele na numeričke i simboličke (a sledeća podela može da se napravi prema programskom jeziku koji interno „koriste”):



Pa ti sad prvo vidi za šta ti treba, pa onda odluči…

Osim numerike i simboličkog računa postoje i stvari kao što je automatsko dokazivanje teorema (theorem provers) i pomaganje u dokazivanju (proof assistants). Nije sve u računu, pa makar on bio i simbolički.

Ma jasno. Ali ja ne znam da se neki od ovih gorenavedenih programa proslavio u jednom od ta dva? (Ovo je pitanje) Ovo su sve programi, da tako kažem, opšte namene. (Reko ja i osta živ

Da, naravno da se nijedan od programa koje si pomenuo nije proslavio niti u jednom od ta dva, ali qepcad i isabell jesu. To je upravo ono što hoću da kažem. Ova dva programa postoje samo u verziji za operativne sisteme UNIX/Linux.

Trenutno koristim mathematicu 5.0(i početnik sam), postoji li ijedan domaći(na jezicima naroda bivše yu) koji je na neki način posvećen primjeni ovog programa i pruža tutoriale!!!

Hvala!!