Ovaj prvi je jedostavan. Na padobranca deluju dve sila - gravitacija smerom vertikalno a dole i sila otpora vazduha vertikalno na gore. Uslov za ravnomernu brzinu pada padobranca jeste da je rezultanta dveju sila jednaka nuli:

F_g+F_ot=0

mg-bv=0 (gravitaciona konstanta i brzina su vektori istog smera, zato je sila otpora vazduha data kao -bv)

Kako je u pitanju slobodan pad, početna brzina je nula.

mg-bgt=0 /:g
m=bt
t=m/b
t=0.6s

Boldovana slova su vektori.

Ovaj drugi se takodje svodi na obrtanje par osnovnih formula - preciznije - prvi zakon termodinamike, pV=RT, one odnose C_P i C_V (zapravo, ovde ti treba C_V jer je proces izohorski) i formula za izračunavanje rada. Nažalost, pozaboravljala sam te stvari a mrzi me sad da tražim formule i da petljam. Što se tiče trećeg zadatka, nikad nisam dobro stajala sa oscilacijama.

I... naslov teme je "Dva zadatka..." a ima ih tri :)

thx.
Ovako:

Ako je zbir sila različitog smjera jednak nuli ne bi li onda bilo logicno da padobranac stoji na mjestu. Ako je sila padaobrana koja ga vuce gore ista onoj u kojoj zemlja vuce njega dole onda se on "stack". Mere biti da grešim, ništa čudno.

Naslov teme: hehe hoće to kada se malo više uči. :D

Ako je zbir sila koje deluju na padobranca = 0 tada on ili stoji, ili se kreće konstantnom brzinom, što zavisi od toga da li se on kretao ili stajao, kad su se sile izjednačile...

Da, to ti je inace prvi Njutnov zakon... kako to da si na ETF-u a neznas tako osnovne stvari?!

poz.

Pre toga se kretao ravnometo ubrzano, mora da predje u ravnomerno kretanje. Sile nisu nestale samo je njihova rezultanta jednaka nuli.

Nisu sile nestale samo je njigova rezultanta nula?! Hm, razmisli malo, efekat je isti.

poz.

Pa i ne mora da bude...

Na predavanju iz statike je bio primer u kome je suma svih sila koje deluju na telo jednako nuli, i suma svih momanata sila jednaka nuli. Pitanje je bilo nešto kao : "Da li je možemo da tvrdimo da će telo ostati u ovom položaju?", a odgovor je "Ne, ako su sile prevelike telo može da pukne..." :)

Nema potrebe da razmišljam. Nije isto u opštem slučaju.

2. Kao što znamo C_p= 7R/2, C_V= 5R/2 za 2-atomne molekule.
Eh, sad ,
a
(Sve ovo je srednja škola)

Što se tiče 1. gurni loptu. Ona će se kretati i kad je ne guraš. Tačnije kretaće se dok se njena kinetička energija ne istroši na rad za savlađivanje sile trenja

Jeste, ali si ipak nesto pogresila.


To gore je ok ali ovo dole nije:

Ako nije u redu onda napiši kako jeste u redu, molim te. Ovako nema smisla, jer je cilj da dodjemo do tačnog rešenja.

Izvini, evo sad cu da ostavim resenje. Nisam hteo namerno pre toga za slucaj da neko drugi hoce da pokusa da resi zadatak.

Vreme t nije 0.6s vec je beskonacno (padobranac nikada nece dostici granicnu brzinu). Ti si racunala kao da padobranac ravnomerno ubrzava ubrzanjem g pa odjednom prestane da ubrzava kada dostigne brzinu v. To nije tacno jer da bi ubrzavao ubrzanjem g onda ne bi smeo da postoji otpor vazduha. Otpor vazduha ce eksonencijalno smanjivati to ubrzanje i ono je samo na pocetku g kada je padobranac tek iskocio iz aviona.

Imamo jednacinu
ma=mg-bv.
odatle imamo diferencijalnu jednacinu :


Resavanjem dobijamo

Na kraju mozemo iz same formule analizom da vidimo da li resenje ima smisla. Kada je t=0 inda ce i brzina biti nula. Kada t tezi beskonacnosti onda brzina tezi v=mg/b. Ako je Otpor vazduha b veci telo bi trebalo i pre da usporava i za krace vreme da dostigne odredjen procenat brzine a to se i vidi iz formule jer t mnozimo sa b pa sto je b vece t ce biti manje da bismo dostigli odredjen procenat maksimalne brzine. Takodje sto je masa padobranca veca to ga vazduh teze usporava a to se isto vidi iz formule jer u eksponencijalnom delu vreme delimo sa masom. Sto je masa veca bice potrebno i vece vreme da bi odnos t/m bio isti.

Zasto sam pisao ovaj drugi deo price posle resenja? Zato sto se u fizici i elektrotehnici cesto neke velicine menjaju po istom zakonu -eksponencijalno (u beskonacnosti) dosticu neku granicnu vrednost. Ako to znamo i znamo oblik resenja onda nema potrebe da resavamo diferencijalnu jednacinu. Jednostavno se iz formule mg-bv=0 vidi da je granicna brzina v=mg/b i da brze dostize maksimalnu brzinu ako je b vece (znaci t mnozimo sa tim) i ako je m manje (znaci t delimo sa tim) i odmah mozemo da napisemo diferencijalnu jednacinu. To npr. moze da se iskoristi u elektrotehnici. Recimo da imamo izvor napona na kome je konstantan napon V i neka u drugom delu kola (koje je povezano nekim prekidacem) imamo redno vezano otpornost R i induktivnost L. Neka je na pocetku prekidac otvoren (struja kroz kolo je nula). E sada recimo da treba izracunati struju kroz kolo od trenutka zatvaranja prekidaca. Znamo da struja ne moze trenutno da skoci (zbog induktivnosti L jer bi se tu napravila beskonacno velika elektromotorna sila suprotnog znaka) a da je granicna struja jednaka i=V/R
e onda ako imamo iskustva sa slicnim zadacima mozemo odmah da napisemo
Tu samo treba provaliti da R ima slicnu funkciju kao otpor vazduha a L ima slucnu funkicju kao masa m. Slicno se resavaju i zadaci sa kondenzatorom umesto induktivnosti i mozda bi to bio bolji primer za razumevanje jer mnogi ne razumeju kako tacno radi induktivnost. Recimo neka ostali pokusaju da nadju napon na kondenzatoru (umesto L) u zavisnosti od vremena t.