|
|
[ mmilan @ 04.02.2005. 23:46 ] @
[ zzzz @ 06.02.2005. 00:47 ] @
http://www.zbp.univie.ac.at/docdel/einstein/einstein3.pdf
Ovo je originalan Ajnštajnov rad.A pročitao sam neke knjige
od 500 strana,gdje neki poznavaoci STR tumače šta je umjetnik
htio da kaže.
Ko bar malo zna njemački pročitaće original za 30 minuta.Nije
potrebno veliko poznavanje matematike.Ako naletim na prevod
proslijediću ga.
--------------------------
Samo da upitam ovo:Smije li se na ovoj temi pisati o sumnji u
valjanost TR ili ne smije?
[ mmilan @ 06.02.2005. 12:09 ] @
Eh kad bi ja jos razumeo sta to pise, u svakom slucaju dobar link.
p.s. Bez diskusija o tacnosti TR, mada moze da se pojavi neki takav link ali samo link uz kratko objasnjenje.
[ Sprečo @ 07.02.2005. 06:01 ] @
Ako hoćete ozbiljnu diskusiju ( o tačnosti ili netačnosti STR ne moramo diskutovati), nacrtajte nam onu početnu sliku sa: index.hr-Forum (post od 20.12.2004. u 15:52 i 15:53), pa da prodiskutujemo navedene (početne i nesumnjive) polazne istine (za koje ja tvrdim da su „istine“).
[ zzzz @ 07.02.2005. 08:17 ] @
http://www.index.hr/forum/topic.aspx?IDForum=22&IDTopic=27025
Ovdje neki zz (nije mi u rodu) fino izlaže TR.
Oprezno Sprečo!
-Nećemo pisati kilometarske komentare.
-Nećemo kopirati slike,već samo dati link.
-Nećemo huliti TR.Radije otvoriti novu temu za one koji to žele.
(Add by the moderator: A moderatori ce nemilosrdno sankcionisati svako nekoherentno pisanje)
[ Sprečo @ 08.02.2005. 10:50 ] @
Milane, nisam ni mislio da nam nacrta istu sliku, već bolju i kompletniju (da označi sve četiri „kritične tačke“ pravougaonika, obje dijagonale , projekciju (S') presjeka dijagonala na x-osu), te da novog moderatora zamolim da mi ozbiljno razjasni (u skladu sa onim navedenim verbalnim postavkama uz tu sliku) kretanje po z-osi (okomito na x-osu, u K0 u odnosu na K0 i u K' u odnosu na K') iz tačke P (od momenta kada se P i P' poklapaju):
- jednog (jedinog) fotona;
- mlaza fotona;
- snopa (pojedinačnih) fotona;
- mlaza laserske svjetlosti (kad laser ostaje u P i kada se laser premješta po x-osi, zajedno sa tačkom P');
- jednog (jedinog) sfernog talasa;
- sukcesivno emitovanih sfernih talasa (prostorno i vremenski razdvojenih tako da kasne jedan za drugim samo za jednu talasnu dužinu emitovane svjetlosti ).
Na sve to još primijenimo refleksiju... i ..., ko zna – možda (zajedno i u saradnji sa novim moderatorom) trasiramo put za objedinjavanje i pomirenje: kvantnog i talasnog ...., klasičnog i relativističkog....., realnog i imaginarnog.....
Sve u svemu, trebamo mnogo dublje i svestranije analizirati sve postavke: logičko-govorne, matematičko-geometrijske, eksperimentalno-materijalne (a posebno:sile, akceleracije, brzine,...), vezane za STR i OTR.
Ako predlažeš otvaranje posebne („paralelne“) teme, predloži neki radni naziv.
[ mmilan @ 08.02.2005. 14:09 ] @
Sve diskusije o teoriji relativnosti koje nisu u skladu sa prihvacenom teorijom vodite u posebnoj temni i jasno obelezenoj (predlog: u naslovu neka stoji "alternativno tumacenje", "moja ideja" i slicno).
p.s. Cak i ako otvorite novu temu, bez preterivanja u novim idejama
[ zzzz @ 09.02.2005. 10:50 ] @
Citat: mmilan:
p.s. Cak i ako otvorite novu temu, bez preterivanja u novim idejama
Bogami opasno!
-----
Evo jednog linka koji mmilan nije direktno naveo,a jako je značajan.U jerusalemu je
smještena Ajnštanova arhiva.Ovdje se mogu preuzeti razni originalni dokumenti.
Preporučujem:Originalni članak OTR.Ima i engleska verzija.
http://www.alberteinstein.info/gallery/gtext3.html
[ Sprečo @ 09.02.2005. 16:15 ] @
Dajte mi objasnite jednu "sitnicu" (kad je već ovog puta ozbiljno): Kako natjerati svjetlost da se po okomitom,pokretnom, pravcu ( u K' u odnosu na K') kreće pravolinijski (ono pod-sijalica-pod u pokretnom vagonu), uz to još brzinom c - brzina svjetlosti u vakuumu? Taman sam došao do ovog trenutka, kada me je BB "zablokirao".
[ sslavko @ 09.02.2005. 21:20 ] @
Citat: Sprečo: Dajte mi objasnite jednu "sitnicu" (kad je već ovog puta ozbiljno): Kako natjerati svjetlost da se po okomitom,pokretnom, pravcu ( u K' u odnosu na K') kreće pravolinijski (ono pod-sijalica-pod u pokretnom vagonu), uz to još brzinom c - brzina svjetlosti u vakuumu? Taman sam došao do ovog trenutka, kada me je BB "zablokirao".
A kako mislis da se krece? Krivolinijski? [ Sprečo @ 10.02.2005. 04:45 ] @
Možda pitanje trebam: a) izbrisati; b) obrazložiti; c) korigovati i dopuniti ?
Naglasak pitanja je na riječi pokretni pravac (kroz tačke P'S, to je naša Z' ili Y' koordinatna osa), a nije u pravolinijskom ili nekom drugačijem kretanju svjetlosti.
Suština pitanja je matematičko-geometrijsko-fizičko-logička analiza kretanja jednog jedinog kvanta svjetlosti , emitovanog na početku posmatranja fizičkog događaja (momenat kada se P i P' poklapaju) po pravcu okomitom na pravac x-ose (meni je logično da će se foton kretati po y-osi , a ne po y'-osi).
Cilj pitanja je pokušaj da razlikujemo širenje sfernog talasa u prostoru (iz P) i pravolinijsko kretanje zamišljene zrake svjetlosti, te da na osnovu toga (malo dublje) posmatramo i analiziramo šta se dešava posmatraču u P, a šta posmatraču u P'. Zato sam (ranije) predlagao da znatno povećamo ovu okomitu razdaljunu d = PO = P'S, kako bi nam i vidici bili nešto širi i kompletniji.
Analizom suštine navedenog pitanja moći ćemo uočiti i suštinu izjave: „Za nju će distanca svjetla do plafona biti d. Dok svjetlo stigne do gore proći će (za nju) vrijeme: t = d/c (c: brzina svjetla 300 000km/s)“. Ovakva izjava , uz primjenu Lorencovih jednažbi, treba da nas ubijedi u istinitost Ajnštajnovih postavki. Kvantna teorija nije u sukobu sa fizičkom stvarnošću (ali Ajnštajnove postavke –jesu).
[ mmilan @ 10.02.2005. 21:46 ] @
Spreco, ovo temu nisam namenio za ovakvu diskusiju, promeni mesto (otvori novu temu) za izlaganje svojih ideja.
[ Nedeljko @ 13.02.2005. 20:03 ] @
Sprečo, poslušaj moderatora. To o čemu pričaš zaista ne pripada ovoj temi. Pokreni novu temu sa odgovarajućim naslovom. Recimo, "Alternativno shvatanje prostora i vremena" ili nešto slično, ili čak "Kritičko preispitivanje teorije relativnosti". Ovde se teme zaključavaju pored ostalog i kada skrenu sa svog osnovnog toka (engleski izraz koji mnogi ovde koriste je off topic, ili skraćeno OT). U temi "Teorija relativnosti" se pošlo od pitanja kako se objašnjava paradoks blizanaca u teoriji relativnosti, tako da je sa punim pravom zaključana. Ova tema je posvećena upoznavanju sa teorijom relativnosti onakvom kakva jeste. Zaista tvoji postovi ni ovde ne pripadaju. Trebalo bi da ovaj forum bude otvoren za razna mišljenja i ideje, ali bi za to trebalo otvoriti novu temu.
[ Sprečo @ 15.02.2005. 05:46 ] @
Nedeljko, ja i pričam o Teoriji relativnosti , „takva kakva jeste“:
1. U svima sistemima, koji miruju ili se kreću jednoliko pravolinijski, važe isti fizički zakoni.
2. Brzina svjetlosti u svima sistemima, koji se nalaze u uzajamnom jednoliko pravolinijskom kretanju, jednaka je u svima pravcima i nezavisna od kretanja sistema.
Da li sam negdje (u matematičkim relacijama) naveo nešto što nije u skladu sa ovim postavkama? Da li ćeš ti, ili „moderator“, moći navesti nekakve drugačije polazne postavke?
[ Cybernoid II @ 15.02.2005. 10:05 ] @
1. U svima inercijalnim referentnim sistemima, jednacine fizičkih zakona imaju isti oblik.
2. Brzina svjetlosti u inercijalnim referentnim sistemima, jednaka je u svima pravcima i nezavisna od relativnog kretanja izvora u odnosu na prijemnik.
1 + 2 =>
Fizicke jednacine u dva razlicita inercijalna referentna sistema su matematicki ekvivalentne u odnosu na translacije i Lorencove transformacije koordinata.
Da dodam i jedan koristan link
http://xxx.lanl.gov/find/physi...ivity+experiment/0/1/0/all/0/1[ Nedeljko @ 23.02.2005. 20:14 ] @
Desetak dana sam imao zanemarljiv pristup internetu, pa se evo ponbovo javljam.
Sprečo, nemoj se ljutiti, ali ako ti zaista govoriš o Ajnštajnovoj teoriji onakvoj kakva ona jeste (bez ulaženja u pitanja njene tačnosti), a ne o nekoj svojoj alternativnoj (boljoj ili lošijoj) teoriji, onda Ajnštajnovu teoriju nisi razumeo. Princip relativnosti ne tvrdi da je temperatura u celom svemiru ista, ali tvrdi da na primer zakoni termodinamike imaju isti oblik u svim sistemima referencije. Treba razlikovati fizičke zakone od fizičkih veličina.
[ Cybernoid II @ 17.03.2005. 16:24 ] @
Par korisnih linkova u vezi logike
Citat: Einstein:Physical Meaning of Geometrical Propositions
In your schooldays most of you who read this book made acquaintance with the noble building of Euclid's geometry, and you remember — perhaps with more respect than love — the magnificent structure, on the lofty staircase of which you were chased about for uncounted hours by conscientious teachers. By reason of our past experience, you would certainly regard everyone with disdain who should pronounce even the most out-of-the-way proposition of this science to be untrue. But perhaps this feeling of proud certainty would leave you immediately if some one were to ask you: "What, then, do you mean by the assertion that these propositions are true?" Let us proceed to give this question a little consideration.
Geometry sets out form certain conceptions such as "plane," "point," and "straight line," with which we are able to associate more or less definite ideas, and from certain simple propositions (axioms) which, in virtue of these ideas, we are inclined to accept as "true." Then, on the basis of a logical process, the justification of which we feel ourselves compelled to admit, all remaining propositions are shown to follow from those axioms, i.e. they are proven. A proposition is then correct ("true") when it has been derived in the recognised manner from the axioms. The question of "truth" of the individual geometrical propositions is thus reduced to one of the "truth" of the axioms. Now it has long been known that the last question is not only unanswerable by the methods of geometry, but that it is in itself entirely without meaning. We cannot ask whether it is true that only one straight line goes through two points. We can only say that Euclidean geometry deals with things called "straight lines," to each of which is ascribed the property of being uniquely determined by two points situated on it. The concept "true" does not tally with the assertions of pure geometry, because by the word "true" we are eventually in the habit of designating always the correspondence with a "real" object; geometry, however, is not concerned with the relation of the ideas involved in it to objects of experience, but only with the logical connection of these ideas among themselves.
It is not difficult to understand why, in spite of this, we feel constrained to call the propositions of geometry "true." Geometrical ideas correspond to more or less exact objects in nature, and these last are undoubtedly the exclusive cause of the genesis of those ideas. Geometry ought to refrain from such a course, in order to give to its structure the largest possible logical unity. The practice, for example, of seeing in a "distance" two marked positions on a practically rigid body is something which is lodged deeply in our habit of thought. We are accustomed further to regard three points as being situated on a straight line, if their apparent positions can be made to coincide for observation with one eye, under suitable choice of our place of observation.
If, in pursuance of our habit of thought, we now supplement the propositions of Euclidean geometry by the single proposition that two points on a practically rigid body always correspond to the same distance (line-interval), independently of any changes in position to which we may subject the body, the propositions of Euclidean geometry then resolve themselves into propositions on the possible relative position of practically rigid bodies.1) Geometry which has been supplemented in this way is then to be treated as a branch of physics. We can now legitimately ask as to the "truth" of geometrical propositions interpreted in this way, since we are justified in asking whether these propositions are satisfied for those real things we have associated with the geometrical ideas. In less exact terms we can express this by saying that by the "truth" of a geometrical proposition in this sense we understand its validity for a construction with rule and compasses.
Of course the conviction of the "truth" of geometrical propositions in this sense is founded exclusively on rather incomplete experience. For the present we shall assume the "truth" of the geometrical propositions, then at a later stage (in the general theory of relativity) we shall see that this "truth" is limited, and we shall consider the extent of its limitation.
Written: 1916
Source: Relativity: The Special and General Theory © 1920
Publisher: Methuen & Co Ltd
First Published: December, 1916
Evo nekoliko animacija
http://casa.colorado.edu/~ajsh/sr/lorbig.html
http://library.thinkquest.org/C008537/relativity/math/math.html
http://home.earthlink.net/~spencerdoolin/relativity/time3.swf
http://www.physicsclassroom.com/mmedia/specrel/lc.html
http://galileo.phys.virginia.e...stuff/flashlets/lightclock.swf
Evo i animacija MM eksp. kako ga netacno predvidja klasicna fizika - eksperiment je pokazao
da zraci stizu istovremeno.
http://www.cs.sbcc.cc.ca.us/~p...ichelson%20Interferometer.html
http://galileo.phys.virginia.e...re_stuff/flashlets/mmexpt6.htm[ zzzz @ 17.04.2005. 02:43 ] @
MM je bio u CERN-u.Ajde malo objasni svoje dojmove.Bilo bi
nam interesantno to čitati.
I ovo me zanima:
----------------99.999% c - 1972, Fermila, 200 GeV
Kakva je to čestica bila koja se mogla ubrzati do te
vrijednosti?Koliku je masu imala na početku,a koliko na kraju?
[ mmilan @ 17.04.2005. 16:06 ] @
Vec sa napisao bio sam u DESYju a ne CERNu.
Citat: 99.999% c - 1972, Fermila, 200 GeV
Kakva je to čestica bila koja se mogla ubrzati do te
vrijednosti?Koliku je masu imala na početku,a koliko na kraju?
U temi http://www.elitesecurity.org/tema/97524/15 sam vec napisao koja je cestica u pitanju (2-3 reda ispred ovog sto si citirao) - u pitanju je proton, a njegova masa je tacno poznata.
Masa na kraju je onih 200 GeV (upotrebi E=mc^2, i dobices masu u razumljivim jedinicama)
Podatak sam nasao u knizi "Bozija cestica", L. Lederman (nekada direktor Fermilaba)
[ mmilan @ 19.04.2005. 23:14 ] @
"On the Electrodynamics of Moving Bodies" (ili popularno poznat kao specijalna teorija relativnosti)
http://dbserv.ihep.su/hist/owa/hw.part2?s_c=EINSTEIN+1905B
"Does the Inertia of a Body Depend on its Energy Content?" (ili popularno E=mc^2)
http://dbserv.ihep.su/hist/owa/hw.part2?s_c=EINSTEIN+1905C[ zzzz @ 19.04.2005. 23:46 ] @
[ mmilan @ 20.04.2005. 00:05 ] @
Hvala
p.s. Linkove sam poslao u onu drugu temu jer je tamo mnogo veca posecenost :)
[ 7oran @ 01.12.2008. 19:09 ] @
Ako za proracun uzimamo relativne konstante i rezultat je relativan. A i pored toga teorija relativiteta je 200 godina starija i napisao ju je Rudjer Boskovic, tako da ste se zagledali u neoriginalnog kreatora teorije relativiteta "Ajnstajna".
[ Nedeljko @ 07.12.2008. 18:56 ] @
Na ovo sam već odgovorio:
Citat: Nedeljko: Da se razumemo. Uz svo postovanje Rudjera Boskovica, on jeste imao velike ideje (kao sto je relativizam), ali nije ponudio nikakvu teoriju kojom bi se velicine mogle kvantifikovati, pa samim tim i nesto racunati.
Dakle, iako su ideje Ruđera Boškovića poznate u svetu, on se nikako ne smatra "ocem teorije relativnosti". Ovo o konstantama neću komentarisati, jer nije ni obrazloženo kakve to veze ima sa TR. [ zmaj23 @ 09.02.2009. 18:18 ] @
Ima li neko ideju za dobru knjigu na srpskom o teoriji koja se moze downlovadovati(kao npr. Ajnstajn za pocetnike)????
[ Sprečo @ 08.04.2010. 05:43 ] @
Postoji li (negdje) prevod (Ajnštajnov članak iz 1905 god) ovog teksta na B-H-S jezik-u?! [ Nedeljko @ 08.04.2010. 11:32 ] @
Sprečo,
Sumnjam da ima nečega na srpskom u elektronskom obliku. Sa druge strane, u paprnatom obliku (ćirilica) imate ovo
http://www.mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=86-7555-278-5
zmaj23,
Ovo nije udžbenik. Za udžbenik se raspitaj na fizičkom fakultetu. [ NicholasMetropolis @ 16.05.2010. 07:56 ] @
Evo za ovo uporno društvance na forumu, sastavio sam jedan dokument u kome je izvođenje opšte forme Lorencovih transformacija i dokaz postojanja invarijantne maksimalne brzine samo sa pozivanjem na:
-Translatornu simetriju prostora i vremena (homogenost) i rotacionu simetriju prostora (izotropnost)
-Princip relativnosti
-Princip kauzalnosti (da uzroci uvek moraju da prethode posledicama)
Nigde, ponavljam nigde nije pretpostavljena invarijantnost brzine svetlosti.
[ zzzz @ 16.05.2010. 08:33 ] @
Svaka čast Nicholase.Ovo je pravi potez, pravo mjesto i pravo vrijeme.Tužno napuštena tema mogla bi ponovo da živne.
Ja sam prilično davno napravio linkove ka originalnim Ajnštanovim radovima,ali kao da više ne rade.Bilo bi dobro ponovo ih uraditi bar za STR i GR onako kako su prvi put objavljeni.
[ Milan Milosevic @ 26.05.2010. 16:20 ] @
Lepo , samo nema za koga. Spreco ce i dalje tvrditi ono sto oduvek tvrdi. S takvima nema rasprava. Oni bi i golom kamenu ceo dan objasnjavali kao
su nasli rupu u teoriji relativnosti. Prosto, belo je za njih crno i ako svi vide da je belo. Glupo bi bilo i dalje trositi vreme i nekom po 1000 put otkrivati toplu vodu.
[ Nedeljko @ 26.05.2010. 18:06 ] @
Nikolase, pa i Galilejeve transformacije zadovoljavaju princip relativnosti. Problem u tvom izvođenju je što si delio sa  bez diskusije da li je ta veličina različita od nule.
Opšti oblik matrice transformacija koje zadovoljavaju te uslove je
 . [ Nedeljko @ 26.05.2010. 22:02 ] @
Citat: Milan Milosevic: Lepo , samo nema za koga. Spreco ce i dalje tvrditi ono sto oduvek tvrdi. S takvima nema rasprava. Oni bi i golom kamenu ceo dan objasnjavali kao
su nasli rupu u teoriji relativnosti. Prosto, belo je za njih crno i ako svi vide da je belo. Glupo bi bilo i dalje trositi vreme i nekom po 1000 put otkrivati toplu vodu.
Ma, da, ne vredi TR objašnjavati nekome ko ni klasičnu mehaniku ne razume. [ Nedeljko @ 26.05.2010. 22:15 ] @
Dokaz da ne može biti K<0 se može izvesti preko slaganja brzina, bez principa kauzalnosti.
[ boxxter @ 27.05.2010. 08:30 ] @
Citat: Milan Milosevic: Lepo , samo nema za koga. Spreco ce i dalje tvrditi ono sto oduvek tvrdi. S takvima nema rasprava. Oni bi i golom kamenu ceo dan objasnjavali kao
su nasli rupu u teoriji relativnosti. Prosto, belo je za njih crno i ako svi vide da je belo. Glupo bi bilo i dalje trositi vreme i nekom po 1000 put otkrivati toplu vodu.
Pa zasto onda uopste postoji ova tema kad je sve jasno? Zasto ne zakljucate sve teme koje govore o teoriji relativnosti, posto vam tolko smetaju oni koji imaju svoje misljenje o tome? Ako je sve zavrseno u vezi sa tim, onda ukinite svaki razgovor na tu temu, i gotova stvar. Vi se svadjate sa covekom koji uopste i nije na forumu, niti vam odgovara, niti dolazi ovde vec neko vreme. Svasta. Interesantno.
Citat: Nedeljko: Nikolase, pa i Galilejeve transformacije zadovoljavaju princip relativnosti. Problem u tvom izvođenju je što si delio sa bez diskusije da li je ta veličina različita od nule.
Opšti oblik matrice transformacija koje zadovoljavaju te uslove je
.
Dvodimenzionalne matrice. Matematika za treci razred osnovne. Pff. Grozno. Uradi to u harmoniji, znam da ti je razum gladan kao i meni. I tebi i Nicholasu. [ Milan Milosevic @ 27.05.2010. 18:58 ] @
Stvarno cudno da ga S.. nema. Nije problem u misljenju nego da neko tvrdoglavo ubeduje sve okolo da je on u pravu a da svi ostali grese, ali na nacin koji je prosto smesan.
[ boxxter @ 27.05.2010. 19:22 ] @
Sad vam ne valja sto ga nema? Oh, Dios :D
[ boxxter @ 27.05.2010. 19:42 ] @
Da ne pomislite da se u svemu slazem sa Sprecom, ponekad je previse impulsivan, ali ipak su samo par njih odrzavali temu u zivotu, kad su se svi slozili oko nauke, ciji temelji pocivaju na recenici " ako zamislimo voz koji ide brzinom svetlosti..." Nemam nista protiv sto vi putujete u vozu koji ide brzinom svetlosti, ali ja volim lagano da hodam i da razgovaram sa covekom. Prijatnije je nekako. Mozes i da posmatras prirodu usput. Kad ides tako brzo ne mozes da vidis nista. Gde vi uopste zurite?
[ zzzz @ 27.05.2010. 23:40 ] @
Teorija napravljena na bazi misaonih eksperimenata je isto što i lijepa bajka napravljena iz mašte.Pročitajte "Alisa u zemlji čudesa"
stvorenu na bazi matematičke mašte.Sve u ovoj bajci je milion puta dokazano u realnoj stvarnosti i džabe je nekima dokazivati nešto što je tačno kad oni ne razumiju.
[ Milan Milosevic @ 28.05.2010. 05:56 ] @
Cudno da se neko sa nasih prostora zali na misaoni eksperiment. Misao je pokretac svih ideja. Setimo se samo Nikole Tesle, 100% svojih pronalazaka tesla je prvo misaono konstruisao. Pustio ih da radi u svojoj masti, a tek onda ih je i prakticno napravio. Sve to naravno nama nimalo ne smeta da se Teslom hvalimo i da mu se s pravom divimo.
PS.
Stvarno cudno da ga gospodin S. nema. Mozda je napokon ukapirao da je sve ove godine bio u krivu, te ga sad sramota da to javno prizna, mada cisto sumnjam.
[ galet@world @ 28.05.2010. 06:11 ] @
Citat: Najpoznatije bezmaseno polje je elektromagnetno polje. Brzina prostiranja elektromagnetnog
polja (tj. njegovih kvanata - fotona) je vEM = c = 299; 792; 458m=s. Jo² jedno, manje poznato,
bezmaseno polje, je neutrinsko polje i brzina njegovog prostiranja (tj. brzina neutrina) se poklapa
sa brzinom prostiranja elektromagnetnog polja, kako teorija i nalaºe. Citat: Nigde, ponavljam nigde nije pretpostavljena invarijantnost brzine svetlosti.
Nije šija nego vrat! Čista nameštaljka.
Autoru je izgleda najmanje poznata brzina i priroda svetlosti, a o pojmu detektabilnosti ni ne sanja.
Neuzimanje u obzir svojstava detektora je više nego aljkavo tumačenje rezultata eksperimenata.
Ovo je tumačenje želje teoretičara i eksperimentatora, a ne ozbiljna naučna analiza svojstava
pojava učesnica u eksperimentima jer ozbiljna analiza ne sme ništa da zanemari niti da dođe u
situaciju da ne zna uzrok rezultata eksperimenta, odnosno da ga ne ispita objektivno i detaljno,
već ga proglasi svojstvom pojave usklađenim sa njegovom željom.
Trulo, aljkavo i nenaučno.
I tendenciozno. [ zzzz @ 28.05.2010. 08:54 ] @
Citat: galet@world:
Neuzimanje u obzir svojstava detektora je više nego aljkavo tumačenje rezultata eksperimenata.
Suština eksperimenta mjerenja brzine svjetlosti je zapravo osmišljavanje i realizacija dva detektora.Jedan za mjerenje frekvencije,a drugi za mjerenje talasne dužine.Ova dva detektora su potpuno međuse nezavisna.Ove dvije veličine mogu se čak mjeriti u dvije različite labaratorije.Ko napravi bolji detektor ima
tačnije mjerenje.
Jedina zajednička osobina ova dva detektora je korištenje pojave interferencije.
Na internetu se može naći opis rada ovih uređaja pa me zanima da li Dane zna kako rade i šta se mjeri pogrešno.Jeli to frekvencija,
talasna dužina,ili možda i oboje?
Citat: Milan Milosevic: Cudno da se neko sa nasih prostora zali na misaoni eksperiment. Misao je pokretac svih ideja. Setimo se samo Nikole Tesle, 100% svojih pronalazaka tesla je prvo misaono konstruisao. Pustio ih da radi u svojoj masti, a tek onda ih je i prakticno napravio. Sve to naravno nama nimalo ne smeta da se Teslom hvalimo i da mu se s pravom divimo.
Planiranje eksperimenata je neophodna i zapravo obavezna radnja u naučnom radu.To prethodi svakom eksperimentu ali to nije eksperiment pa makar ga nazvali i misaoni eksperiment.
Praviti zakone fizike na bazi takvih "eksperimenata" je u suprotnosti sa principima nauke još od vremena Galilea. [ diplodok @ 28.05.2010. 09:05 ] @
Laik sam za ovu temu, upoznat sa savremenom fizikom iz popularne literature.
Zanima me da li je brzina svetlosti najveća brzina koja se može postići?
1. Šta je sa gravitacijom? Da li se gravitacioni uticaj prenosi trenutno?
Npr. da Sunce sada nestane nama bi se "lampa" ugasila za 8 minuta. Kada bi smo osetili prestanak gravitacionog uticaja Sunca na Zemlju?
2. Da li je gravitaciono polje "maseno"?
3. Šta je sa brzinom uticaja ostale dve sile - slabe i jake nuklearne?
[ Nedeljko @ 28.05.2010. 10:04 ] @
Odmah da znaš, zzzz, galet@world i Sprečo odbacuju TR i zastupaju alternativna shvatanja, dok Milan Miloševič i ja zastupamo opšteprihvaćene naučne teorije.
[ Milan Milosevic @ 28.05.2010. 10:38 ] @
Citat: diplodok: Laik sam za ovu temu, upoznat sa savremenom fizikom iz popularne literature.
Zanima me da li je brzina svetlosti najveća brzina koja se može postići?
1. Šta je sa gravitacijom? Da li se gravitacioni uticaj prenosi trenutno?
Npr. da Sunce sada nestane nama bi se "lampa" ugasila za 8 minuta. Kada bi smo osetili prestanak gravitacionog uticaja Sunca na Zemlju?
2. Da li je gravitaciono polje "maseno"?
3. Šta je sa brzinom uticaja ostale dve sile - slabe i jake nuklearne? [quote] diplodok: Laik sam za ovu temu, upoznat sa savremenom fizikom iz popularne literature.
Brzina svetlosti u vakumu je najveca brzina u prirodi.
Nijedna interakcija u prirodi se ne prenosi kroz prostor trenutno, te ni gravitaciona.
Prenosnici interakcija su kvanti polja, kao sto su fotoni, gluoni, bozoni , a za gravitaciju gravitoni.
[ diplodok @ 28.05.2010. 12:56 ] @
Odnosno gravitacioni uticaj najudaljenijih galaksija stiže zajedno sa njihovom svetlošću od pre xx milijardi godina. A ko zna koliko su se one u međuvremenu udaljile od tog mesta.
Mnogo je to složeno za poimanje...
Hvala na odgovoru, mislio sam da je gravitacija trenutna.
[ galet@world @ 28.05.2010. 15:07 ] @
Citat: Nedeljko: Odmah da znaš, zzzz, galet@world i Sprečo odbacuju TR i zastupaju alternativna shvatanja, dok Milan Miloševič i ja zastupamo opšteprihvaćene naučne teorije.
Tako je Nedeljko s tim što Milan Milošević nastupa sa stanovišta kao da su mu - za razliku od tebe? (a i od mene)
sve stvari po pitanju STR jasne. [ boxxter @ 28.05.2010. 18:24 ] @
Citat: Milan Milosevic: Cudno da se neko sa nasih prostora zali na misaoni eksperiment. Misao je pokretac svih ideja. Setimo se samo Nikole Tesle, 100% svojih pronalazaka tesla je prvo misaono konstruisao. Pustio ih da radi u svojoj masti, a tek onda ih je i prakticno napravio. Sve to naravno nama nimalo ne smeta da se Teslom hvalimo i da mu se s pravom divimo.
PS.
Stvarno cudno da ga gospodin S. nema. Mozda je napokon ukapirao da je sve ove godine bio u krivu, te ga sad sramota da to javno prizna, mada cisto sumnjam.
Pa voz ne moze da ide brzinom svetlosti  .
Citat: Nedeljko: Odmah da znaš, zzzz, galet@world i Sprečo odbacuju TR i zastupaju alternativna shvatanja, dok Milan Miloševič i ja zastupamo opšteprihvaćene naučne teorije.
Mene niko i ne pominje. Kao da ne postojim  . Stvarno sam stavljen na ignore. Ili ne potpadam pod nijednu kategoriju :P.
Vikicitati „Nije dobro koristiti koncept mase M = m/\sqrt{1 - v^2/c^2} pokretnog tela koji se ne može jasno definisati. Bolje je ne koristiti nikakav drugi koncept osim mase mirovanja, m. Umesto upotrebe M bolje je koristiti jednakost sa impulsom i energijom pokretnog tela.“
(Albert Ajnštajn Linkolnu Baretu, 19 Juna 194 
http://sr.wikipedia.org/sr/Specijalna_teorija_relativnosti[ galet@world @ 29.05.2010. 07:45 ] @
Citat: zzzz: Na internetu se može naći opis rada ovih uređaja pa me zanima da li Dane zna kako rade i šta se mjeri pogrešno.Jeli to frekvencija,talasna dužina,ili možda i oboje?
O ovome smo već raspravljali kad sam tumačio Doppler-ov efekt po mojoj pretpostavci
Ništa se ne "meri" pogrešno. Nije u pitanju način kako se određuje talasna dužina ili
frekvencija. Radi se o tome da još nije izveden eksperiment sa selektovanom svetlošću
pomoću uređaja koji propušta snop svetlosnih zraka kojima znamo minimalnu i maksimalnu
brzinu, odnosno koji ne bi propuštao svetlosne zrake onih brzina koje ne pripadaju brzinama
tog snopa - a taj uređaj sam takođe opisao.
Dakle, treba ispitati da li detektor može interagovati sa svetlostima iz tog snopa ako se
kreće tako da nijedna svetlost iz tog sopa nema brzinu c prema njemu.
Ti pretpostavljaš da brzina c nije uslov za detekciju svetlosti, odnosno da naše oko (ili
drugi detektor) mogu detektovati i svetlost drukčije brzine a dokaz ti je promena frekvencije
što se, samo po sebi, zaista čini opravdano, međutim, u tom slučaju bismo imali promenu
boje jednobojnih predmeta ako se od nas udaljavaju ili ako nam se približavaju
Na primer ako bismo imali jedan jednobojan točak koji se vrlo brzo vrti onda bi onaj deo
točka koji se od nas udaljava promenio boju u onu koja se nalazi između boje točka i
crvene boje, a deo koji se približava bi promenio boju prema plavoj boji tako da ti delovi
točka ne bi imali istu boju ako točak emituje monohromatsku svetlost.
Pade mi napamet da bi ovaj točak mogao poslužiti i kao dokaz valjanosti STR jer iako
relativisti tvrde da nema promene brzine svetlosti - promenu frekvencije ne mogu negirati.
[Ovu poruku je menjao galet@world dana 29.05.2010. u 09:04 GMT+1][ Milan Milosevic @ 29.05.2010. 09:10 ] @
Citat: galet@world: O ovome smo već raspravljali kad sam tumačio Doppler-ov efekt po mojoj pretpostavci
Ništa se ne "meri" pogrešno. Nije u pitanju način kako se određuje talasna dužina ili
frekvencija. Radi se o tome da još nije izveden eksperiment sa selektovanom svetlošću
pomoću uređaja koji propušta snop svetlosnih zraka kojima znamo minimalnu i maksimalnu
brzinu, odnosno koji ne bi propuštao svetlosne zrake onih brzina koje ne pripadaju brzinama
tog snopa - a taj uređaj sam takođe opisao.
Dakle, treba ispitati da li detektor može interagovati sa svetlostima iz tog snopa ako se
kreće tako da nijedna svetlost iz tog sopa nema brzinu c prema njemu.
Ti pretpostavljaš da brzina c nije uslov za detekciju svetlosti, odnosno da naše oko (ili
drugi detektor) mogu detektovati i svetlost drukčije brzine a dokaz ti je promena frekvencije
što se, samo po sebi, zaista čini opravdano, međutim, u tom slučaju bismo imali promenu
boje jednobojnih predmeta ako se od nas udaljavaju ili ako nam se približavaju
Na primer ako bismo imali jedan jednobojan točak koji se vrlo brzo vrti onda bi onaj deo
točka koji se od nas udaljava promenio boju u onu koja se nalazi između boje točka i
crvene boje, a deo koji se približava bi promenio boju prema plavoj boji tako da ti delovi
točka ne bi imali istu boju ako točak emituje monohromatsku svetlost.
Pade mi napamet da bi ovaj točak mogao poslužiti i kao dokaz valjanosti STR jer iako
relativisti tvrde da nema promene brzine svetlosti - promenu frekvencije ne mogu negirati.
[Ovu poruku je menjao galet@world dana 29.05.2010. u 09:04 GMT+1]
Svi elektromagnetni talasi za datu sredinu imaju istu brzinu i to nema nikakve veze sa njihovom frekfencom. Doplerov efekat nema nikakve veze sa promenom brzine em talasa,
prvi put od tebe cujem da postoji neka takva dilema. [ zzzz @ 29.05.2010. 09:23 ] @
Citat: galet@world:
Dakle, treba ispitati da li detektor može interagovati sa svetlostima iz tog snopa ako se
kreće tako da nijedna svetlost iz tog sopa nema brzinu c prema njemu.
Čini mi se da mnogo držiš do misaonih eksperimenata jer vidim da ih i sam često praviš.Ako imamo vlastito iskustvo opažanja neke pojave ili pouzdane rezultate nečijih eksperimenata onda imaš nekakvo tlo pod nogama.Inače si "Ajnštajn"
Evo jednog briljantnog Ajnštajnovog misaonog eksperimenta:
"Ako se vozimo velikom brzinom i gledamo unatrag,a brzina postane veća od brzine svjetlosti,tada bismo vidjeli sebe sa leđa jer slika kasni u kretanju za vozilom.Odavde proizlazi da se brzina svjetlosti ne može prevazići jer bi došli u apsurdnu situaciju.Brzina c je maksimalno moguća u prirodi.
Svjetlost se ne može kretati niti sporije od c jer bi u tom slučaju mogli da je prestignemo vozilom i opet bi imali apsurd da sami sebe gledamo sa leđa."Ovo su temelji TR i sve nadgradnje na njoj,često nazivana zvanična ili opšteprihvaćena nauka.
A sad da vidimo šta je to "detektabilnost" ili "interagovanje" detektora.
a)Osobina apsorbcije (crno tijelo)(optički filtri)
b)Osobina refleksije (ogledalo)
c)Osobina prelamanja (staklena prizma)
d)Osobina FE efekta (fotoćelija)
e)Osobina interferencije (optička rešetka)
f)Osobina refrakcije (raspršivanje)
g)Osobina reemisije,fluoroscencije (ledena svjetlost)
-Nešto drugo
Šta bi to detektor trebao da opazi?Izgleda misliš na FE efekat, ili na oko.Smije li se za detekciju koristiti još neka osobina?
[ galet@world @ 29.05.2010. 10:16 ] @
Citat: zzzz: Čini mi se da mnogo držiš do misaonih eksperimenata jer vidim da ih i sam često praviš.
Misaoni eksperimenti ne postoje - to je još jedna Ajnštajnova besmislica. Ja sam dao
predlog za izvođenje normalnog eksperimenta, ali ga je trebalo smisliti i to sam učinio.
Citat: "Ako se vozimo velikom brzinom i gledamo unatrag,a brzina postane veća od brzine svjetlosti,tada bismo vidjeli sebe sa leđa jer slika kasni u kretanju za vozilom.Odavde proizlazi da se brzina svjetlosti ne može prevazići jer bi došli u apsurdnu situaciju.Brzina c je maksimalno moguća u prirodi.
Svjetlost se ne može kretati niti sporije od c jer bi u tom slučaju mogli da je prestignemo vozilom i opet bi imali apsurd da sami sebe gledamo sa leđa."
Ako je on ovo zaista rekao onda je ovaj njegov rezon ispod nivoa elementarne logike.
Citat: Šta bi to detektor trebao da opazi?
Sad ti mene teraš da izmišljam "misaone" eksperimente. O ovome smo takođe raspravljali
ako se sećaš mog crteža sa ringišpilom, devojkama i momcima.
Ako trčiš brže od devojke onda ona ne može da te stigne pa između vas ne može biti oplodnje.
Ako ona trči brže od tebe onda ti ne možeš da je stigneš pa opet isto.
Dakle uslov je da između vas nema relativnog kretanja (izuzev onog...znaš već)
Ja ne znam kako to radi elementarni detektor, ali u svakom slučaju mora absorbovati strogo
određenu količinu energije i promeniti svoj energetski nivo - da bi se to ostvarilo verovatno
mora postojati energetska rezonancija između nosioca energije i elementarnog detektora. [ zzzz @ 29.05.2010. 10:25 ] @
Citat: Milan Milosevic: Svi elektromagnetni talasi za datu sredinu imaju istu brzinu i to nema nikakve veze sa njihovom frekfencom. Doplerov efekat nema nikakve veze sa promenom brzine em talasa,
prvi put od tebe cujem da postoji neka takva dilema.
Morao si čuti za radio pulsare i njihovo variranje frekvencije tokom godine.Možda ima neko pametno objašnjenje,ali meni izgleda da
u tački 1 impuls prolazi pored zemlje brzinom (c+v),a u 2 s (c-v).
Frekvencija koja se mjeri u 1 se slaže sa f(1)=f(o)(c+v)/c,
a frekvencija u tački 2 je f(2)=f(o)(c-v)/c,ako je pulsar približno u ravni rotacije zemlje.
Ako uvažimo astronomska mjerenja i pokušamo sačuvati konstantnost c,onda bi impulsi morali biti u 1nešto "gušći" ,a u 2 nešto "rijeđi".
Ali imamo još jedan problem.Mjerljiva je i dnevna varijacija pa ispada da se impulsi moraju prilagođavati i povijati prema svemu što se mrda.Zbunjuće je šta to sve ovi impulsi moraju uraditi da bi se zgusnuli ili razrijedili prema svim posmatračima koji vršljaju ko zna kud.
 [ Milan Milosevic @ 29.05.2010. 11:18 ] @
Doplerov efekat se obraduje i u okviru STR i tu nista nije sporno.
Tu nema promene brzine putovanja informacije vec samo promena frekfence.
Brzina je ista i za ljubicastu i za crvenu komponentu spektra, razlikuju se samo u frekfenci.
[ Nedeljko @ 29.05.2010. 11:30 ] @
Ma, da. Ako se kaže da neki izvor emituje zelenu svetlost, onda to znači da je ta svetlost zelena u sistemu u kome izvor miruje. Brzina prostiranja te svetlosti je ista, c, i u sistemu koji se kreće u odnosu na izvor, ali će imati drugu frekvenciju. STR predviđa da se talasna dužina menja po zakonu
 , gde je  brzina odaljavanja izvora od prijemnika.
Ova formula se očigledno razlikuje od formule za Doplerov efekat za zvuk. Nerelativističkim proračunima se dobija ista formula kao za zvuk, tako da ako se astronomska posmatranja poklapaju sa STR, onda sa nerelativističkim proračunima neće. [ zzzz @ 29.05.2010. 11:57 ] @
Nedeljko kaže: ako se astronomska posmatranja poklapaju sa STR, onda sa nerelativističkim proračunima neće.
Da li to znači da ako se astronomska posmatranja poklapaju sa nerelativističkim proračunima,onda sa STR neće?
(napomena:kod računanja doplerova pomaka za impulse radio pulsara razlika zbog načina računanja je vrlo mala iako je v(z)=0.0001c.Klasično f(max)=f(o)*1.0001 a po TR je
f(max)=f(o)*1.000100005 i za raspoloživu tačnost mjerenja do šeste decimale, praktično jednako.)
Mene zanima kako ti tumačiš onu sliku sa pulsarom?Ako znamo za promjenu frekvencije i da se brzina c može računati kao umnožak frekvencije i razmaka između dva impulsa.Ispada i da razmak između dva impulsa nije konstantan i da ovisi o brzini posmatrača.
Jel tako?
[ Nedeljko @ 29.05.2010. 13:37 ] @
Citat: zzzz: Nedeljko kaže: ako se astronomska posmatranja poklapaju sa STR, onda sa nerelativističkim proračunima neće.
Da li to znači da ako se astronomska posmatranja poklapaju sa nerelativističkim proračunima,onda sa STR neće?
Da, s tim da taj slučaj niko nije prijavio. [ galet@world @ 29.05.2010. 16:14 ] @
Citat: Nedeljko: Da, s tim da taj slučaj niko nije prijavio.
A šta je prijavljeno? [ Nedeljko @ 29.05.2010. 18:48 ] @
Koliko se ja razumem, do sada se opažanje poklapaju sa predviđanjima STR. Ne vrši merenja jedna opservatorija, pa da se niko ne bi javio sa drugačijim rezultatima.
[ galet@world @ 29.05.2010. 20:05 ] @
Citat: Nedeljko: Koliko se ja razumem, do sada se opažanje poklapaju sa predviđanjima STR.
Valjda koliko si obavešten.
Razlika između jednih i drugih predviđanja promene frekvencije je mnogo manja
od moguće greške, uređaja, atmosferskih uticaja naročito u jonosferi, međuzvezdanih
polja sila u prostoru i t. d. čak i za najveću brzinu v (30km/s) s kojom na neki način
raspolažemo.
Citat: Ne vrši merenja jedna opservatorija, pa da se niko ne bi javio sa drugačijim rezultatima.
Siguran sam da je rasipanje rezultata toliko da upoređivanje čak nema ni smisla.
Sa Milanovim primerom promene frekvencije milisekundnih pulsara možda bi se moglo
ustanoviti da li je Doplerov efekt jednak za promenu frekvencije pulsiranja u odnosu
na promenu frekvencije svetlosnih zraka t.j. u odnosu na crveni ili plavi spektralni
pomak, jer se ti pomaci odnosno promene i po STR različito računaju.
Nevolja je, međutim, i u tome što postoje tzv. rezidualni pulsevi naročito kod takvih
pulsara. [ Milan Milosevic @ 29.05.2010. 20:34 ] @
Ja mislim da aparatura meri i daje rezultate svoga merenja da se pritom ne obazire niti na klasicnu teoriju niti na STR.
Pitanje je posle kako se ti rezultati tumace. Ukoliko su ti rezultati posle posmataju kroz klasicnu fiziku ili STR malo razlikuju onda se
proracuni daju prema laksem modelu, valjda je to KM.
Nema idealnog mernog instrumenta niti idealne teorije, pa ni idealnog pulasara, bez ikakvih odstupanja.
Samo mi nije jasno kako preko frekfence mislis da meris brzinu svetlosti i da to bude objetivno izmerena brzina , a ne transformacija preko
teoriske formule Lamda* Ni=v.
[ Nedeljko @ 29.05.2010. 22:09 ] @
Citat: galet@world: Razlika između jednih i drugih predviđanja promene frekvencije je mnogo manja
od moguće greške, uređaja, atmosferskih uticaja naročito u jonosferi, međuzvezdanih
polja sila u prostoru i t. d. čak i za najveću brzinu v (30km/s) s kojom na neki način
raspolažemo.
U takvim okolnostima je razlika u predviđenom Doplerovom efektu oko duplo, a što se atmosferskih uticaja tiče, Habl je imun na njih - izvan je atmosfere i jonosfere itd.
Ako su instrumenti toliko netačni da se razlika od duplo ne može registrovati, onda su nedovoljno tačni da se Doplerov efekat uopšte izmeri. [ galet@world @ 29.05.2010. 23:42 ] @
Citat: Nedeljko: U takvim okolnostima je razlika u predviđenom Doplerovom efektu oko duplo, ...
Po mojoj računici n i = n 0(1/(1 + β)) gde je β = 30/300 000 = 0,0001 odnosno 1/(1 + β) = 0,999900009999
Po STR n e = n 0sqr((1 - β)/(1 + β)). gde je sqr(0,9999/1,0001) = 0,999900004999 odnosno:
n i = 0,999900009999n 0
n e= 0,999900004999n 0
ni/ne = 1,000000005 [ zzzz @ 30.05.2010. 01:30 ] @
Citat: Milan Milosevic:
Nema idealnog mernog instrumenta niti idealne teorije, pa ni idealnog pulasara, bez ikakvih odstupanja.
Da ali nije to u pitanju.Postoji jaka korelacija između izmjerene frekvencije pulsara i relativne brzine zemlje oko sunca.Čak je dobro mjerljiv uticaj obodne brzine zemlje na frekvenciju pulsara iako je ta brzina nekih 0.5 km/s. Zašto brzina kretanja prijemnika (brojača) impulsa utiče na trenutni razmak dva susjedna impulsa?(razmak između dva susjedna impulsa pomnožen sa brojem impulsa u sekundi daje brzinu impulsa.Pa ako brzina impulsa mora biti c onda se zbog promjene broja impulsa u sekundi mora mijenjati i razmak između njih.Ja mislim da je pitanje dovoljno jasno i da nije neozbiljno.
Citat: Samo mi nije jasno kako preko frekfence mislis da meris brzinu svetlosti i da to bude objetivno izmerena brzina , a ne transformacija preko
teoriske formule Lamda* Ni=v.
Brzina svjetlosti se ne može mjeriti preko teoretske formule već samo eksperimentalno.Mjerenjem frekvencije i talasne dužine,a zatim množenjem tih vrijednosti nije direktno mjerenje i zato to i nije objektivno (direktno) izmjerena brzina.A to je za sad daleko najbolji način.
(Šta mu znači ovo "Lamda* Ni=v"?.Da nije talasna dužina *frekvencija=brzina?) [ NicholasMetropolis @ 30.05.2010. 03:31 ] @
Citat: Nedeljko
Nikolase, pa i Galilejeve transformacije zadovoljavaju princip relativnosti. Problem u tvom izvođenju je što si delio sa bez diskusije da li je ta veličina različita od nule.
Naravno da zadovoljavaju zato što su specijalan slučaj opšte forme. Što se diskusije  tiče, ništa nije izostavljeno zato što je  ako  , što nema nikakvog fizičkog smisla, ili ako je  što odgovara Galilejevim transformacijama, koje su uključene u konačnom rešenju kroz slučaj kada je invarijantna brzina beskonačna.
Uostalom, nisam morao da delim sa . To sam uradio čisto zbog pogodnosti oko uvođenja konstante  . Mogao sam da imam  u proračunu, ali mi je ovako bilo zgodnije. [ Nedeljko @ 30.05.2010. 06:36 ] @
galet@world
Da, u pravu si. Omašio sam formulu.
[ Milan Milosevic @ 30.05.2010. 07:21 ] @
Naravno da postoji veza izedu promene frekfence i svakog relativnog kretanja izvora i detektora i ona je upravo izrazena preko Doplerovog efekta.
Doplerov efekt je objasnjen i preko STR i verovatno prakticno proveren. Medutim nigde nisam cuo da je DE. u stvari posledica klasicnog slaganja brzina, nasta mi se cini
da vi ciljate.
Citat: zzzz: (Šta mu znači ovo "Lamda* Ni=v"?.Da nije talasna dužina *frekvencija=brzina?)
Da na to sam mislio. [ galet@world @ 30.05.2010. 08:18 ] @
Citat: Milan Milosevic: Medutim nigde nisam cuo da je DE. u stvari posledica klasicnog slaganja brzina,
Čuo si jer kod zvuka je tako, a za svetlost nisi čuo jer slušaš samo relativiste. [ Milan Milosevic @ 30.05.2010. 09:55 ] @
Da samo sto je brzina zvuka isuvise mala , pa i kad ih saberes nikad ne prelaze 3 10^8 m/s
A ukoliko bi probio zvucni zid , dali bi se taj efekat i dalje opazao prilikom priblizavanja izvora zvuka?
Ocu da kazem da i kod akusticnog doplerovog efekta nema promene brzine prenosenja zvuka kroz vazduh, ona je i dalje priblizno 340 m/s.
a efekat koji opazamo je promena frekfence, a ne brzine.
[ galet@world @ 30.05.2010. 10:49 ] @
Citat: Milan Milosevic:Ocu da kazem da i kod akusticnog doplerovog efekta nema promene brzine prenosenja zvuka kroz vazduh, ona je i dalje priblizno 340 m/s. a efekat koji opazamo je promena frekfence, a ne brzine.
Da li ti razumeš Doplerov efekt? Pa frekvencija se upravo i menja zbog promene relativne
brzine između izvora zvuka i ušiju. Ako se od izvora zvuka udaljavaš brzinom zvuka nećeš
čuti ništa. Čak i pre toga jer od neke vrednosti nećeš čuti ni niske tonove.
(da ne ulazimo u detaljniju raspravu zbog kretanja medijuma)
Ako zvuk shvatiš kao širenje deformacije medijuma onda se ti možeš kretati različitim brzinama
kroz taj medijum što opet izaziva promenu frekvencije zvuka u odnosu na tvoj slušni aparat.
Promena frekvencije (po Doppler-u) je posledica promene brzine. [ Milan Milosevic @ 30.05.2010. 11:23 ] @
Ma ja odlicno razumem Doplerov efekat, nego ti nisi razumeo sta sam ja napisao. Nigde ja ne sporim relativnu brzinu
izvora ili posmatraca odnosno slusaoca, vec sam jasno kazao da se brzina prenosa informacije za datu sredinu ne menja od toga kako se
medusobno krecu izvor i uxo. Ukoliko ima i kretanja vazduxa u odnosu na posmatraca , to ce naravno da izazove neke propratne efekte
to isto vazi i za svetlost, ali to nije u Kolaiziji sa STR jer po bilo kojoj teoriji brzina svetlosti kroz ma koju supstancionu sredinu je manja od brzine svetlosti u vakumu.
To je i glavna razlika izmedu zvucnih (Mehanickih )talasa i svetlosnih elektromagnetnih talasa. Jer valjda nije sporno da se zvuk ne prenosi kroz vakum, dok se EM talasi prenose.
Medutim u vakumu nema nikakvih relativnih kretanja medijuma, osim naravno ukoliko nisi pobornik teorije o etru i eterskom vetru.
[ zzzz @ 30.05.2010. 11:30 ] @
Citat: Milan Milosevic:
Doplerov efekt je objasnjen i preko STR i verovatno prakticno proveren. Medutim nigde nisam cuo da je DE. u stvari posledica klasicnog slaganja brzina, nasta mi se cini
da vi ciljate.
Pokušaću biti precizniji.
-Mjerienje udaljenosti Zemlja- Mjesec  je urađeno i to vrlo tačno.
-Sinhronizacija rada dva A-sata od kojih je jedan na Mjesecu,a drugi na zemlji je moguća.
-Možemo izmjeriti razliku u vremenu pristizanja impulsa na Mjesec i istoga impulsa na Zemlju  .(markiramo baš taj impuls ili ako ima prirodnu markaciju.)
-Možemo izbrojati broj impulsa  koji pristignu na Zemlju baš za to vrijeme
-Izračunamo razmak između dva susjedna impulsa
-Mjerimo frekvenciju radio pulsara na Zemlji.Jednm to uradimo kad nam je pulsar na istoku.Drugi put kad je u zenitu,a treći put kad je na zapadu.Dobijemo tri različite vrijednosti frekvencije.Zbog rotacije Zemlje imamo pojavu DE pa je  .
-Računamo brzine pristizanja pulsara  ,  ,  , 
-Za različite posmatrače impulsi pristižu različitim brzinama! ili..
-Razmak između susjednih impulsa ovisi o kretanju posmatrača.TRi posmatrača koji istovremeno vrše mjerenje na Zemlji i žele da im brzine budu iste trebaju da imaju  . Posljedica takvog zaključivanja je da broj impulsa koji se trenutno nalazi između Zemlje i Mjeseca ovisi o kretanju posmatrača.
Šta je tačno po STR?
[ galet@world @ 30.05.2010. 11:38 ] @
Citat: Milan Milosevic: ... vec sam jasno kazao da se brzina prenosa informacije za datu sredinu ne menja od toga kako se medusobno krecu izvor i uxo..
Pa kakve to veze ima sa Doppler-ovim efektom? [ NicholasMetropolis @ 30.05.2010. 14:43 ] @
Pošto je ova tema topovana i treba da prestavlja ozbiljnu diskusiju o STR biće strožije moderisana od druge teme o STR koja postoji na forumu, tako da skrećem pažnju članovima da ovu diskusiju prebace tamo.
[ Ivan Dimkovic @ 24.07.2010. 12:01 ] @
Tema zakljucana dok je moderator ne ocisti.
Copyright (C) 2001-2024 by www.elitesecurity.org. All rights reserved.
|