Po Ustavu SFRJ iz 1974., "u sluzbenoj i javnoj upotrebi nalazili su se jezici naroda i narodnosti", pri cemu nisu taksativno navodjeni. U to vreme, jezici naroda bili su srpskohrvatski (odnosno hrvatskosrpski), makedonski i slovenacki, a svaka narodnost (nacionalna manjina) imala je pravo da koristi svoj jezik u zvanicnoj komunikaciji. To je dovodilo do komicnih situacija... Jednoj firmi sa severa Vojvodine, Slovenci su uporno slali dokumentaciju na slovenackom jeziku, oglusujuci se na molbe da je salju na SH/HS. No, kada im je vracen materijal uredno otkucan na knjizevnom madjarskom, presli su na SH :).

Slicno je definisao i Ustav SR Srbijem kao i ustavi SAP Kosova i SAP Vojvodine. Na celoj teritoriji mogao se koristiti bilo koji jezik naroda ili narodnosti.

Hvala Bananaman-u na informaciji koju sam, na zalost, vec imala. Dosao mi je u ruke Ustav SFRJ iz 1974 godine, ali nikako da se dokopam Ustava iz 1963.godine. Zanima me sta u njemu pise. Moje pitanje je u stvari da li je ikada za vreme SFRJ srpsko-hrvatski jezik proglasen (zvanicno dokumentovano) sluzbenim jezikom (takodje dokumentovano) SFRJ.