ide prolece, ljudi se raduju

inace post ti obiluje greskama. toliko o srpskom.

Dobro znam da mi obiluje greskama nemam vremena za pravopis ispravicu kasnije, {inace lektori nebi ni postojali}.Napricam o pravopisu vec o koriscenju svog maternjeg jezika.

Kojim si metodama to utvrdio?

Nisam ja utvrdio, lingvisticari su to utvrdili.

Jel? Prvi put to čujem.

Kvariti? Onako sirov Srpski je pravo nevinašce, a onda su tu uvuku neki kvarni jezici pa ga pokvare?

Po mom mišljenju onda svi treba da govorimo Esperanto.

Otišlo je very far... Ja ću koristiti engleske reči kad mi se to više svidi i nemam nameru da na Srpski prevodim neke izraze koje koristim na Engleskom jeziku. Jednostavno me nije briga za "maternji jezik", nek se sam čuva - ja ga neću čuvati. Jezik su stvorili ljudi, i ljudi su ga menjali vekovima. Ja nemam nameru da zaustavljam taj proces. Nikad neću prevoditi reči poput "hard disk", "drajv", "floppy", "subwoofer", a ako se nekome to ne sviđa - šta mu ja mogu.

Inače, koristim XP na Engleskom i nemam nameru da u narednih xx godina koristim operativni sistem na bilo kom drugom jeziku.

Just my $0.02...

i ja pricam o istom.
malo mi lici na pleonazam, a ako i nije,
stilski je lose.
srpski, koliko god ga ti voleo i mislio o njemu ne znam ni ja sta, se
pise malim slovom. to nije stvar pravopisa, to je stvar engleskog
(odnosno na engleskom si onda napisao tacno).

primecujem, svuda po mrezi, sms-on-tv, da se svemu sto ima nacionalni
karakter stavlja veliko slovo. zato tvrdim da to nije stvar pravopisa,
vec nesredjenih misli u drustvu. ali to nije upuceno tebi, cisto da
napomenem.

btw, engleski jezik ima 6 miliona odrednica, prvi iza njega je
francuski sa 2 miliona. a ti vidi koliko postoji pisana rec na
ostrvima (ili Ostrvima ) a koliko u Srbiji. to je ono sto lingvisti
imaju da kazu.
(ako neko ima link ka ovim informacija neka mi posalje)

Kao što vidiš, možda je već kasno za to...

Osnovni uslovi za upotrebu odnosno izbor neke reči za označavanje nekog pojma (mislim, ne kako neko "odozgo" to bira, nego kako um svakog pojedinca to čini,... ako nema neki poseban zahtev, kao "isključivo naše reči") jesu da se lako pamti i izgovara i da se ne lomi jezik oko nje. Koja reč ispunjava te uslove, biva korišćena.

Huh, uspeo sam da napišem prethodnu dugačku rečenicu samo našim rečima (ali nije mi bilo lako da se oduprem i to na nekoliko mesta)!

"Lingvističari" to nisu utvrdili, a ni lingvisti.

_{[Ovu poruku je menjao Balša dana 03.03.2005. u 02:02 GMT+1]}

Uff, Montecarlo, postavio si standarde u svojoj nepismenosti:

- prisvojni pridevi na -ski, čki, ški se pišu malim slovom, pa tako i "srpski" i "engleski"
- rečca "ne" se ispred glagola piše odvojeno (osim par izuzetaka kao što su nemam, neću i nemoj)
- rečca "li" se piše odvojeno
- reč "jezik" je zajednička imenica i piše se malim slovom
- reč "lingvističari" ne postoji u srpskom jeziku, postoji reč "lingvisti" (ili ređe korišćena "jezikoslovci")
- ne koristiš zamenicu "svoj" umesto zamenice "naš" tamo gde treba ("Ali zasto mi nebismo isto tako smislili izraz na Srpskom i obogatili nas recnik?")
- fali ti gomila zareza u tekstu
Da ne spominjem činjenicu da u tekstu ne koristiš dijakritike š, đ, č, ć i ž, ali kako to i danas čini većina lenjivaca (znaju da podese postavke za tastaturu za ćirilicu i latinicu, ali ipak kucaju engleskom latinicom) koji koriste Internet forume, to ti je najmanji greh. Deo odgovornosti svakako snose i prodavci hardvera koji uporno odbijaju da za srpsko tržište nabavljaju tastature sa srpskim znakovima, već prodaju one namenjene Americi.

Sada o tvom predlogu:

- tražiš izbegavanje upotrebe anglicizama, a sam koristiš gomilu tuđica ("preferirati" umesto "više voleti" ili "radije upotrebljavati", "konverzacija" i "diskusija" umesto "razgovor")
- uopšte nije tačno da je srpski mnogo bogatiji od engleskog, u najboljem slučaju su uporedivi po broju rečničkih odrednica, iako prosečan Englez zasigurno barata mnogo većim fondom reči od prosečnog Srbina
- skill ne znači nivo, već veština, umeće, vičnost (nivo se najčešće kaže "level")
- naravno da se među pismenim svetom korišćenje tuđica tamo gde postoje sasvim adekvatni (tj. podesni) domaći izrazi smatra lošom praksom; problem je međutim u tome što je kod nas vrlo malo zaista pismenog sveta (mogao bih da se kladim da dobar deo članova ovoga foruma ima veći fond engleskih reči nego srpskih, što je istinski žalosno)

FlashGrounder i MonteCarlo obojica imate korisnička imena na Engleskom, žešće pravopisne greške u postovima i nijedan od vas ne koristi Srpska slova. Ako mislite da drugi treba da koriste Srpske reči i slova počnite da pišete kvalitetne postove bez grešaka, sa Srpskim izrazima i slovima pa će i drugi početi da ispravljaju njihove greške...

Branimir

Malo je smesno gledati kako ljudima smeta engleski, a niko se ne buni protiv toliko turskog, nemackog, francuskog... Izbaci

....da se nadovezem na @neetzach-a...

....i latinskog, starogrckog, pa i slovenskog, posto iako poticemo od njih, opet se razlikujemo... ;)


P.S. Nagradno pitanje: Sta bi ostalo? :)

teddy, svaka ti čast za odgovor.

Od nepotrebne upotrebe stranih izraza (tipa stajling, p'rsonaliti, luk, printer) daleko me više nervira nepismenost.

Generalno, problem je što mlađe generacije sve manje čitaju knjige (beletristiku) na maternjem jeziku pošto su trenutno daleko interesantnije igrice i Internet. Čitanje obogaćuje rečnik i posredno poboljšava pravopis.

Čitanje relevantnog sadržaja na Internetu bi takođe bio izvor posrednog poboljšavanja pravopisa i obogaćivanja rečnika. Problem je što za sada ima relativno malo sadržaja na našem jeziku. Stanje se tek u poslednje vreme popravlja. Iz tih razloga ja prvo tražim informaciju na pretraživačima na engleskom.

Slažem se da treba koristiti naše reči umesto tuđica, ali ne treba preterivati. Stvari odlaze u krajnost, naročito u IT sektoru. Namerno nisam rekao u koju krajnost, jer je bilo pokušaja da se prevede svaka strana reč, makar koliko to rogobatno zvučalo. Tako su neke domaće IT knjige praktički nečitljive. Pogledajte kako je to bilo u Hrvatskoj: vreme je pokazalo koje će reči ući u svakodnevnu upotrebu. Tako su recimo ostale reči tipa tipkovnica (tastatura), ili čak i zaslon (monitor), ali nisu reči tipa čvrsnik (hard disk) i slično.
Pre desetak godina je bila neka kontakt emisija o uvođenju Interneta kod nas. Bilo je toliko stranih reči, da se neko javio i (pametno) pitao: "Imam jedan kveščn za vaše goste: na kojem oni lengvidžu pričaju?"

Nisam siguran da li je neki jezik bogatiji samo zato što ima padeže i što ima (nekima rogobatno) pravilo čitaj-kako-je-napisano. Engleska je imala toliko kolonija, pa ima usvojen ili preveden izraz na svom jeziku za mnoge pojmove koji se nikada neće pojaviti na srpskom, uprkos globalizaciji. Evo trivijalnog primera. Odem u trgovinu, pogledam deklaraciju kavijara, piše: ikra od morskog i. Zašto od i? Zato što za tu vrstu ribe nema podesnog izraza na srpskom.

Forumi nisu mesto gde možemo mnogo naučiti o pravopisu. Pored tzv. forumskog žargona (koji potpuno podržavam), kao što su smajliji, @korisnik i slično, stvarno se ponavaljaju stalno iste greške na koje je više puta bilo upozoreno. Na brzinu pisane poruke dok se radi 5 drugih stvari nisu izgovor.

Makar je već bilo dosta ovakvih tema, interesantno je da do sada niko nije pomenuo tipografiju samih poruka. Tipografija poruke ne govori o pismenosti onoga koji poruku piše, ali sigurno utiče na čitljivost poruke i posredno na relevantnost iskaza. Ne znam zašto je teško dva puta pritisnuti enter kada se piše novi paragraf, ili iza tačke i zareza staviti razmak? Takođe, ispred tri tačke na kraju rečenice se stavlja razmak. Razmak se ne stavlja samo ako je reč prekinuta.

Meni je najsmešnije kad guzate pevaljke idu u bekstejdž. Ili kad manekenki nedostaje personaliti.

Od odeće -- samo rukavice i gaće, ako se može verovati lingvisti(čaru ;)

Ivanu Klajnu.

I nisam, da se ne zaboravi, ima ih 4 (ako se dobro sećam). I veoma je žalosno od našeg školstva da kad pitam mlađu osobu koja su to 4 glagola koja se odrično pišu spojeno, prvi odgovor koji dobijem obično bude - "nemogu".

I još nešto, nedavno je moja prijateljica izjavila: "Ako ne poštuješ svoj jezik, kako očekuješ da će te iko drugi poštovati?"

A inace obicno pisem bez nasih slova da ne bih morao da prebacujem tastaturu na srp. zbog navike sa :".,#@ i slicnim znakovima ;)

Posle mein iventa gosti ce imati priliku da uzivaju u after partiju a na kraju veceri imacemo lajn ap izvodjaca pa jos jedan "after after"
To sam malopre cuo od jedne lepe voditeljke na tv-u.
Upotreba slenga i tudjica na forumima i svakodnevnom govoru je, verovatno, u redu.
Nevolja je sto ne postoji nekakav nivo obrazovanja,kulture i poznavanja svog jezika
kod vecine voditelja i spikera nasih televizija.
Znam da se nekada za posao na tv-u ili radiju mogao prijaviti samo neko sa savrsenom dikcijom i poznavanjem jezika.To je jedini nacin da se sacuva kultura i osobenost jednog naroda.
Zeleci da budemo kao drugi nikada necemo biti svoji...a nema nista lose biti ponosit sin svog naroda.

teddy je dao odličan odgovor sa kojm se potpuno slažem. Dopunio bih ga samo u delu koji govori o tome da skill ne znači nivu. Iako je Montecarlo prvi upotrebio reč nivo, sama reč je francuskog porekla. Nivo se može kazati: razina, stupanj, ravan...

Mora se voditi računa o starim pozajmljinicama i novim tuđicama. Ono što se već odomaćilo (bilo sloveskog ili neslovenskog porekla) treba čuvati od upada stranih izraza sa istim značenjem, pa čak i ako ne postoji odgovarajući naš izraz, treba prvo pokušati pronaći neki novi koji nam odgovara duhu jezika (kao što se putem novina pronašao izraz košarka) a ako se u tome ne uspe onda tu stranu reč pravilno usvojiti (kao što se uradilo sa vaterpolom).

FlashGrounderu: Niko te ne tera koristiti XP na engleskom, kad imaš prevod. Evo ja koristim Operu sa ćiriličnim prevodom :) I što se Sava zove Sava kad je to hebrejizam? Rastko je baš slovensko ime.

Da li znate da ni računar nije slovenska reč već talijanaizam?
Da li neko zna kako reći WC a ne upotrebiti našu reč stranog porekla?

2 Jbyn4e:

Reč "nisam" ne navedoh jer ne počinje sa "ne" (iako je po svoj prilici nastala od nekadašnjeg "nesam" ili "nesum"), pa je zato ogromna većina i piše spojeno.

Srpska tastatura ima lepo rešene sve simbole koji ti trebaju (kucaju se desnim altom) - pogledaj srpsku latiničku i ćiriličku tastaturu



Većina korisnika računara u ovoj zemlji ni ne zna da desni alt može da ima drugačiju funkciju od levog, ali je ovo uobičajena praksa u gotovo svim evropskim zemljama (pogledati nemačku, francusku i italijansku tastaturu).

Jedini je problem u tome što je teško naučiti da se @ kuca kao desni Alt (poznat kao AltGr) + V i slično. Zato se i na tržištima navedenih zapadnih zemalja (koje neguju svoj jezik i pismo, za razliku od nas) u najvećoj meri prodaju lokalizovane tastature, da korisnici ne bi morali stalno da prebacuju ili pak uče napamet raspored znakova.

2 zi::

Prvi put čujem da se ispred elipsisa (tri tačke) piše razmak u nekim slučajevima. Odakle ti to?

P.S. Sliku sam stavio u post jer linkovanje nije funkcionisalo zbog zagrada u adresi, originali se nalaze na http://www.language-keyboard.c...s/serbian_keyboard_(latin).jpg i http://www.language-keyboard.c...erbian_keyboard_(cyrillic).jpg

nemora da znaci, recimo ja kada imam izbor da procitam ISTU knjigu na srpskom ili engleskom radije biram verziju na engleskom pre svega zbog loseg kvaliteta prevoda

takodje kada gledam filmove ako mogu uvek izaberem verziju bez subtitle-a, a zgrozim se kada vidim "nase" pokusaje sinhronizacije filmova, nisu ni prineti recimo nemackim LOL


usput smatram i da bi svi (ceo svet) trebalo da govorimo isti jezik, mozda ne engleski nego neku mesavinu kineskog, engleskog i spanskog, a da profesorima istorije ostavimo da proucavaju "maternje" jezike to bi smanjilo razlike i neslaganja, povecalo raspolozivo trziste, kao i izbor robe, i verovatno smanjilo troskove koji su posledica odrzavanja zasebnih verzija proizvoda za razlicita trzista.

offtopic naravno isto smatram i za standarde za napon, telefonske prikljucke i jos mnogo toga ali ovde smo krenuli o jeziku

http://www.elitesecurity.org/tema/88519

@teddy:

Interesantno je to sa elipsisima. Za vreme studija radio sam par godina kao grafički urednik matematičkih udžbenika, a našlo se tu podosta knjiga i iz drugih oblasti. Da bih bio kompetentniji u oblasti obrade knjiga, pročitao sam nekoliko knjiga o tipografiji, između ostalih i udžbenike sa Grafičkog fakulteta u Zagrebu. Tamo sam našao ono što sam napisao u prethodnom postu: tri tačke se u sredini rečenice svakako pišu sa razmakom ispred i iza (jer zamenjuju reč koja nedostaje), a na kraju rečenice se pišu sa razmakom ispred ukoliko reč nije prekinuta (jer zamenjuju reč koja nedostaje ili prikazuju nezavršenu misao), a bez razmaka ako je reč prekin...

Na stranu to što se toga niko više ne pridržava (možda sa pravom?), tako da to što sam napisao bio više povod za diskusiju. Naravno, elipsis se ne piše kao tri tačke, nego postoji poseban znak za to. To su tipografske finese o kojima ne vredi pričati, kada je čitava generacija knjiga upropaštena programima tipa Word, pa su te knjige više tipografsko smeće nego knjige. Naravno, tu velika odgovornost leži i na prekucavačima, da tako nazovem te grafičke urednike :) Ko je ikada video ispis a, zna o čemu pričam.

Da se vratim na temu: prekucavao sam i dosta diplomskih radova, verovatno više nego stotinu. Diplomski rad bi trebao biti kruna studiranja, a grešaka praktički ne bi trebalo biti, jer veliki deo rada ipak bude citiran (prepisan?) iz raznih izvora. Prilično sam se iznenadio kada sam video dozu nepismenosti u tim radovima, tim više što sebe nikada nisam smatrao preterano pismenim. Zato se ne trebamo čuditi što smo nepismeni, kada ljudi sa završenim fakultetom (da ih nazovem elita?) pišu kao što pišu.
Da ne grešim dušu, bilo je i fantastičnih radova u koje je uloženo mnogo truda, a intelektualni doseg tih radova je bio mnogo viši nego što ću ja u životu ikada postići.

U vezi s ovim što si rekao, žalosno je da neki vrlo pametni ljudi nisu svesni potrebe da budu i pismeni.

Što se elipsisa tiče, mogao sam da pretpostavim da su u pitanju neke uskostručne knjige :)

Evo kako se neki bitni srpski interpunkcijski simboli kucaju u Windowsu (alt držati sve vreme, a cifre kucati na numeričkoj tastaturi):

Alt+0133 … (elipsis)
Alt+0132 „ (navodnici - liče na broj 99 i pišu se uz donju ivicu)
Alt+0147 “ (izvodnici tj. završetak navodnika — liče na broj 66 i pišu se uz gornju ivicu)
Alt+0146 ’ (polunavodnici tj. apostrof — za navođenje unutar navodnika i za izostavljanje slova tipa je l’)
Alt+0151 — (crta ili m-crta)
Alt+0150 – (srednja crta ili n-crta) - čemu ona služi pogledati ovde

Inače, izvodnici se pišu naopako da se ne bi stopili sa eventualnim polunavodnicima, kao u sledećem primeru:

U članku „Pobeda Jelene Tomašević na ’Beoviziji’” …

Kad se izvodnici okrenu naopako, tj. pišu kao 66 umesto kao 99, ovo mnogo jasnije izgleda (barem u nekom serifnom fontu kao što je Times New Roman):

U članku „Pobeda Jelene Tomašević na ’Beoviziji’“ …

Uzgred, pogrešno je pisati navodnike zarezima na ovaj način ,, ili koristiti strane navodnike kao što su "ovi" (koje manje-više svi koristimo, kao i crticu umesto n-crte i m-crte), ”ovi”, «ovi» ili pak »ovi«.

Mišljenje 1: Ukoliko postoje reči u srpskom jeziku koje na pravi način odražavaju suštinu neke strane reči, treba koristiti takve reči. Ovo je posebno bitno ukoliko se radi o nekom pravnom aktu, zvaničnim dokumentima i sl.

Mišljenje 2: Ukoliko ne postoji adekvatan prevod, ili je izraz na srpskom jeziku previše dugačak, opisan, logična mi je upotreba stranih reči, bez obzira iz kog jezika vuku poreklo, ali da su opšte prihvaćene.

Takođe, upotreba stranih reči u svakodnevnom govoru mi ne smeta, ukoliko govorniku nije namera da time dokazuje svoju učenost ili modernizam.

Svako priča onako kako mu odgovara, bitno je da se razumemo.

Nove srpske tastature u Linuksu su nešto drugačije, na trećem nivou sadrže i sve pomenute interpunkcijske simbole osim trotačke:



Kod ćiriličnog rasporeda takođe stoji Ž umesto makedonskog DZ, tako da Ž više ne ne mora da se juri po različitim tastaturama na tri različita mesta, u zavisnosti od oblika entera.

Kad smo već kod trotačke, već neko vreme razmišljam o njoj, tj. da li je zaista neophodna kao poseban znak. Možda je vreme za „Dunav-E“...

Evo sta moj recnik kaze: [Eng] debugger - [Sr] dibager, program za pronalazenje gresaka, trebilica

Ima ih dosta, npr. klozet, klonja, klonjara, kenjara, zahod... E, sad, pitaj boga šta je tu kog porekla.



Netačno – pogledaj bilo koji pravopis srpskoga jezika. Uostalom, to čak nije ni logično. Ispred svih osnovnih interpunkcijskih znakova [.,;:!?] ne postoji razmak, pa nema nikakvog smisla da se on umeće baš ispred trotačke.



Netačno. Kod nas postoje samo crtica [hyphen tj. minus -] i crta n-dash [Alt+0150]. Pogledajte bilo koje novije izdanje pravopisa.

2 Buum:

Klozet sasvim sigurno nije domaća reč, jer je WC skraćenica od water closet (što bukvalno znači „vodeni ormar“).

Inače, za ove crte i crtice si po svoj prilici u pravu, jedino što ne znam ko je odredio da je srpska crta jednaka engleskoj n-dash, a ne m-dash. Ne sećam se da sam video standard o dužini crte.

Ko hoće da pravi svoj raspored tastera u Windowsu može da instalira zgodan i besplatan alat pod imenom MSKLC (The Microsoft Keyboard Layout Creator) i poigra se. Ko koristi Unicode programe može bez problema da meša znakove sa raznih kodnih stranica na jednoj tastaturi.

Napomena: veličina fajla je 4,7 MB, a ne 7,8 kao što piše na toj stranici.

Vrlo interesantna tema. Nažalost, nemam vremena da se uključim, tj. da detaljno iskažem svoja razmišljanja, drugi put ću.

Ali, imam traženi odgovor za srpsku reč za toalet/wc, a to je: nužnik

Pozdrav

Bravo! Naravno da je nužnik rešenje, ali i zahod.

Drugim recima, ishodiste pravilnog govora je samo iskrena zelja da se on pravilno razume i shvati, kao sto je ishodiste lepog ponasanja zelja da se drugi osecaju prijatno i opusteno u nasem drustvu, a ne zelja da se pobedi (i ponize drugi) u takmicenju poznavanja nekakvog spiska rigidnih zabrana i obaveza.

Tu naravno dolazimo do protivrecnosti jer je u nekim slucajevima svim pripadnicima nekog drustvenog kruga ili grupe na odredjeni nacin "iskvaren" jezik najjasniji, najrazumljiviji i znak pripadnosti odredjenom duhu ili odredjenom nacinu zivota (neko je vec dao primere iz televizijskih emisija koje se bave masovnom kulturom), pa bi koriscenje pravilnog govora iskakalo u toj okolini. Bojim se da je jako tesko izboriti se sa necim sto ima simbolican znacaj oznake pripadnosti. Uostalom, osnovni pokretacki razlog za ovu raspravu i jeste taj sto je "nas" jezik simbolicni znak pripadnosti "nasoj" grupi (narodu) a stoga nije opsteprihvacena vrednost cak ni za "sve nas" u sirem smislu tog izraza - na primer za ljude koji se dice svojom svescu pripadnosti siroj zajednici covecanstva ili nekoj vannacionalnoj ili podnacionalnoj subkulturi ili se jednostavno osecaju neprijatno u sopstvenoj kozi, zbog istorijske krivice koju mozda bez licne zasluge podnose ili zbog predrasuda drugih, odnosno "sve nas" u koje spadaju ne samo oni koji pripadnost toj grupi prihvataju nego i oni koji je samo trpe. Sa koje god strane da krenemo da namotavamo klupko, konac nas uvek dovuce na tu stranu. Mozda je prerano govoriti ne samo o jeziku, nego o bilo kom elementu nacionalnog identiteta dok se kriza identiteta ne istutnji, a svi pogresni nacini za njeno "lako" prevazilazenje ne prestanu i ne zamene sa pravim resenjem - definisanjem naseg nacionalnog identiteta na minimalan, prihvatljiv za sve (nas) nacin, bez preteranog, sveprihvatajuceg i sveopravdavajuceg otuznog raspirivanja rodoljublja po svaku cenu i "guranja napuklih lonaca na punu policu" ili nasuprot tome potpunog nihilizma i historijske histerije (mislim, ako prihvatimo sve prosle neprijateljske propagandne ideje kao istine i istorijske cinjenice, verovatno ce negde doci do sukoba izmedju njih samih). To je preduslov da bi jasno videli, bez obojenih naocara, sta treba uciniti, a onda ce i "slovo o jeziku" biti lakse.

Sa ovim nisam hteo da kazem da treba da s manemo lingvistike, nego da je posao oko pronalazenja odnosno izgradnje novog identiteta hitan i neodlozan jer koci mnoge druge stvari!

Kad smo već kod wc-a, možda je nužnik odgovor, a moglo bi da bude i kenjalište ili pišalište...
Šalu na stranu, mislim da je najbolje pomiriti obe strane. Ne treba zapostavljati srpski, ali je potrebno i poznavanje drugih jezika naročito engleskog.
Pozdrav